Obradović, Dositej - BASNE
| 129 Magarac i konj Magarac se usudi utrkivati s dobrim konjem, a kad ospane daleko strag i počne mu se sva prisustvujuća živošinja smejati i rugati, onda on, s svojom magarećom
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ide Mića Savić preko brda, kalem zlatnog konca u sanduku nosi. Kapu zabacio, siv šinjel ogrno, ide pred konjem i peva, a ne zna da nosi mašinu koja neće šiti ono što se njemu, zlatnim koncem, šije, nego ono što se njozi šije,
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Monastir siromašan, ćelije malene i niske. Velike rudničke planine do manastira pritisle, i jedva čovek s konjem dođe a kola nikako; nas šestorica i šest momčadi jedemo ono malo kaluđerskog brašna, ali skoro da nestane.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On je svoju polegušu, posle, teslimio Isakoviču, sasvim slučajno. U sudaru konjanika, bio se prevrnuo, sa konjem, preko prepona, i, da je ostao živ, imao je da zahvali Isakoviču, koji ga je izvukao ispod konja, u poslednjem trenutku.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Onda je Rašida viknula: - Eno ga! - i ja ga videh kako sav slepljen sa konjem leti prema Halas-Čardi, dok iza njega, u vazduhu ostaje svetla pruga, a u tek iscvetalim bagremima grakću mlade čavke.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Izmače leleku i dreci i prokasa kroz vlagu drveća i granja. Kiša je prestajala da pada, ali se zemlja ronila pod konjem, kad počeše da se spuštaju. U nedoglednoj vlazi oblaka i ritina, baruština i trske, bilo je već svanulo.
Nek skrha vrat sa konjem tamo negde u Italiji, ali pri tom uopšte nek ne misli da se to njega, kao brata, nešto tiče. To mu je rekao.
VUK ISAKOVIČ, ALI ZA NjIM ODE I FRUŠKA GORA Aranđel Isakovič bio je počeo da se davi, u hladnoj vodi, zajedno sa jednim konjem, što je prednjim kopitama prskao u vis mulj, a zadnjim zamutio svu vodu uokolo, žutim peskom.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Evo kako se samardžija Petrak, jedan od najuzbudljivijih likova tog dečjeg sna o sreći, sporazumeva s konjem o veličini i vrsti samara koji treba da izradi: Ded se poslušno diže i dovodi okretna konjička.
Radičević, Branko - PESME
Uzja junak, pa konja obode, Pa niz polje kao munja ode. Al' da vidiš pustoga starinu! On za konjem gleda niz dolinu, Od mila mu srce se raskaka, E odrani takvog konja laka.
„Jako juriš!...“ Plači, turska majko! Uleteo u zlotvore Bajko, Velju pušku turio o ramo, Konjem vrda i tamo i amo, Oštrim mačem oko sebe maše, Dve je ljute posekao paše: Baš Halila i tebe, Tahite, Skinuo im
Pade junak s konjem na zemljicu, Al' je veće silan na nogama, Dva mu oka ko dva živa plama; Mač levakom ščepa Radivoje, Pa zagleda to
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ulazi na kapije, uskače s konjem u sobe, goneći ispred sebe svirače i Fatimu, koja se, u belim, svilenim jelecima i šalvarima, vije oko njega, igra mu,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Carević uđe s konjem u avliju, kad tamo a sestra srednja srete ga u avliji, ruke šire, pa se u lica ljube; vodi brata na kulu.
Onda kralj reče Grbi: — Grbo li, Grbo! Žali bože za mojijem šćerima, za mojijem čizmama i za mojijem zlatnijem konjem! Grbo mu odgovori: — Ej, đavole, ćavole! Žali bože za mojijeh trista dukata!
Grbo mu odgovori: — Ej, đavole, ćavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! Tako prođe Grbo s konjem đavolsku državu i dođe kralju krštenom i dovede mu konja, pa reče: — Svijetli gospodaru, skupi sada sve svoje velikaše
Onda reče kralj: — Grbo li, Grbo! Žali bože za mojijem trima šćerima, za mojijem čizmama, za mojijem zlatnijem konjem, za mojom ženom i za mojom zlatnom strukom. — Ej, đavole, đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! — reče Grbo.
Žali bože za mojijem trima šćerima, za mojijem čizmama, za mojijem zlatnijem konjem, za mojom zlatnom strukom, za mojom ženom i za mnom samim! — Grbo mu odgovori: — Ej, đavole, đavole!
