Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
U to vreme (1793. godine) bio je paroh stari moj učitelj popa Stanoje i pop Nikola iz Kršne Glave, oba stari i ne velike nauke, no što se tiče krstiti i venčati i druge obrede crkvene, to su dobro znali i mene
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
južni, i prvi se uglavnom poklapa sa šumskim i zelenim pojasom planinskih strana ove zone, a južni zauzima njene gole i kršne jadranske strane.
Kostić, Laza - PESME
večnog tvorilačka svest umarala se mučnih dana šest Dok stvori svet: svetline zrak u noćni vrže mrak, visine kršne odbi od mora, slavuja ruži, guji dade zub, magarcu uši a golubu lub, i stvarajući sve bez odmora, kad šestu zoru rad
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
parama kupiti crljenu ćurdiju kao u naše popadije; onda će se i momci za mnom mamiti i jedan drugome govoriti: „Zor i kršne one djevojke u crvenoj anteriji!“ — a ja ću se kočiti i ponositi kao paun.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
„Od Soluna do Budima I gde Timok zlatni stiže, I gde šumi bistra Una, I Lovćen se nebu diže — To su moje kršne gore, Kuda Srbi srpski zbore”. Otadžbino, majko moja, Što je tužno lice tvoje?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Taj manje tuži, manje jada zna. Veselo čedo Arkadije cvetne, On ne zna šta je trnje, šta je kam; Za kršne klance on je sluš'o možda, Ali po njima nije iš'o sam; Za njega svet je perivoj od ruža, Po cveću šeće kao paun
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
parama kupiti crljenu đurdiju kao u naše popadije; onda će se i momci za mnom mamiti i jedan drugome govoriti: „Zor i kršne one djevojke u crvenoj anteriji!“ — a ja ću se kočiti i ponositi kao paun.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Prepuniše se torovi, presuše se ambarska oka, prenapuni se kuća zdrave, jedre i kršne čeljadi, a kesa, puna bijele i žute jaspre, silno zateže za Reljinim pripašajem.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Veselo čedo Arkadije cvetne, On ne zna šta je trnje, šta je kam; Za kršne klance on je slušô možda. Ali po njima nije išô sam.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kuno Hasan-ago, Vlahinja sam, prilika ti nisam, već ti traži za sebe Turkinju; ja sam cura davno isprošena, isprošena u kršne Kotare, za đidiju Smiljanić-Iliju!
sam, prilika ti nisam, već ti traži za sebe Turkinju; ja sam cura davno isprošena, isprošena u kršne Kotare, za sokola Sminjanić-Iliju!
Kuduz-Del-Alijo, Vlahinja sam, prilika ti nisam, već ti traži za sebe Turkinju; ja sam cura davno isprošena, isprošena u kršne Kotare, za junaka Smiljanić-Iliju!“ Takve Mara knjige opravila. Zatim vreme malo postajalo; bre, da vidiš Sminjanić-Iliju!
ti meni muško odijelo, i daj meni svijetlo oružje, ja ću poći prva u planinu, i uzdam se u boga višnjega da ću proći u kršne Kotare“.
rukom u džepove, pak izvadi dvadeset dukata, te ih daje lijepoj đevojci: „Na to tebi, mlada seratlijo, kad ti sađeš u kršne Kotare, te se nalij vina i rakije“.
“ Govori mu lijepa đevojka: „A, bora mi, iz gore hajduci, ja sam junak iz Lijevna grada, i ja iđem u kršne Kotare, da s’ nalijem vina i rakije; vidio sam svate Smiljanića, al’ ne vode Maru Đurkovića: majka Maru ne da
I odatle otište dorata, zdravo prođe sve busije redom, ode pravo u kršne Kotare. A kad dođe mlada u Kotare ka bijeloj kuli Smiljanića, u avliju konja nagonila i pod kulom razjaha dorina, kad