Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
godine samo je puška pucala... Tu nisi mogao dahnuti čista vazduha od barutnog dima i prašine što je dizahu kopite konjske... I borilo se, tuklo se na sve strane; oživeše česte i žbunovi; iza svakog trna puška je pucala...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pa u onom bolnom i zbrkanom elanu i u onoj žeđi i bezumlju on ludo brzo dođe do konja, uzjaha i pojuri I dok su kopite besno prskale blato, za njim je sve više ostajao onaj mutan crn I mrtvački pokrivač oblaka.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tek da nešto i on kaže, reče da je, prema njegovom iskustvu, u konja, najvažnija: kopita! Ako se kopite u konja lako krune, ni ostalo na njemu ništa ne vredi!
Smejući se, Petar je nastavio da zagleda kola i konje, kopite, paoke, na svakom točku, kao dete kad mu dadu igračku. „Kreći, debeli!“ dovikivao je, sve češće, bratu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Da su se njih dvoje, eto, razišli, rastali, bez ikakve moći i volje i bez glasa. Ona je bila tamo, on ovde. Kao što su kopite odbacivale blato, i kola i točkovi odbacivali kapljice, što je danima imao da gleda, prateći puk, po raskaljanim,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Za njim su jurili komandiri, ordonans-oficir, ađutant, masa podoficira, ordonanasa. Kopite konja su trupkale dižući oblake prašine, i cela „kavalkada“ zaustavi se tamo negde na levom krilu, kod susedne baterije.
Zatruparaše kopite konja. Ali prednji konji trećeg topa ustuknuše, frkćući. Mrtvi se isprečili. Sledeća zaprega najaha. Komandir viknu na
i, kriveći vratove, gledahu iskolačenim očima crne naduvene prilike, ali, poterani bičem, opružiše vratove i zariše kopite u trula, buava tela...
— Prvi top marš! — reče komandir, da bi priveli top uza sam most. Zapeše rudni konji i njihove kopite zariše se duboko u pesak. Ali najednom zastadosmo zaprepašćeni...
Baterija galop! Zafijukaše bičevi, konji usitniše, onda opružiše vratove izbacujući kopite, i baterija polete. Vozari se uzdigli na uzengijama, pa polegli, levom rukom drže dizgine levaka gotovo iza uva, a
Ova neobična tišina počinje da me muči, te prikupim dizgine i pokrenuh kona. Ali kopite praskavo odjekuju u praznoj noći, te mi se pričinjava kao da se šuma pritajila, a onaj nevidljivi svet me motri svojim
rastureni u neredu, kao stara gvožđurija, a pred njima pobijene šestorne zaprege, pa se trupine konja iznaduvale i kopite visoko štrče... Preko topa presamićen leš, sigurno artiljerca...
Neko predloži da se vratimo u bivak na Banjici. Varoš se bila ispraznila. Kopite konje odjekivale su tupo u mračnoj i pustoj noći. Sutradan je komandant izdao zapovest da se niko ne udaljava iz bivaka.
Krakov, Stanislav - KRILA
Nešto se teško valja njima na susret. Slamom uvijeni točkovi topova potmulo tutnje po kamenu. Omiču se i zveče kopite konja... — Ostavljaju nas same... topovi odilaze... I u tom trenutku se osećanje ne straha već tupe tuge razli po njima.
— Drugom ti to, brajko... Lupaju točkovi i kopite. Odilazi baterija, i odnosi od svakog po komad pouzdanja. U duši je tamno kao i na zemlji, jer se bliži ono što mora
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
se na liniji Boljevac — Lukovo (oko 30 kilometara od Zaječara), a predstraže istakne do sela Planinice, Lubnice i Kopite, pa u tim položajima ostao je i do danas, iščekujući kao i Hrvatović napad Turaka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U jednih vire noge, u drugih ruke, ili iskežena glava. A malo dalje iz jedne rupe pomaljaju se konjske kopite. Pokraj ljudi, životinje. Po istom postupku i ritualu, da sam se zgadio na ljude i na njihovo nametnuto dostojanstvo...
— Kidiši! — razdra se „Fikus“ i spusti ruku. Zviznuše korbači, zatakaraše konjske kopite po drumu, svitnuše potkovice, i cela se masa izgubi u oblaku prašine.
Bojić, Milutin - PESME
(1913) STRAH Vi, što Vizant tresli ste pun sile, Kopljem dvorsko probijali kube, Čijih konja kopite su rile Crven mramor i bronzane stube, Što jesenje kad vas zasu inje Tražili ste manastirska bdenja?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A ovako sâm u noći, ne poznajući ni put, počeo sam zazirati od svakog drveta... Činilo mi se da su kopite moga konja strahovito odjekivale u noćnoj tišini. Starao sam se da držim stalno desnu stranu.
Komandir zastade. Naiđe i prvi top. — Prednji, teraj još malo... Još, skreći! 3atrupkaše kopite i top skliznu s druma na seoski put. — Teraj pravo! — naredi komandir. Onda se obrati meni. — Idite napred.
Vojnici psuju i proklinju svoj život. Onda razgrću ašovima sneg. Neki obavijaju kopite konjske džakovima, pa nanovo tovare i po dvojica vuku konje. Ali konj najednom zastane i drhti. Oni čekaju da se primiri...