Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
se - maglama, kišama, injem, slanom i mrazem - najavi zima, sve se sa polja zbira i unosi: unose se šljive u mišane, kukuruzi u koševe, krompiri u trap, žitarice u vreće i vodenice; slažu se u kace glavice kupusa, tikve u ambare, paprike u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali iskustvo poslednjih dana naučilo je vojnike da pripremaju sami rezervnu hranu. Uostalom, Mačva je bogata, a kukuruzi su sazreli, te vojnici lože vatrice i peku klipove... Nekuda odjahaše komandiri. Suton se spušta.
“... Neki put iznenada ovlada mrtva tišina... Tek povremeno zašušte već zreli kukuruzi. Ili se Rajko punilac žalio što topovska zrna nisu četvrtasta, pa da ih naslaže na gomilu, gde bi mogao i glavu da
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pucaju tepeljke, šušti suva komišina, preleću preko glave jedri, učvrsli kukuruzi i padaju na gomilu kao grad; cepa se i puca komišina na zrelu korenu, šuškolji korenje otisnuto sa rpe, sevaju jedre
Po lukama praše se kukuruzi, sevaju motike i bruji pesma... Svuda kipi rad, a polje se prolama od pesme i veselja... Stiže i pšenica za žetvu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Za ogradom, u zreloj tuzi, Šumore žuti kukuruzi. Ti kukuruzi u predgrađu S vetrom se, u ponoć, nasamo nađu, Javi se, u septembru, njiva cela Hukom dalekih,
Za ogradom, u zreloj tuzi, Šumore žuti kukuruzi. Ti kukuruzi u predgrađu S vetrom se, u ponoć, nasamo nađu, Javi se, u septembru, njiva cela Hukom dalekih, pustih sela.
Oj, Beograde, Beograde, Tužno je stati kraj te ograde. I čuti to što u večnoj tuzi Šuškaju zreli kukuruzi. STARINSKA PESMA Daleko, iza sedam brda, Gde reka usporeno, leno teče A sunce napasa šarena krda — Daleko, iza
Rakić, Milan - PESME
Gledaj kako mesec nad poljima sija I oblačke retke rastura i vedri, I trava miriše i rastinje klija, I šumore tužno kukuruzi jedri!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
TANASKO: Ma kaki zacrnelo, pogledaj kako sija! Sija Šabac, Timok teče ko zlato, bački kukuruzi prepuni suncokreta, Beograd svetli kao belo grožđe, svetli Prizren, pun žita svetli Srem, reke se ulivaju u reke,
Ćosić, Dobrica - KORENI
U cvetovima je poznala stid. Hitro ih pokrila suknjom kao da skriva svoju golotinju. Kukuruzi su stidljivo pomaljali plodne rese, krijući ih zelenim šalovima lišća od vrelog sunca, pred zaranke.
vrežama, noge su joj gole, i trbuh, i on je go, strašan, ona će se rasprsnuTi Od slatkog stida, želi ga, mora, i kukuruzi, i drveće, nek sve bude u njoj, neka je celo selo gleda, nju golu, vrelu, široku kao njiva, kao pole, kao cela zemlja pod
Đorđe ne misli kuda i zašto ide. Sede pod brest u svojoj njivi. Ne misli da je to njegova njiva i da kukuruzi strpljivo čekaju smrt. A za brest zna da je senka. Pa se sporo priseća svake Simkine reči.
prislanja obraz: kao potok huči disanje goveda, brzo izlazi na put, uska putanjica kroz njive spotiče noge, nepoklani kukuruzi taru se u glavi, ona pliva u beličastoj izmaglici, možda je moje, staje. Sluša. Hoće da veruje.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Gledaj kako mesec nad poljima sija, I oblake retke rastura i vedri, I trava miriše, i rastinje klija, I šumore tužno kukuruzi jedri!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— oma dida zapita. — Šta sam čuo i vidio? — Pa on njemu kaže. Čim je zaspô, a tu se stvorila šuma, pa žito i kukuruzi, pa ritovi i ledine, i sve tako raste i sve ima svoje misto i sve piva, a nigdi čovika viditi.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Svak sebi! Tražite konak! ZULUM SIMEUNA BAKA Jesen se je poodavno odomaćila. Sve je srađeno. Kukuruzi se perušaju, konoplje nabijaju, a i kotlovi su počeli peći.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Svarena, pognuše vrhove ka zemlji bijela žita, a kukuruzi kao da se boje sačekati sunca. A kad svijetlo proljetno sunce diže se, ukaza se nastradalo, pusto pocrnjelo polje kao
Poljem vlada omara, a zategla suša, pa od proljetos nastradala od mraza žita ne pomogoše se: kukuruzi tek što se drže, a prazno klasje bijelih žita strši uvis, kao da tamo pomoći traži, kad izgladnjela zemlja u najljepše
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gusti vojvođanski kukuruzi, to se zaboravilo, imali su vrstu letnje hajdučije. A zimi se kidisalo smelo, na ljude u kući i za stolom pri večeri.
Zemlja, tamo gde je poorana, crni se kao somot, a porasla je od upijene kišice kao kvasno testo. Kukuruzi ne šume, nego siču: s-s-s, jer im je jesenja šuma već suva. U pazusima lišća stoji voda kao u čašama.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Kad šuma sasvim promače iza njegovih leđa, ispod njega poče s tutnjem da trči gola poljana, naletješe zatim šuštavi kukuruzi, a onda se neki plast sijena zaleti pravo na nj i nabi mu se na glavu. — Hvala ti, brate, što me sakri!