Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Idućeg dana, marševa kolona ovog istog zaštitničkog odreda pentrala se iznemoglo uzbrdnom putanjicom jedne od onih kota, čiji najveći vis, ona
— Ni pomisliti. Zar nečujete za nama? Pa komandant obode konja koji ustežući se i frktajući prođe lešinu. I kolona po jedan produži put. Samo Jurišić, gologlav, bled, nabranog čela i zgrčen osta onde...
baš ispod njegovog poljskog kreveta pa tačno sredinom zemunice ka vratima, milela je jedna tanka, vijugava i crna kolona sa svim sitnih, na prvi pogled i nevidljivih, mrava.
Pa se ona tanka kolona, dokle god se dobro ne zagleda, činila kao da mili u jednom istom pravcu, tamo ka vratima. Ali je Jurišić na to bio
Gleda on to pa se muči i krivo mu je što se ta kolona jednom već ne prestane izmotavati, te ili pođe sva tamo pod krevet ili ka vratima, kuda se njemu čini da treba i mora
Utoliko pre što su ona vrata širom otvorena, a osim toga tamo je svetlost pa je prirodno da se tamo upućuju. Ali kolona neprestano po starom, ili se tako njemu čini; komeša se u mestu, koprcka, preskače one perle i svi oni pojedinci na
“ I Jurišić se sve više muči i ljuti što ona jogunasta kolona jedanput ne izlazi na vrata, i oseća oko sebe puno nekog crvljivog gmizanja.
gle, crveni plamenovi ližu do zvezda, zaista ližu čak do zvezda, i svuda dokle mogu da dogledam samo požar i beskrajna kolona vešala. Ja gledam u zvezde i plačem i one plaču i ne znam kad je, poslednju oterao dan. I ne znam jeli to zöra zaista!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Izdaleka, činili su se jedna prava, crvena, linija. Izbliza, ta kolona bila je prilično šarena, jer mnogi od tih vojnika, iz turskih i franceskih ratova, nije više imao ni svog vojničkog
Preletao je pogledom ljude kao da zaviruje u red buba i paukova. Kroz jeku vojničkih truba, kroz dreku komandi, kolona je za to vreme počela da se leluja i maršuje bliže paviljonu, koji je bio podignut kraj novog druma, na kom su kola
Garsuli je glasno odobravao, kao da je to bila njegova zasluga. Kolona je načinila karu oko malog, uzvišenog, drvenog, paviljona i kad se Garsuli pope, po ćilimu koji je bio prostrt po
iza crnog oblaka, sine munja, pa osvetli čitav predeo pred nama, Trifun, u istom trenutku, seti se da to mora biti kolona novih naseljenika, koja se očekivala.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
zatim prevrtanje preko glave, a onda Bel Ami više nije imao gde da skrije glavu —došla je na red vežba na karikama i kolona se vrtoglavo smanjivala pred njim dok su se karike opasno primicale.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
NA DUGOM MARŠU Bili su topli dani jula meseca. A maršovalo se često od jutra do samoga sutona. Dugačka kolona vozova, obavijenih oblacima prašine, kretala se lagano...
Tek kada pređosmo reku Bitvu, odahnusmo malo. Išla je kolona mračna i turobna, kao da se vraća sa nekog pogreba. Ljudi osećaju, svaki na svoj način, da se odigralo nešto teško i
način, da se odigralo nešto teško i sramotno, iako je svaki uložio celog sebe da bi poduhvat bio krunisan uspehom. Kolona maršuje teškim korakom kroz pustu i mračnu noć. I opet pored nas dugačka povorka pešadije.
Vojnici prišli takođe uz nasip i kroz izraslu travu posmatraju. Kolona se lagano primiče. pored teraoca na čelnim kolima vidimo crnu priliku sveštenika sa epitrahiljem oko vrata.
