Jakšić, Đura - PROZA
Ali se sin prirode već izvukao iz kolibice i širokim prsima cepaše hladnu vodu, prezirući riku razljućenoga elementa, i tek se onda obrnuo nazad, kad je čuo za
Al’ uzdisaji behu mu teški, a izraz lica beše sličan ranjenome lavu. „I još smeju da prođu pored ove naše jadne kolibice“, — kad se malo utišao, govorio je svojim dubokim glasom, — „a tri puta su je, krvnici, palili, ovu jadnu tekovinu
On je, možda, u svome izobilju na to i zaboravio; ali oni koji su svoje jadne kolibice za budišto isprodavali, baš u to vreme kad je on bogate salaše na najlepšim krajevima kikindskoga hatara kupovao...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kako se spuštahu noći prilično hladne, to su starci vodili brigu o nejači. Oni previše kolibice i kopahu zemunice. Žene im pomagahu u tom poslu vrlo revnosno. Obarale su šumu i prevrtale crnu zemlju...
Afrika
! Daleko od toga da liči na Pariz, mali Mongazi je ipak divno seoce. Njegove nove, čiste kolibice obojenje su crvenom afričkom zemljom a na samoj sredini sela jedno ogromno drvo pokriveno je ružičastim cvetovima.
Milićević, Vuk - Bespuće
se nadahu još lijepom vremenu, ali kad se vidjelo da se dani za rad neće više povraćati te godine, srušiše se radničke kolibice i odnesoše alati s nedovršenog i raskaljavljenog druma.
Petrović, Rastko - AFRIKA
! Daleko od toga da liči na Pariz, mali Mongazi je ipak divno seoce. Njegove nove, čiste kolibice obojenje su crvenom afričkom zemljom a na samoj sredini sela jedno ogromno drvo pokriveno je ružičastim cvetovima.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Digoše ga. On se preseli u 'nu dolinu. Od starije' brvana podiže mu selo nešto kolibice, jer nije ćio da se potuca po tuđije' kuća'. Imô je samo jednu jedinu kravicu. To mu je bio sav mâl.
Ćipiko, Ivo - Pauci
U osvit mladenci pomoliše se iz kolibice; zimsko jutro sačeka ih i zaspe im obraze svojom sivom svjetlošću; sunce još oklijeva, premda visovi planine već se
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Starac sede i osloni se o dovratak kolibice. — Kako sam glup san usnio! — reče i zagleda se u Strašilo koje se veselo njihalo usred polja.
Šantić, Aleksa - PESME
tije', Po zlatu ječma i šenice jâre, Gdje trepti jutro i svjetlila lije, Pada po drvlju i zahvata sela I raštrkane kolibice mije. Niz golu strmen pljušte hitra vrela, Kô da bi krupne rubine, što gore, Po dolinama razasuti htjela.