Jakšić, Đura - PROZA
Nije on nikoga imao, do jedinicu kćer. S njome je sve kućevne i poljske poslove vršio. Vrlo je retko uzimao nadničara, i opet su mu njive bile svakada na vreme
Obradović, Dositej - BASNE
Aleksandru Makedonskomu dođe jedan od njegovih dvorjana i zaprosi od njega dva talanta da udomi kćer svoju. Car zapovedi da mu se dadu pet talanta. Veli dvorjanin: „To je mnogo za moju kćer.
Car zapovedi da mu se dadu pet talanta. Veli dvorjanin: „To je mnogo za moju kćer.” — „Uzmi, pak ćuti,” — reče mu car; — „Aleksandru bi sramota bila malo dati.” Ovo su mnogi hvalili i do neba dizali.
119 Brat i sestra Čovek imao je sinčića vesma lepa i kćer poružnu. Ovo dvoje, kao deca, igrajući se jednom oko ogledala, počnu se ogledati tu.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ko zna, lažu, može biti! Kako bilo da bilo, tek Živan počeo od neko doba mnogo vrčati na svoju kćer. On, istina, viče i na ostalu čeljad po kući, ali se ni na koga ne oseca onako kao na nju.
— Šta mahni se! — nastavlja Purko, a dolazi sve više u vatru. — Evo ovde u Zarožju svak bi ti dao, ko kćer, ko sinovicu, je li, braćo? — Jest, jest!... Strahinja je valjan momak!... Strahinja je naš! — graknuše gotovo svi.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pazili se oni, pa im se i deca pazila. Ivan je imao tri cina i jednu kćer, Aleksa samo četiri sina. Podesilo se nekako te je Aleksin Stanko parnjak Ivanovom Lazaru.
— To imaš pravo! — rekoše u glas i pop i kmet. — Pa eno vam hvata i Miloša Sevića. On sobom prosi Miloševu kćer za Lazara. I onda ne može bolje biti!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Bolju vam ne bih znao poželeti. Moj česnjejši prijatelj, gospodin Kirilo, on je, eto na primjer, uzeo parohovu kćer, kćer predšestvenika svoga, i onda, kad je došlo vreme — lepo on doš’o na njegovo mesto.
Bolju vam ne bih znao poželeti. Moj česnjejši prijatelj, gospodin Kirilo, on je, eto na primjer, uzeo parohovu kćer, kćer predšestvenika svoga, i onda, kad je došlo vreme — lepo on doš’o na njegovo mesto.
Kako su bili komšije — treća četvrta kuća — kako bi bilo, seti se gđa Persa (kao svaka zabrinuta mamica koja ima kćer na udaju, a opasnost tako blizu) — da pošlje časkom Eržu kakvim bilo poslom, da razgleda i javi.
vi već morate tu vaše... — The, tako sam naučila od moje pokojne matere, tako i ja vaspitavam moju kćer Jucu — veli gđa Sida, a gleda jednako u Peru — bolje je da joj kažem sad, nego svekrva ili muž posle!
Naravno, i sasvim prirodno; i jedna i druga ima kćer, pa mati k’o svaka mati. Svaka je dobru rada za svoju kćer; a jao, žalosna, a kako i ne bi; ako mati neće, a da ko će?!
Naravno, i sasvim prirodno; i jedna i druga ima kćer, pa mati k’o svaka mati. Svaka je dobru rada za svoju kćer; a jao, žalosna, a kako i ne bi; ako mati neće, a da ko će?!...
vama se, k’o mislim, sme čestitati. Čuli smo da... Vi... ovaj, udajete gospođicu kćer, a? — Ta, tako je! — veli pop Ćira. — Sad posle Božića. — A, dakle istina je.
— veli pop Ćira. — Moja Persida je jedan, tako da kažem, skup dobrodjetelji, pa je, naravno, i svoju kćer tako vospitala... a ko je uzme, biće srećan i zadovoljan, k’o i sam što sam u supružeskom životu svom.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Gazdi se dopao i uzeo ga kod sebe, posle ga oženio, dao mu svoju sluškinju. S tom ženom imao i kćer. Ali ga žena toliko volela da ga nije mogla gledati da tako on trpi, posti, gladuje, već je radila, ponova služila i
da tako on trpi, posti, gladuje, već je radila, ponova služila i njemu davala te on pijući, valjajući se, i ženu i kćer oterao u grob. VI BEKČE — ...Ha! Zort! — Utrči on i posred njih, prosjaka, upadne. — Trzajte se. Tamo...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ljuba se nakani te ovo pismo ocu Savkinom napiše: Počitajemi gospodine! Budući da ja vašu kćer Savku rado imam i želeo bi' je, ako je moguće, za ženu uzeti, ako bi vi na to saizvoleti izvoleli, izvolite mi javiti.
Ljuba će najpre da proba bogatiju, pa ako ne ispadne za rukom, tek onda vaspitaniju. Tatijanina mati je rada kćer udati za kakvog učenog, ili pak trgovca. Ljubinog kuma otac tutor je te devojke. Ljuba se nije dugo mislio.
Nekako napipali su se i iskušali. Belkić kaže da na njegovu kćer samo za njegova života dve hiljade forinti gledaju; a Ljuba ima kuće dve, gvožđarnicu i nešto duga.
Belkić presluša ženu i kćer. Ovima se Ljuba svima dopada. Čika-Gavra i Ljuba se dogovore da odmah idu kući. Belkić ih kao iz etikecije zaustavlja,
Kad ste bili u mojoj kući, kao gostu ustručavao sam se sve vam iskazati. No, sad izjavljujem da ću vašu kćer frajlu Anku tek onda uzeti moći kada vi platite na veliku kuću vašu intabulirani vaš dug, pa onda sami iz velike u
— Po običaju. Kazaću: Molim pokorno, meni bi na srcu ležalo, i želeo bi’ kad biste mi vašu fraj licu kćer za suprugu dali. — To je lepo, al’ opet nije za početak dobro. — Dakle, naučite me vi, kakav početak!
— Molim vas, ne razumem vas načisto. Izvolite malo prostije govoriti. — Bi l’ biste volju imali vašu kćer za mene dati — to hoću da kažem. — Sad razumem. — Zašto ne?
Bogat i veliki gospodin neće nju, a ona opet neće malog. Ja kad bi’ imao kćer, vaspitao bi’ je po svom redu, da može i za manjeg čoveka poći.
— Kuda? — Znam dva mesta. Jedna u C., a druga u Š. U C. jedna stara udovica, gospođa Kalajićka, ima jedinicu kćer Varvaru, tako oko triest godina, premda ima spletkaša koji kažu da je i preko četrdeset, ali to nije istina.
