Jakšić, Đura - PROZA
Bojala sam se da ne dođu sad Nemci da nam siromašnu kolibu zapale!... Ali oni ne dođoše, a dođe čiča Marko s doktorom.
Obradović, Dositej - BASNE
Ovi rečma odgovori da nije ništ smotrio, no u isto vreme pokaže im prstom na kolibu. Lovci se tome ne dosete u hitošti, i otrče dalje.
Jedan persijski car, idući u lov, dođe po slučaju u kolibu nekoga pastira, vidi tu dete blagoobrazno i ostroumno, zaište ga od oca.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
III LjUBA I NAZA Iza groblja, do reke, živela je ona. Ispočetka u rupi, docnije načinila kolibu. I svakim danom je sve više i više pokrivala. Čas sušenim korenjem duvana, čas prućem, trnjem, crepovima ili zemljom...
A da ga opet kod sebe, u kolibu pusti, nije mogla. Stid je bilo da ga tako, nevenčanog, kod sebe primi jer: „šta bi posle za nju kazao svet?
Zima stegla i puca. Ljuba da se ukoči. Zato zaboravi sve i nevenčanog primi Ljubu kod sebe, u kolibu. I, od tada, čisto se promenila. Došla lepša, čistija i vrednija. Od jutra do mraka trčala je, prosila, donosila.
Sve mu činila, što god je on hteo. A bila je vredna. Ubrzo ona onu Tajinu kolibu, sobu, jače i bolje učvrstila prućem i zemljom; iznutra počistila, pa odnekud nabavila i sudove, posuđe, te je uredila
Afrika
U zoru izlazim pred kolibu i gledam u maglu koja se još zadržala po vrhovima granja i po bregovima. Čudna vruća magla, rascepana po plavoj
Odvodi nas u kolibu, na drugom kraju dvorišta, gde ći biti naš stan i gde nam momci odmah rasklapaju postelje, stolove, stolice, komarnike.
Glava je bela, indigo i aleva. Veštica je rasrđena i ne želi da mi otvori svoju kolibu. Na posredovanje šefa sela ja ipak postižem da uđem kod nje, ali ne na ova glavna vrata no na jedna sporedna s druge
Naši bojevi su sasvim modri od hladnoće i kašlju bez prestanka: oni spavaju između hladnjaka i ulaska u kolibu, oko našega praga, zbijeni kao ovce, trpeći isto toliko hladnoću koliko i strah što treba da provedu noć u kraju po
Dva puta odlazimo u selo, u njegovu kolibu da vidimo šta je sa polaskom. Kamion koji ima da nas nosi, i koji tek ima da se tovari crnčevom sirovinom, stoji
Naš upad u njih baca paniku u narode slepih miševa, ptica i reptilija, koji su se tu nastanili. Prostraniju kolibu biramo N. i ja za sebe, a u onu preko puta ići će Mej sa svojim ocem, sestricom i svojim crncima; u ostale naše sluge.
Zatim je nastav io razgovor sa mnom, kiselo duhovit i nasmejan. Ja sam čekao da se vratimo u kolibu, da večeramo, i da me ponovo pita kako sam zadovoljan ovim viđenjem sa jednim poglavicom, pa da mu kažem koliko ne želim
Ostali nosači, čim stigoše, spustiše stvari i polegaše po dvorištu. Ćutljivi kao ovnovi! Ja se takođe naslonih na kolibu i čekah da šef iziđe pred nas. Kolibe, sa ulascima visokim jedva pola metra, osvetljene su unutra ognjevima.
On je jednom dignutom rukom naslonjen na kolibu, i dok prilazimo, ljubazno nam se smeši, ali, ne menja svoj stav. Deran je glavni ljubimac šefa sela, čija nijedna žena
To je Banfora. Milo mi je što znam da je nju zasnovao Vuije, podigavši tu prvu kolibu. Milo mi je naročito što ću mu docnije moći reći da je stvorio nešto što je dostojno najlepše pesme.
Tam–tam seda na zemlju, kraj mladoženjinoga tasta. Ovaj je na klupici sa strane ulaska u kolibu. Malopređašnje igračice su u polukrugu pred njima, sasvim blisko, gole i svetle od ulja. Počinje igra sasvim tesno.
Jedva pokazuju da me primećuju. Kad se prođe kroz kolibu ispred koje su starci (jedini put da se produži dale ovim lavirintom) vidi se da su, u dvorištu s druge strane,
Teodosije - ŽITIJA
Petra, više tog sela, od starca koji tu već življaše kao inok primi anđelski lik, i na tome istom mestu podiže i kolibu za stanovanje.
