Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
reke, sinove i kćeri, majke i muževe, rađam kovačnice, puteve, rađam točkove, hrastove, raž, kovilje, lađe i laste! Sve što vidiš na mojoj sisi raste!
saberi nas, vrati mrave u mravinjak, svetlost u svice, vrati inje i slanu u jesen, dim u zimu, ribe u Ibar, laste u vetrove, ključ u katanac, vode u vodenice, volove u plugove vrati, i pocrnelo crvenilo pozlati!
Dučić, Jovan - PESME
Ostaće daleko za mnom ovi puti, Nestaće i ove suze kud i druge, Ja ću nove želje u svom srcu čuti, Kao nove laste.
GNEZDO Pletem svoje gnezdo iznad vaše glave, Toplije od gnezda u orla i laste; Vetar otme granu ili vlakno trave, A, kô cvet džinovski, ono ipak raste.
Kad su se s proleća vraćale laste u svome kaluđeričkom odelu od svile crnobele, pevale su joj neki tamni napev s mora.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
gosti, kad onima vredna domaćica baci zrna pred kuću; i ostaće i preko zime, i dočekaće svoje stare znance, i rode i laste. Sve je selo zajedno sa seljacima promenilo fizionomiju svoju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Smešio se na svakoga, a veslao je rukama, kao što se na Krfu vesla. Crni kaput, sa dva repa, kao u laste, plivao je oko njega. Bio je to čovek sa lepim, rimskim crtama lika, ali kao u deteta.
Pod prozorom su cvrkutale laste, ali bilo ih je i nad prozorom, gde su bile svile gnezdo. „Laste!“ uzviknu mladi oficir. „Zato meni ono na klobuku!
Pod prozorom su cvrkutale laste, ali bilo ih je i nad prozorom, gde su bile svile gnezdo. „Laste!“ uzviknu mladi oficir. „Zato meni ono na klobuku!
Sve što je mogao da čuje, i vidi, bile su njegove misli, ali su one proletale brzo kao laste, a činile su se zelene, crvene, a prskale su kroz njegovu glavu, kao varnice.
Promuklo. Njihove su reči, kao iz nekih pećina, letele po lazaretu, kao laste. Pavle je čuo neka imena, neka pitanja, na koja posle nije čuo odgovora. A razgovor se nastavljao.
Petar i Đurđe su imali običaj da stanu u prozor u Petrovoj sobi i da razgovaraju o svojoj sudbini, i Rosiji. Laste su letele oko njihovih glava, a, kad bi se smračilo, iz tornjeva prekoputa, slepi miševi.
On je, kaže, star čovek, da još jednom udaje ćer, koju je othranio, sa svojom pokojnom Anđom, kao što laste svoj porod podižu. Život je ljudski kratak i neće ni on moći dugo.
Ipak, posle tog Agagijanijanovog pisma, uspomene na gospožu Božič nije više mogao da istera iz glave, kao što se laste, iz gnezda u koje se u proleće vraćaju, ne isteruju.
da, za zabrinutost, ima mesta, da se boji da dete ne ostane, sa glavom, kao vodenjača, a može biti ne dočeka ni laste, idućeg proleća.
Za njega je, međutim – naviklog da celog života živi u zajednici, u familiji Isakoviča, kao što laste, kao što stado, kao što kurjaci žive – ta samoća postala još teža, nego bivša njegova samoća u familiji.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
što su odlazile i dolazile, nije se ništa menjalo i sem rogova lađarskih dubokog, potmulog glasa, nije se ništa čulo. Laste su, te godine, tek mnogo docnije počele da stižu i da se izvrću, u niskom letu, nad rekom.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
stanu kao oblaci da se plaste, za dom oko koga osvanu sante što ih niko ne otopi, ne premosti, za one kojima su samo laste pod strehom gosti.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
II Ne prestaj, teci, diktaturo s gaja: o vrat mi grlen laste brišu krila u sunovratu. Trešte gnezda, jaja po zraku zvone. Gluvog doba svila u ćuku gudi.
Ti oblik moj si - dalek sadržaj mi, vreteno laste, koje u me sprede, s planine bedra, miris ječma, krede. Rastoči, Tkaljo, uzbuđenja nar mi: da s Tvojih spojki pijem
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Žalosno vetar u trsci šumi i zimska tuga raste, a ždrala pita osamljen patak: „Da li ćeš stići laste? Odoše one u tople zemlje, valjda su prešle i Sredozemlje.
već kako koji, vukovi tule na mesec, šumu nam jesen crveno boji, hrašće na straži spokojno stoji, proleće donose laste, na vrbi — grožđe ne raste. Ovde je glavni čarobnjak slavni, prijatelj đavola, vila, (još malo — dobiće krila!
“ Zaćuta društvo dirnuto pričom, misli se roje, nemirne laste: dete-golubić i dečak nežan kako u borbi junak izraste. Bitka za pravdu, za narod svoj, iskova takvih neviđen broj.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Šta prezire gomila čistača, kad ujutru gega Sa sanducima pod miškom, ko laste kad se sele? — Stari čistači mrze više od svega Da očiste svoje cipele.
će proleće, I kraj mraznih noći; Blesnuće, ko tanjir, sunce iznad luga; U maju ćemo Ona i ja poći Tamo kud idu laste, U pravcu toplog juga.
