Obradović, Dositej - BASNE
Uzajamio sam što komu, a on mi je vratio i zahvalio, što hoću od njega više? Ali bih ja hteo da on potom sve po mojej ćudi živi, i za moj
A što si sabrao, komu budet? Ostaće deci? Sinu glupomu ne pomošt bogatstva, ašče ne kupit mudrosti izrjadstva.” Bogata si sina ostavio kad
No šta tu vidi? Ovčarsku kabaničicu i žezal i ćilim tu prostret, na komu se on bogu moljaše. Pun udivljenija car, i začuđen, pita ga šta to znači. Kaže mu ovi sovjet roditelja svoga.
knjigi da od sviju znanja najbolje je čoveku znati da će poći s ovoga sveta s dobrom sovjestiju, kad je u opštestvu u komu je živio svoju dužnost sovršeno ispolnjavao.
Zdravo truditi se i znojiti za zaslužiti u komu nibud delu pohvalu, i tako želiti ju, ovo ima svoj pravi razlog. Ali zdravo jesti i piti, zadugo na krevetu se
i otkad su među njima carevi, nijedan car nije veće blagodjejanije rodu čelovečeskomu pokazao i učinio od onoga komu je bog u srce vdohnuo da se črnci i črnice, kaluđeri i kaluđerice, od ropstva u svobodnim zemljam i od večnih bez svake
i česnim ljudma, s našim pravim blagopolučijem, vremenim i večnim, i s samim bogom, „vo Hristje Isusje Gospodje našem, komu slava, čest i poklonjenije vo vjeki vjekov, amin!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Za proče reče da se ne brinemo. 31. januara u 9 sati otišao sam kod g. Pavkovića i dao mu ono naše pismo, u komu stoji napisano: kako je jedna Serpkinja molila statuu, a misleći da je živa, imperatora Aleksandra vidila, koje je
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Naslutićeš! Dečice svoje radi otidoh iz otečestva, a ni ovde stajati ne imam za čim, na čemu, i pri komu. Za mene sva zemlja zapustela. Pa pušči me, nesrećo, i ne laj!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Kakva te je spopala nesreća teno kukaš kao kukavica i topiš se u srpske nesreće? Da li ovo svetkovanje nije na komu si sabrâ Crnogorce da čistimo zemlju od nekrsti?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Svitu nit’ nadrobi, nit’ nasoli. — Niko ne može natkati mahrama, da cijelom svijetu usta poveže. — Komu vašar kapu kupuje, onaj će ići gologlav. — Teško onome po komu se svijet svijesti.
— Komu vašar kapu kupuje, onaj će ići gologlav. — Teško onome po komu se svijet svijesti. — Ko za svetom plače, bez očiju ostaje. — Kol’ko ljudi, tol’ko ćudi.
— Besposlica, vražija uzglavica. — Bez truda nema ni zadovoljstva. — Gde nema rada, tu nevolja vlada. — Komu je vruća postelja, studen mu je ručak. — Više valja podranak, nego vazdanak. — Ko docne ustaje, i obojaka mu nestaje.
— Nalepši cvet nikne na bunjištu. — Sve je lijepo do mjere. — Nije lijepo što je lijepo, nego što je (komu) drago (ugodno). — Za čim srce, za tim oči. — Kako je kom milo, tako i misli. — Umiljato janje dvije ovce doji.
— Bolji je dram sreće, nego sto oka pameti. — Daj meni sreću, a znanje komu ti drago. — Daj mi sreću, pak me baci u vreću. — Srednja je sreća najbolja.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
se najposlije dogovore te brod izvuku na suho i stanu ga redom čuvati sve po jedan od sela, pa kadgođ bi što šćeli da komu mudro otpišu ili odgovore, vazda bi u brod otišli, da najpriđe pameti napune. 12. KREPAO KOTAO.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Dela moja i dužnosti rado i veselo ispolnjavajući, činilo mi se da sam u soveršenejšej nezavisimosti i svobodi, nit sam komu esap davao, nit od koga uzimao. Sav grad Beč činio mi se moj, jer sam mogao po njemu špacirati koliko sam god hoteo.
