Jakšić, Đura - PROZA
„Ali, Živko“, primetim mu ja, „vreme je da se seno kosi“. „Neka ga goveda pasu zeleno...“ Posle iz jednog jandžika izvadi pljosku s rakijom i ponudi me da pijem...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ta, još juče je i sam tako svirao; i sam se topio u slasti i milini... Osećao je čisto kao da ga po kosi mazi topla i nežna ruka Jeličina... Pa se zagleda u prošlost, skoru prošlost, i uzdahnu...
— Ne smem! — prošaputa on. — Jesi li gledao košnicu kad zamre?... E, tako je tvoja kuća zamrla!... Onoj sedoj kosi treba vratiti obraz, to ja ne treba ni da ti kazujem!... Eno ga, raspleo kose, zapalio čibuk pa ćuti.
— vikao je Zavrzan. — Zar da ne osvetimo Stanka?... Ta on nam je bio harambaša... A Surep samo uzdigao obrve, pa kosi li — kosi. Zavrzan je jurišao nemilice u najgušće redove turske...
— Zar da ne osvetimo Stanka?... Ta on nam je bio harambaša... A Surep samo uzdigao obrve, pa kosi li — kosi. Zavrzan je jurišao nemilice u najgušće redove turske...
podgrevati rajetin — hrišćanin, siromašak, prezreni reviti — režati rucelje — ručke, drške na ralici, plugu, kosi ručanica — doba ručka, podne sampas — bezbrižno satljik — staklena bočica iz koje se pije rakija sevap — dobro
Dučić, Jovan - PESME
joj tiho da okupa telo U mirisu ruže i u čistoj rosi; Mesečina mirno da posrebri čelo, I ponoćno inje da prospe po kosi. Gola, ona čeka; a pogled, pun žudi, Vapije u nebo, i strada, i moli!
Vaj! I mladost prođe, kô sunce nad gajem! Samo još u meni ti si i sad taka: U kosi ti isti cvetovi od maka. SLUŠANjE Iz Dubrovnika Kada padne veče povrh vode plave, I zasvetle Mlečni Puti iz
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Bogzna dokle bih ja spavao, da nečuh njene reči: — Hej ti, lenštino! diži se! Osetim i ruku maminu kako me češka po kosi. Odmah se dignem. Kaka je bila mama! Kako blaga, lepa, tiha, ozbiljna, svečana! Pričala mi je mnogo.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A Jula nastavlja još tužnije: »Oj, Boga vam, tri mlada drotara! Pozdrav’te mi moga dobrog babu: Da ne kosi ukraj Tise travu: Pokosiće moju kosu plavu!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Uvek krijući se ide. I, obazirući se uplašeno oko sebe, polako, kradom stupa. A sav u bradi, kosi; sa golim rukama iz odrpane košulje i golim kolenima iz starih čakšira koje se jedva drže na njemu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Trepteće siluete dva-tri slepa miša prnuše iz mraka, lako ga se dotakoše po kosi i ruci i udariše o konopce. I onaj hladan užas, kao neki ledeni talas, obuze ga do grla.
Neki vojnik priđe sa svim blizu, naježi se i zinu, ali ne izgovori što je počeo. Posle se počeša po kosi, pribra i reče: — Gle, ovo naš vodnik! Komandant zovnu komandira pete baterije. — Vaš Hristić? Zacelo? Vidite tačno!
Afrika
Alep je: dve–tri pletene zgrade na šumovitoj kosi koja dominira okolnim šumovitim bregovima na reci i dubokom šumom preko nje.
“ Ja sam zadovoljan što to može da se odnosi jedino na Švajcarca o čijoj se kosi još može govoriti. Pošto pokazujemo nameru da pođemo, svirači i igrači lupaju i tabaju, previjeni sasvim pred našim
Iz njega silazi bujica ognjenih reči od koje se savana razleže. Mi silazimo niz jedan kosi teren, saplićućui se u travu, pravo u neke potoke koji kvase tropske šumice. „Ovo je zemlja za bele!
Dolazimo u selo Kumi. I tu je sve crveno; zidovi kosi, trapezasti; terase koje se krune od sunca i rastvaraju od kiše. Stanovnici nas dočekuju srdačno i dostojanstveno.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Imala je lice anđela, bila je riđokosa, nasmejana, nafrakana, sa očima plavim. U kosi je imala nojevo pero. Krinolina joj beše rasečena, duž oba kuka, tako da joj se lepa, gola, butina videla, iznad
utegnutim, belim, oficirskim čakširama, u kaputu oficirskom, tamnoplavom, sa belim reverima, pun crnih šeputa u kosi, pun srebrnih širita na grudima, na šta li je ličio? Na lutku. A držao se oholo. Na trikornu je imao rosijsku kokardu.
Osećao je, kako ga vetrić, sa Dunava, miluje po kosi i licu. Imao je običaj, posle, da kaže da mu je to bila najlepša nagrada u životu.
Temišvar, polk sirmijskih husara, grunt, kuće, sve je ostavljao, i samo ga ta mrtva žena prati, milujući ga po kosi i licu.
su bili rekli da je Višnjevski seoskog porekla, nije znao čemu više da se opet divi: da li odelu tog oficira, njegovoj kosi, njegovom lepom licu, oku – kako puši, kako govori, kako dočekuje, kako odgovara i kako se smeška ljubazno – ili njegovoj
U crnoj kosi nosila je, svaki dan, crvene češljeve, a pod svilenom, žutom, krinolinom, mnoštvo, crvenih, donjih, sukanja.
Uzimala je poslednje zalogaje sa njegovog tanjira, pri trpezi. Stajala je iza njega, pri faraonu, milujući ga po kosi. A kad bi dobijao na kocki, točila bi mu vino u čašu i visila mu na vratu, tako reći.
koja je bila tada već godinu dana mrtva, počeo je, u zatvoru, da sanja, kako mu dolazi, kako ga miluje, po potiljku, po kosi, kako ga ljubi. Na celom putu do Beča, kud ode da traži pašport u Rosiju, mučili su ga slični snovi.