Mati i kći vrate se. Posle kratkog razgovora gosti se preporuče i odu. Mati pita kćer kako joj se mladoženja dopada. Ona veli da je zadovoljna, samo da se jedanput uda.
— Ne pristajem. — Dakle, šta želiš, govori, jer moram joj odgovor odneti. — Kažite joj da ću uzeti njenu kćer ako dâ pored nje odmah pet hiljada, pa ma kod nji’ sedeo; i, osim toga, da mi pišu, ako bi kći bez dece umrla, da sam ja
Srce i duša joj je bilo ženiti i udavati. Ona je tim sebi kredit pravila. Svet je nju poznavao, pa koja je mati imala kćer, ili sina za ženidbu, ta joj je morala laskati, jer blago onoj koju gospođa Evica pohvali, a teško onom koga ona
Afrika
koliko je jednom crncu, kod koga ljubomora uopšte ne postoji u obliku u kome kod nas, čast da mu belac počasti ženu ili kćer svojom pažnjom.
Trgovci su često i samo forme radi uzimali kraljevsku kćer k sebi za sve vreme svoga bavljenja u plemenu. Razumljivo je dakle zašto, kad najpre uđe jedan od njinih crnih trkača da
sina je zazidao u kabinu, i kada ga je posle pet dana našao još živog, udavio ga svojim rukama; zakopao je živu kćer zato što je pozdravila jednog kaptiva.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Moja draga, kad nemam muža po volji, bar da se po volji nosim. On da nije uzeo oficirsku kćer. KATICA: Nemojte, slatka mamice! Vidite, otkad nisam i ja aljinu promenula, pak ne protestiram. JUCA: Kad si luda.
Kir Dimu, moj stari prijatelju, čovek pošten, vredno trgovac... MIŠIĆ: Zaboga, za njega da date vašu gospodičnu kćer?! JANjA: Zašto ne, gospodin notarius, čovek koj ima trgovaško duh u sebe! MIŠIĆ: Dobro, zaboga, ali onako star.
JANjA: U! Gospodin notarius, skupo vreme! MIŠIĆ: Ja mogu vašu gospodičnu kćer i ne uzeti. JANjA: E, kad sum kazao, kazao da-j prosto! Ja sum gospodar od moje slovo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije bila ružna, naprotiv, ali je bila nagluva i svi su to, u Novom Sadu, znali. Senator Stritceski dugo nije dao kćer za šizmatika, i jedva su ga umolili, ali je svoju siromašnu rođaku, koja je odrasla u njegovoj kući, dao odmah, čim su
Kad bi mu kćer kapamadžije Grozdina počela da prebacuje, što se zapustio, što je, i odeću, i obuću, i brke, i kiku, zapustio, Trifun
Dece koju je ostavio. Kćer kapamadžije Grozdina izrazila je mišljenje da bi bilo bolje da oni podmite Garsulija. Manje bi potrošili na to, nego na
Sve što Varvara kaže, bilo je za ženu Đurđevu kao sveto pismo. Kćer kapamadžije Grozdina nije sebe smatrala ni malo gorom od tih senatorskih ćerki, pa joj je taj ženski savez udvoje,
Ni govora nema, kaže, o nekoj opasnosti, ako sa Božičem bude putovao. Sa Božičem putuje i žena, i kćer, a obe su prave budimske ruže, koje svi, do Beča, znaju. Ta nije da su lepe, kad štrimfle pritežu.
Niko nije znao, koliko je senator bio propatio, od mitrovačkih fratara, koji mu nisu praštali da je kćer dao šizmatiku.
birtom, razdanilo, gospoža Evdokija se seti da je napolju svet, da nije u svojoj kući, da je u Engelbirti, da ima muža, kćer, da treba otići.
Šaputao mu je da nije lepo, niti je pošteno, da mu ne kaže, na rastanku, da je on čuo da mu je Trifun osramotio kćer, i unesrećio. Bog neka mu plati.
a u belom, okrečenom, zidu Žolobova, u drvetu, nije više video svoju pokojnu ženu, nego gospožu Evdokiju i njenu kćer, Teklu. Otmene, velikosvetske, zavodnice – koje je bio zaboravio.
Za trenut – u Kijevu – Isakovič je tu mater, i njenu kćer, smatrao nesretnima, a dobrima, pa požele da im se vrati. I jedna i druga bila je vesela i činila se zadovoljna na ovom
Teodosije - ŽITIJA
i Mariji, sestrama njegovim, suze utolio jesi; molbe za sina satnikova nisi prezreo; Hananejku koja je molila za kćer koja strada pomilovao jesi; Jairovu kćer iz smrti kao iza sna podigao jesi; udovičina sina, na pogreb nošena, sa
jesi; molbe za sina satnikova nisi prezreo; Hananejku koja je molila za kćer koja strada pomilovao jesi; Jairovu kćer iz smrti kao iza sna podigao jesi; udovičina sina, na pogreb nošena, sa odra podigao jesi; i ja ću se grešni danas
I dovede mu nevestu, kćer cara zagorskoga zvanoga Asena, i oboje blagoslovom utvrdi. Kralj Vladislav tada uze i blagoslov od svetoga
Ali bojeći se da ne ode, ostavljaše ga da živi kako hoće. Potom se i mati njegova prestavi, i kćer svoju ostavivši mu ka Gospodu ode.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ali drugi pretendenti, pomognuti od Tatara Zlathe horde, prodrli su u Bugarsku i Terter je bio primoran da uda svoju kćer za sina hana Nogaja i da plaća danak Zlatnoj hordi (1285. god.).
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
TUŽICA JEDNOG ZMAJA Umome celom zmajevskom veku ljudi me gone i glavu mi seku, a ja čim njupnem carsku kćer odmah mi kažu da sam zver!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANTA: Pa tu kuću dao si kao miraz uz kćer. SPASOJE: Da, ali privremeno je zalažem za kauciju. Eto, razumeš li sada situaciju?
SPASOJE: Da, u ovako izuzetnom slučaju. PAVLE: Ne razumem nešto samo: vi nudite kćer koja je verena? SPASOJE: U tome baš i možete videti kolika je žrtva koju ja činim.
osnovu takve otimačine ti si postao profesor univerziteta; na osnovu toga što si profesor univerziteta ja sam ti dao kćer i ogroman miraz... LjUBOMIR: Sve je to isto, nema nikakve razlike.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— A šta su nami ostavili? — E, drugi je svet onda bio. Sad bez novaca nikud, nit’ možeš kćer udati bez novaca, a ja sam moju Soku badava uzeo, bez prebijene krajcare; nije donela ni svoje darove, već je uzajmila
Vratim se, čujem da Sokina mati, Tatijana, Uglješina udovica, ima divnu valjanu kćer, sva je varoš fali. Poznavao sam pokojnog Uglješu.
