Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— veli gđa nataroševica. — Mi smo malo poviše zakasnili, izvin’te i vi! — Bar da ste ranije došli, a krasnu smo riblju čorbu imali. — Molim, molim — ustručava se gđa Gabriela — k’o što sam rekla, ja mogu i malo posle!
Gđa Sida sluša, sluša pesmu koju Jula peva uz gitar. A Jula peva onu krasnu bačku romansu, koja se nekad rado i mnogo pevala, a koja je sad davno već zaboravljena u nas, kao i mnoga druga dobra i
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
(Sedne.) JANjA (uzme i sam stolicu i tako sedne da je zaklonio Jucu od notaroša). MIŠIĆ: Kir Janja, vi imate vrlo krasnu gospoju. JANjA: Za mene krasno, za drugoga ružno. (Preti Juci.) MIŠIĆ: E, naravno da je ona za vas.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ima li još onako lepu nogu?“ Ja mu onda rekoh da je Ana sretna i da ima krasnu decu. „A ona velika, onaj grenadir, za žutim očima, kako je ona?“ Ja mu odgovorih da je dobro! Šta sam mogao?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
U kući je imao krasnu trgovinu, pa i mehanu. Ta njegova trgovina zvala se „bakalnica”, ali kakva bakalinca! Šta je prema tome »Nürnberger
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
je izvestan broj slabih ljubavnih stihova, sasvim u duhu hladne i nelirične poezije XVIII veka, pevajući bezlično »krasnu Hloju«, Melisu, Klarisu, Kupido »Venerino dete mlado«, »ljubve strele« i »serdca bolju«.
Radičević, Branko - PESME
“ Tako moma pesmu doče, Sunce jarko plamtit poče Da deklicu krasnu zgleda, A ugledat lipa ne da. Moma vezla — gotova je, Tura vezak pa ustaje, Gleda brdu, dvorom šeta, Al' odozgo
Putnik svira jasno, tio, Krasnu pesmu udesio, Kô da tuži, kô da moli, Kô na srcu da ga boli, Baš onako milostivo; — Momi kuca srce živo; Spusti
Od oka joj mi ljupki pade luk, A njena ruka još od snega bela Od mene uze uzabrani struk, Na svoju krasnu zadenu ga grud I s poljubima plati meni trud. 9.
„Da to je ona, ja se ne varam! O kako lepo vrana kosa leti! Naslonila je krasnu svoju glavu Na ruku, belu kao Alpa sneg, Al' obraz vidit ja ne mogu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Borio sam se, mučio, lomio, i topio gledajući te tako lepu, krasnu i razvijenu, tek u procvatu. Ali jednog dana, u prvi sumrak, kad sunce kloni i rasipa žarku rumen, a hladovina već
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
” Zamislite, bezobraznik jedan, on meni da kaže da sam deveta rupa. MIĆA: Odista, to je uvreda! PROKA: Ovako krasnu familiju da opljačka za ljubav jednog vanbračnog deteta. GINA: To mu nikad nećemo oprostiti!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Promislite se dobro pa mi javite, nemojte ovu krasnu priliku propuštati jer ćete se posle ljuto kajati... Tako je baba Soka govorila provodadžisko slovo svojoj snaša Juli i
Juli: — E moja Julo, lepo je tebi Gliša govorio da se maneš ti te ludorije, al’ ti Glišu ne hte da poslušaš, onaku krasnu priliku propusti samo zbog ženske ludosti.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
i junačku čalmu svežem, sestra grdna! U krvničke sad si ruke, platili te! nagrdiće krasnu glavu, prekrvnici! Ti ćeš mnogo braće naći, kuku nama! biranijeh sokolovah, kuku, braćo!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
godine, za vladikovanja Visariona Bajice, Skadarski paša Sulejman, rasturivši prijevarom Crnogorce, lagumom razori krasnu zadužbinu Crnojević Iva.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
torbu nosi punu kruva a u drugu gusle, pak sjede pred kućom jednom i uzme slijepac gusle te uza njih mlogo lijepu i krasnu pjesnu ispjeva.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Imao je krasnu, ljupku ćerku, nežne i požrtvovane duše. Ona je obožavala velikog matematičara, a Lagranž ju je vrlo cenio.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
) Digoh ruku da zagrlim Mladog nadnika, Što iz duše tako krasnu Sliku naslika. Digoh ruku pa rukavom Zbrisah posô ceo. „Oprosti mi, mladi brate, Veruj, nisam hteo.