Obrve su joj bile – ako je verovati savremenicima – naročito velike. Nosila je brilijante u kosi. A orden, sa lentom, preko grudi. Pod malom, ljupkom, bradicom, i, na ruci, imala je obično šeput, od velura, crni.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Ja hoću da mi venčanje moje jedinice bude najveseliji dan u životu... (Miluje je po kosi.) Strpi se malo, videćeš, sve će dobro, sve će lepo biti. VUKICA: Još na sve to ti mi dovodiš tetka-Agniju.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- On je već skoro svoj čovek, devojčice! ustala je i prišla Jasmini iza leđa i popravila joj mašnu u kosi, rekavši kako tužakanje nije nimalo pohvalna stvar. - Je li bar lepa ta Turkinjica, Slobodane?
Šta bi čovek mogao da uradi s jednim detetom? - prislonio sam njenu glavu sebi na rame i neko je vreme milovao po kosi. Činilo mi se da će šmrkati do kraja svog blesavog života, ali je ona prestala s plačem naglo kao što je i počela.
Odsjaj sunca na maminoj kosi, ono nešto u njenim očima kad je rekla: „Nijedan? Muškarac?” Dodir njene ruke na mojoj, sve je to bilo u meni i nisam
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Prvi ga, nevešto, ošinu po glavi. U kosi je prut rascepio kožu, ali vrlo kratko, tako da se na čelu javi samo tanki mlaz krvi. Dobošari počeše da lupaju.
Hvataše je za ruku i milovaše je po kosi, sve češće. Podižući je jednom, uplakanu, sa postelje bolesne ćerčice, on je uze ispod pazuha i poljubi, dršćući celim
U kosi je imala veliku perušku, pričvršćenu biserima, a pod bradicom široki, plavi šeput. Pod levim ramenom beše natakla kitu
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Devojke za udaju, ponekad, u kosi nose zadeven cvet, a nekada su nosile na glavi perce od golubice ili grlice. Dugačka kosa i ovi ukrasi nesumnjivo su
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
O MEROPAHU Meropah da radi u nedelji dva dana pronijaru, jedan da kosi od jutra rana, jedan da u vinogradu kopa; jedan po žezi, uza letnju jaru, da kamenje nosi na drum caru; jedan da na
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« A metak lutalica lutao. Osećao ga kad se napne da tovari vreće sa kukuruzom. Kad se kosi. Kad se tovari i vozi đubre. Kad se menja vreme. Osećao ga kako luta, kako ide.
PROVINCIJALKA Stigla si u Beograd olupanim autobusom »Auto-transa«, izgužvana, sa mirisom seljačke krdže u kosi. Neka žena je plakala, druga dojila svoju bebu. Neko je vukao veliki pogrebni venac.
— Graška? —Ne, hvala... Osećala mu je dah u kosi; onaj njegov poznati miris ipak se probijao kroz oštar vonj nekog dezinfekcionog sredstva kojim je bila natopljena njegova
Milićević, Vuk - Bespuće
ulice, praveći velike korake, prolazili seljaci i seljakinje u bijelo s košarama na glavi: seljakinje s trobojkama u kosi, kratkim košuljama do koljena i bijelim čarapama; seljaci s malim šeširićima, nalik na pečurke, u tijesnim kaputima od
jače i bujnije udaraju mlazovi, zemlja željno upija vodu, a on sa skinutom kapom pušta neka ga bije kiša po licu i po kosi, neka mu se cijedi niz vrat i niz prsi, on žudno uživa u njoj kao žedna, odavno nenapojena polja i isušeni usjevi.
haljini, sa vrpcama koje se lepršaju na vjetru, sa širokim slamnatim florentinskim šeširom, na jakoj bujnoj, zlatunjavoj kosi; lice duguljasto sa finom bijelom puti koja se pokadgod zarumeni, sa dosta običnah poteza, ali punih jedne blage
Sremac, Stevan - PROZA
gđa Kaja se naslonila iza leđa na polaženika, pa mu jednom rukom meće »puslicu« u usta, a drugom ga blago pomilova po kosi.
Radičević, Branko - PESME
podigla se gusta, A po gori sve ta lipa pusta, Lipa cveta, cvetići mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju, Uz kosove braća podvikuju: „Ao danče, ala si mi beo!
Ture bije, Crnogorac kosi, Ture praa, Ture glavu nosi, Praa nosi da se na nj'ga puši, Glavu nosi da s' na kocu suši.
“ A ja vide kako navalice Kosi kukolj, čupa travurinu, Čkalj taj pusti i onu štirinu, A od cveća i krasne šenice Kâ od kuge deno soko beži, Prem i
Kako palo, seme izniknulo, Izniknulo, stablo podignulo, I još klasje što šenicu nosi, Klasje zrelo, samo da se kosi, Kosi, brate, časa ne počasi, Al' ti, čudni čoče, otkuda si?
palo, seme izniknulo, Izniknulo, stablo podignulo, I još klasje što šenicu nosi, Klasje zrelo, samo da se kosi, Kosi, brate, časa ne počasi, Al' ti, čudni čoče, otkuda si? On ni reči, samo se osmenu, Pa se dalje unapredak krenu.
nebesa ode, Sjajne luče prosu na sve strane, I obasja onu kosu divno — Ma zarašta, moje sunce jarko, Ti pokaza na kosi hajduke, I međ njima Miluna i Fatu — Zgledaše ih Turci svikolici, Zgledaše ih pusti, jalaknuše: „Jala braćo, držite
Živo vežu mlada vinograda, Živo vežu tananim ševarom; Al' im jedna druga zaostaje: Kosu reže, njom vinograd veže. Kosi svojoj tio progovara: „Koso moja, negda diko moja, Dokle dragog na svetu bijaše!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ni mišić mu se ne pomače, do samo što osećaše kako ga po telu, nogama, leđima, oko glave i po kosi nešto svrbi, golica i struže. On se poče češati. Ali to češanje beše grčevito, sa stisnutim prstima.
— Crno pisano! — Ne ’uli Gospoda! Ćuti čedo, ćuti sinko! — I uze tvoju glavu, metu je na krilo i milujući te po kosi, tešila te je i utišavala. — Ćuti, ćuti... Gospoda imaš, ako majke nemaš... Ćuti čedo moje!... — Nana moja! I nju on...
svoje otečene noge, da li ih je uljudno ispružio, da se nije štogod otkopčalo, otpoče da se zamišljeno čisti po glavi, kosi, licu, ali se videlo kako u isto vreme prati i Marikine pokrete po sobi, čija mlada snaga, zdravlje, svežina od rada
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
po metlu, pa će se smiriti; malo dalje od tih devojaka, ima još jedna, koja poleva sav grad sama i vuče vodu na svojoj kosi; njojzi treba dati uže, pa će se okaniti.
