Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kad sam ovako na zgodi da opišem šta se odjutros desilo. Pošto se jutros s pukovnikom Komarovom odvojismo od đenerala, i u pratnji deset konjanika pođemo drumom uz selo, stanemo nailaziti na odeljenja vojske.
Tu beše major Sava Grujić. Beše mi već dosta »vojevanja« s Komarovom, stoga sjašim s konja i na moju ličnu odgovornost ostanem tu sa Savom kod topova, a Komarov sa svojom pratnjom odjuri
Sad ostavim bedem i okrenem se da vidim gde je đeneral. On još seđaše s dr. Vladanom i Komarovom nedaleko od mrtvoga kapetana Živana.
Jutros rano krenusmo se sa đeneralom Komarovom iz šumatovačkoga šanca Prugovcu. Put nas je vodio preko jednoga dela onomadašnjega razbojišta, odakle su Turci 11
Dok se vojska postrajala, njen komandant potpukovnik Karadžić nešto ce živo razgovarao s Komarovom. Vojska kao more pritisla poljanu, a od nje malko u strani, na jednom brežuljku, razgovaraju dve srpske vojvode — Karadžić
Ni sad ne znam za što, ali ja u tome trenutku rekoh: »jeste« i slagah zajedno s Komarovom, jer mi se do na vrh nismo peli. Malo čas ćemo videti kako umalo nisam skupo platio ovo polagivanje za Komarovom.
Malo čas ćemo videti kako umalo nisam skupo platio ovo polagivanje za Komarovom. — To je vrlo prijatno, reče Černjajev. Znači, Turci beže. Ja ću narediti da se ta kosa posedne.
Kako smo zailazili u onu istu gustu i sitnu šumu po kojoj smo se jutros provlačili s Komarovom, ja predložim grafu da naše konje ostavimo kod komordžija, pa da idemo peške, jer ćemo tako biti manje izloženi.