Blizu i sestri svojoj sagradi kolibu, te kao brat i sestra življahu, i strogi post i molitve k Bogu upražnjavahu. Bližnji, i znanci, i po krvi rođaci divljahu
“ I pošto mu dojadi, ustavši jednom pobeže. A sestra njegova, osetivši, kolibu bez ičega ostavi i za njim pođe. I došavši do jedne gore visoke što se nalazi kraj grada Prizrena, više sela po imenu
po odlasku sestre svoje, pope se na goru koja se zove Sveta, i osmotri oko nje tražeći mesto gde bi podigao sebi kolibu. I otuda sišavši nađe dolinu opkoljenu velikim stenama, a u njima peštere mnoge.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Vuk Isakovič beše sebi podigao kolibu od vrbovog pruća i trske, kraj jednog dubokog, tek iskopanog jarka, u kom behu, teškom mukom, smestili dva topa.
Pop je ispovedao pred smrt. Isakovič promeni šator i dade sebi iskopati u zemlji kolibu i pokriti je travom, okrenuvši izlaz tako da varoš ne vidi.
Nasloniv se leđima na svoju kolibu, Isakovič, onako neobučen, sasluša izveštaj kapetana Antonoviča, koji je primao službu u logoru za tu noć, i parolu,
sasušenim plodovima, u kojima su zvečala zrna, i leže poleđuške, da se rashladi, pod žbunom što se beše nadneo nad kolibu, posmatrajući, netremice, mlazeve svetlosti u prašini što je lebdela nad dalekim opkopima.
kroz đumruk karlovački, gde su vojnici istrčali misleći da prolazi neki petrovaradinski đeneral, otići će u monahe, u kolibu, gde će se odmoriti od onog što je činio i gde više neće trgovati sa prokletim Vlasima i ćopavim Grcima.
Ona se beše smestila sa malim detetom u onu kolibu, u kojoj je gospoža Dafina provela poslednju noć svoju, sa mužem. Tu kućicu, obraslu travama kraj Isakovičevih obora,
na prenoćište, zadivivši ga svojim čarima, tako da se nesretnik raspričao pred drugovima, koji nagrnuše za njim u kolibu Staninu.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
nikad svojom rukom zažegli plamen, ni isterali iskru iz kremena, nisu vodi pomogli da šikne iz stene, nisu gradili kolibu od gline ni od slame, nisu niz potok puštali splava, ni imali barke polomljene, nisu nikada za saputnika imali jedino
Matavulj, Simo - USKOK
Već svi brastvenici bjehu večerali, te, kao obično uoči svečanika, njeki dođoše na posjedak pred kneževu kolibu. Toga puta dođoše: Mrgud Šutov i sin mu Rako, Sveto Bojov i njegov Markiša, Puro Perov i sin mu Pero, Labud Markov i
No da je udamo u njeki dobar dom, dok smo na vrijeme! Milica pobježe u kolibu. — Neka, ženo! — viknu knez. — Zar od nječijeg straha da je udajemo.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Vile su se uza stabla, granje, te činile zaklon, kao kolibu. Bile su to „gavranice“ i „drenovke“. Tu je bila zemlja uvek suha. Htedoh da prođem, kad — ona, Lenka!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad je tako svršio s kravom, digne se odatle u svijet. Išao je on tako, išao, bome dođe usred šume pred jednu kolibu. Pred kolibom sjede dvije grdne junačine, strašno ih je bilo pogledati, a nekmo li s njima besjediti.
rukom onu bukvu, pa upreši starčevu bradu u onu rascijepinu, i ostavi ga tako da visi o bradi, a on ode natrag u kolibu. Taman on tamo, al: evo ti i one dvojice iz lova, pa ga pitaju da li je gotov ručak.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Van toga sveta, on i ne poznaje drugi. Nabi kabanicu na glavu i uđe u kolibu, a za njim i ja. Ćutali smo... Čobani malo govore. Osamljeni po ceo dan, upućeni su na sebe i svoje misli.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I tada mi je još ličilo na idilu. Tek sad, kad sam se sa Rijeke vratio, upoznao sam, i iznutra, seosku kuću, i kolibu. Naši napoličari, koji su bili naši osiromašili rođaci, vukli su me sa sobom i kad oru, i kad kopaju, i kad žnju.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Krošnja starog duda liči na kućicu ili na Kolibu u kojoj je konačiti milina. Usred krošnje, već dve godine prebiva Ukoso uklještena motka neupotrebljiva.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Pa sve mògah s jadom pregoreti, no me đavo jednu večer nagna, u kolibu noćih Milonjića. Kad pred zoru, i noć je mjesečna, vatra gori nasred sjenokosa, a ona ti odnekuda dođe; ukraj vatre
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Licem u oči Vidova dne, serdar je cijeli dan bio u planini, i stiže pred kolibu, taman kad njegovi bjehu večerali i pitahu se u čudu, šta se s njim dogodilo.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
„Ovo je moj,“ — rekne vuk, pa ga ščepa, izvuče pred kolibu i pojede svega. Sutradan samo mu glavu nađu čobani pred kolibom.
