Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ali on, Višnjevski, mora da nešto kaže, uz to, kad ih šalje Kostjurinu, u Kijevu. Pa neka ih Isakovič čita i kaže, šta da dopišu, uz propratni akt, i pismo.
knjige ima da se povežu, u sanduku, i pošalju oberkomandantu Kijeva, njegovom visokoblagorodiju đeneralu Ivanu Ivanoviču Kostjurinu, koji je bog za misiju u Tokaju – a vrlo obrazovan čovek. On, Višnjevski, dodaće uz to i jedno burence.
Oluji, jurišu, sablji! Višnjevski se smejao i govorio mu da će se to dopasti Kostjurinu! I Kostjurin misli tako! Isakovič je, u Beču, u rosijskom poslanstvu, u familiji Božič, bio izgubio nadu da će naći
A Kostjurin još voli džidu! Višnjevski je pričao Pavlu da on javlja Kostjurinu da franceski i austrijski kirasiri više uspeha nemaju.
On, kaže, ostaje pristalica pehote i nadu polaže, u Kolegiju. Ali će Kostjurinu poslati najbolje vino ove godine. Nek Pavle, još jednom, razmisli, pa nek zaprosi Kostjurinovu ćerku i dođe u Tokaj i
Drže se jedno drugoga, kao pijan plota. A što je najgore, dojadili su već Kostjurinu, izjavama, da Rusi treba da svete Kosovo.
Višnjevski mu, međutim, oponiranje nije uzimao za zlo. Govorio je Isakoviču da će o njemu poslati povoljan izveštaj Kostjurinu, kao i o svemu onom, što je Pavle pričao, o Temišvaru i Beču.
Neposlušnost, žeđ za svađom i naklonost buntu. A on to mora da javlja Kostjurinu. Eto i sam Isakovič priča, kako su omrzli Austriju. A tražili su, i našli, u njoj, s početka, utočište i utehu.
general-lajtnantu, gosudarstvene Vojene kolegije členu, sanktpeterburškoj kreposti i kavaljeru, Ivanu Ivanoviču Kostjurinu. Međutim, iako se Vuič, inače, vrlo uljudno, hladno, razborito, ponašao, tačno je bilo da je, tako, zbor završio.
i Preradoviča, bile su tolike, da su bile zagorčale život oberkomandantu Kijeva, đeneralu rosijskom, Ivanu Ivanoviču Kostjurinu. Retko je koju noć mirno prospavao. Budio se u mraku, psovao, i čudio, šta ga je snašlo.
general-lajtnantu, gosudarstvenoj Vojenoj kolegiji členu, sanktpetersburškoj kreposti i kavaljeru, Ivanu Ivanoviču Kostjurinu. Uzalud ga je Pavle opominjao da će ga Rusi, ako to čuju, olovom zasuti.
Traži od Đurđa i Pavla da potpišu, i da se ne tuže. To je u interesu familije. A čuo je u štapskvarteri da je Kostjurinu naređeno da priprema trupe, koje će ići u rat, na Prajsku. Ima izgleda da se taj rat nastavi, uskoro.