“ Pa se onda uputi k Solomunu. A kad dođe k njemu, on stane lijepo sa svojim konjem pa ga zapita šta će, a čoek mu kaže sve redom šta je i kako je.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ŠALjIVAC: Vi ste kazali da je duh iz konja prešo u vas. Što je magarac izeo vaš razum, pokazuje simpatiju s konjem i potvrđuje da ste vi Aristotelev potomak, pa tako da vam čaša ona mudrosti pripada. DOKTOR: To je istina.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Najednom grunu plotun dole u ravnici. Okretosmo dvogled niz put... Jedan konjanik zajedno sa konjem ležao je na putu. Malo dale drugi, opružen nasred druma, dok je njegov konj jurio za trećim konjanikom.
- Oca vam vašeg — viknu iz basa potporučnik Aleksandar — kakva vaša svinja... Marš u bateriju! — i pođe s konjem na njih, te se oni razbegoše. Tada nam vojnici objasniše.
Kada sam se vratio sa učenja, predam vozare njemu — pokaza na mene — da on isteruje konjima „glanc“, a ja onako s konjem pravo u selo. Jedva nađoh kuću u jednom zabranu. Svi se posakrivali, otkako su ženjenima došle gospođe.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pisar dolazi na konju svakoga dana. Već ga sramota svraćati sudnici tako često, pa ulazi s konjem pravo u školsko dvorište, veže ga negde u zaklon, pa ide veselo u školu, gde ga Ljubica očekuje, neki put vesela a neki
— Doći ću sam... Kaži... gospodinu. — Nema tu sam, nego napred! viknu pandur oštro, pokazujući mu mesto pred konjem. — Zar on još tu drobi! viknu Velja, idući k njima sa batinom. — A, tako li se dočekuje vlâs’!... Bunt!... Komuna !!...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ja, alat! — Živi li ste? — ču kako gazda samo oslovi i brzo pored njega na kapiju prominu. Arsa trčeći za konjem, jedva uspe da ispred kuće, kućnjeg praga, stigne gazdu, uzme alata za uzdu i za uzengije pridrži, kako bi se gazda što
— Lele, bato! Kuku, bato! Ko će, bato, da nas čuva i da brani, bato? Od ljudi kako bi koji dojurio s konjem, sišao, ulazio bi tamo kod njega u sobu i, zapalivši mu sveću i poljubivši ikonu na prsima i prekrštenim rukama, odmah
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Čija bolja toga i starija. — Lasno je dobru uz dobra biti. — Dobro na dobro, rđa na starinu. — Za dobrim se konjem bat čuje. — Dobro se samo hvali. — Dobro se brzo zaboravi. — Pusti dobro niz vodu, a ti hajde uz vodu, — srešćeš ga!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Pa se onda uputi k Solomunu; a kad dođe k njemu, on stane lijepo sa svojim konjem, pa ga zapita, šta će, a čovek mu kaže sve redom šta je i kako je.
na svoga konja, pripaše sablju i povede psa pa se uputi k onoj gori, te kad opazi onu babu, izvadi sablju i nasrne s konjem, a nadrška psa, ne govoreći ni riječi. Baba se prepane i poviče da je ne posiječe. „Brata mi na dvor!” poviče on.
” Pa se onda uputi k Solomunu; a kad dođe k njemu, on stane lijepo sa svojim konjem, pa ga zapita šta će, a čoek mu kaže sve redom šta je i kako je.
“ Carević uđe s konjem u avliju, kad tamo a sestra srednja srete ga u avliji, ruke šire, pa se u lica ljube; vodi brata na kulu.
Stanković, Borisav - JOVČA
A ono, celog dana ne dođe. Sve po planinama i poljima sa konjem. Dobro i taj konj ne padne već jednom. I tek duboko u noć, kad sve živo pospi i već prvi petlovi počnu, on tek onda
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kenjo uđe vodeći za oglav kulaša, koji, sav blatav, pokriven rakancem, zarza videći Bakonju. Za konjem uđe Kušmelj, držeći u ruci nategnutu kuburu. Bakonja zagrli konja i stade ga ljubiti i tepati mu.
Konj ote mah i poteče u sav trk. Onda vidješe čudo. Vidješe gdje čovek trči uporedo s konjem! — Pušti ga! Pušti! — dovikuju svi.
“ Bakonja se ustavi kraj suda, pa gleda sebe kako trči uporedo s konjem, pa odjednom đipac na nj. To biva o „proštenju“ (o slavi manastirskoj) pred mnoštvom naroda, a svjetina mu pljeska rukama.
