Radičević, Branko - PESME
Glednu ovoj, glednu onoj strani, Svud se penje jer ništa ne brani. Samo s ove, a sa strane naše Krš i šuma na putu stajaše, Sve kamenjak do kamenjaka, Grm do grma, trnjak do trnjaka, Trnje grma vezalo za grma, Kamen
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad je jednom opet otišao Divonja u pašu, dođe ti Milošu jedan malo stariji jarac od prvoga, i imao je mali krš na glavi, pa počne zvati Miloša: — O Milošu, o Milošu! Gdje ti je Divonja? Danas mi je pšenicu opasao.
Miloš mu sad kaže kako je dolazio stariji jarac od prvoga, i kako ima mali krš na glavi, „pak je poručio, veli, da mu dođeš sjutra na Dragi Kamen na megdan, pa ako mu dojačaš, da ti bude sva njegova
dođe jarac bijel kao i ovan, a ima veliki krš na glavi, pa poče vikati krupnim glasom: — Milošu, Milošu! Gdje ti je Divonja?
Miloš mu sad reče da je bio jedan grdan i bijel jarac koji ima veliki krš na glavi, i kako ga je pozvao na megdan na dragi Kamen, da se ogledaju.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
„Samo danas u vašem gradu — luda familija sa Alijom i bebom na triciklu!“ Onda ubacujemo sav onaj krš od stvari u novu iznajmljenu gajbu; ja taman prestanem, a maman opali sa ridanjem.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tako se ja, malo sentimentalno, razveseljavam. Krš, koji sasvim liči na istarski krš, počeo je da tamni i da se penje prema nebu. To sam došao da vidim.
Tako se ja, malo sentimentalno, razveseljavam. Krš, koji sasvim liči na istarski krš, počeo je da tamni i da se penje prema nebu. To sam došao da vidim.
Oči njinih starih žena zure, kao da su slepe. Zvonce tramvaja zvoni kroz ovaj krš tako ludo. Poći ćemo kroz neku neizmernu pustoš. Sva je zemlja kao preorana. Tek ponegde poneka kuća.
Sva je zemlja kao preorana. Tek ponegde poneka kuća. Ponegde je još zasađen kupus. U daljini sam krš, nisko žbunje, i modro nebo. Kako se brzo mrači ovde! Šest dana živim i ćutim u ovom mraku.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ovo drvo tu je tek pola veka. Ranije beše šibljak. Još ranije, pustara. Pre toga: kamen, prašina, krš i smeće, Duga stoleća...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ko je god mogao sekiru poneti krene se na krš i svu goru iseku i zapale. Kad se kamen beše užario, prljevima ga poriskoše i niz strmen se stropošta u jezero.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pa tako stoje neko vrijeme. Djevojka gleda dolje na grad, što se kao ubog skupio uz golu krš. Odozgo gledajući ga, da se na nekojim kućama cigla ne crveni, nije no gomila sivoga kamenja.
Kuće, vrtovi i sami nadstojni krš uobličili se zajedničkim urednim oblikom, dosada od nje nikad neopaženim; drveta limuna i naranča ističu se mrkim
čeljadi, a i uokolo sve je mirno, samo što iz daljine u odmacima, do njih dopire zveka motika kopača vinograda kad o krš udare, a dolje kod mora, neko kamen kreše.
'Ajdemo, noć je! NA PROŠTENjU Na pomolu mora i primorskih sela zaustaviše se da opočinu. A i beše kroz go krš ugrejalo; sunce, dok se rodilo, čisto i sjajno, kao da je iz mora izišlo, poče odmah da greje.
Pred kućom mu je go krš, što se zimi sledi, a leti je suv; nigde nadaleko kapi žive vode, već se pije kišnica što se sakuplja između stena,
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
strane pogleda na manastir, učini mu se da gleda dva reda lastinih gnezda pripijenih uz goli, od vremena kao mѐd mrki krš.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Mi jedva sebe izvlačimo, a tek kako oni izneše topove na ovaj krš. Sa visine posmatramo Moglensku ravnicu, po kojoj se belasa put.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
teslimiti — uručiti, predati; ustupiti, prodati timor — stena timorina — predeo pun visokih, strmih stena, kamenjar, krš toke — „metalne ploče i dugmeta prišiveni na prednjem delu đečerme ili džemadana, koje se stavljaju kao ukras, a nekada
Jakšić, Đura - PESME
1858. JA SAM STENA Ja sam stena, O koju se zloba mori, Svetska čuda i pokori. Mnogi težak oblak, jeka, Krš gromova, oganj, kletva I sto čuda neba, zemlje, Razbilo se o meneka...
