Jakšić, Đura - JELISAVETA
KAP. ĐURAŠKO: I kopljem bismo Turke tobdžije, I sabljama im ruke sekosmo, Kojimano su silni tirani Garave puške često grlili. SVI: Živeo dužd! Živeo knez sa kneginjom!
KNEZ ĐURĐE: Ja! ŠULOVIĆ: Ti, gospodaru? I ti si smeo mene pitati, Mene — svedoka dela bezbrojnih Kojimano je starost kitio Taj sedi vitez? Je l’ zaslužio Da ga u tebe moli gospođa?... O, gospodaru!
O podle dece oca Srbina! Ljubavi moje sramna izroda! O gde si, snago, gde ste mačevi, Kojimano sam Turke sekao — Da njima izrod srca pokoljem, Da mačem zbrišem grdnu porugu Što mi na ime deca bacaju?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nego raduj se o tom, jer ti imaš takve oči, kakveno angeli imadu, kojimano se Bog može videti, i skroz kojih se tebe golema razuma svetlost zažiže.