Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
i silan, i tajanstven; glas koji te razdraga, ali ti od njega i pamet stane, i krv se sledi; glas koji te ubija, ali i krepi — prema raspoloženju duše tvoje... I od ove gore uhvati ga strah. Od gore u koju je pobegao!...
Sunce je sve više i više naginjalo zapadu. Vrućina je popuštala... Osećao je kako ga pirka hladan vetrić i kako ga krepi... Sa čela mu nestajaše bora... Gledao je kroz goru rumeni zapad, a on, obasjan rumenilom, kao da se smeška na nj...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ali je mržnja još tu jednako; ona tiha, ali stalna, večna mržnja. Ona ih krepi, daje im snage i mili im život. Kao ono ponekoj paorskoj babi što treba svakoga dana izvesna mera rakije pa da se može
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Robinson Kruso je Biblija avanturizma i potucanja, knjiga koja nadahnjuje i krepi. Glad za nepoznatim, za pustolovinama, duboka je, životodajna potreba našeg duha.
Radičević, Branko - PESME
“ Gorom ladni vetri pire, Pa znojavo lade čelo, Iz kamena voda vire, Ladna voda krepi telo, A kad legnem, guste grane Od sunčane jare brane.
Kostić, Laza - PESME
tamo dole ispod samostana, u studeni snežnoj zimnoga dana, neprestano čeka begunac lepi, nadom se greje, verom se krepi, greje je nada od glave do stope, pod stopom se njenom snegovi tope.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Živo, ruko, šaraj slovo, sentandrejsko krepi kolo! U pređu se spleo snovač: Breme, Viljan, list s Lipove, te Iločac. (Teče orač šumi ralo.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
će život da počne i biće kratak u jeku mača pojanja i završnog speva prva smrt je bila kosovski teška druga nas krepi i odnosi u letu Sa bele tačke trga dobro se vide svodovi Jerusalima zornjača svetli gde je Solomonovo zdanje mi se
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
203 soneta. Tuga, kao slatki nektar, krepi dušu, Ko što noćna rosa blaži letnju sušu, Sudbini se dragovoljno prepuštaju zemni sužnji, A ljudi su od zla čisti samo
Rakić, Milan - PESME
OSVIT Kad dođe noć i širom celog sveta Pline tišina što krepi i godi, I duge senke visokih drveta Padnu po mirnoj zelenkastoj vodi, I sve zaćuti ko da u tom času S visova tavnih,
I snova mesec treperi na vodi, I spava reka, i polje, i gora, I svud tišina što krepi i godi. — Istok se vedri, zvezde gase... Zora.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja sam voleo njeno čisto jutro, puno radosnih pokreta, jutro što krepi i podiže dušu umornu i pomućenu onim kalamburom prestonice.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Gledeći kako izumire vreme Slepome telu, što ga instinkt krepi, Za ogledalo se pogled naglo lepi: Da vidi usta što će da zaneme, Mada još žedna poljubaca, nege, A ne pokrova, ne
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zimi uči šta anđeli kažu: Da bogati sirotne pomažu. Zima nosi Božić, danak lepi, Koji svakog novom nadom krepi. — Draga zimo, Bog nam te je dao! Ko te ne bi silno poštovao! 1893. JELKA Dolazi nam Božić.
Tamo oči podižemo Kad je nebo mutno, Kad je nebo plavo. I kad srce u dnu strepi Tvoj nas nauk krepi. Nas obleću tvoje duše Zraci bogodani Kad smo bratski zagrljeni I na pravom putu Vrli i valjani.
I Jun može proći bez ikakva leka A tvoj vapaj sreća jošte nije čula, — Ti ga mani vragu, krepi svoju snagu Pa se hvataj Jula. Pitaš: šta ću onda ako i Jul slaže?
Čekaš li zar da Crno zabeli, Da hladni dasi Postanu vreli; Da bude što se Još nikad zbilo, Da jastreb krepi Golubu krilo? — Čekaš li ševe Pečene s gora, Il’ spas od tuđih Diplo-mačora?
