Obradović, Dositej - BASNE
Kurjak, prvi kurjački muselim, ofavno pametozlopstvovaše na jednoga komšiju svoga, staroga lisca, zašo što ovi, najdeblje guske hvatajući, sebe samoga čašćaše bez najmanjeg kurjaku peškeša.
” A Platon moli komšiju da mu protuče slugu. „Tuci ga sam”, veli mu oni. „Ne mogu, jer sam odveć srdit.” Gnjev upodobljava čoveka zveru.
” I na drugom mestu: „έμμορε τιμής ος τ΄έμμορε γετονος εσθλού: Polučio je čest ko je polučio komšiju dobra”. U Atini to bi se najpre pitalo, kad bi se dom ili dobro kakvo hotelo prodavati: kakvi su komšije?
Prilažem ovde jedan lep paragraf njegove predike, u kojemu on dokazuje da Patermutije mogao je ljubiti Osmana kao druga, komšiju iliti sosjeda, i kako blagodjetelja svoga, mogao je i bogu se za njega moliti: iz ovoga se toliko više poznaje dobrota
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— Međutim i ja se usudim i odem u Valjevo. Sakrijem se u jednu ekmedžinicu, pošaljem pandura Glišu Pavića, našega komšiju, da zapita oca, smem li ja do njega doći. Kako moj otac čuje da sam ja došao rekne: „Šta će on ovde?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ako ja k’o prvi komšija neću, a da ko će!? »Drvo se na drvo naslanja, kažu paori, a komšinica na komšiju!« — Probajte samo ako ’oćete da pustim našeg šarova s lanca! Nećete se skrasiti ni u toj vašoj bašći.
— Ta verujemo, verujemo, slatka prijo, — odgovara pop Spira — ta kad je još komšija komšiju prevario! Posle zvaničnog dela, pošto je ugovoreno koga dana da bude prsten, nastade veselje.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
izbegli mogućnost zameranja kumu, mnogi ljudi uzimaju kuma iz nekog udaljenog sela, a ni u kom slučaju ne uzimaju za kuma komšiju.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
OTAC: Kako je, tako je, samo nek ide beda iz kuće. MATI: Koga ćemo zvati na prsten? OTAC: Zovi - komšiju jednog i drugog, pa eto ti. MATI: Ja mislim da zovemo i kuma Marka. OTAC: Šta će ti taj?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Kad je Epaminonda kuću svoju prodavao, on je za preporuku i to javiti dao da časnog komšiju ima. Tako ću morati i ja, kad stanem moju prodavati. (Otide.) POZORIJE 5.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— A bre, što ih potepaste? — dobacuje jedan. — Mogasmo da ih bacimo na komšiju. — Ih, ala bi se potucale naše i nine vaške! — Jok, more, pametnije su one od nas...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kći stričeva, koju sam pri sisi ostavio, ona sad domaćica i s[a] sinom velikačkim. Pitam za jednoga komšiju, čiču Mijaila. Nejma ga; davno se prestavio. Za drugoga, s druge strane, čiču Lazu - i on također.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Izlazi napolje! Nisam se ja za tebe mučio. Izlazi, lupiću te budakom! Đorđe po glasu poznade komšiju. Sad od stida ne može da se okaže. Zaustavi disanje, bol u kuku naraste i rasu se po desnoj strani rebara.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A ovde je dobra rakija, nema govora. Pa, bogami. Pogledaš u prvog komšiju, on boluje od iste muke. Ako nije žena, a ono je ćerka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Šta će drugo no uze tefter, pa zapiše dug. Ali hoćeš; ne zna mu ni imena ni bezimena, pa dozva svoga komšiju Tomu Kašikovića i upita ga: — Bolan Toma, znaš li ti onoga ćosu? — Znam, kako ne znam, — odgovori Toma.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Jednog dana me je pozvao i rekao: „Dođi da vidiš mog komšiju!“ Pošao sam s njim i prvi put se našao pred carskom palatom i čekao da se stari car pojavi na prozoru.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A s Ilijom lako se sprdati, nagluh je, a da još i ne vidi, — eto sreće za komšiju mu Pavla: mogao bi kad god bi hteo... Za sve ljude oko vatre nema mesta: kuća malena i prenatrpana.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Od te naše ljubavi nije bilo ništa. Dok sam bio tamo, voleli smo se; kad odoh, ona se udade za nekog Tomu, moga komšiju i sina bogatih roditelja”.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Svakog dana bivao je sve bolji, sve pametniji. Nikada ništa neuputno nije učinio. Ni kada ne propustio da svakog komšiju, prolaznika, iz dućana pozdravi, javi mu se; nikada mušteriji da je kazao kakvu oporu reč.