“ Ja pređem bliže k njoj, pa joj šapnem u uvo: „Čujem da imate valjanu kćer za udaju, imam za nju đuvegiju”. Odgovori mi: „Neka, ako bog da; želite li je videti?” — „Za to sam došao”.
— Jeste. — Imate li već za nju kakvog đuvegiju? — Ta bilo bi, — ali, znate, svaka mati traži za kćer što bolje. — Kol’ko joj godina? — Sad joj osamnaest. — Dobro, ja sam trideset i pet, i udovac; stanje moje znate.
— Dobro, ja sam trideset i pet, i udovac; stanje moje znate. Da se mnogo ne razgovaramo: ’oćete l’ dati vašu kćer za mene?
— Ništ’ to ne čini. Pitam vas opet: ’oćete li vašu kćer za mene dati? Ne ištem ni krajcare. Gospođa Tatijana malo misli se, pa opet: — Dajte mi na promišljanje jedan dan.
Jednom reči, znale se držati. Pa mati i kći tako su se pazile, kći je tako poštovala mater, a mati je opet poslušala kćer gde treba, da bi rekao: nisu mati i kći, već dve sestre koje se paze.
Gospodar Sofra stoji između sale i kredenca, pa gleda kako mu sin igra; tako isto i gospodar Polaček gleda na svoju kćer, ali Šamiku meri. — Al’ gospodar Kirić, imate finog sina! — Al’ vi imate finu kćer! Komplimenti se prave.
— Al’ gospodar Kirić, imate finog sina! — Al’ vi imate finu kćer! Komplimenti se prave. Šamika kad i kad ide u jednu stražnju sobu; onde je na patosu kreda, pa štuceri đon ribaju, da
Sviraju „polonesmarš”. Šamika uzme ispod ruke frajla-Lujzu, mladi Polaček gospođu Matildu, jedan kalfa kneževu kćer, drugi opet drugu, i tako dalje, pa se šeću. Prestanu.
godina star, Čamča je imao malu ćerku od četiri godine, pa već onda dogovorili se da Šamika, kad doraste, uzme njegovu kćer, da se oprijatelje. No smrt učini kraj, devojče umre. Tako su Šamiku već u detinjstvu ženili.
Meni je milo. Ja poznajem vašeg oca i njegovu kuću, ja bi’ vam drage volje dao moju kćer, vi ste fini gospodin, no samo jedno fali. — Šta to može biti? — Šamika pobledi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Koji trgovac želi da oženi svog sina, a koji da uda svoju kćer. Kojeg sa kojom i koju za kojeg. Kad se govorilo o porođaju, čula je koliko ih ima koje će da rode ovog meseca, a
Sanjao je da udaje kćer, što imađaše divni lik i stas Princeze Aleksandra Virtemberškoga, ali iz onoga doba kada beše mlada i ne ovakva kakvu
Od svoga gospodara beše naučio da čeka i da predviđa, i on je čekao da Aranđel Isakovič primeti njegovu najmlađu kćer, koja beše baš dorasla.
Posle smrti gospože Dafine, kada je Ananija često odlazio gospodaru, vodeći sa sobom uvek i svoju najmlađu kćer, on je sa zaprepašćenjem video da su sve njegove nade uzaludne i da Aranđel Isakovič više nema ni ona crvena, vlažna
Nek se smiri jednom, mišljaše u sebi, pa će se i oni svi smiriti. Aranđel će primetiti njegovu najmlađu kćer, a on, Ananija, ostaće s mirom u ovoj kući, dok se Vuk Isakovič ne vrati sa vojne, pa i onda, ako se uopšte ne vrati.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
kojih se ljudi moraju pridržavati ako žele da imaju muško dete, odnosno ako bi hteli da izbegnu „nesreću“ da im se rodi kćer. U Srbiji mlada ne sme imati ni iglu ni makaze u prtljagu, pa će joj prvo dete biti muško.
soli pod jastuk, pa ujutru pazi koje će ime prvo spomenuti: ako spomene muško ime, rodiće sina, a ako žensko, rodiće kćer. Osim trudnice i njenog muža, u ovoj vrsti gatanja značajnu ulogu ima i neko od njihove dece.
Tako su, na primer, dve Crnogorke, prijateljice, koje su istog dana rodile (jedna kćer a druga sina), dale deci ove nadimke: Zlatija i Mrko (zaštitna imena) da bi ih sačuvale od veštica, uroka i zlih duša.
U selima jugozapadnog Stiga, kada majka očešlja svoju kćer, ona je „povuče za splet i kaže: ’splet do pete a devojka do grede (da poraste)’“.
(Veselinović, 1980) — Ako će muško dete ko ora biti, opet više vredi neg najveća devojčura. (LMS, knj. 104, br. 4) — Kćer je tuđa večera. (V. V., NSP) — Muška glava odžak glasi, đevojačko ime odžak gasi. (M. M., LjBP, gl.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
koji kroz carstvo karavan tera neka na uzglavlje spusti zlatnu paru, neka sebar jagnje martovsko donese, nek kćer daruju svi koji se u carstvu dese.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
KINOTEKA U TRI Svake nedelje, tačno u deset do tri, jedna mlada žena stiže iz dubine Kosovske ulice vodeći za ruku kćer. Njena kći ima majčine oči boje dima.
– Šta? – Pepeljugu. – Dobro! — reče — »Bio jednom jedan dobar čovek koji je imao lepu kuću i divnu kćer, kojoj je činio sve što bi zaželela...« Žena je izišla iz kupatila.
– Molim? — pita kelner. – Ništa, ništa... — kaže sigurna dama, pa plaća i odlazi prema autodromu da pronađe kćer. – Još samo jedan krug, Mamice... moli mazno devojčica. — Još samo jedan! – Neverovatno! Koliko ta može da popije!
Razlika je u tome što ti ljude svlačiš, a ja ih oblačim... Imaš li, možda, kćer? — Studentkinja! — kaže ponosno Žika — i vadi fotografiju iz novčanika. — Osamnaesta joj...
Praznik! — Niko ne tvrdi da vi nemate pravo jedanput mesečno na svoju kćer... — sluša monotono glas svog bivšeg tasta, čovečuljka izgubljenog u plišanoj dubini fotelje — ali mi nećemo dozvoliti da
Nije vredelo čak ni to što je pre dolaska po kćer skinuo metalni nosač sa natpisom TAXI, ni to što je vindjaknom prekrio taksimetar.
»Jedna od retkih stvari koje umem da radim bolje od ostalih!« Zajapurenu od sreće u pet po podne odveo je kćer na kesten-pire u kafe hotela »Metropol«. »Ona je sve što imam!
Još od sinoć, njeno učešće je bilo neizvesno, ali majka je uspela da nekako ubedi glavnog organizatora da pusti njenu kćer na pistu. Bilo je tu suza i pokazivanja izbledelih isečaka iz ilustrovanih revija.