Još samo tražim titulu časnu, Titulu za te zgodnu i krasnu — Jer koga odom obaspe lira, Taj valja da se i titulira. I već je nađoh, brzo se seti’, Bolje neg’ ikom dolikuje ti:
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
ja želim vašem izrezanom fraku dobro jutro; ja se preporučujem u milost vašeg izvezenog prusluka; bog da sodrži krasnu vašu ćurdiju mlogo godina na radost vaše familije i proče — ne znam drugo kazati nego da je to plan za onog filozofa
Šantić, Aleksa - PESME
''Ja neću presto oca tvog, Niti mu krunu jasnu, Ja neću skiptra kraljevskog, Ja hoću tebe krasnu.'' ''Zaludu'', reče glas joj mek, ''Ta mene grob je skrio, I doći ću ti noću tek, Jer ti si tako mi mio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Planine se klanjaju zemlji i polaze na Stambol. Izdajnik domovine odlazi u pakao: Opadô je svoju braću krasnu kod Turčina, sile peksijanske; zato gori lice pod očima.
On će kazat na mene je carstvo. Kad je Marko još nejačak bio, ja sam Marka vrlo milovao, u svilena njedra uvijao, kano krasnu od zlata jabuku; kud sam gođe na konju hodio, sve sam Marka sa sobom vodio.
vile dok je mene, Kraljevića Marka, i mojega vidovita Šarca, i moj ega šestopera zlatna Onda Miloš poče da popeva, a krasnu je pesmu započeo od svi naši boli i stariji, kako j̓ koji držô kraljevinu po čestitoj po Maćedoniji, kako sebe ima
umiva svoje lice belo, i oblači gospodsko odelo, pa pripasa sablju okovanu, pa uzima kondir vina rujna, te napija krasnu slavu božju, sretna puta i krsta časnoga, u svom dvoru, za stolom svojijem; vojvodi je to i pre i posle.
dođe baš više Žabljaka, više tvoga ponosita grada, od oblaka pukoše gromovi, grom udari tebe u Žabljaka, baš u tvoju krasnu kraljevinu, u dvorove, tvoju postojbinu: Žabljaka ti oganj oborio i najdonji kamen rasturio; što bijaše jedan ćošak
zemlju ravna Dukađina, đeno rodi izdobila vina, dosta vina, više urmetina, dosta ima bijele všenice, — krasnu zemlju, što je ljepše nema; a on dade sinu Ivanovu grdnu zemlju Skadar na Bojani, a u kome nikad ništa nema, no se legu
Jovan je zaštitnik bratimstva i kumstva). Na isti način može se neko posiniti, posestriti, poočiti, pomateriti. A krasnu je pesmu započeo od svi naši bolji i stariji, tj. o svim našim boljima i starijima — starim junacima.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A on domisli se i učini saborno dogovor sa svom crkovnom naredbom i š njihovom voljom tu veliku i krasnu crkvu dokona, te je posvešta na ime skupa svim svetim neka bude za počast.
Tako i ovako jesam to učinio; smotreh onde u plenu jednu krasnu novu šarenu haljinu i nađoh jošte dvesta drama kojekakve srebruštine i jedan od suha zlata jezik, da ima do pedeset
apostol i reče: »Što je od istinoga započetka zdanje, ja sam to caru saziđivati navikao i takvu sam ti istinitu i vrlo krasnu polatu i sazidao « I na to mu pak reče car: »No, kad je tako, da već idemo tamo zajedno te da ja vidim to zdanje.
otide do Ilirika k jeparhu skazati mu o veliki čudesi svetago Dimitrija, i pomisli uzeti od tela neko hise da i onamo krasnu crkvu spravi na ime svetomu, i one mošti položi pak u onu crkvu što bi ih odneo iz Soluna.
6. Prah na dar Svakad spominat u Grka car Justinijan, što je načinio divnu i krasnu veliku crkvu u Carigradu, što se zove Aja Sofija visoka (po srpski reći se, toj crkvi ime je Sveta Mudrost ili pak že
pak zapita onih što oko njega stojahu, reče im: »Braćo dobra, otkuda su to došli k nama ti hubavi sveštenici u tome krasnu se odelu? Da čudno krasnih ljudi svetla obraza i lepa im odela!« To on izreče i taki zamuknu te izdaše.
U sukobici ti krasnu ženu nacifrastu se ne motri; promini je, te ne samo od jela posti se ama i srdcem, očima, s jezikom, ušima, s rukama i