Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Već pod samu zimu, jednog suvog dana punog oštre golomrazice, pojavi se dorat u našem dvorištu. Doveo ga komordžija bez ruke, neki seljak s okolnih brda, koji je, također, imao konjsko ime — Zekan.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
bije dvostruki maler: stradaju od svih mogućih ubojnih zrna i svaki još kao sa nekim preziranjem izgovara reč: komordžija. Sunce pripeklo, znoj kipti sa ljudi i stoke. Kad prolazimo kroza selo, ljudi ne mogu da se napiju vode.
Oni se oslobodili i pričaju kako su jabuke „rekvirirali“ u jednoj kući u selu, a hlebove su ukrali od nekih komordžija. Samo Tanasiju srce da presvisne što ne mogade da ponese i jedan kazan sa kupusom iz neke pozadnje komande.
Ko zna da li je stigao svome domu. Novine nismo dobivali, ali smo preko komordžija saznavali šta se radi na evropskim bojištima... Preko posilnih smo doznavali poneke namere naših pretpostavljenih.
Nišanska tačka za sve topove bio je krst na tornju crkvenom. Drum je bio raščišćen od komordžija i municionih kola. Vojska je bila pri zemlji. Sa zebnjom smo iščekivali današnji dan.
A ja mignem slučajno na Tasu, a Tasa odjednom zanemoća u trba i ponese u mrak one dve kutije. Posle smo kod drugi komordžija skuvali, a testije smo slučajno našli u jedna kuća. — I tako sve slučajno — veli kroz smeh potporučnik.
Vojnici nisu imali izgled pobedničkih rimskih legija. Pogureni i promrzli gazili su blato, dok su glave komordžija virile izvan arnjeva i sa noseva njihovih kapala je voda.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kad sam se malo više uspeo, ugledah nekoliko komordžija kako dahćući vuku zbunjene mazge uz ono brdo koje sam ostavio. Četni narednik, koji beše izašao u susret transportu,
— To je major Ilija Petrović, — odgovori odsečno potpukovnik Vasić. U tom trenutku, iz gomile komordžija, Arnauta, topova, pešaka i kara, krenu jedna majorska uniforma i pođe k pukovniku Nediću.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Milivoj, čim ih ugleda, seti se svojih volova što ih brat mu, komordžija u vojsci, odvede preko Albanije put mora. Pričaju da je zloslutan taj put.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Izgibosmo, izgibosmo, zavapio je Mardžukić, gojazni starešina komordžija, i nabrajao je mrtve. Možda su zbog toga njegove oči bile pune suza. Dušku su oči suzile zbog dima.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
istu gustu i sitnu šumu po kojoj smo se jutros provlačili s Komarovom, ja predložim grafu da naše konje ostavimo kod komordžija, pa da idemo peške, jer ćemo tako biti manje izloženi. On, na njegovu nesreću, ne pristade.
Uputim ranjenike da potraže zavojište. Ona gomilica što beše sa mnom žaljaše se da nema metaka, a komordžija nigde ni od čuda. Šta da radimo? U ovom drugom nastupanju mi upravo nismo imali komandanta.
— Pa gde je vaš konj? Dajte mi vašega konja. — Šta znam gde je? Bog zna kud je njega sad odveo komordžija. Da glupa položaja! Na jedno pedeset koraka od nas grmi jedna naša baterija (čini mi se Mostićeva).
Srećom mudri komordžija bio je doveo moga konja amo. Sigurno mu je to bio lep izgovor da se ukloni od kuršuma: »E, znate, moram da vodim
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pitao sam se: zašto?... zbog čega? Prilazeći zbornom mestu, čujemo uz put od komordžija da je Drinska divizija razlupana na Kajmakčalanu. Čisto ne verujemo. Čitali smo zvanični izveštaj...
Bilo je prošlo podne te se digoh. Pri polasku saznao sam još od komordžija kako se na na šem frontu nešto priprema. Dovlače se teški engleski topovi. Komandanti se često sastaju.
Na putu sretamo dugačku kolonu komordžija, koji na konjima, ili na kolima, iznose hranu i municiju. Svi se žure da bi se još pre zore vratili u ravnicu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jedna kola puna nekih sanduka isprečila se, a komordžija ispregao volove. Vočići leže u blatu i preživaju. Onda kola sa arnjevima u kojima plače neko dete.
— Zar tu nađe da zastaneš?! — razdra se poručnik Kosta „Turčin“. — Pa, kuda ću? — odgovara ravnodušno komordžija, sedeći ukraj puta. Revolver planu. Komordžija zamače u mrak.
— Pa, kuda ću? — odgovara ravnodušno komordžija, sedeći ukraj puta. Revolver planu. Komordžija zamače u mrak. Odnekud iz mraka dopreše glasni povici, kao protesti i pretnja komordžija.
Revolver planu. Komordžija zamače u mrak. Odnekud iz mraka dopreše glasni povici, kao protesti i pretnja komordžija. - Čekajte, brate, rano si počeo! — umiruje Kostu poručnik Protić. — E, nije nego, da ga molim...
— reče glasno poručnik Branko. Prema svetlosti fenjera ugledasmo unezverena lica komordžija. Idosmo još malo, i onda zastadoh sa poručnikom Lukom. Otprilike negde na sredini klisure.
— naređuje Luka. — Preturaj kola u reku! Pešaci poskidaše puške, pa upreše leđima. Kola se nakrenuše. Komordžija zavapi kako su unutra stvari njegovog komandira. Ali kola sa treskom padoše u reku.
Luka priđe sledećim kolima, ali komordžija, i ne čekajući njegovu opomenu, poče da tera volove. — Grujo, ko zastane, čovek ili životinja, ubij na mestu i bacaj u
— naređivao je glasno Luka da ga svi čuju. — Gospodine poručniče, ramlje mi konj — požali se jedan komordžija. — Daj ovamo jednog komandantovog konja...