Sada je taj trenutak! Ona vidi svoju kćer kako načas zaklapa veštačke trepavice i uzdahnuvši kreće hrabro među stolove, među tu rulju koja je može povrediti
— Da vidimo jesu li vas povredili? Svlačio je lagano ovlaš zakopčanu Nininu odeću, kao što otac svlači kćer koja je pala u parku igrajući se loptom.
Matavulj, Simo - USKOK
Uz Kićuna stupahu Milica i Anđa, prva kneževa, a druga Rakova kćer, pa ostale ženske redom, one s lakšim bremenima prednje, a one s težim zadnje.
Kad se Napolijon bješe osilio i pregazio mu državu, onda mu se Franc pokori, dade mu kćer za ženu; a kad drugi carevi slomiše Napolijona, ondanak ćesar uze kćer natrag i uza nju pride Mletke i sve što bješe
mu državu, onda mu se Franc pokori, dade mu kćer za ženu; a kad drugi carevi slomiše Napolijona, ondanak ćesar uze kćer natrag i uza nju pride Mletke i sve što bješe mletačko, pa i Primorje!
Jest soko, ovaj naš novi brat! — Zgodan, vaistinu! — prihvati Rako. Rako imađaše ženu i dva sinčića i kćer Anđu, kao što vidjesmo, već isprošenu. U kući još bješe udovica Mare, snaha Rakova, s jedinom kćerju, starijom od Anđe.
Evo da ti ispričam. Već si doznao da često Crnogorac vjeriva sina ili kćer još u kolijevci. Vjerenici čekaju vrijeme koje stariji odrede, pa se vjenčaju, i svršeno je!
i ja, u ime božje, dajem blagoslov i kažem da je knez, i po crnogorskom običaju i po zakonu božjem, slobodan udati kćer za koga hoće! — Ali ja ne pristajem da se Milica uda izvan moje kuće! — reče Miraš.
— Gotovo jesam, Drago! došlo mi je da zakukam iz sveg grla! Bi li još kad u Crnoj Gori da otac pita kćer za koga hoće!?
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
OTAC: Ja sad pod starost ne promeni ćud. MATI: Predićka udade kćer bez krajcare u punu kuću. Gledim, bože, kad smo bili na svadbi, tu su ti ogledala, tu su kanabeta, astali — milo ti je
OTAC: E molim vas, šta čovek dece svoje radi neće učiniti. Ja imam samo jednu kćer i čini mi se što god radim, sve za nju jednu radim.
PROVODADžIJA: A vi se razgovarate, to jest? MLADOŽENjA: Malo. DEVOJKA (iziđe napolje). PROVODADžIJA: Baš lepu kćer imate, da je Bog živi!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŽUTILOV: Mene iz službe izbacili? Vi, bezobrazan mladić, što ste izneverili vaš narod. LEPRŠIĆ: Kao vi, što dajete kćer za Madžara. ŽUTILOV: Vi ste fantasta. LEPRŠIĆ: A vi rodoljubac što ste napunili džep od krađe.
8. ZELENIĆKA, PREĐAŠNjI ZELENIĆKA: Šta je to? Kakva je to vika? GAVRILOVIĆ: Eto šta je: gospodin Žutilov udaje kćer za Madžara, a gospodin Lepršić postao je činovnik izvan vojvodine, pa se sad prepiru koji je veći rodoljubac.
LEPRŠIĆ: To znači besovjesno izdati svoj narod. GAVRILOVIĆ: Vidite, gospodo! Gospodin Žutilov udaje kćer za Madžara; gospodin Lepršić primio je službu izvan vojvodine; gospođa Zelenićka dobija pisma od svog prijatelja Madžara;
Milićević, Vuk - Bespuće
Prva žena mu je umrla nekoliko godina iza vjenčanja (kažu da je premlatio i prebio život u njoj), ostavivši mu jednu kćer koja se kasnije, iza očeve smrti, udala za nekakvog kancelistu u Bosni; s njom se Gavre Đaković nije viđao, bila je
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Žene, devojke i momci kako bi mu se što više smejali, izmisliše da on ide popi zato što se zagledao u popinu kćer Todu. Od tada svaki ko ga sretne, zaustavi ga, i, smejući se, pita: — Je li Dimitrijo? — A? — promucao bi on.
Tamo je Mita i zavoleo neku baštovanovu kćer, Maru, plavu, ali razvijenu devojčicu. Ariton je to znao, ali Mita nije dao Aritonu za tu njegovu ljubav nikome da kaže,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Sad kad car vide čobana gde se vrati kući, odmah dozove k sebi svoju kćer i kaže joj sve šta je i kako je, „nego — veli — sutra da ideš s čobaninom na jezero, da ga poljubiš u čelo“.
Car koji je sve njegovo junaštvo gledao s planine, dozove ga preda se pa mu da svoju kćer, te s mesta u crkvu pa ih venčaju i učine veselje za nedelju dana.
Sad ga car zatvori u jednu sobu do koje je bila jedna velika soba gde je bila carska kćer u kavezu. Ovaj je siromah poslije domišljao se, što će i kako će, kad uveče, moj brate!
Kad li, moj brate, prokopa, ali tamo carska kćer zaspala pa joj više glave gori svijeća šarena a niže nogu bijela, okolo nje spavaju sluškinje a na astalu svega dosta.
Kad se ujutru carska kćer razbudi, vide svijeće promijenjene a astal u svemu prazan, onda stane vikati na sluškinje govoreći da su to one učinile.
One se kleše, da to nijesu učinile, ali carska kći to ne vjerova. Sad carska kćer pošalje ocu svom prošenije, da u dvoranu noću sve neko dolazi i s astala pite i sve ostalo pojede i popije, i da
Car joj učini po molbi, ali pri svem tom carska kćer opet podozrijevaše na sluškinje. Da bi dakle i u snu viđela i onoga, koji sve sa astala pojede i popije a poslije
U tome mahu uhvati ga carska kćer za ruku, no kad vidi kakvi je prekrasan mladić, onda ga ispita ko je i šta je i otkuda je u ovu apsanu doveden i
Ujutru kad svane, poruči carska kćer ocu da još toliko jela i pića pošalje dokazujući mu, kako su joj sluškinje gladne.
i tako se od sad hranjaše i zadovoljavaše junoša sa ovom ljepotom djevojkom dotle, dok carski ferman ne izide da je kćer njegova punoljetna i da će je udati.