Ćipiko, Ivo - Pauci
stigoše sudbenu komisiju na konjima, ali sa nekoga dijela puta morali su sjahati i jješke poći, jer na mjestima sami je krš i litica.
a što drugo?.... — Nemoj tako, bolan, Ždrale! Ne vidiš uokolo goleti i krš, a gledaj ogradu! Što nije uokolo ovako? Ko je ovaj podmladak čuvao i odgojio?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Slatkasti zadah lešina u raspadanju. Kiša već dva meseca nije pala. Gore usijana sunčeva kugla, dole usijani krš, svuda razbojnici. Ne vidimo ih, izležavaju se po čestaru ili se kupaju dole u moravskim virovima.
Tanko pramenje dima na dogoretinama zvonare, krš polomljenog granja, šindre i odvaljenih ploča, rupe na krovovima, crne spodobe monaha koji su se kretali po dvorištu kao
I kao što sam se nadao, Dimitrije premešta pogled svojih sitnih pacovskih očiju sa mojih crvenih boja na krš svekolikog bilja koje je Dorotej izručio iz svoje otrcane ambulje. Čega sve tu nije bilo.
Išli su kroz šume. Ima drva u izobilju. Nisu išli kroz krš. Pocrkali im konji od gladi! Pa zar ne prenose zob?! I tako, tek što bi se neko zakeralo pojavilo sa crnom slutnjom,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kolona se diže. Prolazimo uskom stazom kroz bodljikavi šibljak i penjemo se uz neki krš. Debeli slojevi snega prekrili kamen, te se stene uglačale kao staklo. A na konjima letnji potkov.
Oni čekaju da se primiri... Dotle drugi razgrću sneg i kopaju smrznutu zemlju, te nasipaju krš. Pešaci pristižu i zadirkuju: — Treba li da pomognemo?... Beše vaše... Drž za desni točak!... Koči uzbrdo!
I onda, neka mu je bogom prosto!... Spuštali smo se sada, nadajući se uvek da ćemo naići na toplu hranu i hleb. Ali krš sve više osvaja.
— Zamislite samo ovu scenu — nastavlja Reljić. — Klisura... Levo ponor, desno krš. Put toliko uzan da točak topa ide samom ivicom. A uz to preko njega zaleđeni sneg. Na konjima letnji potkov...
Ja vas opet molim, da nam ne zamjerite, ako je bilo čega neugodnog... Šta ćete! Viđeli ste ovaj božji krš. Ni sami nemamo kruha... Pođite mi zdravo, đeco!
— Ovaj bi mogao da zadiči i samo Cetinje — reče Dragiša kada smo izišli. Odmah iza varoši nastaje krš, obrastao divljim narovima i ostalim sitnim šibljem. U početku smo jahali uskom putanjicom između blokova.
Puta dalje nije bilo. Pred nama je široka, a strma ploča neke stene. Levo je krš, desno ponor. Trebalo je suljati se. Konji se ustežu. — Nema drugog načina nego da ih silom poguramo — reče Branko.
Stigosmo najzad u Lješ, pred kojim se nalazi San Đovani. Ali ne kretosmo ka moru, već levo, opet u neki krš, i narediše da tu razapnemo šatore. Ljude je obuzelo napregnuto stanje iščekivanja.
Tako sve pored obale, i stigosmo u San Đovani... Jedna zgrada samo i nekoliko baraka. Ostalo krš i kamen. Iz zgrade iziđe žurno jedan viši oficir.
Ostadosmo sami. Čujemo gde viču: aeroplan, aeroplan! Rekoh vojnicima da vežu konje i neka beže uz onaj krš. A ja potrčah u pravcu kuda pobeže magacioner. Ugledah zaklon i sa ostalima skočih u rupu...
A kada se iziđe na ocedno mesto, voda pišti iz pocepanih čizama. Onda opet nastaje krš. Oštro kamenje para raskvašenu obuću, ili sa cipela i čizama otpadaju i onako iscepana pendžeta, te ljudi gaze bosim
Naređuje komandirima baterija da na ta mesta otvore brzu paljbu. Teren je na ovom našem položaju strahovit. Sve sam krš i kamen. Nigde drvceta.
Šantić, Aleksa - PESME
Noć. Poju slavuji, i na brsne grane Kao sedef bela mesečina prska. Već me evo vrhu. Svuda krš i same Dve—tri smreke šume na rapavoj ploči. Kô blage i tople materine oči, Lepe greju zvezde i gledaju na me.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
dok su Lazarevi radili u polju misleći da je dječak u školi, Jovanče i Lazar prevukoše s tavana sav onaj krš od razne starudije i alata koji je Mačak s ponosom nazivao „moja radionica“.