Pošavši malo unapred, a to bunar, i na bunaru devojka vuče vodu sve na svojoj kosi. Kako ih devojka opazi, ostavi vodu, pa polete na njih. Oni joj bace uže, a ona ih se okani.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Purpurne krpe lepršave zorom! Pokretne slike, vrtovi na kosi! Kule što rone uspravno u ponor Prevrnut kao kupa! Ushit što si Odevao u reči, kao prorok Što samo sluti buduće, a ne
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Onda će kao krenuti između klupa kroz odelenje i kao pomilovati neke od nas po kosi. Ali, kad dođe sasvim u dno razreda, tu će otkriti mene i umalo je neće strefiti šlog!
da me jure po sirotoj Adi; mogu iz njega, Čarli, mogu iz njega isfurati one alapače s neobrijanim nogama i papilotnama u kosi, što svake nedelje snime po jednu najordinarniju glupost, pa im posle opisuju živote u nastavcima — po novinama — šta
čudnog i nepredviđenog optimizma, kao i neviđenom ljubavlju za sav ljudski rod, uključujući tu i nas dve — miluje maman po kosi, grli je i umiljava se kao mačor u februaru, obećavajući brda love, pravi viski, pravu kućnu pomoćnicu, sve, i to već
Ko je —- Nova godina! U svilenim čarapama, lakovane cipelice u ruci, krejon oko očiju razmazan, konfete u kosi, shvatate, sve kao što treba, i još uvek buket karanfila.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
S vokala dugog kruni se u zrenik i zvukom kosi zrelu kamilicu. Od svetla dva mu, jedno bi da blista, a drugo, s kruga, Knjigu mraka lista.
- Dijagonalom, grivom titravom, lomnom prečicom, valja se sablast sa crnom šnalom u pauk-kosi i sa preslicom, kostur-nevestom. - Glasom u srmi, odnosno šokom, gorom zagrmi miholjski svetac.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
tuguje u njoj mačak Šepa, kroz prozor gleda, časove broji, pjetlića čeka zelenog repa, dok tamo negdje, na strmoj kosi prosuto perje kišica rosi. Ponekad vidiš zoricom ranom, Međedovića sa buzdovanom, lomi se gorom, u ludom trku.
U zoru Mačak nađe na kosi prosuto perje, kiša ga rosi. Zastade lovac, delija mrka, suze mu teku niz oba brka, a tužne oči po perju kruže.
“ Prilazi baka krevetu tajno i gleda lice zlaćano, sjajno, u plavoj kosi zvjezdani prah. „Kuda li noge njegove jezde! Visine voli, nebo i zvijezde, kako ga nije u noći strah?
Čitavi svet sam prošao juče, radosti nigde nema. Jesenja tuga iz magle rosi, nevidljiv kosač poljima kosi.“ „Čitavi svet si prošao, veliš, zar je moguće, druže? Prošao peške, u jednom danu, i još te noge služe?
A kad je nađem, kući je nosim, nek mojoj mami u sedoj kosi večeri svake svetli. PRODANA SLOBODA Slobodan, smeo, veštak u lovu, vere se mačak po strmu krovu, večiti
NADRILEKAR JOCA Pod kapom oblačja mekom, pod sivom nebeskom strehom, na samoj gorskoj kosi, u mome selu dalekom, tu lisac poštu nosi, mečka u šumi sudi, petao ljude budi, mere nam vreme i puž i zec, već
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Kakva nesreća naš život, ako ga gledamo s jedne strane. Žalim vas uistinu... Pomilovao sam je po kosi. Njen lik sasvim beo na mesečini izgledao je nepomičan, ćutao.
Pustila je, jedva usplahirena, da je milujem po kosi i ramenima. Želeo sam ipak da joj metnem glavu u krilo i da tako ostanem do zore.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
I lepo vide kako Balkan spava s punim trbuhom, noktiju dugih i sve ga nešto svrbi, u kosi mu šumski požari i ugari, azijski konji lete preko rebra, u ustima frule dugačke kao koplja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Od one baterije pa desno razmestiće se baterije našega puka — govorio je komandant komandirima baterija. Na kosi, u blizini one baterije, kuljnu zemlja izmešana sa dimom I crni stub izvi se kao da iz zemlje kulja.
— Ili će istorija praviti pitanje, da li je na kosi „Vrbovac“ utrošeno dvadeset granata više ili manje. Kod komandanta puka bio je došao komandant divizije.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
sa crnim širokim prugama ozgo na niže, stajaše on posmatrajući selo, koje se, okićeno voćnjacima, pružilo po drugoj kosi, a svojom širinom dopire do livada.
— Jok, on samo u školi... — Što lažeš, bre, prekide ovoga drugi mališan: zar nismo sa njim sigrali mete na Vilinoj Kosi, kad smo ono išli ? — To je ’nako... kad nas je vodio u polje, a nije nas naročito učio.
Zastadoše joj oči na njemu dugo... Ona ga pridenu u kosu, pa priđe ogledalu, da vidi kako stoji u kosi. Izvrsno!... Ona spusti oči i pogleda u svoje lice... Kao da je bolovala čitavu nedelju, tako se izmenila.
a u glavi se samo muti i komeša... Odjednom je obasjaše kosi, vreli zraci... Ona. se trže... Šta je ovo ?... Gde je ona?... Ah, odjednom se seti onoga strašnog...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
123. Savo vodo, pozdravi mi dragog, Nek’ ne kosi trave pokraj Save — Pokosit će moje kose plave! Savo vodo, pozdravi mi dragog, Da ne pije vode iz te Save — Popit
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Kurvi da ćutim? Ko si ti da ti ćutim? Da je neko ko komanduje, neko ko koristi, da je neko ko kopa, neko ko kosi, neko ko daje, neko ko dan, pa da i ćutim! Valjda tebi, matoroj kurvi, da ćutim?
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
još beše na doglédu, Kad su na njenu kosu žutu Zahodnog sunca zrake pale— On opazi gde nosi Crvene ruže u zlatnoj kosi. Grešnica iz Magdale. GOLGOTA Mračno je nebo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ali samo neka ne ostavi nju, svoje malo mače, jer će umreti bez njene ljubavi. A teta sve veselija i prema Kosi sve nemarnija... Upravo, tako se detetu čini. Jer od pre se nisu rastajali, nisu usta otvarali jedno bez drugog.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
se oslobodi uniforme, pištolja i obuće, Da rukom, koja ljudima udarce nanosi, Pomiluje ženu po obrazu i sinčića po kosi! Osilio se Mitević, poput kakvog velmože, Pa bije i bez bijenja živeti više ne može!