Kad ovo dozna carska kćer, onda ona piše svom ocu i kaže mu, da ona ni za koga drugog neće poći no za onog junaka, koji džilitom bedeme njinog
Kad ovi dođu i svoje sinove dovedu, onda car izvede svoju kćer i sa njom iznese džilit, pa onda po želji svoje kćeri zapovjedi, da koji misli i želi biti carev zet, baca džilit i bedeme
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: A šta vele majke i očevi? LjUBA: Kažem ti, ništa; nego su jošt neveseli, ako im neće niko da uzme kćer da igra. STANIJA (sedne opet): Ej Beograde, Beograde, u što te fališe! Nisi više Beograd, nego crnograd.
svaki je dobru reč za vas reko, a i sam sam vidio da ste čestit i valjan dečko, zato vam sa svim srcem dajem moju kćer. LjUBA: Bábo, evo će da ide majka. NEŠA: A što? STANIJA: Da idem. NEŠA: Kud ćeš pred veselje?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
No kako dođosmo do roda? ALEKSA: Vašu blaženopočivšu mater držao je stari Batić kao sopstvenu kćer, vospitao je i udao. MARKO: Ali otkud vi to sve znate? ALEKSA: Molim, molim.
Ne tajim da vašu kćer ljubim, a i tko ne bi takovago angela ljubio; no najprežde moram mojemu roditelju javiti i od njega dozvolenije prositi.
(Poljubi je.) Sad idi, i gledaj što imaš. JELICA (odlazi). MARKO: Gospodin baron, ja vidim da vi moju kćer rado imate, i to mi je osobito milo. ALEKSA: Ne mislite, gospodine, da ja nju iz kakovoga interesa uzimam.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Nisam nikada razumeo zašto je bila takva. I koliko sam je poštovao! — Možda je volela da ima najpre kćer? — Imati kćer? Ali ko bi onda lovio po jezeru? Ko bi ih hranio?
Nisam nikada razumeo zašto je bila takva. I koliko sam je poštovao! — Možda je volela da ima najpre kćer? — Imati kćer? Ali ko bi onda lovio po jezeru? Ko bi ih hranio?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Na kraju svake priče darovaše mi carsku kćer za ženu i carstva (ponegde još carujem). Samo kad se rodih s potocima vedar i s pticama zagrljen, tad pogiboše
Gle kako se braća moja u mrcine stvore i krivi mač iznikne u svakom ocu iz prsa i preseče gnusobu kćer samo što pokriva ranjena ždrela ima li koga još stvarno živa da ga prenesemo u svoje sobe kraj crvenog gumna ispod
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ađutant mi tada reče da je komandant pre pola časa dobio izveštaj da mu je žena rodila kćer i tim povodom me sada šalje.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nego šta ova baba jednako proviruje iz kujne !... A ne plače i ne žali kćer... I šta ono veli: »Našlo se mrtvo !« I zašto baš sad mora, onako krišom, da mu predaje onaj veliki zamotuljak u krpama
Majka, radosna, što joj dete tako srećno, pa uzdahne i pogleda mlađu kćer, pomislivši kakve li će sudbine ona biti ?...
Kad sutra dan Smiljka pođe svojoj kući sa detetom, ona ostavi kćer i zeta sa tvrdom verom: da je to srećan par i da će veoma složno živeti. »Pomozi Bože !
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Što su vrata suha zlata, Na njih vila sina ženi; Što su vrata od bisera, Na njih vila kćer udava; Što su vrata od škerleta, Na njih vila sama sjedi, Sama sjedi pogleduje, Đe se munja s gromom igra, Mila
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A šta je meni do velmoža u svili, sa sokolom na ruci? Otac mi je sebar što na točku cvili, a kćer mi glođu vuci. Baš ništa me za crkve duša boli, za silnoga cara dom.
Pobedila je slast. Jednu nikad ne vukoše tvoja kola: čast. KUGA Niki Bartuloviću Svejedno rodiš li sina ili kćer u slavu pokoljenja. Ukus se menja, ukus se menja: ne menja se čovek i ker.
Šta ti je žao našeg pokoljenja, ukus se menja, ukus se menja. Svejedno rodiš li sina ili kćer: večno su isti čovek i ker. PESMA Kad raširim ruke u žutom lišću, što zasipa jauke, sine neka strašna, mutna moć.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Siroče: Teško ti je? Gospođa u crnini. Teško Vrlo teško! (Briše suze.) Lane nisam bila sama... Siroče. Imala si kćer?... Umrla je? Gospođa u crnini: Umrla... Bila je velika već, kao ti... nalik na tebe... Siroče: Na mene nalik?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
A on veli: pa kad je on tako rđav čovek, zašto mu Jevrem daje kćer? JEVREM: Pa nije on tako rđav čovek! SRETA: Pa kad nije, neka on bude poslanik. 'Ajd' neka on bude poslanik.
On je protivnik moj i protivnik vladin, i on ne može uzeti vladinu kćer za ženu, pa to ti je! Neću više ni da mi ga pominješ, razumeš li?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ona toj familiji nije bila ni kćer, ni sestra, već neka dalja rođaka. I ko zna zašto je, već kao velika, zaostala devojka, tu dovedena.
— a to zbog te druge, mlade žene, da bi i on izgledao mlađi — već u pantalonama i kaputu, više gledajući u ženu nego u kćer. Ali Nata to ne primećuje.
da mi nije onaj, tvoj otac (nije hteo ni ime da mu spomene) obećao pare, zar bi ja za tebe, pezevenk jedan, dao moju kćer?
— Zar da nije obećao pare, i to kakve, zar bih ja dao, ne za tebe nego za vas, moje čedo, kćer? Ko si ti? Šta si ti? Kerpič jedan, seljak jedan! I zar da ti sad meni...
a Tomči zadao strah, samoga navodadžiju posla k njemu s porukom: da ili dolazi kući i ne sramoti ga, ili će on svoju kćer natrag uzeti. Tomča navodadžije dočeka ne može biti bolje.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Da“, zaključi medik, „vidi se, brate, vidi. I da nije serdara Peja kćer, želio bi je čovjek za ženu imati; junak, da mu se soj ne izrodi, a rđa, bogme, da mu tragu očisti!
Toliko ga željna bješe. Serdar odignuvši glavu, praćaše okom kćer i nevjestu, koje otčepljahu jedan bardačić u nuglu. „Ja mnim e ste u gomili došli tu do raskršća, pa ste otuda jedan
Ali pogled mu ne srete nikoga, jer Stana odmah izađe. „Nu, šta radi, spi li?“ zapita serdar kćer. „Ne spava, ali ne treba mu ništa... Ja sam umorna, ne mogu više!“ „Lezi dijete!“ reče on. „Čudna li je ponekad!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Sad ću kazati!“ Ne zna još ćerka što je zavjet. — Pripovijeda se kako je odila majka i kćer na zavjet u nekakav manastir, pa, kad došli do blizu manastira, udari kiša te majka prva zagrne zubun, s njim se
Tako se pripovijeda da je nekakav car imao kćer za koju mu nekakav gatar ili prorok kaže da će je ujesti zmija i da će joj od toga biti smrt.