Na rastanku drugovi se ižljubiše s njim i on uzjaha na bjelca, pa se krenu ka glavnoj ulici, gdje, prema opaltu, okrete konjem dva-tri puta i učini da se propne, tako da se svijet razbježao, a duvandžika istrča pred vrata sva blijeda.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nema kud, mora, i Aćim potera kobilu kroz odškrinutu kapiju, iako zna da se s konjem ne ulazi tamo. Jedino tim može sad da pokaže da se prema kaluđerima i starešini Metodiju nije promenio.
s konja i dizgine pruži zgranutom kaluđeru, koji se, okrenut vratima crkve, krsti, šapućući: — Samo su Turci dovde konjem dolazili. Samo su nekrsti... — Priveži ga za lipu!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
čardaku i o nečem važnom govorio baš onoga istog dana kad se onaj, neposredno posle rastanka sa njim, zajedno sa svojim konjem, survao u malo, ali duboko jezerce Vujna, koje sam tako isto, docnije sasvim isušeno, svojim očima video.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Za popovim konjem, važno i dostojanstveno, stupa kmet, koji pazi na poredak, a naročito na to, da se neprekidno gospoda.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Carević uđe s konjem u avliju, kad tamo, a sestra srednja srete ga u avliji, ruke šire pa se u lica ljube; vodi brata na kulu.
— reče. — Ja ću skočiti na konja i očas skinuti zlatnu ormu, pa bjež̓! Dok se sluge probude, ja ću s mojom lijom i s konjem već biti daleko. Što mislio, to učinio.
kad biše sasvim blizo kod carskijeh dvorova: — Ja znam, pobratime, šta je tebi: tebi je teško rastati se sa zlatnim konjem, zato ću ti i tu pomoći.
na svoga konja, pripaše sablju i povede psa, pa se uputi k onoj gori, te kad opazi onu babu, izvadi sablju i nasrne s konjem, a nadrška psa, ne govoreći ni riječi. Baba se prepane i poviče da je ne posiječe. — Brata mi nadvor! — poviče on.
Onda kralj reče Grbi: — Grbo li, Grbo! Žali bože za mojijem šćer̓ma, za mojijem čizmama i za mojijem zlatnijem konjem! Grbo mu odgovori: — Ej, đavole! đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata!
Grbo mu odgovori: — Ej, đavole! đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! Tako prođe Grbo s konjem đavolsku državu i dođe kralju krštenom i dovede mu konja, pa reče: — Svijetli gospodaru, skupi sada sve svoje velikaše
Onda reče kralj: — Grbo li, Grbo! Žali bože za mojijem trima šćer̓ma za mojijem zlatnijem konjem, za mojom ženom i za mojom zlatnom strukom. — Ej, đavole, đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! — odgovori Grbo.
Žali bože za mojijem trima šćer̓ma, za mojijem čizmama, za mojijem zlatnijem konjem, za mojom zlatnom strukom, za mojom ženom i za mnom samim! Grbo mu odgovori: — Ej, đavole, đavole!
Kažu da je nekakav car loveći nagazio na mrtvu ljudsku glavu i pregazio je s konjem; onda mu glava progovorila: — Što me gaziš, kad ću ti mrtva dosaditi?
Raja već je znao što će mu se dogoditi, pa reći će: — Sad ti vjerujem. Dok Turčin naleće s konjem, a raja đipi sa strane od puta, pa iza jednoga kamena nateže malu pušku govoreći Turčinu: — Prolazi, poturice, dok ti
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kada se probudio izgledao je mnogo srećniji. Od tada me je svuda pratio i trčao za mojim konjem kada sam išao na jahanje. Jednog dana jahao sam laganim kasom duž puta, pored kuće starog Netletona.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
već izlizanu frazu „konj ide nogama“ – da bi je dezautomatizovali i obnovili senzaciju – zamenili ovim trima: „noge idu konjem“; „noge i konj idu“; „noge idu konj“37.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
) Moj odgovor je upućen na adresu onoga magarca koji je napisao to u novinama (Čedi.) Šta mislite, da li da ga nazovem konjem ili magarcem, šta mi savetujete?... ČEDA: Sasvim svejedno, ne vidim da ima kakve razlike.