Odozgo — cepanice malo veće Klekoh, ukresah palidrvce. Čuh je: šapuće. Da plane, neće. U kosi mi se nahvatalo inje. Sve sam žalosniji i sve stroži. Kad dunem, samo crvene boginje Ospu se, gdegde, po njenoj koži.
Pa i ti Kad ti povetarac, s proleća, zaćarlija u kosi, Šta si drugo, do list, kojeg godina nosi... STORIJE IZ ISTORIJE ŽALOPOJKE
Rakić, Milan - PESME
Vladaj nad mojom dušom, moćno dete, Sa rascvetanim ružama u kosi, I vlast nek tvoju ništa ne omete, Ni bol, ni plač, ni reč što milost prosi.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Slobodna, ništa ne krijući na sebi, nikad sa izvučenom iznad čela šamijom i skrivenim cvećem po kosi, već uvek onaka kakva je inače unutra, u kući, i sa još slobodnijim pogledom, uvek kao u prkos, na ravnodušnost
Tako isto, da joj ne bi prašina padala po kosi, bila je ovlaš zavila glavu velikom zejtinlijom šamijom, te joj je lice odudaralo jasnije i svežije.
je već ona porasla i koliko lepa, te diveći joj se i zagledajući je, samo je potapša po obrazu i poljubivši je po kosi, reče: — Kako si mi, čedo? I uđoše unutra. A svima je bilo mučno i teško. Mati, kao ukočena, išla je za njim.
I pošto pruži materi ruku, koju ona poljubi, poče Sofku da miluje po kosi i obrazima, nežno, uzdrhtano, svojim već sparuškanim dlanovima. Sofka se zbog toga oseti tako potresena.
Dakle to li je? A ona nije znala. Nije na to ni mislila. Samo je mislila o sebi: o svojoj krasnoj mekoj kosi, o svojoj raskošnoj snazi kojom se toliko ponosila, i koju je toliko punila, i opijala svojim do ludila strasnim
tom njenom jasnom i otvorenom pogledu vide da je zaista istina, da se zaista rešila Potresen, zagrli je, i ljubeći je po kosi, poče da muca: — Hvala, čedo! Hvala, Sofkice!
I kao oplakujući sebe, zato je unezvereno grlio i ljubio Sofku po kosi mucajući: — Hvala, Sofke! Hvala, čedo! Sofka u malo u glas što ne poče da rida, ali on, kad to vide, brzo se trže od
On kao da oseti kako Sofkin poljubac zapahuje na kupanje, i, sav srećan, ostade držeći ruku na njenoj glavi, kosi. Sofka, osećajući vrelinu i težinu njegove ruke po svojoj kosi, poče da se ugiba, dok je on drugom rukom zavlačio u
Sofka, osećajući vrelinu i težinu njegove ruke po svojoj kosi, poče da se ugiba, dok je on drugom rukom zavlačio u onaj dubok džep i otuda ponova čitavu pregršt novca počeo da joj
kada dojuriše tetke i strine, i plačući, praštajući se od nje, počeše je grliti, ljubiti i kititi najviše cvećem po kosi.
“ bilo je sve preziranje, bol, jad, uvreda. Uzalud svekrva dotrča, Sofka već oseti njegovu ruku po svom čelu i kosi, i oseti se kako pade od njegova udarca.
Pandurović, Sima - PESME
U haljinama tvojim i u kosi Pustiću prošli život da nam mine; Pustiću večnost da nas tako nosi Neznanom kraju, bledoliki krine.
Mrak večeri vlažne zaborav nam nosi; — Zaborav što ide k’o uteha neka, Što stabljike sreće i bolova kosi, Što nas sve jednako, ravnodušno čeka.
Sad, kad je starost blizu moga srca, Kad inje pada po snovima, kosi, Moja me mis’o opet čudno nosi Mladosti, za kojom duša tužno grca.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Za ular); Kad se kosi seno? (Seno se ne kosi nego trava); Kuda ide dete kad navrši četvrtu godinu? (U petu). Kao najvredniji deo govornih
(Za ular); Kad se kosi seno? (Seno se ne kosi nego trava); Kuda ide dete kad navrši četvrtu godinu? (U petu). Kao najvredniji deo govornih igara, zagonetke nemaju
Pošto, Vlaše, kokoš? — Nekakva se poturčila u subotu pa to kazala u neđelju svome ocu kad ga je viđela đe kosi kokoš da proda.
2 Tri su zeca za guvnom orala, Lisica njim plugom upravljala, Brala sije, gavran krilom drlja, Golub kosi, golubica snosi, Pućak dije, a pućka se smije, A spuž gmiže, pa na tavan diže.
(Svitac) 401 — Što se u vodi na noge hvata? (Pijavica) 4 402 — Gde se kosi seno? (Seno se ne kosi, nego trava) 403 — Zašto su stvoreni krompiri?
(Svitac) 401 — Što se u vodi na noge hvata? (Pijavica) 4 402 — Gde se kosi seno? (Seno se ne kosi, nego trava) 403 — Zašto su stvoreni krompiri?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
po metlu, pa će se smiriti; malo dalje od tih devojaka ima još jedna, koja poleva sav grad sama i vuče vodu na svojoj kosi: njojzi treba dati uže, pa će se okaniti.
Pošavši malo u napred, a to bunar, i na bunaru devojka, vuče vodu sve na svojoj kosi. Kako ih devojka opazi, ostavi vodu, pa polete na njih. Oni joj bace uže, a ona ih se okani.
Ćosić, Dobrica - KORENI
odavno, godinama, još pre Pariza, mnogo ranije, seća se, pa toliko puta je mislio o tome, baš tamo kod onog zabrana na kosi, sada, naravno ne liči na nebesku kapiju, kao onda, gledan na mesečini od Morave. Šta je čitao na tom raspustu?
od Đorđevog; vidi joj tamne tabane, zna kako se svlači i oblači, vidi ruku na svim mestima na telu, čuje šum češlja u kosi, oseća kako diše, jer Nikola godinama sluša Simkin i Đorđev život u postelji, čuje sve njihove razgovore i ljubavne
Strese se: soba je i sada puna guste i sulude zvonjave. Dlanovi joj pobegoše s lica. Desna ruka zastade u Đorđevoj kosi. Suv busen divljeg ječma. Njegovo disanje grebe joj nadlanicu. Prvi put je ovakav došao kući.