Samo jedna mu kći ne htjede ići, već ostade u gradu, gdje je ostalo zakopano golemo blago. Kralj je tu svoju kćer prokleo da se u zmiju pretvori i tako ostane čuvajući to blago, dogod ljudsko ne poljubila lice.
Njoj dolazi rak iz vode, Pa je svojim brkom bode; Progovara rače-bače: — Oj, boga ti, žabo-babo, Doš’o sam ti kćer prositi, A za moga raka brata. Možeš li je odmah dati — I na pleme pogledati?
— Tvoja ćerka buvetina, Tvoja kuća lokvetina: Kćer ti nisam ni prosio, Samo sam se našalio?“ 11 Kad se ženi vrabac podunavac, Zaprosio sjenicu djevojku — Tri din
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
158 4. KUM RIBA. 161 5. CARIČINA SNAHA OVCA. 163 6. VILINA GORA. 165 7. TICA DJEVOJKA. 167 8. CAR HTIO KĆER DA UZME. 168 9. TRI PRSTENA. 170 10. ZLA SVEKRVA. 171 11. OPET ZLA SVEKRVA. 173 12. U LAŽI SU KRATKE NOGE. 175 13.
nje izbavio (pa iščupa iz zemlje jednu travku, i pruži je čoveku): na ti ovu travu, te je ostavi; a ja idem, pa ću ući u kćer toga i toga cara; iz svega će carstva doći ljekari, i popovi i kaluđeri, da je liječe i da mene ćeraju, ali ja neću
ljekar, pa i ti dođi da je liječiš, i samo je okadi ovom travom, a ja ću odma izići, po tom će tebi car dati svoju kćer, i uzeće te da caruješ s njime.“ Čovek uzme travu, te ostavi u torbu, pa se oprosti s pobratimom, i rastanuse.
koji, a ovoga zagrle car i carica, kao svoga sina, pa ga uvedu u riznicu, te ga preobuku i dadu za njega svoju jedinu kćer, i pokloni mu car pola carstva svoga!
Poslije nekoga vremena otide onaj isti đavo, te uđe u kćer drugoga većeg cara, koji je bio komšija s ovim. Udare svud po carstvu tražiti joj lijeka, a kad ne nađu, onda razberu,
Tada onaj car napiše knjigu svome komšiji, i moli ga, da mu pošalje onog ljekara, što mu je kćer izliječio, da izliječi i njegovu kćer od onake bo- | lesti, pa će mu dati štogođ ište.
car napiše knjigu svome komšiji, i moli ga, da mu pošalje onog ljekara, što mu je kćer izliječio, da izliječi i njegovu kćer od onake bo- | lesti, pa će mu dati štogođ ište.
Pošto tu prežive tako nekolike godine, ugleda sin cara od one zemlje njegovu kćer, koja je bila vrlo lijepa i već dorasla do udaje, pa kaže svom ocu i majci, da se drugom nikakom đevojkom ne će
Otac i mati, i drugi dvorani stanu ga odvraćati, da se prođe te sramote; kako bi on, carski sin, uzeo govedarsku kćer, kod toliki drugi carski i kraljevski kćeri i t. d. Ali sve zaludu! on kaže: „Ja nju, ja ni jed | nu?
Kad već vide, da drukčije ne može biti, onda car pošlje jednoga svog vezira, da javi govedaru, da će car da mu uzme kćer za sina. Kad vezir otide i javi to govedaru, a govedar ga zapita: „Kakav zanat zna carev sin?
Sad postane čudo još veće. Oni su mislili, da će to za govedara biti najveća milost i čest, što mu carski sin uzima kćer; a on pita kakav zanat zna carev sin!
u ručkonošu, koja je bila krupna i zdrava i lijepa đevojka omili mu, i reče ocu njezinu: „Hoćeš li mi dati ovu svoju kćer da se ženim njome?” Čoek mu odgovori: „Ja bih ti je rado dao, ali sam je obrekao Brku.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I ushte i orodi se sa velikim carem grčkim, Bogom venčanim kir Aleksom Komnenom, i uze njegovu kćer za blagorodnog i ljubljenog sina Stefana, a koga i odredi da Mu bude namesnik.
Ko ljubi sina ili kćer više od mene, nije mene dostojan, i ko ne primi krst svoj i za mnom ne ide, nije mi podoban“. (Mt.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
na svetu, da mi želite od blagoga boga milost, koju i ja vami, zajedno s svetom razuma i nauke, i va|šim sinovom i kćer[i]ma od roda v rod, dogod bog svet drži, vsesrdečno želeći prebivam do poslednjeg mojeg izdihanija dušom i telom sav
Decu u neko vreme i moje vrsnike poiznalazim, prve u varoši, jedne s[a] sinovi na ženidbu, a druge s kćer ˊma na udaju. Dečica kojima sam babinje čuvao i potom u naruči nosio, sad su oci i matere.
Ludovika Šesnaestoga i predivnu kraljicu, blaženejšega vospominanija naše preslavne cesarice i matere, Marije Terezije kćer, i nju sam vidio u Versalju.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Velika rečna majka uzdahnu. — Sve reke jedva čekaju da uplove u more! — reče i pomilova po obrazu najmlađu kćer, kad ova odseče: — Ne ja! — Pa, kuda ćeš? — zabrinu se Majka svih reka. Mala svojeglavica je ćutala.
— reče Majka svih reka strogo i odluči da pripazi na tek rođenu kćer. Mala reka se nevoljko poče spuštati ali od toga časa sve reke i rečice, svi izvori i potoci budno su stražarili.
Čija je? Obznani krastača da se pronađu roditelji Bele žabe. Uzalud. Belu žabu niko nije hteo da prizna za svoju kćer. Odbačena i sama, Bela žaba poče provoditi dane ogledajući se u vodi, nesrećna zbog svoje boje.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
se dopadao ovaj mladić zlatnih ruku, pa ga je dobroćudno nagovarao da se poturči: onda bi mu on dao (kao u priči) i kćer za ženu, i nešto svog imanja, i deo radnje. Tvrdoglavi Uzun na to ne pristane a gazda ga ostavi na miru.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
od kojih se raspitivao o meni, molio je on da ga obaveste jedino o tome: imam li ja, čovek koji traži njegovu kćer, kakav god između velikih poroka, to jest, jesam li bekrija, kockar, ubojica ili tako šta.
