Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njegov se smeh prekide kad ču glas Kostjurinov. Dreknuo je gromoglasno: „Slušaju!“ Kostjurin mu reče da napuni pištolj i gađa prvu figuru, brzo.
U opštoj veselosti, na tribini, i oko tribine, čuo se glas Kostjurinov, da su gospoda, sad, videla jednog ludaka, ali čija je komanda odlična i koji zaslužuje da mu se da jedan čin više.
Na stolicama i patosu. Znalo se da će svaki ko prespava pokret Kostjurinov, iduće jutro, zauvek zatvoriti sebi vrata, u njegovoj kući. A da će ići i pred sud, prema manevarskoj etikeciji.