Krakov, Stanislav - KRILA
Mali vojnici su zamišljeno ćutali. Reči su popale po njima kao mraz. Kravio ih je samo dim iz lula. Za Čeganom je sunce zalazilo. Šumom obrasle ivice bile su rumene sa drhtavim oreolom zlata.
Jedan se pilot sanjivo protezao. Otegnuta, nerazumljiva pesma probijala je odnekuda. Možda se njome kravio smrznuti stražar. Malgaš iz Ambonga ili tugovao žuti kuvar sa Mekonga. Dugi prašnjavi angari i male kolibe budile se.