Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
kola, saonice i proče različite drvene stvari opravljaju i iznova grade, ali jedan na konju u crvenu kaputu reče našem kočijašu: „stoj!” — i stade. On zaviri u naše karuce i zapita tko smo.
Onaj: „Horošo!” po ruski reče našem kočijašu: „pojdi za mnoju”. A on pred nama a mi za njim, do u traktir zovomi „Novi Pariz” blizo dvorca.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nasta tišina. Pop metnu obje ruke na Marinu glavu i uze šaputati. A kad on diže i ispravi glavu, Ninko viknu kočijašu: — Ošini! Konji pođoše.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ja ne mogu od dece, a njoj je bar lako! — ’Oćemo, ’oćemo, gospoja-Julo... Pa, Rado, — reče okrenuv se kočijašu, — možemo l’ već?
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Babonja lepo primi Jeftu. — Gospodine fiškalu, ja sam tepsiju otkupio. — Pa jeste li je poslali? — Jesam po kočijašu, ali ne htede je primiti. Babonja se misli.
— Jeste, tu su; valjda sam po vas poslat. Ovakvu priliku nekadanji urnek-jurat neće odbiti, već reče kočijašu da ga kod karuca dočeka.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
bi bila u stanju, ako bi njih dvojica, muškaraca, pošla, da dovedu njenu ćerku, da se baci, kao Medeja u točkove njegovom kočijašu. A to, kao što kapetan može zamisliti, nije baš prijatno videti, kad je čovek, sa njom, dete rodio.
Kad je, međutim, Pavle, bio ušao u kola, Miškovič dade znak kočijašu a ostade. Kola pođoše brzo, tako da Pavle nije imao vremena, ni da dovikne ostalima nešto, ni da ih išta pita.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Tvoj Š. K.” To pismo preda svom vernom kočijašu, nalogom da gleda ma kako da preda Lujzi ili Matildi, i to isti dan. To je bilo uoči zakazanog dana Kočijaš ode.
Vreba frajlu do pred veče, ne može da je vidi, a dan već prolazi. Saopšti stvar Polačekovom kočijašu, koji tu ulogu na sebe primi, da će on sâm odneti to pismo frajla-Lujzi. Preda mu pismo.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Nijesam te vidio ima dobre dvije godine. Sad Pantelija obradovano razvlači usta i širi obje ruke u susret kočijašu. — Kume Petre, oče rođeni, otkuda ti?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Najvažnije je ne biti sentimentalan, jer svet je surov i ravnodušan. Skide rukavice i odbroja kočijašu sa dobrim bakšišom. — Na koga će sin, ako neće na oca. Fala, gospodine. — Možeš odmah da ideš — brzo siđe sa sanki.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Slušajte vi, čika Mišo — reče on kočijašu drmajući ga snažno — za Boga jedinoga, zar se bar vi ne možete toliko savladati?
Ja podigoh stvari poispadale iz kufera i rasturene po prašini, pa, pošto bacih novac kočijašu koji osta da podiže kola psujući nas obojicu, olučih pešice u svome pravcu.
U kafani ostasmo skoro sasvim sami, jer su seljaci otišli da pomognu našem kočijašu, koga su poznavali i sa kojim su se po njihovski šalili, a ja tamo nisam prilazio peći, bojeći se da pred njom odam
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Jedan dan kupi Grk od čobana na putu mlado jagnje. Kad dođu uveče u krčmu na konak, Grk reče Bačvaninu: — More, kočijašu, zakolji to jagnje i oderi, a ja ću ga zgotoviti, pak ćemo zajedno jesti. Bačvanin rado pristane u taj ortakluk.
Kad Grk zgotovi jagnje, učini mu se malo za obojicu; zato reče Bačvaninu: — More, kočijašu, ovo je za nas dvojicu malo, nego ajde da spavamo, pa koji lepši san usni, onaj sam neka pojede sve.
Kad se Grk probudi, on poviče Bačvanina: — Ej, more, kočijašu, ustaj, kazuj, šta si snio? Probudivši se Bačvanin odgovori mu: — Ti si, gospodaru, stariji, ti si gospodar; kazuj
Nastasijević, Momčilo - PESME
IZ MEĐULUŠKOG BLAGA PESMA NEZNANCA (І) Međulužjem zovu, a drveta nigde ni žbuna za lek. Kočijašu druže, koji li put nas ovo domami seta U golet ovde?
Skitnicama se nazvasmo, drumska nas popala seta, Putka i Ždrala satre nam put, i kola, kočijašu, Gde prominemo klone se i zaneme. Na konaku nam kao zloj vesti neradi, druže.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
On je, nesumnjivo, velika ličnost; njegovo prisustvo daje kočijašu pravo da juri bezobzirno kroz najgušće gomile sveta i da šiba prolaznike mesto svojih konja.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ruke krupne, jake, uvek bez rukavica. Kočijašu Josi, koji, čim zajeseni, oblači vunene rukavice s jednim prstom, smejala se: „Mećeš ruke u futrolu, i tako i voziš!
Petrović, Rastko - PESME
Potemkine izdanuli u kolima na velikome putu, da mogu, kao ti, umreti na drumu, Kad točak razgliba glinu žutu; Šibaj kočijašu, teraj carski u Strumu, Ćut! U tajnosti da ti poverim ime jedne zvezde Ili jednog slova iz jedne knjige o prašumi. Ćut!
Ko ti reče Šar planinu, kočijašu, drumovniče moj! Znam: i ti si sam, i ja sam sam, A psovka kočijaška - pozdrav vetra zavičajni Odiseju na moru.