Dosad nije. Ni posle neće. Svaka žena bar jedanput u životu zgreši. Stade: zar s Tolom? Mojim nadničarem? Po kosi su joj milele bubice znoja. Tonula je u bunar svojih širokih i dugih sukanja, sećajući se razgovora s majkom.
Šta kažeš, Adame, na to? Dva puta se kosi, a otava nije slabija od prve trave. Nema, sine, takve livade u celom moravskom polju.
Danju je u podrumu, ispod njenog kreveta. Odatle, nekad je lovio šumove njenih bosih stopala, češlja u kosi, svlačenja košulje i mekog padanja sukanja, i na nebu od greda i talpi video zagrljene mesece njenih dojki.
Andri je lepa ta glava, obvijena neredom mučenja i starosti, i snagom što svetluca u razbarušenoj kosi. Ovde mu se sedina izbistrila, oprala u nesanicama, očvrsla u upornosti da smrću zasluži slavu i priznanje.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Jedino se još u kosi devojčice osećao njen miris, a zatim i on iščeze. TATAGINA DECA Na samom okrajku grada, tamo gde ulice prelaze u
— Možda bi Zvezdan pomogao? Reč po reč, ispriča on mališanu sve o zvezdanome dečaku, pomilova ga po kosi, pa prošaputa: — Misli na njega, pomoći će ti! Samo što izgovori Zlatousti te reči, nešto blesnu. — I hoće!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A po gori sva ta lipa pusta! Lipa cveta, cvetići mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju; Uz kosove braća podvikuju: „Ao, danče, ala si mi beo! Još bih dugo gledati te hteo!
Da li iz hladnih struja okeana, Gde si plamen letnjeg dana Provela na grudi Vodenog duha? I sad se dižeš... U tvojoj kosi Gore korali, sija se biserje, Rize su tvoje oblivene Svetlošću blagom, i dahom morske trave, I grudi mirisave, Rosne i
Meni je bilo k'o da pjesme ove Svaki stih posta pun behar u rosi, Pa trepti, sjaje, i meni po kosi Prosipa meke pahuljice nove... O mili časi, kako ste daleko! Vi draga lica, iščezla ste davno! Pusta je soba...
Sv. Stefanović CXLII MENADA Sa divljim, bledim ružama u kosi Dugoj i prašnoj, vrela, polunaga, Vrišti i igra; krši joj se snaga, I uski sandal klizi s nogu bosi'.
Slobode prsten ko na ruci nosi, Taj već je jači nego sila hola, I cerov list mu već cveta u kosi, Verujte prvo, i stisnite pesti, Pa onda tresti, tresti!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pitagora ga pomilova po crnoj kosi. „Drago moje dete! To ne beše tako lako i jednostavno kao što ti sad zamišljaš. Da bih mogao ući u Sais, tadašnju
Filadelfos je milovaše po njenoj zlaćanoj kosi, i razmišljaše šta da uradi. „Dobro dete moje!“, reče joj on. „Idi sada, a ja ću uzeti Aristarha u zaštitu“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A kad sam se stao puzati uz jarugu ka kosi, pozadi koje se nalazio bataljon i štab i previjalište, najpre čuh opaljenje, pa hujanja, a zatim fijuk i strašan tresak
I baš to što si u toj haljini... „Zašto, mislim ja, s njim u ovoj mojoj haljini i ona baš leptirasta mašna na kosi.“ I opet hoću da vičem ali nikako ne mogu, ah Bože, nikako ne mogu, a čini mi se sve kad bih mogao i kad bi ti čula ...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Gledao sam je kao šupalj dud, ulište klica smrti. Eto, i nekadašnja plava djevojčica sa suncem u kosi sada je postala samo jedno drago, ubogo, pregaženo ne-ja!) Detinjstvo — pregršt besmrtnosti!
A moju srdnju primjećivao je samo on, župnik. Otud podmukla igra neprepoznavanja među nama: njegova mazna ruka na mojoj kosi, i moj smjerni osmijeh na usnama uz ocjelni odsjev u očima. S posljednjim tračkom nade obraćao sam se prema bakici.
Piljio sam suha oka u te nalijepljene, inertne brkove i za pokoj njegove duše u sebi brojio do stotinu. Kosi paralelogram popodnevnog sunca plazio je po tepihu primičući se jednim oštrim kutom vrhu moje cipele.
Tad se nešto primiri. Kad ga gledam ovako dok spava, izgleda mi još mlađi, gotovo dijete. U ošišanoj kosi poviše čela ima mali ožiljak, vjerovatno još iz djetinjstva.
Gore dolje, gore dolje. Gledam Radivoja. Gledam mu onaj ožiljak u ošišanoj kosi nad čelom. Sad opet spava, primirio se. A odavle će, čim prezdravi, ponovo u policijske podrume, na dalje preslušavanje.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Još korak dva, i evo ga na čistoj kosi, sa koje mu se otvara pogled na selo i na sve, što mu je sad tako drago i tako poznato.
presedlastoga prevoja, kojim se prelazi otud iz Šumadije u rudnički kraj, begunci se zaustaviše na jednoj strmoj kosi, koja beše obrasla gustom gorom i šibljem. Trebalo im je odmoriti se i dušom dahnuti, jer ih umor savlada.
nama svet radi, vri kô u mravinjaku, a mi sedimo, gledamo i pogađamo koja je ono devojka što kupi seno, ili onaj što kosi... — Badava, svoje pa svoje! — Znaš...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ima tu i mladog kô rosa i skoro suvog, i punog roda, pa ima i kukolja, a sve to kosi jedan slipac. Ne gleda on kudan i šta kosi kad nema očiju, već di zavati.
Ne gleda on kudan i šta kosi kad nema očiju, već di zavati. Priđe njemu vilištanjac, pa i on po njemu odvali, al̓ onako di zavati, a slipac: — Joj!
