Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Umilnu dražest veličestvom, Skromnu prostotu raskoštvom krasiš. O, primi mene, majko nebesnice, Tebljubnog primi sina u naručja, Koj’ s’ oko majke nežno vije, Tanka k’o vinjaga oko
Niči, krine, rad’ utehe, I razvijaj rajski cvet. Da mirisom ljupkim krasiš Mog zelenog venca splet. Uz ovu pesmu, Podunavka je donela sledeću belešku: „Ovo je jedna od oni pesama koju su