Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sa sviju strana samo lupa od opravaka na bačvama i krblama. Otkako je nastala berba, noć se ne zna. Ma koje doba bilo, a čaršija zakrčena kolima grožđa sa sela.
Po ulicama koje vode u vinograde ili na „carski drum“ vrve konji natovareni krblama, berači, argati, prosjaci, Cigani, a među njima i po neki gazda na svome konju ili magarcu.
I počeh da se tresem. Opi me valjda onaj miris zrela i, na sve strane izmuljana u krblama, grožđa i vlage... Ali najviše, čini mi se, opiše me njena usta, koja se sada — srećna usled potvrde da je volim,