Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Prelazeći preko valjevske Kolubare i Tamnave, gde gode noće po jedno goveče zakolju, a selo im mora ̓lebac namesiti, odakle po neki tovar žita ponesu, jerbo su, kaže, imali u planini Klještevici zbeg.
I on, gde gode noći, po jedno goveče zakolje, a seljaci moraju ̓lebac davati i piće. U isto vreme i Crni Đorđe sa više momaka nego što je vodio, pređe na Skobalju selu na Kršu, preko
momka u Brankovinu mome stricu Jakovu i kmetu Gliši Paviću, da mu priprave jedno goveče, vina i rakije i na 50 druga ̓lebac za ručak, inače preti, da neće selo na miru ostati, „a ja ću, veli, sve platiti u novcu”.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
državu da služim; ’oće Nića da je i on neki majkin »beamter«, kad mu ni njegov čukundeka, a ni iko u vamiliji nije taj ’lebac jevo, ni to bio! Al’ kako sam radio, tako sam lepo i proš’o; tako mi i treba! Jedva za duvan i slaninu!
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Imaš dosta leba, lepo kako zemička? JUCA: (A baš!) JANjA: Mumliš? Oćiš da mumliš? Što je ovo? (Donese lebac.) Ton djavolon! di je toliku lebu? JUCA: Izeo se. JANjA: Škilji nemarljivo, nepromotreno, izio si! Sam si lebac izio?
) Ton djavolon! di je toliku lebu? JUCA: Izeo se. JANjA: Škilji nemarljivo, nepromotreno, izio si! Sam si lebac izio? JUCA: Pa izeo se u kući. JANjA: Srpsko hondrokefalos, ne znajš gramatiki? Kako ći lebac sam da si jedi?
Sam si lebac izio? JUCA: Pa izeo se u kući. JANjA: Srpsko hondrokefalos, ne znajš gramatiki? Kako ći lebac sam da si jedi? Ko je lebu dirao? JUCA: Šta ja znam, zar je malo u kući? JANjA: Ne znaš, škilji, a što si gazdaricu?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
I dobra gazdarica iz ničega stvori sve. Patnjom poučena, svojim trudom lebac zaslužuje, a Pera, tim postiđen, kao starac radi.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Šta je to? ŽUTILOV: Vidite, vi u Madžarskoj živite, a ne znate madžarski. To je sramota! Čiji lebac jedete, onoga jezik treba i da naučite. GAVRILOVIĆ: Bogme, gospodine, ja jedem svoj lebac.
To je sramota! Čiji lebac jedete, onoga jezik treba i da naučite. GAVRILOVIĆ: Bogme, gospodine, ja jedem svoj lebac. ŽUTILOV: Arulo, izdajica otečestva! GAVRILOVIĆ: Idite vi s bogom!
GAVRILOVIĆ: Idite vi s bogom! Ja izdajica otečestva, što kažem da jedem za svoje novce lebac! ŽUTILOV: Najmanje je, ako vam se kaže da ste konzervativac. GAVRILOVIĆ: To je onda želeti, da svi budu konzervativci.
ŽUTILOV: Šta, šta? U slobodi konzervativci? GAVRILOVIĆ: Ja razumevam, koji jedu svoj lebac. ŠERBULIĆ: Ostavimo se toga; nego šta ćemo s magistratom koji neće da publicira punktove? SMRDIĆ: Da se zbaci.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MANOJLO: Ali kakva je ta duševna rana; je li obična: pasulj, kupus, meso, lebac? DOKTOR: Duševna je rana nauka. MANOJLO: Aa! Zato međer treba nauku jesti. Samo da je slatka.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Oćeš da trčim u kujnu za tobom da te molim da dođeš, je li? Lenjiva trago, ne zaslužuješ ni onaj lebac što ga mnjaviš! PERSIDA: Zaboga, milost... SULTANA (zamane): Sad ćeš se obrecivati naopako!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
MILUN: Treba da reskiram, čuješ ti, da me pošlju na front! GINA: Ništa nećeš reskirati! Zamotaću ti lebac u ćebe, niko neće ništa videti! MILUN: Sit sam ja fronta! GINA: Samo da mu doturiš nešto toplo!
DROBAC: Vidim... Vidim moju rugobu! SOFIJA: Rugobu? Zašto rugobu? DROBAC: Ne znaš ti čime ja zarađujem lebac! SOFIJA: Čime? Čekićem? Budakom? Iglom i koncem? Pekarskom lopatom? DROBAC (pokaže volujsku žilu): Evo čime!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Veselin — vazda mu se veselila majka), a ima i takvih koji su sa suprotnim značenjem (Da bog da se pomrzli ko ’lebac i so!). Najzad ima i blagoslova koji su sastavni deo i sadržina legende, kao kod one o postanku svilene bube.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
TANASKO: Da je meni parče sira ovčega, ukiseljena crvena paprika šilja, i, kao kruna, veliki mačvanski lebac! MANOJLO: Podelićemo sledovanje večeras! TANASKO: Opet onaj peksimit francuski?
krst, sve se rasprostrlo, kao na trpezi, a iz oblaka, iznad zemlje, kao kruna, zrake razbacuje veliki mačvanski lebac! MANOJLO: Šta vredi što sija, kad nama ne sija? TANASKO: Nemote tako, goskapetane!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
isto kao mnogi u naše vreme gavaleri koji su spolja uglađeni i nakićeni, mislite svet će progutati, a kod kuće suv lebac jedu i sami čizme čiste.