Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Nečist. Pun slame u kojoj spava. Nikad opran. Lice, onako slepo, tamno i puno blata. I, da nije one kolije, ne bi mogao čovek da ga gleda. Ali ta kolija na njemu, nekada lepa, sigurno koga bogataša, ublažava. Svi ga poznaju.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ulicom po deset njih idu. Ovlaš zabacili kolije, cipele im dobro neobuvene, jer ih svakog časa skidaju, oči im se zakrvavile i ovlažile.
Večeraju. Počinju da se razuzuruju, mintane da otkopčavaju, kolije svlače, pojase popuštaju. A iz kujne, gde su devojke i mlade žene, „neveste“, čuje se kikotanje, smeh, ugušena pesma i
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I razgrnu pred njom mintane, koliju. Sofka, zaprepašćujući se, vide kako su samo krajevi kolije i mintana njegovih i to oni uzani porubi, koji se pri hodu lelujaju i vide, kako su samo | oni bili opšiveni novom,
da bi se moglo u nju komotno ići, jednako su dotrčavala deca, sluškinje, jednako se tamo vukle haljine, jastuci, jorgani, kolije, jer će se noćas tamo sva deca nositi da spavaju...
I vide kako Cigani, srećni, vukući u brzini kolije i gunjeve po zemlji, projuriše pored nje i izgubiše se trčeći ka kapiji.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
seljačke, „grube i krute kolije”, „debele i krute košulje, „krute i jake suknje”, „čvornovate” ruke, „oštre glave”, „teške, jake igre”, jednoliko i jako
- čak u snu - zapada u tegobno stanje, u auru, trenutak pre no što će se „ona” pojaviti: „A njemu ovamo sve teže. kolije kojima je ogrnut sve ga jače i zagušljivije pritiskuju. Oseća kako ga oči bole i grlo steže”.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
glavu, na brzu ruku opasana boščom da bi sakrila košulju, koja bi joj se ipak dole, oko članaka, videla i zbog crnine kolije jače odudarala, i onda bi brižno, zaplašeno prolazila pored njega, činila se da ne zna da je on tu, u bašti, pa kad bi
Koliko puta uveče, kad dođe kući, vidi da su još tu. Kroz osvetljene prozore vide se okačene njihne kolije, stajaće anterije. Kad uđe, njega zapahne miris njihnih ženskih odela, šalvara, mintana. Sve ustanu.
Majka, kad je unese i stavi preda nj, zateče ga pognuta nad tevterom, sa perom iza uva, bez gornje kolije, već samo u jeleku čohanom sa redovima dugmadi spreda i krutom, visokom jakom. Kad ona uđe, on diže glavu.
Stanković, Borisav - TAŠANA
fenjerima prolaze i odlaze u dvorište Kafedžija i momci prihvataju begovima njihove kratke, skupocenim krznom postavljene kolije i vešaju ih o zid.