Obradović, Dositej - BASNE
Učtivost, kad proishodi iz dobrohotna, čelovekoljubiva i blagorodna srca, lepa je, krasna i opštepolezna dobrodjetelj; a kad izlazi iz huda, pritvorna, lukava i lažljiva srca, onda je i sama zgadljiva i
Uprav dobro srce, krasna i blagorodna duša i zdrava čelovečeska pamet, u kome se nahode, takovi je za veliko dostojinstvo, zašto on kad o čemu
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ognjan se malo iznenadi. — Pa srećan ti rad, domaćine moj! — nastavi Miona. — Gle, gle! Kako je to krasna brazdica, pa kako je duboka!... O, mene lude! Govorim koješta, a ti si umoran, rabotniče moj!... Dela, evo...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
popu...kmeta gde drži onu crvenu kesicu... Pa onda izbi iznad tih slika krasna slika lepote devojke... Jelica stoji pred njim kao živa, ponosita... Gleda ga otvoreno, slobodno.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Idi! To je jedno dobro i čestito dete! Znala sam joj i mater — krasna žena! I Ćorđe je jedan po jedan čovek! On, eto, sad nije nizašto, ali se još ne da!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Rabotnike je preveo Đorđe Popović, a Pompeje Laza Kostić. A Preodnica je već original; u njoj ima jedna krasna pripovetka, Karlovački đak od Koste Ruvarca. — Ah, beštijo jedna, gledaj samo kako je pakosna, mora da ujede!
bačku romansu, koja se nekad rado i mnogo pevala, a koja je sad davno već zaboravljena u nas, kao i mnoga druga dobra i krasna starija stvar, i niko je više ne peva kao nekad.
U nove ideš dvore, Gde zaova cveće bere, I nova majka stere Od sadiplatna put. Oj, zbogom, krasna dušo, Pa srećna dovek budi. I odjek srodni’ grudi Još prima: Srećan put!
Teodosije - ŽITIJA
propada i prolazi, nego što je toliko mnoštvo bilo sabrano sa sviju strana i što su videli crkvu njegovu kako je veoma krasna. Zbog toga se naročito radovaše.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sutradan, posle ručka, gospodar Sofra i Šamika razgovaraju se. — No, otac, kako vam se dopada Polačekova kći? — Krasna, zdrava devojka, i otac čestit; matere nema. — Daje pokraj nje pedest hiljada. — Šta mi je novac, ja devojku tražim!
Sad je Šamika tek doznao kako je zbog luckastog kočijaša izgubio Lujzu. Stupi krasna mlada devojka u sobu; to je njena kći, Mimika, već joj osamnaest godina. Šamika gleda na Mimiku. — Istovetna mati!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nije više išla onako pomamno, samo je rado, visoka, prava, pred njim stajala. Teška i krasna, ne znajući možda da on drhti. Bila je lepša nego pre ikada.
Nemoguće mu se činilo da ona, onoliko lepa, ne bude krasna, sa svojim grudima, plećima, kukovima, kolenima, bar dotle dok se on sav ne rastopi od milja, dok je se ne zasiti od
će mu biti prijatno i dobro, lako, kao na nebesima, kao što je njegov brat Vuk verovao da mora negde biti neka dobra i krasna zemlja, kuda svi treba da se isele.
Matavulj, Simo - USKOK
Kako se braća mogu bratimiti?“ Stane imađaše još dva sinčića, Đuzu i Rama, dva krasna dječka, koji odmah prionuše uz Janka i koji prvi u brastvu vidješe šta je u onoj zlatnoj kutiji, što višaše uz Jankov
Popadija započe: — Kako ti se, Janko, sviđa ova naša Milica? — Kao krasna djevojka — odgovori on. Gojača zagrlivši Milicu, koja porumenje, nastavi: — Neka što je od soja i zgodna, no je
Radičević, Branko - PESME
220 IZ ZAOSTAVŠTINE 223 LIRSKE PESME 224 DEVOJKA DRAGOM 225 SONETI 228 (O KRASNA TI PEVANjA SJAJNA VISO) 231 SRPSKO MOMČE 233 (PRETPEV IZ JEDNOG MALOG EPOSA) 235 (UBICA U NEZNANjU) 236 MOJE
Al' opet je preveselo Vavek njemu čarno oko, Opet nosi vedro čelo Kao mladić on visoko: Ta on ima krasna sina, Pa ga gleda pun radosti Pa se seća svi milina Što imade u mladosti.