ČEDA: Sasvim svejedno, ne vidim da ima kakve razlike. Samo, jeste li vi mislili o tome da će taj koga budete nazvali konjem ili magarcem vama razbiti nos? VASA (za sebe): Opet nos!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
]” 133 A kada su Markovo telo dovezli i uneli ga u sobu, slika se ponavlja: „Od ljudi, kako bi koji dojurio s konjem, sišao, ulazio bi tamo kod njega u sobu i, zapalivši mu sveću i poljubivši ikonu na prsima i prekrštenim rukama, odmah
Izmače leleku i dreci i prokasa kroz vlagu drveća i granja. Kiša je prestajala da pada, ali se zemlja ronila pod konjem, kad počeše da se spuštaju. U nedoglednoj vlazi oblaka i ritina, baruština i trske, bilo je već svanulo.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Dok uslužni ruski oficiri potrčaše jedni za konjem, drugi se skupiše oko g. doktora i saletiše ga: — Ah, kakva nesreća, gospodin pukovnik (Rusi iz učtivosti uvek
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zašao sam mu za leđa, i osvetlio električnom lampom... Mali, šepav, sav srozan, trapuljao je za konjem držeći ga za rep. — Alal ti vera, druže! — dobacio sam mu. — Tako Tasa pegla! — odgovorio je onaj ispod džaka.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Kad sve obiđe, umiri se malo, uđe u podrum i poče se razgovarati s konjem koji radosno zarza kad se vrata otvoriše. — jedan! Kako si mi, kako si mi, magajce jedan?
Ilić, Vojislav J. - PESME
nje peščano more i žubor kladenca čista, Poklonik prolazi tuda i struju ledenu pije, I džigit npoleće s konjem, i beli bašlik se vije, I koplje Visoko blista A deca severa tavnog, žureći na bazar šumni, s mazgama prolaze tuda
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Dok sam ja ovu disertaciju pravio, Roman se tako s konjem udalio da ga pri svem usiljavanju i trudu mome nije mogućno stići.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
I tako gazi po snegu. Ranije smo im vikali: „S puta“, „Čuvaj“, „Drž desno“, a sada ga pažljivo obiđoh konjem i u hodu zapitah: — Druže, kako je? Ne gledajući me, onako mračan i turoban, odgovori: — Kao miš u rasolu...
Zapali su u snop mitraljeza. Uto nalete moj seiz sa konjem. Iako su vojnici navaljivali da jašem, da bih što pre umakao iz ovog ubistvenog prostora, odbio sam to odlučno.
Sjahasmo, pa potrčasmo i mi niz reku, i na radost našu, videsmo ga s konjem na suprotnoj obali. Sav je mokar, i stoji zbunjen.
Ali to što čujem kao da nije pucanj topa, već su to eksplozije razornih zrna. Kako ću sad tamo s konjem. Prosto čovek da pozavidi ovim komordžijama. Naleteo sam na prve kuće. — Kako se zove ovo selo?
Dok to komandant govori, ja neprestano odmeravam Ostrovsko jezero i mislim, da li bih ga mogao konjem preplivati. Bugari polaze. Čuju se puške.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ojadio: i živijem ognjem popalio, i najdonji kamen rasturio, vjerne tvoje sluge razagnao, staru majku tvoju ojadio, sa konjem joj kosti izlomio.
golom sabljom na duratom jednom, prik' tabora moga prošal sikuć ljuto mojih Turak', bil došal do šatora na viteškim konjem, jedno mlado momče, kod šatora rasikao konopce šatorove i ja sam se kumaj maknul da ni me je posikao, mene gospodina?
A kad vidi aga od Ribnika da j’ Ivana s konjem rastavio, vrati vranca natrag na Ivana: „Što sad misliš, Senkoviću Ivo? Što sad misliš, čemu li se nadaš?
Ciči Ivan kâ i zmija ljuta: „O Turčine, ago od Ribnika, živ se tebi ja predati neću! Ako si me s konjem rastavio, sa sabljom me rastavio nisi; evo sablje roditelja moga, koja j’ dosta na mejdanu bila, odsekla je dosta turski
društvom na deobi, svaki mi se zaklinjaše teško: koji bracem, a koji sestricom, a ja, majko, sobom i oružjem i dobrijem konjem ispod sebe“. Stara mu se nasmejala majka: „Ne budali, mlađani Nenade!
Rasrdi se mlađani Nenade, pak udari na triest junaka: prvi deset sabljom posekao, drugi deset konjem pogazio, treći s’ deset po gori razbeže, koje k gori, koje k vodi ladnoj.
ko beše mlado momče sa golom sabljom na doratu. Bil došal do šatora na viteškim konjem, tj. bio došao do šatora na viteškom konju. Kojoum smrtjom hoćeš ginut? izberi si najvoljenju, tj.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pak bahnu mamuzami konja, otrča ispod grada, zgodi na jamu, pade sunavrat: s konjem zajedno pogibe. U tom dobi pak na podne pope im se hodža na visoko drvo dovu vikati da se Turci klanjaju; u tom splete