Ćipiko, Ivo - Pauci
poznaje dobro braću Smiljaniće; čuo je i za oca im, pokojnoga Radu, koji se bio, ubivši radi preoranja zemlje nekoga komšiju, odmetnuo u hajduke i pobjegao u Tursku; tamo je i poginuo.
u vatru, kašljuca, i premišljajući o Radinoj ljutini, pade joj na pamet njen svekar, djed njegov, stari Rade što ubi svoga komšiju, jer prebrazdi njegovu oranicu. Ubi ga na mjestu kad sud ne dosudi kako on mišljaše da je pravo.
Zar da me zemlja prokune što je ne osvetih?... Ta djed moj ubi svoga komšiju za samu jednu brazdu... a ja da je pustim... nju... radi koje djed mi bijaše glavu založio?...
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ne boj se ti mene, i ne gledaj u meni svoga nekadašnjega Stanka, tvoga druga, tvoga komšiju, koji je tebe tobože voleo i zbog tebe u svet otumarao. TAŠANA (kao izvinjavajući se): Nisam, dedo, za to ni znala.
sada, iz lica ti i glasa, sve više vidim u tebi ono što sam sasvim zaboravila; sad tek sve više vidim onoga Stanka, komšiju moga, ludoga Stanka, što me je, dok smo bili deca, krijući se, iz bašte gađao.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Terao sam i dalje u tome oduševljenju: zagrlio sam i poljubio komšiju bakalina; pa sam zagrlio i poljubio i jednu udovicu, majkinu prijateljicu, uzvikujući: — Gospođo, ja sam zreo, ja sam
Pitao sam i bakalina, našega komšiju, pošto sam mu prethodno objasnio da se petim padežom zove, i on mi reče: — Ja kad vabim kuče, ja mu kažem: kuc, kuc,
Šta će, kako će, nego 'ajd' da pozove svoga komšiju habena. Veli mu: „Učini mi toliko, komšija haben, pomozi mi da okopamo vinograd!
Tad se seti graben da zovne drugoga komšiju werdena. A werden, neki dobar čovek, pa se i on odazove molbi i dođe svome komšiji u pomoć i zapnu zajedno da rade, i
Kad neko ne može sam da svrši okopavanje vinograda, to on zovne komšiju pa ga zamoli i ovaj pristane, te zajedno okopaju vinograd.
Drugi put, kad opet ne može da svrši okopavanje kukuruza, a on zovne drugog komšiju pa mu on pomogne. Prema tome, svaki pomoćni glagol na nemačkom jeziku jeste komšija.
— Pa dobro, Sretene, kaži ti meni — veli mu profesor — koga ćeš ti da zovneš u pomoć kad ne znaš lekciju? — Komšiju Živka! — odgovara Sreten. — Ovoga Živka što sedi do tebe u klupi? — Jeste! — A kako ti on može pomoći?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Njeknja si zborim ništo sas onoga mojega komšiju, čorbadži-Petrakija. More, ima si čovek golemu muku sas onoga njegovoga Mitku. Pričaše mi čovek sve...
— Mičo, mori, — zapišta svojim tankim glasom, udevajući konac u iglu, terzijica Vače Šatorče, i zapita svoga prvog komšiju, Miče Šebinče, kubedžiju, — ću te, ete, pitujem za ništo!