Pandurović, Sima - PESME
Ali kad tuga godine poraste, Kad prođe mladost, lepota i cveće, Prijatelji lažni kad odu, k’o laste Što se domu svome nikad vratit’ neće; Kad uzdaha dugih podigne se plima, Kad ti oko tašta zadovoljstva prozre, U
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
OTVORI SVU TIŠINU Otvori drhtavu svetiljku Dva oka uplašena ko laste Da otkrivam glas — tu biljku Što iz belog mesa raste I treperi: začuđeno ko vlat Kad vetrovi ga vraćaju i nose.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Bol k'o more raste U mrtvoj noći... dok san žudni, mili, Krilom je, mekim k'o paperje laste, Oseni tužnu, umornu, na svili. Sama sveća gori u samotnoj vili. J.
ISKRENA PESMA O sklopi usne, ne govori, ćuti, Ostavi dušu, nek' spokojno sneva Dok kraj nas lišće na drveću žuti, I laste lete put toplih krajeva. O sklopi usne, ne miči se, ćuti!
Popa, Vasko - KORA
preko praga prešle Ruku tvojih da nije Sunce ne bi nikad U snu našem prenoćilo 15 Ulice tvojih pogleda Nemaju kraja Laste iz tvojih zenica Na jug se ne sele Sa jasika u grudima tvojim Lišće ne opada Na nebu tvojih reči Sunce ne
Petković, Vladislav Dis - PESME
nemam više one stare plime Za bol i ljubav; niti danas raste Cveće slobode i osećaj zime, Kao ni želja za jesen i laste. Sad nemam više one stare plime.
1912. TAJNA Taj osećaj straha, što u meni raste, Kako me je naš'o baš u ove dane, Kad krovovi trošni dočekuju laste I kad zumbul gleda gde listaju grane.
Lagano, sporo, bude se gore, Svud život cveća veselo raste, Zemlja se brzo sadi i ore, Nada se diže k'o nebom laste; Lagano, sporo bude se gore.
Moja lepa zvezda, majka i robinja, Bože! šta li danas u Srbiji radi? Kod vas je proleće. Došle su vam laste. Oživele vode, đurđevak i ruže. I miriše zemlja koja stalno raste U grob i tišinu, moj daleki druže. Jedno tvoje veče.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
je priroda, Ne znaš šta je jestestvo, Tiho veličestvo, Gdi fauni ode, Gdi se smeju rode, Gdi travčica raste, I proleću laste, Tam je uslaždenije, Tam je voshištenije. SARA: dakle, da dođemo k devojki. Bi li se privoleli nju uzeti?
Miljković, Branko - PESME
Mrtva je a negde još traje dan, o laste Svi mrtvi su zajedno bio si pun mračnih nada U pustinji si što u praznoj svetlosti raste dok u dvostrukoj tišini slepe
Ode a opet sve je tu. Orač širokim zamahom ruke počinje godinu. Leto: laste se kupaju ribe lete anđeli pevaju nad vodama.
Krakov, Stanislav - KRILA
XI SPOKOJSTVO Po zemlji su bili redovi nosila. Nad njima je bilo lišće lipa i sjaj solunskog neba, nevidljive laste i jedna daleka zalutala pesma. Valjda kakvog pijanog mornara. Pod ljudima je škripao šljunak aleje.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Belasa tvoje telo u suton. TRUBA Šta vredi plavetno nebo, i zumbul i devojče i laste let. Negde zàpeva truba. To iza gora i voda lelek je rušne seljanke. Rod smo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I severac kleti Ne duše više. Što smetova osta, To tiho kopne između vrleti. U čistom zraku nijaju se ždrali; Laste doleću sa zimnica svoji' I beo lelek na pustoj obali Na jednoj nozi zamišljeno stoji.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
pojavom „crne zmije“ u planinskom pejzažu), a motivi su usmereni na svet prirode („Tice u gori“, „Proletnje jutro“, „Laste“, „Ljubičice“, „Oblaci“ i dr.) i vedre slike detinjstva („Nestašni dečaci“, „Besposlen pastir“, „I njen sin je đak“ i sl.
Na kitnjastoj lipi našoj Žuto granje ćuti, drema; Pod strehom se gnezdo roni, Jer u njemu laste nema. „Kud je ot'šla ta crnojka?“ Naš mališa čas pa pita; „Lasta, oče, nije dobra; Otišla je da se skita.
prepliće se sa melanholijom i slutnjom smrti, a motivi su usmereni na svet prirode („Tice u gori“, „Proletnje jutro“, „Laste“, „Ljubičice“, „Oblaci“ i dr.) i slike detinjstva („Nestašni dečaci“, „Besposlen pastir“, „I njen sin je đak“ i sl.).
Šantić, Aleksa - PESME
Visok i zlatan krst sa tornja sipa zrak I trepti vas. Zalazi sunce i okna gore Kô požar jak. U nebu svijetle se laste. I veče sve bliže Stiže I raste.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
su da je zao GLAVA MI U TORBI KO DVE PTICE Ko grlice Gladne mi vilice Ko dva kosa Lete ispod nosa Ko dve laste Apetit im raste Ko dve vrane Hoće da se hrane Ko dva čvorka Traže jela gorka Ko par šljuka Samo da se kljuka
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Prođe, Mado! Odoše si i mlados’ i lepotija, kako lastavice u jesen!... — Eee, laste se pâ vrću na prolet, ama tvoj mlados’ i moja lepotija — nikad...