Trpali su ih jedne iznad drugih. Sunce je bilo pri zahodu kada kolona lagano krete, praćena jatom crnih gavranova. Vojnici siđoše brzo u zaklon.
Uskoro u daljini ugledasmo dimove od šrapnela, koje vetar lagano razvlači kao prozračne, sive oblačiće. Tada kolona zastade. Viši komandanti sa ordonansima odjahali su u pravcu sela, oko koga se u ovome momentu vodila borba.
Na znak pištaljke razvićete se u strelce. Napred! Kratko i jasno. Vojnici se prekrstiše i zbijena kolona krete. — Pazite „artelerci“, ne pucajte u nas — dobaci neko.
Tada se okrete meni: — Pazi u pravcu one šume... eno ga put, vidi, vidi... kolona se neka kreće. — Onda se saže prema Tanasiju: — Izvesti komandira da se kreće dugačka kolona neprijatelja.
kolona se neka kreće. — Onda se saže prema Tanasiju: — Izvesti komandira da se kreće dugačka kolona neprijatelja. Izgleda kao da su stali. Eno ga jedan na konju, sigurno komandant... Vojnici sedaju sa strane puta.
Austrijanci su prilazili brzo onoj šumi. Izvestismo komandira da se ta kolona nalazi poludesno od nas, a udaljena je od neprijateljskih rovova oko šest stotina metara.
Eno dvojica polaze kosom. Uhvatiće ih, uhvatiće... Žurno se kreću i druga dvojica, svi prelaze u galop... Seljačka kolona je zastala. Prva dvojica stigoše i preprečiše im put. Nastalo je komešanje. Iz kola iskaču neke prilike, sigurno žene.
Svaki čas staju i osmatraju. — Eno je i njihova pešadija! — reče komandir. Ispred one šume videla se gusta kolona, sa isturenim prednjim odeljenjima. — Vidite desno, eno ih još! — dobaci neko. — A i levo...
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— veli on. — A di je to Radeka?... Može on arivati tu, tu, tu, na švo mišto? Eto, moj gošpodin, šetiri kolona pandura što uvika šeta tamo-vamo po Bukoviša, po Kotare od jedno šelo do drugo, od montanja do montanja, a Radeka nima!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nizbrdicom volovi pođoše brže, u škripi drvenih čivija ciče dukati u nedrima, dok Tola šapatom zastajkuje volove. Kolona rabadžija uđe u selo; pod koševima ćute psi; rabadžije stadoše da se dovikuju; neko započe pesmu, pa umuče; njen tmoni
Čini mu se da i brest maše granama. Iz krivine puta izbi u kasu kolona konjanika, na čelu sa oficirom koji maše sabljom po vazduhu, kao da juriša.
Iz krivine puta izbi u kasu kolona konjanika, na čelu sa oficirom koji maše sabljom po vazduhu, kao da juriša. Kolona se njiše i zanosi, a jahači tromo odskakuju u sedlima. — Pijani su! — viče starac sa kase. Zapanjen, kao radostan.
Pred Aćimom, oficir naglo zaustavi konja u kasu, kolona se uskomeša i ispuni put, dva vojnika ispadoše iz sedla, jednome osta noga u uzengiji; seljak koji je zažalio što je
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I u selu nekom punom divljih pasa i ljudi, zaustavila se ova kolona skeleta da prenoći. Oko ogromne vatre, kao lomače, posedali oficiri štaba, piju čajeve i ugađaju đeneralu.
Sutradan maršuje kolona i spušta se, najzad, u pitomu ravan. Otegle se zelene, beskrajne livade i čuče veliki plastovi kao šubare.
A vi, vojnici, videli ste dobro kako prolaze nevaljalci. Pa u pamet se... i opet mili kolona po jedan i gazi po mekom i sitnom pesku; noge upadaju, mali kamičci žulje i vređaju ranjave tabane, i sve je teže vući
— Siđi, došo, s konja da vidiš kako je. — Oprem', rođo... i tako, što dalje đeneral sve iskrenije. Pa se spušta kolona i šljapka po pištoljini preko rogoza i zukve, te škripi polegla i ugažena travuljina.