Onda mu lisica zatisne i nos i usta, pa uzjaše na nj i reče da je bolesna i da ne može ići već da je on kosi. Jadni vuk počne je nositi, a ona otegne pjevati: „Bolan zdravu nosi, bolan zdravu nosi.
me nauči kako se ore ni kopa, kako se sije i žanje, kako se u bašči radi a pojata gradi, kako se u mlin nosi a sijeno kosi; a sve ti prosto, ama čini mi se da ti ne znaš kako se u nas igra i pjeva, pa šta će mi tvoja nauka?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Tamo videh kako Zalaze sva bića, i propast ih nosi; Videh da se gasi i svetlost i pak'o, Neku mutnu utvar da maše i kosi. U trenutku jednom ne znam šta se desi...
Ti parkom prošeta. Tvoj kostim je bio lak k'o mesečina, Na tvom nežnom licu osmeh vedar, smeo, U bujnoj ti kosi spava pomrčina, A na glavi šešir pomodan i beo: Kraj mene, kroz graju Prošla si u sjaju.
I dok ruke srećne stanuju u kosi, I dok glava sanja uz lice i grud, Mi nećemo čuti vetar što sve nosi. Tako ćemo proći ovaj život hud.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad: Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet, I njen pogled što me gleda kao iz cveća, Što me gleda, što mi kaže da me oseća, Što mi brižno pruža odmor i
cveća, Što me gleda, što mi kaže da me oseća, Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet, Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.
I dok ruke srećne stanuju u kosi, I dok glava sanja uz lice i grud, Mi nećemo čuti vetar što sve kosi. Tako ćemo proći ovaj život hud I pogledom katkad
I dok ruke srećne stanuju u kosi, I dok glava sanja uz lice i grud, Mi nećemo čuti vetar što sve kosi. Tako ćemo proći ovaj život hud I pogledom katkad kao cvet u rosi Gledati u suton što osvaja svud. 1907.
su boli što ih ljubav daje, Silniji nego onaj što ih nosi, Silni i moćni dok čoveka traje: Ona nas rađa, al' ona i kosi. Najednom zasta.
Jedna suza lepa, kao osmeh bajke, Kao cvet od srebra u zaspaloj kosi; Moja suza teška, kao sanduk majke, Kao mladost koju krst do krsta nosi, Iz umrlog jada U dubinu pada.
A gde su deca? Moji mališani? U dnu dvorišta mati, nogu bosi'. Cvet crvenog kranfila u njenoj kosi. U crnoj kosi crveni cvet. Crvenog traga po licu eno! Šta to učini s tobom svet, O moje drago, o moja ženo?
A gde su deca? Moji mališani? U dnu dvorišta mati, nogu bosi'. Cvet crvenog kranfila u njenoj kosi. U crnoj kosi crveni cvet. Crvenog traga po licu eno! Šta to učini s tobom svet, O moje drago, o moja ženo?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Prost seljak ne može tako lako prihvatiti, bez izvesne neverice, da poljoprivredna mašina može da kosi, povezuje i tovari žito i to samo pomoću dva konja kojaje vuku.
Prost seljak ne može tako lako prihvatiti, bez izvesne neverice, da poljoprivredna mašina može da kosi, povezuje i tovari žito i to samo pomoću dva konja kojaje vuku.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
2) nek teku reke nek teku reke nek teku reke nek nose mulj ruža svesti na stolu nek mirno počiva za to vreme u kosi svakoj zvezda će kasno da se javi dok stope se dečje tope kroz polja široka kao prvi sneg i stonoga lovi senke pale
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Sofka ga nije samo videla, nego ju je on pri izlasku kroz kapiju dodirnuo po kosi i licu (u narodnim verovanjima, svim, naročito dodir lošeg znamenja može biti koban); i nije tek zamirisao, nego ju je
Kad majka na rastanku ljubi poslednji put ćerku u čelo i usta koji su „već bili hladni“98, i kad zatim ćerku po licu i kosi dotakne na dvorišnoj kapiji - kroz koju prolazi da bi zasvagda promenila boravište - venac suhog cveća s mirisom
Krakov, Stanislav - KRILA
Vojnici su govorili da svi bludnici ginu od kuršuma. Mija je već pio rakije. Pomilovao je devojku, ne po kosi, — bila je puna zemlje, — nego po bedrima. Naredio je kmetu da je skloni kod njega u kuću, i da je očisti od zemlje.
Najzad je bataljon stigao na kamenitu kosu, onu na kojoj se prošlog jutra razbijen skupljao. Mali zakloni na kosi bili su posednuti. Bataljon opet poleže u zbijenim postrojima pozadi te tanke mreže od kamenja i ljudi.
— Toujourѕ content... mon petіt, vouѕ avez de la veіne... Potom ga je pomilovala po proređenoj kosi. I baronica Ivon je bila uvek zadovoljna.
Sunce se pomračilo još za jutra, i više nije izlazilo. Bar za one koji su drhtali na kosi. Ni drhtali više nisu, jer se mišići premorili. Kosa je postala bregom ispaštanja. Gorela je žućkastim plamenom.
Usijane cevi su sevale besprekidno. Čađava posluga kovitlala se kao sumanuta. — ...diopter... odstojanje... po šest kosi... Gram—gram, gram—gram... Komađe je udaralo i zvonilo o čelik štitova.
— Kajmakčalan, 2525 metara... — Kakav ste vi lep dečko... Bolničarka ga je pomilovala po prljavoj kosi. U baraku je ušao čupav pekinški pas i zacikao pakosno. Pukovnik Velja je dozivao: — Baronice, rematizam, nije dobro.
Parčad su zvonila po steni, a on sred dima sedeo je bled, nepovređen i držao revolver u rukama. Po bradi i kosi mu je bilo zemlje.
Nije se ubio, ali je i sutradan tu odluku zapisao u notes. Po ceo dan su grmela zrna artiljerijska po kosi, rovovima i šumama, a noću su klepetali mitraljezi i praštale puške. Ljudi su neprestano umirali.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Alep je: dve–tri pletene zgrade na šumovitoj kosi koja dominira okolnim šumovitim bregovima na reci i dubokom šumom preko nje.
“ Ja sam zadovoljan što to može da se odnosi jedino na Švajcarca o čijoj se kosi još može govoriti. Pošto pokazujemo nameru da pođemo, svirači i igrači lupaju i tabaju, previjeni sasvim pred našim
Iz njega silazi bujica ognjenih reči od koje se savana razleže. Mi silazimo niz jedan kosi teren, saplićućui se u travu, pravo u neke potoke koji kvase tropske šumice. „Ovo je zemlja za bele!
