Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
³ Drugim sredstvima devojke u Popovcu postižu isti cilj: „Djevojke uoči Đurđevdana posade struk koprive (žare) i namjene ga na svoju udadbu. Na koju stranu bude žara prevjesila, vjeruju da će se na onu stranu i udati.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
zatrpano nešto što je nekada bilo kuća — podrum i parter — kuća puna srećnih stanara iznad koje sada rastu čičci, koprive i boce, i neka travuljina nepoznata gradskom detetu, kad imate samo sebe i taj tužni, tako poučni prostor ruševina koji
Radičević, Branko - PESME
Tu se setim našije odara I njiovog ubavoga sada, Sada, brate, ta nema mu para, Sve koprive narasle visoko Da s' ne more načuditi oko.
Smislim tamo, pa okitit njima Glavu, grudi i junačko pleće, Pa tek onda amo gromovima, Jera oni u koprive neće. Pa dovatim Pegu za vođice, I poletim dole ka zemljice, Tu se spustim kraj Dunava ledna, Pored jedna uljanika
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Jovaš s naporom prevali glavu na njegovu stranu i prostenja: — Neće grom u koprive ...A ja, vidiš, i bez tvoje pomoći pogiboh. Jovaš tiho štucnu, naglo se preznoji i spusti pogled na bratove bose noge.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- U rastroj-čulu, nišući guju, sve u rasulu, trepte kupine. Gde mlin je preo, razroko svetle vampir-koprive u pređi sivoj.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
iz bunara na vrhuncu svetskog doba nastaje ravnoteža između unutra i spolja i svaka je ličnost vredna izbacuju se koprive iz reči i zida se krematorijum velik nasred polja i cveća u vizantijskom stilu mnogo će da košta krematorijum za
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— veli strogo podnarednik. — Hoće da odani, neće moći posle da se vrate. — Podnaredniče, neće grom u koprive. — E, će mu se zatre seme — veli jetko jedan, glođući kost. A na začelju se „ufrontio“ i Tanasije.
vidi se da smo pravednici božji. — To može i drukčije da se protumači. Ti znaš ono narodno: Ne bije grom u koprive. Izbeglice koje su logorovale sa strane puta skaču bunovne i pitaju čudeći se: zar opet odstupanje?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Drugi za više od majora. Generali, kažu obešenjaci, imaju i profilaksu. Trupe koje prolaze imaju od koprive šinjel. Za doručak dobijaju neki prženi kukuruz, kao kafu, i neku zovu, kao čaj. Đonovi im propuštaju vodu.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Vrlo je raširena poslovica (koja se obično upotrebljava u ironiji): »Neće grom u koprive« (upor. npr. Vuk, Posl., 4103 i SEZ, 19, 390) ili: »Ne bije sveti Ilija u koprive« (SEZ, 1. s.).
npr. Vuk, Posl., 4103 i SEZ, 19, 390) ili: »Ne bije sveti Ilija u koprive« (SEZ, 1. s.). U narodnoj medicini kopriva ima široku primenu. U vodi u kojoj je k.
rane i uboja (ŽSS, 268; GZM, 12, 1909, 150; 20, 345); gonoreje (SEZ, 14, 236); protivu opadanja kose (SEZ, 13, 296; »u koprive valja ostaviti ošišanu dečju kosu, pa će brzo parasti«, SEZ, 13, 418; ZNŽOJS, 11, 266); od prosadi (sanđija, ZNŽOJS, 7,
U C. Gori ostavi se na Badnji dan komadić pogače, pa se s njim pojedu u martu prve koprive, svarene (SEZ, 23, 152). O prazniku Konstantina i Jelene »udaju se« koprive (i toga se dana poslednji put mogu jesti,
O prazniku Konstantina i Jelene »udaju se« koprive (i toga se dana poslednji put mogu jesti, SEZ, 7, 1907, 133). Na Veliki Petak takođe se »udaju« koprive i nije toga
Na Veliki Petak takođe se »udaju« koprive i nije toga dana dopušteno jesti ih (SEZ, 14, 50). »Kao da je na koprive mokrio. Kad je neko ljut.
Na Veliki Petak takođe se »udaju« koprive i nije toga dana dopušteno jesti ih (SEZ, 14, 50). »Kao da je na koprive mokrio. Kad je neko ljut.« Poslovica, Karadžić, 1, 1899, 184 (kragujevačko). KOŠĆELA Zürgelbaum (celtіѕ).
svakako kao apotropajon, iako to narod redovno shvata kao analognu magiju — razne stvari: struk zdravca i koren od koprive (SEZ, 19, 361); novac ili olovo (SEZ, 7, 163); češalja od kučine, srebrn prsten ili novac (ib.
Pre sejanja zakopava se (nasred njive) »golemo cveće«, ili zdravac i koren od koprive (SEZ, 16, 259; 19, 361; 70, 541). Prva pregršt semena ne baca se u prvu brazdu, nego preko njive, »za tice«, tj.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
tumara po livadi, pogleda prikovanog za travu i da traži beli slez, konjski bosiok, divlji sirak, mlečiku, da vadi koren koprive i sve drugo, sav onaj sijaset tih biljčica.
Korenja, lišća, plodova znanog i neznanog bilja. Oskoruše, takiše, divljake, drenjine, trnjine. Korenje koprive. Uostalom, šta da nabrajam, kao da razlikujem sav taj lom zamršene vlažne travuljine s koje su se slivale kapljice vode
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Đe je od nje kaplja krvi pala, onđe raste trnje i koprive; đe je ona sama sobom pala, jezero se onđe provalilo: po jezeru vranac konjic pliva, a za njime zlaćena kolevka, na
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Hm, hm, gdje li sam se ono krio dok sam bio dijete? Aha, sad znam: kad sam dirao očevu kuburu, sakrio sam se u koprive. Hajde, dakle, da pretražimo koprive.
Aha, sad znam: kad sam dirao očevu kuburu, sakrio sam se u koprive. Hajde, dakle, da pretražimo koprive. Lijan prohoda po svim jarugama, iza seoskih živica i po raznim vrzinama gdje god su rasle koprive, ispeče se i
Lijan prohoda po svim jarugama, iza seoskih živica i po raznim vrzinama gdje god su rasle koprive, ispeče se i ožari, ali nikog ne otkri.