Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Nuh bilion, nuh bilion. Nuh, nuh. Šta to, šta to? Ah da; šta to čuh, šta to čuh? Šta sam čuo? Možda je bila vidra ili kuna. Ima li ovde kuna? Da, da, šta to čuh? Noć je bila bezmerna. O tome sam mislio. Noć je bila bezmerna.
Nuh, nuh. Šta to, šta to? Ah da; šta to čuh, šta to čuh? Šta sam čuo? Možda je bila vidra ili kuna. Ima li ovde kuna? Da, da, šta to čuh? Noć je bila bezmerna. O tome sam mislio. Noć je bila bezmerna. Kad je noć bila bezmerna?
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Prepun si zmija, majmuna. Dok negde u dnu tek tinja U setnom snu zlatna kuna. NITI Jednom nas tu, gde nas ima, Neće biti. Mi smo niti Koje vežu nerođene sa mrtvima. Nema kraja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Negde u to isto vreme Bojičić Alija bio je zapovednik tvrđave Zadvarja (u klisuri kod donje Cetine). Kuna Hasan-aga je bio zapovednik u Kninu, gde je i poginuo 1653.
Jedno bješe curi mušterija od krajine Kuna Hasan-aga, pak Mariji knjigu načinio, i u knjizi ovako govori: „O Marijo, seko Đurkovića, i ja sam ti, curo,
Zdravo došla u Prolog planinu, na busiju prvu udarila, na busiju Kune Hasan-age; govori joj Kuna Hasan-aga: „A, bora ti, mlada seratlijo, otkud ideš tako iz daleka? Nijesi li od Lijevna grada?
Kad on dođe do ognja živoga, te pogleda iza tanke jele, ali sjede Udbinjani Turci, među njima Hasan-aga Kuna, piju vino i bistru rakiju; dođe čaša Hasan-agi Kuni, nazdravi je u svoju družinu: „Zdravi ste mi, moja braćo draga!
Privuče se Komnen barjaktaru, pokupi im svijetlo oružje, pa zatrpa u jelovo granje, al’ ne može sablje Kuničine, jer je Kuna pritiskô poda se; oko njega tenef presiječe, ispod njega sablju izvadio, odnese je Senjanin-Tadiji.
Što je tamo kod ognja živoga?“ Kaže njemu Komnen barjaktaru: „O Tadija, našoj četi glavo, kod ognja je Kuna Hasan-aga sa njegovih tridest Udbinjana, sve je pjano kako i pomamno, pospalo je kako i poklano; oružje sam njima
Došô ti je Senjanin Tadija su trideset i četiri druga u pohode oko ognja živog“. Skoči Kuna kan’ da se pomami, privati se sablje okovane, a kad viđe da mu puste nema, on pogleda na svoju družinu, a družina za
Jer, tako mi moje vjere tvrde, ako pukne trideset pušaka, svijeh ću ih odjednom povezat!“ Kad se Kuna viđe na nevolji, on ustade na noge lagune, te on veže svoje Udbinjane, — Kuna veže, a Komnen priteže; sveza Kuna tridest
“ Kad se Kuna viđe na nevolji, on ustade na noge lagune, te on veže svoje Udbinjane, — Kuna veže, a Komnen priteže; sveza Kuna tridest krajišnika, Kunu veže Komnen barjaktare.
se Kuna viđe na nevolji, on ustade na noge lagune, te on veže svoje Udbinjane, — Kuna veže, a Komnen priteže; sveza Kuna tridest krajišnika, Kunu veže Komnen barjaktare.
Dođe blago Senjanin-Tadiji, al’ izlazi Tadijina majka, pa Tadiji sinu progovara: „Znaš li, sine, Senjanin-Tadija? Kuna ti je baba pogubio“.
začu Senjanin Tadija, uze njima tri tovara blaga, pa on pušća trideset Turaka ispod sablje tavnici na vrata: kad naljeze Kuna Hasan-aga, klonu sablja, otpade mu glava. 66 ŽENIDBA MILIĆA BARJAKTARA Mili bože, čuda velikoga!