„Jedan moj dobar prijatelj“, govori mi gospodin Luzinijan, „komu sam o tebi kazivao, prosio me da te povedem sutra k njemu na ručak; želi da te pozna. On.
Jedan je Carigrađanin Grigorije Mavrokordatos, a drugi, iz Tesalonike, Toma Papazoglus. Zapitaju me o čem je pismo i komu? A kad čuju, počnu žaliti se na me zašto do nosim sujetno popečenije, a ne kažem njima svoju potrebu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I suze joj navru, i osjeća da bi joj lakše bilo kad bi se komu u krilo sita naplakala.... Oko podne sa Spasojem objeduje. Zalažu se; on žurno, ona polako, kako se naučila.
se s Pavlom sporazumeo, k Iliji; nagovara ga, stavljajući mu pred oči sramotu na sudu: ljudi će mu se u brk smejati, pa komu će najposle škoditi? Sebi. A kud će sa decom kad bude ona u zatvoru? A danguba i hiljadu drugih krajeva?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ivan Mojsilov iz mrtvoga Voćnika!.. Mene, Brnjačanina?!.. O, pomozi, Sveti Petre, ili danas Meni, ili više nećeš imati komu!.. S puta, kujo poturička!.. Viđi, da ti kažem!..
Pa zbunjeno i bolećivo pogleda na dete, potom na ženu. Tup izraz bespomoćnosti obli mu lice kao svakom komu je svejedno što će sa njim da urade. — Pričekaj, Bogdana, ima za to vremena — promuca tiho i svojski. Smiri se...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
moje bivalo i čisto v svjetje ono zgibalo; kto mene ljubil, no v tom ne prebil, izmjenjajas, izmjenjajas, Ašče li komu ja priklonju eja, zlobnoj trudit eja da razluču eja: nes on zavistljiv, da bi ja ščastljiv s kogo ne bil, s kogo ne bil.
traže, I kto mnogo jama punih imat žita, U koga se potpiče s' sirom masna pita; Kto imat na dvoru mnogo mlade živine I komu se gulja šeta na breg iz doline, U koga po dvoru igrajut sja ždrepci Ili noću kukuriču mamuzasti pjevci, U koga se diče
1811. Milovan Vidaković PJESN Ah, prestan'te, nevine Okol' mene ptičice! Komu vi sad pojete? Eda li se rugate meni? Ja sam bedna Serbija, Koja sam vam stradala.
Minervin komu dom nepristupan jest, Tolmač že nuždan v besedi praocev, Taj tebe čita, čtoma sluša Bukvoneiskusan: sve im jasno.
Kosovo, crno polje, ti Srba druže neverni, Komu cvetom cvetaš, kom’ li se resiš tako? Vesnom suvo tvoje promenjuješ lice pečalno, Al’ preskorbne spomen bede promenit
Kozačinskoga, za razlikovanje od drugačije obeleženih svojih umetaka i izmena: „da ne bi smešana, ili aki ukradena komu vozmnjela sja”, veli on, „v različije obojih pri kojemždo sočinenij pervoje pismja prozvanija sočinitelej, jako K. i R.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i rekao: »Da budeš kao ovaj cvet crven i jak« (Sofrić, 16). »Komu svet mrca pred očima, da pije seme božurovo pređe sunčeva istoka i da ga nosi kod sebe i u vode i na svako mesto dobro
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nagovara sina Radu da mu spomene kako bi od časa na čas mogao umrijeti, pa bi dobro bilo da se zna komu će svoje imanje oporučiti.
Tada se primaknuše i nagnuše nad bolesnika i Ilija i Krilo. — Pitaj ga komu ostavlja, — veli Ilija Ždralu, pa ćeš čuti. — Radi, a da kome? — Meni tako reče sto puta u bolesti ...
— Nego čuj! Stavimo da Niko, kao što po svoj prilici i nije, ostavio svoga imanja nikome. Komu bi po zakonu pripalo? —Pripalo bi nama dvoma braći: meni i Iliji, udatoj nam sestri, djedu i babi po pokojnoj mu
Pa što bi ti djeca? — Neka ih, naša su... a vi i onako nemate drugoga poroda... — A kud su djeca? —Znam ja komu su data na selo. Gazda ućuta.