— I šampanja... I... i... cucika... je l' i cucika? A? I đeneral se trese od smeja, a major obara glavu. A kolona oživljena blagim primorskim suncem i pitominom odmiče sad suvom uzbrdnom putanjom.
Onda se ova plava kolona rasporedi pa sa ašovima i lopatama svojski prionu na rad oko prokopavanja već trasiranog puta od pristaništa ka selu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
dvorište, oko kojega se dižu stare sure zidine, niz koje zevaju posrnule kule, u kojemu su rastureni komadi ostataka kolona, stare ploče sa raznim natpisima. Kućice. Viri zaklonjena džamija između granja drveta širokih listova.
Krakov, Stanislav - KRILA
Opet san vuče za otežale kapke. Tela idu jedna za drugima i klate se ravnomernim taktom. Ss... Ritam je presečen. Kolona se ustavila. Tamne su prilike izbile pred nju. Čuo se prigušeni govor. Primane su zapovesti.
Svi ćute, samo što oružje zveči. Kolona odjednom stade. Umorni su vojnici, ali bi ipak radije napred, jer je ovako nekako neugodno, teško.
— Samo hrabro, smelo, stari ste vitezi. Napred, pa sa srećom! Kolona se krete. Pod stenama leže uvijena tela, gomile ranaca, bačeno oružje. Tu je prvo sklonište ranjenih. Donose ih često.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Od ovih prikrivenih kolona odvajala se ovda onda po kakva grupa vojnika, pa ili se razvijala u lanac da popuni proređena mesta y streljačkom
Od konjanika napred su išli u rasutom stroju Čerkezi, a za njima nekoliko konjičkih kolona. Sva je konjica polako kasala, a poneki od Čerkeza utrkivali su se napred.
No u tome jedna naša kolona, (otprilike jedan bataljon), potpomognuta jednom polubaterijom, ispade iz jedne šumice pred ovu konjicu, razvi jedan
Iznenadna pojava turskih kolona s kose, otkuda im se niko nije nadao, rašila je sudbu ovoga dana. Kako mi sad zvone one jutrošnje Komarovljeve reči: »Mi
da iskažem, ni ponovo da izazovem u sebi onaj osećaj koji me obuze pri pogledu na ono more uskolebanih crnih redova i kolona, što su sa sviju strana u grčevitom trku stremili našem šancu.
5 avgusta u zoru krenula se prva turska kolona sa Tresibabe. To je opet bila ona ista Fazli-pašina divizija, što je onomad došla iz Zaječara.
6 avgusta Fazlijina rastegnuta kolona približavala se Rsavcima, kad je između Pirkovca i Labukova napadnu s boka 250 naših dobrovoljaca, sa dva merzera, pod
mnogo nadmoćniji, naši izdrže dva čitava sata uporne borbe (od 10 do 12 časova) pa onda odstupe Banji, a Fazlijina kolona produži svoj marš, ali sa takvim teškoćama, da je jedva u mrkli mrak stigla u Rsavce na konak.
7 avgusta strašno iznurena Fazlijina se kolona odmarala u Rsavcima, sačekavajući i druge turske kolone, koje su se polako kretale za njom iz Knjaževca.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
„Vi znate da smo se otuda izvukli iz borbe. Išli smo toliko žurno da nas municiona kolona nije mogla stići. A pešaci su mislili da imamo municije, te nam ništa nisu ostavili.“ Uh, uh, uh!
Drugi, držeći se za opasač prvoga, a odupirući se petama, privlačio se brzo k njemu. Na taj način cela kolona pomerala se kao gusenica i za kratko vreme provukli su se ispod daščica. Vežba je bila završena.
Za vreme od osam časova propuštali smo svakih dvadeset minuta po tri-četiri kompozicije, a već ona kolona na putu nije imala prekida.