ukočen, uzet kovčali — ukrašeno kovčama (kopčama) mahom srebrnim ili zlatnim koliban — siromašak, koji ima samo kolibu komostre — verige korab — brod, lađa korać — čekić za potkivanje konja kordona — fino učinjena koža, koja se
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad je tako svršio s kravom, digne se odatle u svijet. Išao je on tako, išao, bome dođe usred šume pred jednu kolibu. Pred kolibom sjede dvije grdne junačine, strašno ih je bilo pogledati, a nekmoli s njima besjediti.
jednom rukom onu bukvu, pa upreši starčevu bradu u onu rascjepinu i ostavi ga tako da visi o bradi, a on ode natrag u kolibu. Taman on tamo, al’ evo ti i one dvojice iz lova, pa ga pitaju da li je gotov ručak.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Preporučili su mi da što pre pročitam “Čiča Tominu kolibu”, čiji sam prevod nešto kasnije našao. Kada je voz stigao u Prag, oni su hteli da im, pošto-poto, budem gost u njihovom
Već ranije sam pomenuo da sam kratko vreme pre svog bega iz Praga i odlaska u Sjedinjene Države pročitao “Čiča Tominu kolibu” Herijet Bičer Stouv.
Pred zalazak sunca manja grupa ljudi, pozvanih na večeru, stigla je pred ribarsku kolibu na obali Tamiša. Nebo na zapadu plamtelo je zlatnom svetlošću kakva se viđa samo u smiraj dana.
Pred zalazak sunca manja grupa ljudi, pozvanih na večeru, stigla je pred ribarsku kolibu na obali Tamiša. Nebo na zapadu plamtelo je zlatnom svetlošću kakva se viđa samo u smiraj dana.
Kad god mi padnu napamet imena Faradeja i Maksvela, uvek se u sećanju vratim na divno ostrvo Aran i skromnu Mekmilenovu kolibu na planini Gout Fel Mauntin.
Sava ne bi bio postiđen kada bi došao ponovo na zemlju i video ovu divnu nemačku crkvu i ovu kolibu koja se zove pravoslavna crkva?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Majka mu i starija kći odoše juče, ponesavši sa sobom potrebite čobanske stvari. Pregledaće kolibu i goveda. — Čuvaj mi djecu!
Krakov, Stanislav - KRILA
Bora je podviknuo na kočijaša da vozi Zizi natrag u varoš, i poveo baronicu u svoju kolibu. Ona se smešila i ponavljala: — Comme c'eѕt gentіl, comme c'eѕt gentіl...
Napio se konjaka, ostavio kolibu i pošao ka rovovima. Prezao je od svakog pucnja. Šume su bile pune vlage i mirisa smole.
Mardžukić je izašao pred kolibu. — Ne vide se zvezde... biće snega. Potom su i drugi izlazili. Uskoro je Duško spavao, na golim džakovima i konjskim
Petrović, Rastko - AFRIKA
U zoru izlazim pred kolibu i gledam u maglu koja se još zadržala po vrhovima granja i po bregovima. Čudna vruća magla, rascepana po plavoj
Odvodi nas u kolibu, na drugom kraju dvorišta, gde ći biti naš stan i gde nam momci odmah rasklapaju postelje, stolove, stolice, komarnike.
Glava je bela, indigo i aleva. Veštica je rasrđena i ne želi da mi otvori svoju kolibu. Na posredovanje šefa sela ja ipak postižem da uđem kod nje, ali ne na ova glavna vrata no na jedna sporedna s druge
Naši bojevi su sasvim modri od hladnoće i kašlju bez prestanka: oni spavaju između hladnjaka i ulaska u kolibu, oko našega praga, zbijeni kao ovce, trpeći isto toliko hladnoću koliko i strah što treba da provedu noć u kraju po
Dva puta odlazimo u selo, u njegovu kolibu da vidimo šta je sa polaskom. Kamion koji ima da nas nosi, i koji tek ima da se tovari crnčevom sirovinom, stoji
Naš upad u njih baca paniku u narode slepih miševa, ptica i reptilija, koji su se tu nastanili. Prostraniju kolibu biramo N. i ja za sebe, a u onu preko puta ići će Mej sa svojim ocem, sestricom i svojim crncima; u ostale naše sluge.
Zatim je nastav io razgovor sa mnom, kiselo duhovit i nasmejan. Ja sam čekao da se vratimo u kolibu, da večeramo, i da me ponovo pita kako sam zadovoljan ovim viđenjem sa jednim poglavicom, pa da mu kažem koliko ne želim
Ostali nosači, čim stigoše, spustiše stvari i polegaše po dvorištu. Ćutljivi kao ovnovi! Ja se takođe naslonih na kolibu i čekah da šef iziđe pred nas. Kolibe, sa ulascima visokim jedva pola metra, osvetljene su unutra ognjevima.
