Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
u Bukureštu, pored kneževa brata Konstantina Kantakuzina, jednog od prvih rumunskih istoričara, on se upoznao sa mnogim istorijskim delima.
Save, Stefana Prvovenčanog, Domentijana, Teodosija, Konstantina Filozofa, Camblaka, Pajsija; Dušanov zakonik je površno čitao u jednom mlađem prepisu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Svetog Petra, položeni od pape Nikole V, a na mestu gde se nekad nalazila starohrišćanska bazilika, sazidana od cara Konstantina. Pored te otpočete nove crkve stajala je već dovršena vatikanska palata, sazidana od onog velikog pape.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
O prazniku Konstantina i Jelene »udaju se« koprive (i toga se dana poslednji put mogu jesti, SEZ, 7, 1907, 133). Na Veliki Petak takođe se
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
u Srpskoj Crnji, učio je slikarstvo u Temišvaru, Pešti (napušta studije zbog revolucije 1848), Bečkereku (kod slikara Konstantina Danila), na studijama u Beču upoznaje se sa B. Radičevićem i Đ. Daničićem a studira slikarstvo i u Minhenu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I keceljice su im tamnije no što bi trebalo da su. I imena su im bila matora: Konstantina se zvala Koda, Sofija Soka, a Tijana Jana. Koda je bila pitomo i plemenito dete, ali ružno dete.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
). Preko oblasti Konstantina Dejanovića,1 koji se i sam sa svojim odredom morao priključiti Turcima, izbio je Murat na Kosovo u oblast Vuka
I pošto je izdaji povod bio u surevnjivosti koju ovlašno napominje i najstarija priča Konstantina Filozofa, XVI je vek, kao nov dodatak, utvrdio tu surevnjivost među Vukom Brankovićem i Milošem Obilićem.
I pošto je izdaji povod bio u surevnjivosti koju ovlašno napominje i najstarija priča Konstantina Filozofa, XVI je vek, kao nov dodatak, utvrdio tu surevnjivost među Vukom Brankovićem i Milošem Obilićem.
Zadovoljstvo gospoda, tvorca života, nalazi se tamo gde pevaju vojnici, tamo gde se diže dim ratne vatre...“ Kod Konstantina Filozofa do nebeskog carstva takođe se dolazi kroz borbu, ali kroz borbu koja mora da se završi porazom.
U Ilijadi bogovi su odlučili da Troja bude razorena, ali su i dalje jedni pomagali Trojancima a drugi Grcima. Kod Konstantina Filozofa odluku o „našem“ porazu doneo je „naš“ bog u skladu sa hrišćanskim učenjem da se za stradanja na zemlji
Treći uzrok porazu, izdaja, sudeći prema izvorima, formirao se postepeno. U klici ga nalazimo već kod Konstantina Filozofa: opadati tako velikog junaka i rodoljuba kakav se pokazao Miloš, to u stvari znači izdajnički postupati.
U pesmi Marko Kraljević izbavlja bega Konstantina nalazimo i ove stihove: Sagnula se Jevrosima majka, sagnula se dole po trpezi, i uzima dva mermer-kamena, izvadila
odonda pet stotin’ godina, tad je srpsko poginulo carstvo, mi smo onda carstvo zadobili, i dva vlaška cara pogubili: Konstantina nasred Carigrada, ukraj Šarca, ukraj vode ladne, i Lazara na polju Kosovu; Miloš ubi za Lazu Murata, al’ ga dobro Miloš
Uvati se sunce u proljeće, tj. bilo je pomračenje sunca februara meseca 1804. Konstantin, sin Manojla II i kćeri Konstantina Dejanovića, bio je poslednji vizantijski car (1449—1453) i junački je poginuo braneći Carigrad.