! Tako staja srca veseloga, Al' eto ti čuda još jednoga: Preko luke pravo ka meneka Jedna krasna uputila s' seka, Ao vile, vi, prebele vile, Vi joj bogme ne bi druge bile, Ao Bože, čuj što zborim sada, Ja t'
Bog ga dade, al' zašto ga uze? — Krasna moma ka meneka dođe, Dođe krasna pa me i mimođe, Ona dođe — ja zboriti tedo, Ali čuda de baš ne umedo, Ona prođe —
Bog ga dade, al' zašto ga uze? — Krasna moma ka meneka dođe, Dođe krasna pa me i mimođe, Ona dođe — ja zboriti tedo, Ali čuda de baš ne umedo, Ona prođe — ja tedo za njome, Al' s' ne mače
Cveća krasna vidim ovde sila, Al' najlepši de si ostavila? Vrelo ječi, a cvetići tuže, Jera nema među njima ruže. Tako t' vrela,
veseli, Istina je, grdne su nam brige Zadavale te proklete knjige, Al' kad knjiga ponajviše tišta, Latismo se krasna šurovišta, Ili čamac lagani uzesmo Pa s' na dunav ladni navezosmo, Svukosmo se pa za časak tili Poskakasmo u
Odo, braćo, zbogom meni sada, Zbogom, braćo, možda za svakada! Sećajte se mene, druga svoga, Sećajte se krasna doba toga, Oh zakletve one divne, svete, Braćo mila, zaboravit nete, Nje s' sećajte uvek i svakada, Mene mlada
pesme s javora zaore, Da što Srbin učiniti more, — Put raskrčen, gore njime ajte, Ajte gore, al' se i sećajte, Kono krasna puta vam ogradi, Pa mu ruci prionite mladi, Poljubite onu ruku svetu, Što razagna nevolju vam kletu, Noć vam dođe
„O junače, ćuti, ne govori, Gledni samo preko onoj gori, Krasna li je, ko joj se ne divi! Tamo, tamo naša majka živi, Mi bi preko, al' evo ne smemo, Bože mili, pa da ne plačemo!
Zora zori, ni sam ne znam koja, Al' je krasna, pa bila ma koja, Gorom jezde dva konjika mlada, Jedno Gojko, a drugo je Rada.
Jesu krasna dva ta pobratima, Samo trećeg da je još međ njima Pa bi rekâ Miloš je ustao, I sa braćom ovud pojahao. Al' je Stoja
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
“), pa se svom dušom predavala svemu onome što seoskoj djevojci donosi i obećava krasna sveta Nedjelja, zaštitnica grešnog ženskog roda.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ja za njih: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero, te se kupaju; nego se ti prođi paunica, već evo ti moja kći, krasna devojka, i toliko blago, sve će tebi ostati.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ U svaštari, u mojoj šarenki, od prvoga reda odozgora, sjedila je, kao na prijestolju, moja krasna, jedinstvena Zora. Ona, ona . . . svuda k'o u bajci, a tek pri dnu: „Nisam pis'o majci.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Dakle i to on zna... A kakva je to krasna devojka i odlična učiteljica. Pre dve godine svršila je školu. Sirota, nigde nikog nema, a vrlo lepa.
Srećno detinjstvo, krasna mladosti, nećete se nikad vratiti! Sad se sve promenilo. I kako to tako odjednom? Tek samo naleteše oblaci, natušti
samo se smeši i pomišlja u sebi kako je to krasna stvar biti muž i domaćin... Dočekaš dobra druga i prijatelja, provedeš sa njim slatko nekoliko časova u šali i smehu, pa
Stojan mi nabavio neku debelu kokošku, a ja rekoh biće dobra za čorbu. — More, pametna si ti ženica i krasna domaćica, samo te to ne drži za dugo, nego naiđe neka luda, jogunasta daska, pa čovek da beži u svet.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U mraku samo kad mi ideš, a oči ti se bolno smeše, čini mi se ide mi krasna prosta sirota mati božja. MOJA RAVANICA Bludno gledam tvoju bogorodicu svetu, što miriše ko grobovi u cvetu, pa me je
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Propustili ste onako krasna dva mladića, pa sad vidite da će da prestignu stare trgovce. Vasa je najbolji od sviju njih, a neće para; pa još ako i
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
I ne nađe drugu da mi kažeš nego Micu Antićevu. Što mi ne kažeš za Rosu Janjićevu? Eto, baš krasna devojka, pa kako je prošla? Uze je svet u usta pa: a-u, a-u, a-u... te eno i sad sedi i broji dane.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pa se baca u zagrljaj Savi, Moravi I na glavi pokrivalo tad zaboravi ... U babe je povezača krasna, prikladna, I zato se ne odvaja od nje nikada ...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SERDAR JANKO Kako sam se sinoć ismijao! U kuću mi odnekud dođoše dva momčeta, te krasna, bjelička. Počeše se šalit kâ umiju: kako su im neki od starijeh ogradili negđe vodenicu đe niti je splake ni
glave, a pani mu perčin niz ramena, dvije puške metni za pojasom, a pripaši mača o pojasu, a u ruke uzmi džeferdara, — krasna lica, visok kao koplje! Kad pomislim i ja kakav bješe, raspale se uz mene plamovi!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
ja za njih: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero, te se kupaju; nego se ti prođi paunica, već evo ti moja kći, krasna devojka i toliko blago, sve će tebi ostati.