On je jednom dignutom rukom naslonjen na kolibu, i dok prilazimo, ljubazno nam se smeši, ali, ne menja svoj stav. Deran je glavni ljubimac šefa sela, čija nijedna žena
To je Banfora. Milo mi je što znam da je nju zasnovao Vuije, podigavši tu prvu kolibu. Milo mi je naročito što ću mu docnije moći reći da je stvorio nešto što je dostojno najlepše pesme.
Tam–tam seda na zemlju, kraj mladoženjinoga tasta. Ovaj je na klupici sa strane ulaska u kolibu. Malopređašnje igračice su u polukrugu pred njima, sasvim blisko, gole i svetle od ulja. Počinje igra sasvim tesno.
Jedva pokazuju da me primećuju. Kad se prođe kroz kolibu ispred koje su starci (jedini put da se produži dale ovim lavirintom) vidi se da su, u dvorištu s druge strane,
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Proslavićemo danas svadbu! — veli Maši, dok je do nje stigao i, uhvativši je za ruku, povede je za sobom u kolibu. — Uveo sam te da znaš gdje ćeš doći:. ti si ovdje moja domaćica, inoča, druga žena!... —A kud ti je čovjek?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pomenu Dimitrije i to da možemo ostati i u župi moravičkoj. Kraj neke raskrsnice možemo sagraditi kolibu i tu bi bolesni dolazili da od nas traže leka.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, mudar je bio ribar Luka: ne pokaza da žali čamac, ne reče unuku tešku reč. Uze ga u naručje i unese u kolibu, šapćući: — Ne žalosti se, sine! Sagradićemo novi čamac, oplesti mreže...
— Srebrenka, prokletnica! — šapnu starac u sebi i vrati se u kolibu mračniji od olujnoga neba. Zar da mu riba krade unukovu ljubav? Tajimice poče da plete starac čeličnu mrežu.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
AHMET (odlazi iza Koštanine kućice). KMET (ostaje, i svaki čas viri. Čas gleda u Koštaninu kolibu, čas na drum, sa kojega se čuje svirka. Hrabreći se): Idu, idu svatovi! (Uplašeno, gledajući na Koštanina vrata.
KOŠTANA (dršćući od straha i posrćući polazi u kolibu): Čekaj, čekaj da uzmem bošžču... Oh! (Ulazi u kolibu.) POLICAJA (ide za njom i staje na vrata od kolibe): Samo brzo!
KOŠTANA (dršćući od straha i posrćući polazi u kolibu): Čekaj, čekaj da uzmem bošžču... Oh! (Ulazi u kolibu.) POLICAJA (ide za njom i staje na vrata od kolibe): Samo brzo! Dolazi Mitka.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nešto zaškripa duboko u šumi. Zar to ne vuku glomazan turski top da gađaju hajdukovu kolibu?! — Jovanče! Hajdukov grob ćuti u sjenci divlje kruške na ivici Gaja.
— Vidi ti nje! — začudi se prostodušni Stric, pa i sam krenu da proviri u kolibu, ali Žuja prijeteći zareža. — Aha, sad je shvatila da je kućica njezina, brani je! — reče Jovanče. — Ol rajt!
Toga dana svima je bilo žao napustiti logor i započetu kolibu. Nikolici je bilo najteže, njemu je valjalo ostaviti i kuju da čuva logor.
Da su dječaci čitali knjige o Indijancima i o američkom Divljem zapadu, njima bi njihova građevina ličila na kolibu nekog trapera lovca na medvjede, ili na maskiran indijanski šator, a ovako...
dobro je, ali može i bolje. Dugački Stric protrlja nogu o nogu kao skakavac i predloži: — Da metnemo na kolibu neki natpis kao što ima na školi, ljepše će izgledati. — Natpis, natpis! — zagraja čitava družina.
Jovančeta neko pograbi za jaku, ali on se snažno istrže, jurnu u kolibu s kuburom u ruci, probi glavom suprotni zid i poput metka izleti napolje.
Djed i unuk stigoše tako navrh drveta i gore se smjestiše kao dvije vrane. Tek malo kasnije, kad napadači porušiše kolibu i rasturiše vatru da se šuma ne bi zapalila, djed Aleksa promeškolji se na svojoj grani i pipnu se za opasač.
Razoružaše ih za tren oka i sve ih naguraše u veliku, „školsku“kolibu. — Sjedite tu i da se niko makao nije. U logoru otkriše čitavo brdo municije.
Mačak povika: — Rušite malu kolibu! Za tren oka zapaljena kolibica bila je rasturena i ugarci pogašeni. U logoru je bombardovanje pričinilo priličnu