Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Mahao je rukom kao zastavom dokle god se ćaci videli. Đaci se osvrtali. Osvrtao se i Branko. Da li je svojim kratkovidim očima mogao da vidi pogled i izraz lica svoga nezaboravnog učitelja i druga? Ako nije video, i bolje što nije.
Profesor M. je zapazio Branka i zavoleo ga, i čim dođe u seminar, svojim kratkovidim očima traži njega. Uostalom i Branko profesora, svojim kratkovidim očima.
Uostalom i Branko profesora, svojim kratkovidim očima. Drugovi ga zadirkuju, Branko priznaje: — Ma jeste, volimo se, a ne vidimo se.