Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zelena, živa, Subota je kristal. II U zagrljaj mi, Kosioče, kreni. Kroz grmlje, paprat, i sa rogom brusa, pohrli stubu, istočniku - Ženi, da mlekom bljuzne žbunast čestar busa.
Ne trezni krik mi, ustave razglobi, u rumen trbuh pun mi Mesec zdrobi. U zagrljaj mi, Kosioče, kreni. Za plavu nesvest zalaze mi čula dok slušam ciku kosovog slavuja.
U zlatnu stogu raž mi tela zdeni da budem polje orošeno, zbrano, sa zrnom Čeda - što je Bogom dano. U zagrljaj mi, Kosioče, kreni. III Ti oblik moj si - dalek sadržaj mi.