Matavulj, Simo - USKOK
Rako ga zapita: — Jesi li sâm? — Sâm! — Jesi li pobjegao iz Kotora? — Da. — A kad? — U podne. Krcun kresnu ognjilom o kremen, te kroz varnice svi bliži vidješe stasita mladića s fesom na glavi.
— Otkuda ti fes na glavi, kad si ti ćesarski soldat? — pita pop. Bjegunac promrmlja nješto nerazumljivo. Krcun kresnu i drugom, te vidješe na njemu izlinjao građanski kaput. — Prerušio se, da-ti! — reče njeko. — Ama, ljuđi, ovo je on!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Pade klupče, — zemlja se potrese. Starac kresnu, — more se osuši. Baba kinu, — nebo se provali. To su već obrasci slobodne, radosne nerazumnosti: smisao i cilj pesme
Radičević, Branko - PESME
Al' ga ščeka Stojan na šešanu, Sred prsiju prozor mu otvara, Ugrabi mu srce iz nedara, Al' i turska jedna puška kresnu, Pa Stojana te u sisu desnu, Te kroz prsi udari ukrivo, Pokvari mu ono srce živo.
Kostić, Laza - PESME
Ona me glednu. U dušu svesnu nikad još takav ne sinu gled; tim bi, što iz tog pogleda kresnu, svih vasiona stopila led, sve mi to nudi za čim god čeznu', jade pa slade, čemer pa med, svu svoju dušu, sve svoje
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U čednom času čulnoga čina cvati mi, cvati Roѕa canіna. U igri varki žarulje kresnu i nema noći ni ima dana. Od ludnje sudnje ljubice kresnu, pakao s rajem pod suncem sanja.
U igri varki žarulje kresnu i nema noći ni ima dana. Od ludnje sudnje ljubice kresnu, pakao s rajem pod suncem sanja. o leden kamen nebesa tresnu i s venca planu sedma svitanja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Ordonans iz bataljona... Iz mračne zemunice zapahnu me zadah zemlje pomešan sa mirisom rakije. Neko kresnu žižicu i prostor se jedva osvetli. Sagoh se na ulazu i uđoh.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
!... zapita ona zagušenim glasom, gotovo šapatom. — Znaš ko... učitelj i Milica, odgovori Bogosav, i nekako đavolski kresnu okom i nasmeja se. »Milica... otkud ona tu ?... Pa u mojoj kući!... On je dovodi u kuću, veseli se sa njom... A-a-a !«.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Onda se polako vrati sebi. Skide rukavice i kresnu šibicu da pripali cigaretu. Obešena iznad kreveta, priđe mu fotografija iz Pariza, iz vremena kad je odbranio
I ovde je pusto. Naježi se i pokuša da ubrza korak do svoje sobe. Otvarajući vrata, učini mu se da vrište šarke. Kresnu šibicu. Prokleta Vasilijeva jazbina! — dunu u plamičak. Tama sve pokupi.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— I večeras ti to isto ponavljam. Zatim se lepo sećam kad on posle ovoga kresnu palidrvce da upali cigaretu. Lice mu je sijalo od zdravlja i bilo dobrodušno detinjasto, a snažan, kao odvaljen od brega,
drug, svakako postiđen i uvređen, dunu u sveću tako jak o da je obori, ali odmah zatim ona prilika što nas je pronašla kresnu palidrvce pa upali drugu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Pred ikonostasom kresnu žigica nekoliko puta, dok ne planu i osvetli neobično lice poslušnikovo, koji, sa svojim dugom i razbarušenom kosom,
Šta je tebi?... — Čekaj, sad ćeš videti šta mi je — reče Đurica, pa izvadi iz jeleka kotur žute voštanice, kresnu palidrvce i upali sveću. Zatim izvadi jednu iglu n nadnese je nad plamen. Simo sve to posmatraše raširenih očiju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Mi prilegosmo s ove strane. „Predajte se!“... Ura! Ura! Ure! — Viču i naši i Bugari. Moj dobrovoljac kresnu bombu, i samo je prebaci preko nasipa. Grr-u! Polete kamenje. Gotovo me zatrpa. Čuju se jauci. Migoljim da se izvučem.
— A, vi ste tu? — progovori Dragan. — Zašto u mraku? Rekoh mu da ne znam gde se nalazi svetiljka. On kresnu žižicu i iz jednog ugla izvuče fenjer. Mlitava svetlost obasja predmete. Na krevetu sam ugledao svoje ćebe.
— Naredio sam da se donese fenjer. — E-he, dobro. Volim da gledam ljude u oči kad im govorim. Neko kresnu šibicu i slaba žućkasta svetlost obasja prostor. — Pazi, ovi se već spremili — reče smeškajući se komandir.
— Pali. Gru! Lampa se ugasi. Sa tavanice sruči se malter. Od treska poprskali su prozori. Neko kresnu palidrvce. — Još jedan plotun, pali! — Alah... Alah! — čuo se vrisak bula, s one strane zida. — Pali!
— Gospodin kapetan Lazar? — Ja sam. Ko pita? Rekao sam svoje ime i sjahao. On siđe sa prednjaka topa i kresnu električnom lampom na mene. Zatvorio sam oči. On ugasi lampu i stavi mi ruke na ramena. — Jesi li živ?
Ilić, Vojislav J. - PESME
njega, jer baš u času tome, Javi se Ben-Kasim žurko na besnom paripu svome, On se dohvati tajno bedema i tvrda grada, I kresnu balčakom kremen i bazar zapali tada.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Dugo sam tako čamio. Tada mi pade pogled na moj ručni kofer koji je ležao, preturen, pored vrata. Jedna misao kresnu mi kroz glavu. Skočih na noge, otvorih kofer i izvukoh sa njegova dna jedan žuti portfej.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Premoreni već, dremali smo naslonjeni na izbačenu zemlju. Zanosio nas je njen sveži miris. Neko kresnu žižicu. Komandant je gledao u časovnik. Čuo sam kad reče: „Dva i po... još pola časa.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Majko mila, koliki je! Gle mu samo ušiju! Pa gle . .. Pa on ima ular na glavi! Zaularen vuk, ej! Kvrc, kvrc! — kresnu dva-tri puta nešto u Mačkovoj glavi i onda pred njim sinu jasna vesela svjetlost. — Pa ovo je Stričev magarac Sivac!