Dolazimo u selo Kumi. I tu je sve crveno; zidovi kosi, trapezasti; terase koje se krune od sunca i rastvaraju od kiše. Stanovnici nas dočekuju srdačno i dostojanstveno.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Svi smo bili na konjima, Komarov je pisao dalje; ja stanem razgledati okolinu. Najedanput opazim južno od nas na kosi koju sam napred spominjao, osam simetrično rastavljenih predmeta.
Uostalom, ja ce nisam ni upuštao u vojnička ocenjivanja, ja sam prosto ugledao na kosi nešto, što mi se učinilo podozrivo, i saopštio sam to pukovniku.
U tome ogranu sunce. Sad sam trebao da pogledam na one predmete na kosi, što malo pre privukoše moju pažnju; sad će se zacelo jasnije videti šta je. Ali ja sam se čisto bojao da tamo pogledam.
uspokojim, pa onda priđem Komarovu i rečem mu: — Izvinite, ali ja opet moram da obratim vašu pažnju na one predmete na kosi. Ja se ne razumem u vojničkim stvarima, ali ono su na kosi topovi — turski ili naši? — ja to ne znam.
Ja se ne razumem u vojničkim stvarima, ali ono su na kosi topovi — turski ili naši? — ja to ne znam. Komarov prvo pogleda golim okom, posle uze dogled i dugo je rasmatrao.
Borba oko Tešice jednako je trajala; ranjenici su jednako prolazili. Posle jednoga časa, na kosi, gde smo ugledali osam simetrično rastavljenih predmeta, ukazaše se guste, crne kolone i počeše se spuštati s visova.
Bataljone i baterije, što ih sretosmo na putu da idu Tešici, Komarov odmah zaustavi i naredi da okrenu front kosi otkuda su se spuštale crne kolone; baterije da zauzmu zgodne položaje da mogu pucati na kosu.
Na ovoj kosi nije bilo nikakvih naših utvrđenja. Ona se pruža u severo-istočnom pravcu skoro sat mesta, pa se onda spušta u prugovačk
Naša katunska vojska, povlačeći se pred Turcima, zaustavila se na toj kosi oko prugovačkoga šančića. Ovaj šanac napravljen je samo zato da u slučaju potrebe zakloni odstupanje naše vojske, a ne
je vojska na desnoj obali Morave bila razređena od Morave kod Aleksinca, pa po aleksinačkim šančevima na rujevičkoj kosi i odatle u severoistočnom pravcu na Šumatovcu i Prugovcu.
Ova iskrčena poljana nagiba se blago od šanca šumatovačkoj kosi i jedva da je široka do 300 metara. Ova je poljana bila polje glavne borbe oko Šumatovca, jer su Turci sa šumatovačke
šanac, dva naša bataljona prve klase prođoše pored šanca i uputiše se preko raščišćene poljane onoj šumovitoj kosi o kojoj sam napred govorio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Odskora, došao nam je i potporučnik Vojin, koji se jedva oporavio od rane zadobivene na Požarskoj Kosi. Sada ne vidi dobro na jedno oko, a od potresa prsla mu i jedna bubna opna.
— Lakše! — progovori bolnim glasom. Ja sam mu pridržavao glavu i milovao ga po kosi. Sa naporom sam zadržavao suze. Gruja snažno uzdahnu i progovori: — Gde je ona torba?... Podaj gospodinu potporučniku.
Kao da prvi put udišemo miris, sipamo tečnost na ruku i razmazujemo po kosi. Zanosan parfem kao da nam ublažava tešku stvarnost, izaziva slatke uspomene i vizuelne predstave.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Moji mladenci nevini, Vitlejemskim podobni! Meč Irodov vas kosi I krov mene svu rosi vaša. 1813. Milovan Vidaković JOVAN BERIĆ ŽENIDBA PO MODI Od teškoga plača
razum vlada I stroga pravda kad vam skipter nosi, Kad pošten čovek nevino ne strada Nit’ paklena mu zavist vrednost kosi, Al’ dobrodetelj kad se mzdi nada, Pa ucviljena gorke suze rosi, — Ah’ onda!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
) KNEZ ĐURĐE: Idi, uklon’ se — Na levom krilu dvora kamenog U trećoj sobi možeš poznati Po sedoj kosi salik Baošev — Tu ćeš na suhoj videt desnici Ispisan prsten veštom kičicom — Lazara svetog poklon poslednji — Taj
Bojić, Milutin - PESME
cepte, U carstvu lepote žena krunu nosi, Tobom ponoć bludi, tobom zvezde trepte, Tobom zlo se ceri, tobom samrt kosi, Anđeo i demon tobom s neba sleću — Tobom Gospod živi, svetovi se kreću.
Proriču užas njihove trube, Gde crnomenske vih're ljube. Marički vetar glave kosi, A smet kolone zavejava, Čelične zide mozak rosi, A sam Vukašin vaskrsava...
Nastasijević, Momčilo - PESME
Đurđevska noć nad pupoljima tako, pupi mi pupila, mala. Plameno mi se izvijaš u cvet. Po kosi rojem ti pale zvezde, il’ zraku sunca u vitice oplela. Vrelini ovoj brizgaj o brizgaj, vrela.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Maša gologlava rasprema sto; sunce u prošarici prosiplje joj se po plavoj kosi, a pop Vrane nikako da s nje oka skine.
zdrave boje lijepo joj pristajaše između zagasitocrvenih višanja što su visile na obilatim dršcima i golicale je po kosi i po obrazu, kad bi se grane zatresle.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Vreli metalni kalpaci na ulepljenoj kosi. Prašina. Rublje na šavovima ima gustu smolu od prašine i znoja i sitnih gnjida što se onde kote.
razočaranje mnogih, o dragocenom lepojku nije se ništa moglo saznati sve dok se odnekud nije izvukao (sa slamom u kosi, bunovan, pijan i raščupan) Mirčeta Klibarić, vojnik.
Bogdan Došao mi je Aleksije Jevtić, psar, i rekao šapatom, da niko ne čuje, kako je u šumarku prema Beloj kosi smotrio za trenutak monaha Doroteja.
najzad, dva koplja pred smiraj, izmigoljilo ispod debelih sočnih oblaka te se njegov zrak sada koprca na mokroj Lauševoj kosi.