On im nazva dobru večer i ustavi se kod njih. — Krenuli u šetnju? — javi se Jure. — I je lijepo, komu može bit', — nadoda. On na prvi mah ne odgovori, zagleda se časom u njih pa onda reče: — Ljeto je...
Pa kad i on sjede, upita: — Zar ti nije draga lijepa noć? — Ča mi govorite? A komu nije! Ma eto, kad najbolje planduješ, pomisliš da se neš ni privrnut', a motika te čeka, pa izgubiš volju i ovo malo
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I to se razliko seje: kakva je komu njegova ćud, tako i sije. Jedan sije u svoje telo, drugi pak sije u svoju dušu. HVATANjE SENKE Bilo li, ili ništa ne
Takožde i naših brenih ozlati, da ne budut brena! Obešta Hristos: Az dam vam usta komu kakova: tebi Zlatouste, ženih vas zlati istino dade zlatna usta. Zlatoga učitelja zlati učenik, zlatoslov.
Svaka na glavu po jednomu pade. A jedna, četrdeseta, vajajući se sama ne imade komu smestiti se na glavu. Začudi se o tomu i polakomi što se ono svide i taki smetnu sa sebe oružje i odelo svoje, potrča
Eto, da znaš, sad ti već dajem pročku i puštam te, al' otsele vrlo da se paziš i merkaš na sebe, da ne bi pak u komu hitlenluku ne uhvatio se! I na to on pade pred noge caru, te ga celiva u skut i u nogu. I dostade s one žene oproštenje.
Ako tko ima o ortakluku, o kojoj trgovini, putu, hesapu li komu, kapari, datku, pišmanstvo li zašto, — tu je o svemu tomu ugovor, dogovor i za razmetanje se razdor; kako muškoj strani
DVOKOLICA PRAVDE I GREHA Mnogi imadu adet izgovarati: »Brate komu je dobro ovoga sveta i tamo će mu dobro biti. Komu je ovde zlo, tamo još nagore ide.
DVOKOLICA PRAVDE I GREHA Mnogi imadu adet izgovarati: »Brate komu je dobro ovoga sveta i tamo će mu dobro biti. Komu je ovde zlo, tamo još nagore ide. Bogat ovde i tamo, a siromah ovde i tamo, muka ovde a muka i tamo.
« Iz dobra u dobro, iza zla u gore zlo dopasti ta to bi bila čoveku dva poštenja, komu pak dve muke, štono ni po pravici ne može dvostruko biti, nego jedno; tamo ili ovde i dobro i zlo.
« Pogubne su to i neslane reči. Ta o, dekančino, što to govoriš čoveče božji? Da nije tvoj posao o pismu učiti se! A komu li više i valja učenu biti kako tebi?...
Zobna ždrepca mučno vođenje ukazuje. Kanda mu voda nosi, toliko je berićetan. Podsnažao kolena na zlo brzim. Komu je dobro ovoga sveta, i tamo će mu dobro biti; komu je ovde zlo, tamo još nagore ide. Kurjak svoje klanje...
Podsnažao kolena na zlo brzim. Komu je dobro ovoga sveta, i tamo će mu dobro biti; komu je ovde zlo, tamo još nagore ide. Kurjak svoje klanje... jedanput plaća s kožom.
nezgodno vreme proznalo na rimskome velikom princu imenom Seanu, kojino je prvi za carom u rimskoj vladosti bio, komu no su pogani ka bogu poklanjali se i darove mu donosili, a on se je ujedno s cesarom Tiverijem vozio na zlatni hintovi
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Koja mi fajda, čestiti pašo, i da si zborim? — reći će u neko doba čorbadži-Zamfir. — I komu da si zborim?! — Pa skine fes i briše čelo.
— E, što si je za zborenje? — Ja što sam ti? Tetka li sam ti, što li sam?! Što si ćutiš kako nèmâk? Rod smo si... Komu će da kažeš muke i dertovi ako na tetku si nećeš da kažeš?!... — Ama što da si zborim? Što da kazujem?