U Komzi, jednom selu tamo kod Kroje, bio mi je prijatelj, jedan pošten kmet, koji je imao kćer mladu, lepu i čestitu. Ja sam je izabrao za svoga sina, zdravog, kršnog Rustema.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Stanka leže sva na tu pruženu ruku, dohvati revolver i obrnu ga u stranu. Marko, videvši da udari kćer umesto zlikovca, pade u još veću jarost, pa istrže nož iza pojasa i jurnu na njih.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Bogme kada zmije ugledaše carsku kćer, načiniše poširok put, te se mališa malo oslobodi, a bijaše se prepao kad je ugledao onoliku gamad.
— Zapovijedam da mi donesete sultaniju, carsku najljepšu kćer. Oni se pokloniše i nestade ih, i za tili čas evo ih gdje donesoše sultaniju.
Tada car poče obećavati veliko blago ko mu kćer prozna, a to ču jedna stara badža-vještica — pa od grada do grada, od vrata do vrata, dok je nađe i pozna, pa se odmah
do grada, od vrata do vrata, dok je nađe i pozna, pa se odmah vrati caru i pogodi se s njime za veliko blago da mu kćer živu dovede.
Ona ti tako leti, dok doletiše kod cara, te mu baka preteslimi kćer i uze bakšiš. Kad se siromašak probudi, zovnu ženu. Jest, ali nje nema.
Ali on, jedva čekajyći da vidi paunice, nije hteo ni slušati šta baba govori za svoju kćer. Kad bude ujutru, carev sin ustane i opravi se na jezero da čeka paunice, a baba potkupi slugu njegova i da mu jedan
ČARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMLjI Bio jedan car, pa imao tri sina i jednu kćer, koju je u kafezu hranio i čuvao kao oči u glavi.
Sad kad car vide čobana gde se vrati kući, odmah dozove k sebi svoju kćer i kaže joj sve šta je i kako je, „nego — veli — sutra da ideš s čobaninom na jezero, da ga poljubiš u čelo“.
Car, koji je sve njegovo junaštvo gledao s planine, dozove ga preda se pa mu da svoju kćer, te smesta u crkvu pa ih venčaju i učine veselje za nedelju dana.
teta: — Eno, pobratime, vidiš tamo na kraju onaj zlatni krevet, tu leži careva kći; sad otidi tamo, pa zgrabi carevu kćer zajedno s poplunom i brzo je donesi ovamo.
Car je mislio onu carsku kćer za sebe uzeti, te kako ona iziđe iz galije, on priskoči k njoj te je stane milovati, a ona se okrene od njega pa reče:
Narod odmah prizna da je pravo da on uzme carevu kćer i da caruje. I tako ono momče oženi se carevom devojkom i postane car, a ostali momci što su s njim išli ižene se onim
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Prihvatih poziv i u njegovoj kući upoznah njegovu dobru suprugu, sina i kćer, koji su se rodili u ovoj zemlji i izgledali kao Sloveni, ali sa primetnim američkim kalemom.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A ljudi se suču i mrmonje...Ispod kukuljica već se čuje pogdekoja pretnja. Stara zapazi to, pa hvata kćer, hoće da je istrgne iz Markovih ruku, ali on, kao da je opčinjen, razdražen, gleda u zemlju i jednako igra...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
je prelazak iz realnog vremena pričanja bajke u vreme same bajke), pa se onda uvode, na primer, car, njegova tri sina i kćer.
Siže je jednostavan. Milić bezuspešno traži devojku, sve dok nije čuo za Vidovu kćer Ljeposavu. Po nju dolazi bez prosidbe i najave.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Zna se po imenima, ali još više po tome što je gospa Živka jedina od današnjih ministarki koja ima udatu kćer. Odmah je ceo svet pogodio. DARA: A zar nisi nikako mogao da saznaš ko je pisao? ČEDA: Saznao sam. DARA: Ko?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Rogožnjanin skrsti ruke, pa trpi zulum. Kosovac gleda kad mu Arnautin odvodi jedinicu kćer i kukavički izgovara: „Slatka je, duša, gospo– dine!“...
Bilo mu je vrlo dobro. Ali u selu bio neki bogat Anadolac i imao svega jednu kćer. Nije devojku, no da prosti Bog i obraz — pravu hatkinju.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
SARA: Gospoja ot Mirič ima jednu prekrasnu kćer, koju ona usrećiti želi, i budući da ste vi... RUŽIČIĆ: Samo blagoumiljeno nimfâ i gracijâ obajanije može Ružičićevo
dakle, da je ona vrlo bogata, a i dobro vospitana, zato je namislila, to će lepo biti, verujte, — ona je naumila svoju kćer za vas dati.
Sklonio se... FEMA: Uzeti moju kćer... SARA: O, manite frajlicu, ona je jošt zelena. FEMA: Sluta je ona, a ne zelena; žao mi je što se i nazvala mojom,..
RUŽIČIĆ: Nesmislene, da mi jošt platite, da vas u stihovi opišem. FEMA: Ja moju kćer ne dam. RUŽIČIĆ: Bićete prevraščeni u blato kao Licijanci. SARA: Ha, ha, ha!
Krakov, Stanislav - KRILA
Za tu je noć naredio da mu dovedu čupavo devojče sa crnim očima. Vasilj, sa prljavom bradom doveo je kćer oficiru u prvi sumrak.
Petrović, Rastko - AFRIKA
koliko je jednom crncu, kod koga ljubomora uopšte ne postoji u obliku u kome kod nas, čast da mu belac počasti ženu ili kćer svojom pažnjom.
Trgovci su često i samo forme radi uzimali kraljevsku kćer k sebi za sve vreme svoga bavljenja u plemenu. Razumljivo je dakle zašto, kad najpre uđe jedan od njinih crnih trkača da
sina je zazidao u kabinu, i kada ga je posle pet dana našao još živog, udavio ga svojim rukama; zakopao je živu kćer zato što je pozdravila jednog kaptiva.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
GLAVAŠ: Dakle, za sina traži kćer? I ti si pristala?... STANA: Pristala?... Ta to je trâmpa! A njegovo je dece oboje: Sina mi može svakad ubiti,
STANA: Sina mi daj, A verovaću da si stvoritelj! SULEJMAN: Dovedi kćer! STANA: Dovela bih je, Kad bi mi veri dodat umeo: Da grešan čovek rukom sakatom U hladne žile mrtvoj lešini
Dovela bih ti kćer!... SULEJMAN: A je li dosta reč? Sin ti do danas nije poginô... STANA (pokazuje kroz prozor na bedeme): Još ovo
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Volem jednog Srbina Neg’ tuđ ceo svet, Makar da ga odeva Zlato i skerlet, I kad budem umreti, Kćer ću moju zakleti Neka ljubi Srbina, Slatkog Srbina. 1837.
Je li to život, je l’ to pravo biće? Kad svet ne vidiš, vidiš li sam sebe? Otac u tebi sebe ne poznaje, Kćer mati traži, tu joj vid ne daje! Zašto si bolje ostavio dane, Da put nov ovaj ti svršiš u noći?
