Obradović, Dositej - BASNE
Otkud dakle tolika nemarnost, razve što je kako nadleži ne poznajemo? Žena ostroumna, koja je uprav uverena o sili krasote i prijatnosti svojih, ona se oblači za nuždu, običaj i pristojnost, niti je toliko prosta da se uzda više što primiti
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« A zar bi i mi sedeli ovde da ne moramo. — O, milostiva — prekide je gost — vi slabo šacujete selo i njegove krasote kad tako govorite. O, i u selu se dâ sasvim lepo živeti, verujte!
Teodosije - ŽITIJA
Ostavivši oca da caruje, i zemaljsku slavu n sve krasote prezrevši kao nepostojeće, siromaštvo Hrista radi i da živi zajedno s nama zavole, i evo, kako vidite, Bogom poslan
obori i crkve Bogu podiže, jeresi progna i sveštenike uvede, trnje zločašća istrže i lozu blagočašća zasadi, carstvo i krasote sveta kao trice prezre, krstonosno i nepovratno za Hristom pođe, poslušnošću prema Bogu stran svojima i došljak u tuđoj
Radičević, Branko - PESME
Vide prevesela, Pa bi meni silu Govoriti tela, Ali ne znaš, mila, Šta pre od milote, Jer si tako sila Videla krasote. Ti joj lice belo Vide i rumeno, I još vito telo I to oko njeno.
Gleda putnik s stene gole: „O krasote, o divote! Nos' me, stazo, dole, dole!“ Zakliktao od milote. Dole ga je staza snela, O da divna ovde čuda!
i cveće, — Cveće krasno odzada i spreda, Ja te bogme onda nesam gledâ, Ka zapadu oko mi se ote Pa pogleda njegove krasote, Glednu tamo reku tu široku, Glednu, brate, goru previsoku, Ja kako se kraj reke povila, Kako kleta pod nebo s'
Za oblake rujne se vatao, Kô da oće na ljubavna nedra Da nebesa zemlja svuče vedra, A nebo se divno zaplamtilo Pa krasote svoje isturilo, Plamti nebo kao živi plamen, Plamti nebo, a plamti i kamen, Plamti izvor i ponosna reka — Zaigra
Sunce jarko, ta koliko reda Tako tebe ja sedati gleda, Gleda tvoje goleme krasote Pun radosti i velje milote, Gleda tamo pa misli nazada, Kako krasno bijaše nekada, Oseti se srpske carevine,
Zbogom goro, zbogom stene gole, Zbogom čudo krasno i suviše, Šta ću jošte da tumaram dole, Te krasote već ne nađo više! Ovo reko, Pegaza obodo, Te upravo nebesima odo.
brezi nisu više sedi, Po cveću noga svuda tebi gazi, Zelenilo ti oko svuda gledi, Zlaćano jutro odonuda lazi, Krasote svoje nimalo ne štedi; U tvome srcu sve to radost budi, U moji tužnu neveselost grudi 2.
si, milo zlato moje, Golemi tade vas imadem svet, daleko kad je, dragi, lice tvoje, Zaludu nebo širi zvezda splet, Krasote zalud lisna gora svoje, Zefira zalud šapće laki let, Uzalud cveta onda cveće razno, Kad onda sve je, sve je meni
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA i JELICA ALEKSA: Vaš su gospodin otac vesele naravi. JELICA: Kao star, molim; ne mari vam on ni za kakve krasote koje se u Beču mogu viditi. ALEKSA: Vi ste bili u Beču? JELICA: Pet godina. ALEKSA: Prekrasno!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
ispriča prijatelju, pa u zanosu, dodade: „Zar nije sreća u onakome divnome ženskome stvoru, u ovome ukrasu ove uzvišene krasote, ove slobodne i junačke zemlje?... Tješi mi Viru, reci joj da će sestricu zamijeniti gorska vila.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kazuj šta si još video. Šura mu reče: „Video sam prekrasnu livadu. Onde bih ti stajao tri dana da se one krasote nagledim.” Na to zet reče: „Onaki je raj onoga sveta; ali je teško do njega doći.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Um naš, dakle, neka bude na nebesima u gledanju na krasote rajske, na obitelji večne, na anđeoske horove, na tamošnji život, gde li su, kako li su duše pravednih ili grešnih; kako
carstvo zemaljsko, izabrav bogatstvo reči svete i njih izvole čuvati, ostaviv suprugu i čeda i sve zemaljske krasote, izašav u Goru Svetu s anđelima Bogu služiš, moli se Hristu neprestano za tvoritelje tvoga spomena!
oče, mimoiđe zemaljsko carstvo, izabrav bogatstvo reči svete i njih izvole čuvati, ostaviv suprugu i čeda i sve zemaljske krasote i u Goru Svetu izašav s anđelima Bogu služiš, oče Simeone, ne prestaj moliti se Hristu Bogu za tvoritelje tvoga spomena!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Holm od holma lepši i dičniji, a svi zajedno neiskazane krasote i divote. Tihoslatko i ljupko šu-ščenje i igranje s dolinom potoka, veselo različni[h] ptica pojanje, krotko i prohladno
da sam bio sav oko, pak da sam na sve strane u jedan ma[h] gledati mogao, ni tako ne bi[h] se one krasote nagledao. Ko bi hoteo znati šta bi[h] ja rad ovde opisati, a ne mogu, neka samo ode od proleća do jeseni, kad mu
ta išli pokraj rita, ta pokraj livade, ta slušali žabe, ta slavuje; govorim za one koji imaju srce čuvstvitelno svake krasote božjeg stvorenja.