“ Na putu im zublju Sveti Sava pali, — Ta svaki će biti Radojica mali. To te leči, krepi, to te održava. Milina je prava — To jest, ako imaš dosta zaborava. S omladine pređeš, vidiš druge slike.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Od jeseni do jeseni, Od proleća do proleća, Od dan’ na dan biva jača, Od čas’ do čas’ biva veća. Što te krepi, ako kloneš, Što te digne, ako padneš, Što ti ne da da potoneš, Što te čeka da odahneš.
Osetiš li časak, koji Radnoj težnji polja traži, Ti se seti ko te krepi, Ti se seti ko te snaži. XXXIV Smrti, smrti, crna smrti, Ti si došla po nju, — je li?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Plivajući ako s' na čas smete, već progutan jest! Bivši nesrećan slave na putu, ti snova se krepi: Krepkoj se nameri zar ikada otelo što? Imaš u duši ti veliku silu, u duhu pak hrabrost.
odoli, Visoko jer mu teži duša smela, I žertvovati sama sebe voli Neg’ klevetanja snosit tako zela; A nadeždom ga krepi anđel raja: Sav narod spasti kad probode zmaja.
Čista ljubav nek’ te snaži I sunašca zrak, Zora nek’ te rosom poji, Noćce krepi mrak. Ti si zalog od ljubavi, Moje drage dar, Ah, u tebi tužan gledim Njenog lika čar.
Mlad Radomir zanese se i na vile obazre se, Kraljica se na njeg’ smeši Kano sunce svet kad krepi. On ne vidi, on oslepi, Na bele joj grudi speši.
Zlatni neven večno na njem’ traje, — Tamo putnik pušta uzdisaje: Ovde puta zaboravlja muke, Duhom mladše srce svoje krepi I odlakša puta teška breme.
Čista rosa zorice Cveta krepi lik, Meni pogled Milice Daje nov oblik; Neka rosa krepi cvet, Meni prija Milkin svet, Veli slavnog roda sin, Slavni
Čista rosa zorice Cveta krepi lik, Meni pogled Milice Daje nov oblik; Neka rosa krepi cvet, Meni prija Milkin svet, Veli slavnog roda sin, Slavni srpski sin.
Moja nega nek te snaži I sunašca topli zrak, Zora nek te rosom poji, Noćce krepi tihi mrak. Ti si zalog od ljubavi I poslednji drage dar, Ah, u tebi jednom gledim Lika njenog divni čar.
Ilić, Vojislav J. - PESME
U majski vedri dan, Kad vetar leluja vreže il' šumi u veče tavno, On živi leluja pokrov i krepi večni san. A dole Dunavo bruji i gusti šumore luzi, I smeh, i pesma grmi, i život treperi mlad...
O, zvoni, harfo! Mili glas Utehu neka budi, Da njezin melem krepi nas, Ranjene naše grudi. A tvoje pesme bajki san, Dok tuga duh nam mrači, Na lepše vreme, lepši dan, Nadeždu neka znači!
čistoću Feba, Ukrase sjajne u građana mladi', Rečju i delom on uvek prednjači U svetoj službi otadžbine svoje; Rečju ih krepi, a delom junači, U strašne dane da odvažno stoje Braneći narod i njegova prava, Kad bura besni i kad igra glava.
Šantić, Aleksa - PESME
Kô na daždi klasje, kô različak plavi, Ja dršćem uz njenog srca toplo bilo. Sve tako, kraj reke, greje me i krepi, A kad bela zora s pesmama se javi, Kući nosim punu pregršt zvezda lepi'. 1912.
Mesec je ljubavnik njeni, On sjajem budi je i krepi, I pred njim otkriva ona Sve tajne nedara lepi'. I cveta, i gori, i blista, i u vis gleda iz dola; Miriše, plače