XVII LAKSEMBURG Nikad neću se više zaricat da neću što mogu, Pokaj’o sam se uvek kad sam učinio to! Kćer mi dade mati da je po lugu provedem; Iz tog vidi se da svet vere u mene ima.
Nastasijević, Momčilo - PESME
3 Čujem vas: na mužansko grlo zacvili dete, rikne iz pitomine zver. I sinak bio majci, ili kćer, zamukni, zalud glas, kad nikog i ništa ne zovete. 4 Jadna jasnota, umlje, jadna reč, mračni put grete.
ON 1 Triput kô prutem prasnulo o vrata. Na smrtni rodi se znak, da živi mrenjem. 2 Sin, a koprivom, kao kćer je, triput, za alčicu od zlata, nažari mu baba uvo, i životom kao smrću da je jak.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ilija htjede da kćer vrne Radivoju, ali se ona priljubi uz Radu i ne miče se stope od njega; s njime i u polje ide. Rade je pita rašta opet
* Istoga toga dana spremaše se Jure da prije odlaska prstenuje Jelku, kćer staroga Ante Rajića. Noć se je spustila nad selo kada se on uputio k njima.
Mati i kćer stajahu još uvijek kod ognjišta... Stari Ante, svlačeći se, naglas domoli i zadnju „Zdravu Mariju” i primiri se.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Priča se da je Dadara odbegli sebar koji je u ranoj mladosti nekom vlastelinu iz Prevešta zaveo i obeščastio kćer. Ne znam koliko istine u tome ima. Narod je sklon preterivanju, naročito kad se radi o omiljenim junacima.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ah, to je, zbilja, život loš, Jer orkan često duva, I to me samo teši još, Naš Mentor što je čuva. On muzu pazi kao kćer I njojzi daću sprema; Taj čovek ima dobar smer, Šteta što mozga nema!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Roditelji su mu bili: jedna suviše u godine zašla kćer seoskog popa koja je prešla u varošicu i tu se utešila udavši se za drevnog puškara; i taj puškar, nekada prvi momak,
Imao je lepu pravu pamet, prozirao ljude i stvari, pa i sebe, znao je svoje mane. Prozreo je i svoju kćer, kad je poodrasla, lepo učila, rano istakla osobit karakter i volju, zavoleo ju je i kao dete i kao druga, poštovao u
Sinka; ja ti kažem da prodamo klavir; nikada više nećeš ti za klavir sesti — predlagao je otac, i složila se s njim kćer.
— Mislili smo Todor i ja da će nam Julica biti kćer jedinica. Ali Julica ni u čemu nije htela ono što smo mi hteli... A i novaca je bilo više nego što za jedinicu treba.
I ona zora je bila od rose. Prošla. Nikada se više nije sastalo to društvo. Bokter je udao kćer u Dalmaciju, i čuvao zetov vinograd dok nije umro od vina dalmatinskog.
— Ne mogu da jaučem, ne mogu. Izgubili smo hranitelja i starešinu kuće, i deca oca, ali ja imam kćer i unučiće, i imam dva sina, dva... gospa Leposava sad briznu u plač. — I plačem i radujem se.
znao svirati, ali bi pozivao dobre svirače u kuću, a odlučio je da će mu oboje dece učiti svirati: sin u violinu, a kćer u klavir.
— Ja ću ići tamo gde ima škola. Ja znam i gde ima, i šta se sve tamo uči. — Stefan miluje svoju kćer: — A ti ne opažaš da sam ja baš na zanat mislio, kad sam kupio za tebe klavir, i udesio s učiteljem iz varošice da
Pantelija Rajić i jeste i nije bio činovnik. Bio je u sudu, u arhivskom odeljenju pisar. Žena njegova i kćer Nata glasile su se „činovničke”, a Pantelija je govorio: pisar u sudu.
Kao da je, prilično visoka, još porasla, i još se ugojila. Čovek. Pantelija, pun respekta, prepisa kuću na kćer. Kao isključivi posednik, Nata odmah poče da raspolaže.
” Pogleda, tamo malo dalje, otac njen sedi na drugoj šamlici, i jeza je prođe od glave do pete: slični, ne kao otac i kćer, nego kao dve starosti. Zagleda se u svoje ruke: malčice drhću.
Kud se denula Nata činovnička kćer, i gospojica Nata sa šeširom i u lepoj haljini. Nata posednica, Nata, udavača sa imanjem!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Aga je imao jednu kćer, koja je godine udadbe u nešto većoj meri nego što se kod nas broji, navršila, jer 120 poklada vrlo dobro pamti.
Onda ćeš jamačno potražiti dobru aginu kćer, i bar možeš reći: Ovde leži pokojna moja nesuđenica. Sad su joj na vrbi kosti, Bog da joj dušu oprosti. Dixi!
Kao da su glave bundeve! — Sad, ljubezni moji čitatelji, pošto smo dobru aginu kćer usrećenu vidili, mislim da je vreme ostaviti je njenoj radosti, koja svedodžbe ne traži, i k našem skoro zaboravljenom
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Jednu svoju kćer, Katarinu, udao je za grofa Ulriha Celjskog, koji je imao velika imanja u Štajerskoj i Hrvatskoj i bio veoma moćan čovek
Poginuo je četujući po Kotarima i ostavio tri nejačka sina: Muja, Halila i Omera, te kćer Ajkunu. Hurem-aga kao daidža (ujak) uze siročad u zaštitu, a kad su odrasli, preseli ih u Veliku Kladušu, u bihaćku
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I jednu lepu kćer svoju imadijaše od starije mu žene Lije. Niti je taj kaštilj isprva njegov bio, nego nevernih tuđina hananejskih.
glas njegovoj lepoti, razumu i junaštvu do samoga cara turskoga Amurata u Carigradu, korsem zeta mu rđavca što mu Maru kćer držaše za sobom, sestru ovoga Stefana Đeorđevića.
Na to on sverova mu te ih opravi lepo s peškeš, posla ih neka slobodno idu k caru Amiri Amuragoviću i da nadgledaju kćer mu svoju i sestru. Odoše oni s oproštenjem se od oca i matere im s nekoliko katana jošte pratilaca im na dobri konji.
Čuđaše se njegovoj mudrosti i razumu pak dade mu za sedište u Frioli gore Beograd. Onde se već i oženi, uze za se kćer nekoga Aranita hrabroga kneza arvanitskoga, gospođu Anđeliju.
I to za čudo gde joj se obriče kroz besedno jedno čuveno slušanje useliti se u nju! Osuđene Eve kćer ide da je proslavi i na golemo je povisi, te mi veli da mu prigotovim slušanju joj ulazak.