Napali su ih kurjaci! Dadara bi izašao nakraj sa tri čopora. Kad on počne da kosi mačem... Video sam kad je odjednom odrubio dve glave nekakvim Grcima u Pologu. Snažurda je to. Ma kakvi kurjaci!
je svuda, zmijski hladna i ljigava: u poludelom Belom potoku, u suvarcima koje kupim, u mojim opancima, među prstima, u kosi i nosu i ždrelu, ugnjileo sam, propištao sam kao glib.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
To je jedno džinovsko žuto sunce. Ono nam šalje žutu svetlost; to se vidi po našem odelu, a još lepše po Vašoj kosi koja izgleda kao suvo zlato.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Vi i Julica, snivao sam, spremate se za bal. Obadve imate dugačak šlep, i u kosi perje, zlato i srebro. Vaša lepeza je bila divna; od cvetova, živih, koji se jednako otvaraju i zatvaraju, kao da vam
Dakle Luka-Lukice, kaži šta imaš i gospa Nola pomilova mladića po kosi, očigledno da ga ohrabri da bude iskren i slobodan. Švabi se odjedared zgrči lice, a oči se zacakliše od suza.
Gospa Nola ga pomilova još jedared po kosi. — Što otac tvoj laže, to da čovek i razume, za tvoje dobro laže, otac je! Ali župnik!
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
okom u kamenu gleda (1958—1971) KOSOVO POLjE KOSOVO POLjE Polje kao svako Dlan i po zelenila Mlad mesec kosi Pšenicu selicu Dva ukrštena sunčeva zraka Slažu je u krstine Kos naglas čita Tajna slova rasuta po polju Božuri
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Na grudima je nosila jedan pokvaren broš, iz kojega je ispao kamen, a u kosi udenutu jednu staklenu perlu. I po toaleti i po izrazu lica, ličila je na ženu kakvoga bogatoga zajmodavca, za kojega
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sunce je zalazilo i velika ognjena kugla ponirala je lagano u vodu. Kosi zraci su lepršavo treperili iznad malih talasa, ostavljajući dugačak zasenjujući trag.
Podbacilo, povećaj mesni ugao!... Alo, alo, alo!... Žica sa osmatračnicom prekinuta... Levo, pet hiljaditih... Po tri, kosi!... Ranjen vodnik!... Razornom granatom!...
Luki: — Izdaj telefonsko naređenje da se krajnji vod sa levoga krila stavi na raspoloženje komandantu puka na Požarskoj Kosi. Ali da ide najhitnije. Komandant je zubima grizao brkove. Njegove guste, crne obrve bile su sastavljene.
Njegove guste, crne obrve bile su sastavljene. Gledao je zamišljeno preda se. Na Katuncu i Požarskoj Kosi krkljalo je. — Saopštio sam — izveštava Luka. — Čiji je to vod? — Potporučnika Vojina... — Uh, bogamu!
Mi se postepeno uživljavamo u situaciju i spokojni smo što nas niko ne uznemirava. Malarija kosi ljude. Svakodnevno prolaze povorke izmučenih vojnika i oficira, čije telo izgleda kao da je isceđeno od silne vatre.
Nema smisla da ginu deca... Dabome!... Kroz četvrt časa nastavite paljbu, pa onda šta im Bog dâ! Sunce je zalazilo i kosi zraci padali su nam pravo u lice. Tako je od početka rata. Okrenuti smo uvek zapadu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
A ona uvek ista: nijedne bore na licu, nijedne sede u kosi, lakonoga i nasmejana kao sunčani zračak leti kroz kuću. Čudi se što joj ostarili otac i majka, drugaricama se lice
Šantić, Aleksa - PESME
Meni je bilo kô da pjesme ove Svaki stih posta pun behar u rosi, Pa trepti, sjaje, i meni po kosi Prosipa meke pahuljice nove... O mili časi, kako ste daleko! Vi, draga lica, iščezla steko'... ste davno!
Blistaju strane u suncu i rosi, Izbija loza, soče zdravi trsi, I leptir kruži po polju i kosi. Motika tuče, i u gole prsi Suhog težaka duša neba vije, I znoj mu kupi... Odjekuju vrsi — Proleće pjeva.
31 Svet je tako divan i svod plav i mio, I vetrići viju tako blago, ti'o, I cvetovi mašu po luci i kosi. I sjaju i trepte u jutarnjoj rosi, I gde pogled roni, svuda pesma zvoni, — Pa ipak u grobu ja bih ležat hteo, I uz
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kakav zamah i otkos! Tako je mogla da kosi samo sablja koju su u vekovima ropstva, u osvetničkoj žudnji, stezale hiljade ruku sirotinje raje.
Kad zabraniš u polju livadu, jal' je kosi, ja drugome daji, da ne biju slane ni šnjegovi po livadi cvijet rascavtio; kad zaprosiš lijepu đevojku, jal' je vodi,
Ivu na koljeno pade, al’ mu knjiga dosta grdno kaže: „Prijatelju, Crnojević-Ivo, kad zabraniš u polju livadu, jal’ je kosi, ja drugome daji, da ne biju slane ni šnjegovi po livadi cvijet rascavtio; kad zaprosiš lijepu đevojku, jal’ je vodi,
Što je zemlje na četiri strane, da je ljevše u svijetu nema, i narasla cura za udaju: sad je Kosi dvanaest godina, nagojila lice za ljubljenje; al’ zaludu, sladak pobratime!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Započe pipavo i opasno prelaženje od pećinskog izlaza prema onoj šumovitoj kosi. Najzad svi srećno stigoše pod okrilje šume, uključivši tu i kuju, koja se junački borila s kamenitom strminom ne
— Lunjo, šta je to s tobom? — zabrinuto upita dječak i saučesnički je pomilova po kosi. Dirnuta njegovom brigom, Lunja sakri glavu na Jovančetove grudi i tiho zaplaka. — Lunjo, dušo, šta ti je?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kako ovnovi s rogovi u duvar. Ne daj umlje za bezumlje. Kosa smrtna ne smatra šišu ni golišu; Jednako sve kosi i u jamu snosi. Podaj hasuru da uzmeš Aliju. Udeli novcem da preuzmeš loncem. Podaj šakom a uzmi kapom.
Sve jednako mori kako što kosac travu kosi i ništa ne probira... Ne znate u koje će dobi tat (da rečem hrsuzin) doći potkopati našu duševnu kuću i dušu iz nas