Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Nikad opran. Lice, onako slepo, tamno i puno blata. I, da nije one kolije, ne bi mogao čovek da ga gleda. Ali ta kolija na njemu, nekada lepa, sigurno koga bogataša, ublažava. Svi ga poznaju. Prilaze mu.
Radičević, Branko - PESME
85. Svuda čudna mešavina, Sve tu srnja kô da s' vija: Gospa, kera, gospar, psina, Majstor, šegrt i kolija. Ali nešto drugo tedo, Kud se vragu u grad dedo? 86.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Tako i sada. Ma da ga je ta kolija dobro, gotovo sveg pokrivala po leđima, ipak mu ona priđe i poče da mu je navlači. Mita je blago zadrža: — Neka,
I kao da ču kako neispavani, promukli glasovi Cigana zapevaše uz kreštavu svirku. A on se, Ita, zavaljuje. Kolija mu dotiče zemlju. — Da, da, tu... tu sviraj... „Razviše ružu vetrovi“ ... jest... da... i ona se noćas razvila, noćas..
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
a drugom rukom otvarajući kapiju, zamandaljenu, gurajući uvučen ne šip nego čitav direk, nije gledao ni kako mu je bila kolija pala, te on ostao go u košulji i gaćama, ni kako mu jedan opanak ostao tamo negde | u dvorištu, nego, otvarajući krila,
Bilo joj je prijatno. Znala je da sve u nju gledaju. Nova čohana kolija, ma da je toplo zaogrtavala i grejala je, ipak ju je stezala u plećima i oko kukova.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
toplota, meka ututkanost, iza njega spremljena čista prostrta postelja, ispod glave jastuk s novcima, raspasan pojas, kolija; kako tamo, kod brata u novoj kući, majka nešto posluje, unosi, iznosi.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Boreći se mnoge i žive Tatare pohvataše, bogažije, okruta, pusata, kolija bijaše puno polje. Što je za potrebu sneše u grad, a što nije spališe ognjem.
koje sprdnje i maminovce, viku i psovku, protiske se tam i ovam kroz narod, konjsko li trkalište i mnoga sukobna se kolija, dizati golem prah, kvareći i zasipljući oči ljudma.