On je objašnjavao. Ali znate kako... Mlad čovek, nije bio u ratu, pa je govorio knjiški, kao da čita iz tabaka... Leva kolona, srednja kolona... Naš vođa upade: — To vam je limunada bez šećera. Lepa na oko, ama neukusna...
Ali znate kako... Mlad čovek, nije bio u ratu, pa je govorio knjiški, kao da čita iz tabaka... Leva kolona, srednja kolona... Naš vođa upade: — To vam je limunada bez šećera. Lepa na oko, ama neukusna...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kad priđu kraljevom logoru, biće to gomila bezvoljnih premorenih ljudi, a ne gizdava kolona ornih konjanika za ukras vojske. Makarije Smešan sam sam sebi.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ona posla sedog Mavra, Da provede mladog dona Kroz odaje njenih dvora I redove od kolona. Mladi Nunec išao je, Gde ga pozva lepa sreća; Zabacivši zvučni gitar Na široka svoja pleća.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Komordžije se razbegle. Levo teče bujna reka, desno se digla planina. Kolona kao da se skamenila... Nemci to vide, pa nadiru sve žešće.
I ispred nas i pozadi čuju se psovke, vika, odjekuje tresak stvari bačenih u reku ili prasak izlomljenih kola... Ali kolona ide bez zastoja. Ako stoka posustane, onda se zbacuje teret, preturaju kola, ili se konji zamenjuju.
A potom sasvim tiho progovori: — Pao je kao junak. Zaćutasmo... Drumom je promicala beskrajna kolona beskućnika. Čini mi se kao da svaki odnosi sobom pokoji živi deo domovine. Nepovratno?...
A samo tri godine docnije... Na putu ka Golgoti vukla se iznurena vojska srpska. Nepregledna kolona pešadije, artiljerije, komore i izbeglica, gamizala je lagano preko Kosova, noseći sobom tugu i očaj porobljene zemlje
Ranjenike su dovde doneli. Mlako, bledunjavo sunce prigreva, a neprijateljski aeroplani se razleteli kao osice. Iz kolona se izdvajaju vojnici u male grupice, došaptavaju se i dogovaraju da li da se vrate kućama. A priče bujaju...
GOLGOTA Prvi decembar. Dugačka kolona konjovodaca krete. Niko se ne okrete da vidi tužno poprište razbijenih stvari i sagorela materijala.
Niko se ne okrete da vidi tužno poprište razbijenih stvari i sagorela materijala. Na mestu gde je bila municiona kolona ostalo je crno zgarište, razbacane krpe, delovi polomljenih sanduka i gvozdeni ostaci kola, sagoreli, pocrneli...
Dosad njihova kolona bila je teška i glomazna i pred njom su se sa strahopoštovanjem sklanjali rodovi oružja. Vojnici su se ponosili.
“ — dira ih jedan pešak, koji je ponosno zabacio pušku preko ramena. Iz daljine zapažamo kako kolona skreće nalevo i već prvi zamiču uzbrdo. Mi se primičemo lagano. Zatim zastajemo. Opet krećemo.
Drveće tajanstveno huči šapatljivim šumom, dok ljudi ćute i misle... Kolona se diže. Prolazimo uskom stazom kroz bodljikavi šibljak i penjemo se uz neki krš.
Konji se neprestano sapliću, i vojnici se čuvaju da ih ne zgaze kopitama svojim. Ćutljiva kolona odmiče kroz mračnu noć preko planinskih vrhova.
Hleba, hleba... A pred nama je grdosija od planine i put vijuga kao ogromna zmijurina. Kolona se rasula po putu. Vojnici koračaju lagano, zamišljeni i tužni.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Vodimo zarobljenike da im sudi učitelj Paprika. XXV Iz Prokina gaja izmilje na drum neobična kolona. Vezani kanapom sve dvojica po dvojica ćutke su koračali mali odmetnici.