Evo, moj ljubezni čitatelju, k[a] kakvim razmišljenijam samo vaspominanije [h]opovske krasote um moj uzvišuje. O, mesto dostojno da posvećeno budeš mudrosti i učeniju i da se srpskim nazoveš Parnasom!
Iza sna čujem šaptanje. Otvorim oči. Negder mi sad kaže, ko zna, šta ugledam. Množestvo neopisane krasote devojaka i među njima gdikoja kaluđerica, poizređale se po pendžeri.
Dva cela meseca zadržim se hodajući po različni neiskazane krasote mesti | i kroz Tripolicu, drevlje zovomu Megalopolis, otečestvo Filopimenovo, pređem u Navpleon, i tu nađem korabalj za
Nedaleko pod jednom maslinom učini mi se da vidim jedan dugačak štap s verha nakrivljen, neiskazane krasote; osijavajući ga sunce, razni[h] cvetova šare črezvičajno blista[h]u se, kao da je svakim vidom mnogocenih brilijanta
” I zaisto, dosta sam [h]odao, ali takovi[h] velikolepni[h] i božje krasote mesta nigde nisam vidio. Blaženstvo se nekakovo čuvstvuje samo misliti za onakova divna mesta.
naši[h] bogoproslavljeni[h] i veliki[h] cesara i cesarica predivna letnja obitališta i u njemu lavirintovidne neiskazane krasote bašče i rajevi; Belvedere, besmertnoga princa Evgenija dvorovi i sadi, sve je to bilo meni otvoreno.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
bješe prozračna ideja izvajana na kristalni šator - svemoguća poezija tvorca, okrunjena krunom tvorenija; sve krasote koje biće ima i um tvorca sjajni, bespredjelni koje vidi u carstvo svjetlosti pod tom krunom bjehu okrunjene, na
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kazuj šta si još video. Šura mu reče: — Video sam prekrasnu livadu. Onde bih ti stajao tri dana da se one krasote nagledam. Na to zet reče: — Onaki je raj onoga sveta; ali je teško do njega doći.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
rodu hrabru skiptrom pod železnim, Pod jarmom, bičem, jedan k varvarstvu šag, A s nogu lanac odrinuvšu, Vraćaju s' krasote uma, serca. 25. marta 1816.
Imaš u duši ti veliku silu, u duhu pak hrabrost. Dostići naravne vrh visine, krasote, mož'š! Koga su bozi uzvisiti radi, tom meću pred noge Silnih prepjatstvija tmu. Raste pobedivši tu.
Kak’ usudit mogu sebe, Nesravnimo cveće, tebe, Rukom skvrnom otkinuti, Cvet krasote prekinuti Divne? Lalo! Vreme ljutim tare krakom Sve lepote pod oblakom; Besmrtije bozi stekli Tako lepom kad te
Oko mi nije shvatalo nebesne krasote lika, Srce i duša, sva priroda vnutrenja tresla se od strâ; Kad al’ blage i silne im reči zazvoniše ozgor: „ „S nama
1856. Jovan Subotić V DORIBAH Beč je pun svake krasote i svake miline, I sam mora Pariz kapu pred njime skinut, Ali krvna ima dva dušmana, vetar i kišu, Ti su mu seli za
Nastasijević, Momčilo - PESME
2 Leto i vesnu Gospod sazda, što i psalmopevac kaza, krasote u njima mnoge, pticama brzo, veselja puno preletanje, i gorama vrhove, i lugovima prostranstva, i poljima širine;
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
milu Vide prevesela, Pa bi meni silu Govoriti tela, Ali ne znaš, mila, Šta pre od milote, Jer si tako sila Videla krasote. Ti joj lice belo Vide i rumeno, I još viti telo I to oko njeno.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
romandžije preoteli (poznato je da nijedna muza, ni gracija, ni boginja nije ostala koja ne bi kakvom vitezu od svoje krasote pozajmila).
Ima li gdigođ na svetu ove dražesti, ove nežnoumilne krasote, ovi vispreni svojstva kojima je priroda vas preizobilno uštedrila?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I obide sva ondašnja boravljenja duševna, pokazujući mu one krasote i lepote rajske. I onde je zapita angel, u koji bi dvorovi ta duša ponajvećma milovala ostati i boraviti.
mi toliko oslabe da bih pak otišao k njemu, te da je od njega iskupim i taki ću doći pak ovde zaštono on ne zna njene krasote, te se na to uzdam, da će mi je preprodati cenom«. I onda angel taki pak povrati onu dušu k njejzinu joj mrtvu telu.
Neka da mi se tako zbude po tvome skazivanju mi! Gavril Radostna o tome budi devojko nebesne krasote vesele i divno naseljanje i sve celo vilajetsko poklanjanje od tebe postaje.
patrijarha ni vladike ne počituje, starce ne štedi, dečicu i mladež ne poznaje, udovice ni sirote ne žali, lepote i krasote lične ne miluje, blaga ni kamenja draga za iskup ne gleda.
Negoli mnogo i mnogo prevazišlo je krasotom i lepotom od svega zemljanoga cveća i krasote, kade ima čovek u sebi dobar razum duhovni i vrlu pamet, i drži se granastoga slatka knjižnoga učenja, kojeno ne vene ni