Pošto ih svedu, ali iz one žabe iziđe krasna devojka, što je nigde u carstvu nema, samo žablja koža ostane na zemlji, a kad bude ujutru, devojka opet uđe u žablju
Sveti Sava - SABRANA DELA
I dostigavši livadu pokoja, među drveta krasna uzrastom i plodovima, na kojima pojahu slatke ptice, gde slušavši i požive miran i nemetežan i bogougodan život, i
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Htedoh da u tom pravcu pođem i dalje i reći: „krasna“, „divna“, „lepotica“ itd. stajale su već na mom nepromišljenom jeziku kad se odjednom trgoh i stisnuh ga među zube.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
znam ja za njih: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero te se kupaju; nego se ti prođi paunica, već evo ti moja kći krasna devojka i toliko blago, sve će tebi ostati.
Kad iz lije posta krasna, lijepa, zlaćena jabuka. On uzede jabuku u ruke, pa s njome pred cara. Čudi se car ljepoti jabukinoj, a drago mu što je
— kotarica krajina — oblast, zemlja; granica; rat kramar — sopstvenik tovarnih konja koji prevlači trgovačku robu krasna — trnokop, čaklja krmariti — krmaniti, upravljati, raditi vešto kao krmar krsmet — udes, sreća kuvijerta — krov od
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
SARA: Gledajte vi, mon frer, da se usrećite; slušajte moj sovet, mon frer, ona je krasna žena, vaša prilika. Koliko su vaši ti bogovi sa malo postarijim personama zadovoljni bili, samo da im je pun trbu.
JOVAN: Adies, Žutov. FEMA: Ja ću malo u kolibi da živim da mogu posle preći u dvokatne kuće. JOVAN: Ej, krasna tri muža! Šta neće učiniti!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
PORFIRIJE: Sad ću ja sa drvima!... Dok treneš! JANjA (gleda na onu stranu otkud se čuo glas, pa govori u sebi): No, krasna braća! Nijedan nema lica čestitog, Sami hajduci i upornici!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
HHIH Daj mi ruku, da je vidim... Ova ruka, ova mila, Kol’ko je već krasna cveća U moj život posadila. Daj mi ruku, da j’ osetim...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O zlatoje proleće! Po svem svjetu svjetlost krasna svjetlo sve javljajet eja; sunca, lune i zvjezd jasna toplota nam dajet sja: zemlju, ljude obimajet i sve stvari
Ptici iz gnjezd izljetajut, na luft sebe tihoj dajut. O zlatoje proleće! Polja krasna radujut se imajuć zelenjeti, i sve na njim' čto nasut se načinu s veseljeti.
Kod njegovog šuma svakom srce tuče, Mnogog, pa i mene, ludost za nos vuče Da, boginje krasna, prinesem ti hvalu Najbržim galopom na prvome balu.
Onde s’ pružaju divni od grdnih redovi drva, A u senki njinoj krasna devojka ide. Samo hoda, i čita, i katkad zaklopi knjigu, Stane, za se gledne, nekog izgleda, vidiš.
U nove ideš dvore, Gde zaova cveće bere, I nova majka stere Od sadi-platna put. Oj zbogom, krasna dušo, Pa srećna dovek budi, I odjek srodnih grudi Jošt primi: Srećan put! 1845.
