Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
bejahu živeli u slobodnoj Bosni, govorili su omladini: „Naša je vlastela bila ovakva kao i ova gospoda, a propala je u Kosovskom boju“, i nastavili su pričati o podvizima Miloša Kobilovića (Obilića). Tri i po veka docnije, 1874. god.
Izgleda da se mentalitet sve oštrije izražava što se ide više na jug, prema grčkoj granici gde prevlađuje. U kosovskom, moravsko-vardarskom i zapadnomakedonskom varijetetu sam nailazio vrlo često na tihe, pažljive, solidne ljude koji
Naročito ima priča — pesme su ređe — o Kosovskom boju, o vremenu Nemanjića i osobito o „caru Lazaru“, o „silen Dušan“ i o „Kral Marko“.
Ipak u bitoljskoj kotlini još znaju srpske kralske pesme i očuvali su uspomenu o Kosovskom boju gde je pala krvnina do kolena. Ova se je uspomena održala čak i u Prespi.
Uvek je crne boje, bez resa i bez ukrasa. Dakle je moravska ženska nošnja, kad se uporedi sa kosovskom, prosta i dosta neukusna.
U prvom pogledu prevlađuje tip sitnijega lica i živih crta i izraza, sličan kosovskom, tip koji se može uzeti kao slovenski ili srpski.
Osim toga je imala slabijih veza i preko prelaza na Šar-planini sa kosovskom i metohijskom oblašću. Prema ovome što je rečeno razumljivo je što je ovde i sastav stanovništva raznovrstan: uz
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Mladi čovek je nagovarao mladu ženu da se malo prošeta dok on čeka za karte, pa bi ona pravila krug Kosovskom i vraćala se ponovo u red pred Kinotekom — videlo se da ne ume sama da šeta ulicama i da joj je lepše s njim, makar i u
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
u pisanju svoje Istorie o Černoй Gorы, 1754, služio se nešto malo starijim rukopisima, rodoslovima i pričama o boju kosovskom, i uzgred pominje »istorije drevnije« koje se nalaze u Hilendaru, Studenici, Pećkoj patrijaršiji, u Dečanima i u
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Usamljen, na kosovskom selu, pedesetih godina, kada je bila nemaština, a jedno vreme i glad, bio sam ozaren onim što sam pročitao, mada je
“ Davao je, posredno, i obol svome staroštokavskom, starosrpskom kosovskom zavičaju, time što je, na tragu pre svega Vinavera, problematizovao učinak Vukove novoštokavske jezičke reforme na
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
veka - nesporan je nastavak hajdučke epike, ali je njen osnovni idejni oslonac poezija o Kosovskom boju. Mahom ju je oblikovao jedan od najčuvenijih narodnih pevača Vukovog vremena, svedok događaja guslar Filip Višnjić.
Ta bliskost s kosovskom epikom dosledno je sprovedena i u stilsko-izražajnim postupcima, na primer, u stihovima o brojnosti turske vojske (Kon
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
3 Kosovske pesme Prirodan prelaz od pretkosovskog ka kosovskom ciklusu predstavljaju one pesme koje prikazuju Lazara u službi Dušanovoj i kao naslednika Dušanovog carstva.
despotovoj, pisanoj 1431 dakle, samo 42 godine posle boja kosovskoga u položaju da dobro bude izvešten, piše o kosovskom boju: „Usta, naime, knez Lazar i pođe na Turke. Boj se dogodi na mestu koje se zove Kosovo, i bi ovako.
prevodnik Duke, za kojega se ne zna kada je radio svoj prevod, ali koji ne može biti stariji od XV veka, ne prevodi o kosovskom boju Dukinih reči, nego izlaže kosovsku priču na talijanskom sasvim drugojačije nego Duka na grčkom.
Poslednji priraštaj kosovskom epu biće onaj o uzroku te surevnjivosti u razmirici dveju kćeri Lazarevih, Vukovice i Miloševice.
prevodnik Duke, za kojega se ne zna kada je radio svoj prevod, ali koji ne može biti stariji od XV veka, ne prevodi o kosovskom boju Dukinih reči, nego izlaže kosovsku priču na talijanskom sasvim drugojačije nego Duka na grčkom.
Poslednji priraštaj kosovskom epu biće onaj o uzroku te surevnjivosti u razmirici dveju kćeri Lazarevih, Vukovice i Miloševice.
okolnosti zbog kojih je narod mogao da pripiše izdajstvo baš Vuku Brankoviću: on je vladao na Kosovu, a nije poginuo u kosovskom boju; vlada njegovog sina Đurđa Brankovića, sa raznih razloga, bila je izuzetno teška narodu; najzad, za vlade
Čije bi ime vezala za taj lik? Meću svim ličnostima u prošlosti Vuk je za to imao najviše uslova. Raja je u kosovskom boju gledala početak svoje nesreće.
U Jugovićima, kako su predstavljeni u pesmama o samom kosovskom boju (u onima koje govore o događajima pre boja nisu simpatični)1 — našlo je uzbudljiv izraz herojsko pomirenje sa smrću
junaštvo i neminovna nesreća, — to je osnovno obeležje pesama o vremenu Brankovića i hrvatskih banova kao i pesama O kosovskom boju. U pesmama o kosovskom boju nema humora, koji je inače toliko drag našem narodnom pevaču, nema vedrih tonova.
U pesmama o kosovskom boju nema humora, koji je inače toliko drag našem narodnom pevaču, nema vedrih tonova. Iz svake reči bije teška zbilja,
Kao što se vidi, to su situacije vrlo slične onima koje nalazimo u nekim pesmama o kosovskom boju. Ali nesreću nisu donosili samo stranci. Ona je ležala i u našim ljudima, u njihovoj zakrvljenosti.