353—4, br. 277, ovako iskvarena: Ti plaviš, zoro krasna! Tvoj sjajni blista zrak, Svi sretni tebe slave, Ja ljubim groba mrak.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ali ništa. Ona je i dalje bila mirna, kao stub, vitka, krasna, prelepa u svojoj uzdržanosti. Nisam mogao da izdržim tu tišinu pa sam nastavio da govorim koješta, da ponavljam ono
Ilić, Vojislav J. - PESME
„O kriva Drino! Ti si krasna reka (Nisi ni burna ni luda, da rečeš). Al' kakav bol te goni izdaleka, Te tako krivo sa tutnjavom tečeš?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
To ne mislim ni počinjati. Ali na jedno skrećem pažnju. Veliki dom, Palaco del Muničipio, crkva Santa Đustina krasna kapela del Santo, onaj mali nakit, lođa del Konsiljo, pa i sama zgrada Univerziteta, sve su to dela talijanske
Između tih mišljenja postoji, dakle, krasna razlika. Prvo od ovih dvaju mišljenja potpuno je neprihvatljivo, jer bi po njemu planeta pokazivala stalno jednu te istu
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
O zlatoje proleće! Po svjem svjetu svjetlost krasna svetlo sve javljajet sja; sunce, luna i zvjezd jasna toplotu nam dajetsja: zemlju, ljude obimajet i sve stvari
Ptici iz gnjezd izletajut, na luft sebi tihoj dajut. O zlatoje proleće! Polja krasna radujut se imajuć zalenjeti, i sve na njim' što pasut se načinu s' veseljeti.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
se one (i same belilom izlepljene) kao muva oko sveće nesmisleno lepe, ne smatrajući što je žena takvom mužu donde samo krasna, dok se od nje može vući asna, sirječ dok se njene lepe banke po njegovim rukama lepe.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Kako je tanana, kako krasna! — šaputali su ljudi, i oblaci, i reka. Iz zemlje ledenih bregova dolazili su vetrovi da joj kroz zlatnu kosu prođu, a
Šantić, Aleksa - PESME
Otadžbino, gdje si? 1911. MOJI OČEVI Moji su očevi iz onijeh strana Gdje motika zvoni i gdje krasna bije; Gdje znoj s čela kaplje i gdje ralo rije, I tvrde se grude drobe ispod brana...
Po obali mrežu razgrću ribarke; Na pijesku leže izvaljane barke. Negdje krasna bije i motika zveči, I čuje se stado i žamor riječi, Galebovi kruže, bleska perje meko; Pogdjekoja lađa izbija
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
koji dobar junak jeste; Jug izvade knjige staroslavne, te kazuje pošljednje vrijeme: „Vidite li, moja braćo krasna!
8 MARKO KRALjEVIĆ I VILA Pojezdiše do dva pobratima preko krasna Miroča planine: ta jedno je Kraljeviću Marko, a drugo je vojvoda Milošu.
“ Pa on usta i ode čadoru. 27 MARKO KRALjEVIĆ I ALIL-AGA Pojezdiše do dva pobratima preko krasna mesta Carigrada: jedno jeste Kraljeviću Marko, a drugo je beže Kostadine.
“ Al’ joj Marko poče besediti: „Draga sestro, Kosovko devojko, lepa ti si, seko, mlađa bila! Krasna ti si stasa i uzrasta, rumenila, gospodska pogleda! Al’ te, seko, kosa pokvarila; jer si tako, seko, osedila?
Kakva j' krasna Kajca vojvoda! U kakvom li gospodskom odelu! Na pleći mu zelena dolama od kadive, izvezena zlatom; na dolami toke suva
kosti zanijeti braći našoj preko mora sinja, preko mora četr’est konaka, đe nam tamo svoje vjere nema, nit’ imamo krasna prijatelja, no je nama, belći, zemlja žedna, pa kad vide preko mora sinja, kada vide sve srpske junake, ja se bojim kavge
Mili bože, na svem tebe fala! Da se kome onda pridesiti i očima jade pregledati: kade pade krasna poglavica, a zgleda se mloga porodica, u junake krvca uzavrela, pa se staše darivati darom, a njinijem darom
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Sjedila je pored Jovančeta, tiha, srećna i zanesena, kao da su sami na svijetu. — Gle kako je danas krasna ova naša obavještajka! — prošaputa Đoko Potrk, uvijek osjetljiv na svaku ljepotu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
samo mrsa ne jesti: ama zadrži ruke svoje od grabljenja i bijenja, noge od trke na zurnice, šale i šamate, oči od gledanja krasna i maskarljiva, od pregleda ljudskoga, jerno očima je hrana pogled a ušima slušanje.
Angel mi se kazuje, a ka čovek, onako sa mnom besedi: angelski, bestelesni, vrlo lep mi habar daje, jasniji od sunca, krasna je ugleda, a traga ni čuvenja hodu mu nejma.
Devojka Vidim te da si sasma lep i hubav momak s krasna stasa. Cifrasto odeven, gizdava obraza svetla. Al' te je sam Bog izobrazio i božija svetlost, vidim, kad nisam čula, —
Kako bogoslov Grigorije u nadgrobnomu slovu k Ćesariju govori: »Onda ću, reče, ja videti moga brata Ćesarija hubava, krasna i lepa, svetloga, onakva kakav mi si se mnogo put na snu ukazivao brtski, vrli ljubimče!