Jakšić, Đura - PROZA
E, pa kakvi su ljudi bili, onaki i sudovi i putovi... A škola? Škola u ono vreme jedva je gde i bilo... U celome Levču beše samo jedna jedina, u selu Planincu, pa i ta je žalosno izgledala: prozori hartijom izlepljeni, vrata neofarbana, a
godine; ceo se sabor zagledao u nju, ne baš toliko sa njene lepote, koliko zbog odela, jer u ono vreme skoro u celome Levču nisi mogao naći na devojci ili ženi nešto kupovnoga, a na Stojni crvena marama s plavim i belim cvetovima, tako i
Radovan ostade. Pandur je posle pripovedao da je to najbolji kmet, da nema u celome Levču valjanijega čoveka; a da mu ljudi kazivanju veruju, navodio je kapetanove reči: „Voleo bih“, — veli kapetan, — „da su mi
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pa zato čim su se našli kod kuće, odmah su se sutradan i dohvatili. I jedan i drugi, vele, sakrio je levču pod mantiju, i tako otišli na razgovor, da se, k’o ljudi i njihovi stari, obaveste.
Pop Spira izmakne nekako udarcu, izbije pop-Ćiri levču iz ruku, pa ga dohvati svojom tako nesretno da mu je okrenuo donju vilicu čak na leđa!
Tàki potera pored nji’! A vešt je, obešenjak, da izvrne tuđa kola samo dok zapne levčom o levču!... I posle, ’oće da pije... i da se tuče usput. Čim je malo đornut, a on ’oće da peva.
što on sam ’oće da peva, ’ajde-de; nego što tera i onoga koga vozi da i onaj peva, pa ako ovaj neće, a on odma’ skida levču, pa tera s kola! Kaže, on je »nemeš«, pa baš i nije spao na to da kočijaši. — Pa to je onda lud čovek!
« I ujedared zastade i gđa Persa, koja je govorila, i pop Ćira, koji se uhvatio za levču i metnuo nogu na potegu da se popne u kola; oboje zastadoše kao okamenjeni, jer oboje spaziše u kolima pop-Spiru,
kad su izmakli tako za jedno četvrt sahata izvan sela, potera on svoje konje pored frau-Gabrielinih i dohvati levčom levču od tih drugih kola, ali ih ne prevrnu nego samo gurnu i ona odskočiše ustranu.
izjavljivao da je gotov radi nje da zaboravi i otera svoju venčanu ženu i nju da uzme — dohvati levča od onih kola njihovu levču, i frau Gabriela izlete iz kola tako lako k’o kakav lak perjan jastuk, i tako postade nevina žrtva ranije mržnje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
sav u srebru i kićankama, tako rano, obilazio je, dotle, kola, i dovikivao je, kroz smeh, Đurđu, da je našao jednu levču, na prvim kolima, napuklu. Smejući se, pitao je brata, da nije noćas bio u Irigu – koji se bio, sa tuča, pročuo. Aha!
Sva petorica se stuštiše, oko levči, kad premijerlajtnant viknu, da je našao jednu levču, napuklu. Sva petorica podmetnuše pod kola grbaču.
Pa su se gurali oko levče, i menjali levču, kao da žele da budu povezani jedan uz drugog, i uz levču. Dizali su sve do Rosije paoke iz blatišta, stenjući.
Pa su se gurali oko levče, i menjali levču, kao da žele da budu povezani jedan uz drugog, i uz levču. Dizali su sve do Rosije paoke iz blatišta, stenjući.
Harfu su morali da daju na opravku. Bila je prepukla na putu, pri seljakanju. Valjda je bila pritisnuta na levču? – Rukopis Đurđev ličio je na svračije noge, u blatu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kosovci zovu Ercima i Erićima; a to su upravo isto imena kojima ih zove odseljeno kosovsko stanovništvo u Župi i u Levču.
Migracijama se ovaj dijalekat, unekoliko izmenjen, rasprostro po Župi (kruševačkoj), Temniću, Levču i Resavi u Srbiji i dalje preko Save i dunava po Banatu, Bačkoj i Sremu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
³⁹ U Levču i Temniću kažu „valja se“ da svadbeni kolač umesi trudna žena, da bi mladenci imali poroda.⁴⁰ Neke nerotkinje u okolini
U Levču i Temniću nevesta koja ne želi nekoliko godina da ima dece, toliko puta poskoči. Neka mlada zaveže onoliko čvorova na p
“, a babica ovim rečima doziva dete: „Ajd, izlazi, spremila ti baba tanku košuljicu, crvene čarape i šarenu torbu!“ U Levču i Temniću, dok svatovi na putu za venčanje prelaze preko reke, mlada izgovara u sebi sledeću basmu: „Prođo’ vodu ne
g.) Istraživanje obavljeno u Levču 1987. godine zamišljeno je kao snimak današnjeg stanja u pogledu obreda, običaja i verovanja vezanih za životni ciklus
Istraživanjem u Levču dobijen je snimak sadašnje situacije u pogledu shvatanja deteta i njegovog razvoja, zastupljenosti fatalističkog stava,
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nije crno, nije. Šta će ti, Adame, šareno ždrebe? Kakvo magare? Cigani jašu magarce. „E, što sam danas kupio u Levču tridesetak svinja... Zato sam se toliko zadržao. Sve sama poluranka.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
je, u zabranu svoga prijatelja Mije Beamtera, a prilikom jedne šetnje, naišao slučajno na nekakvo drvo što je ličilo na levču.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Obilazeći carske drumove, Rasmatram sela, gledam tragove Kuda su besni Turci jurili, Pa svugde krv... Po divnom Levču, Kuda je srndać nekad veselo Kroz gusto lisje lipa mirisnih Sa mudrim okom izvor tražio, Sad čovek onde, strahom
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— i tera dalje. Za desetak koraka točak izleti i vozar se zakoprca na kaldrmi: — Gle, istina se prebila! Ao levču ti materinu, gde me osramoti! Al' dok se vratim kući, svu ću je u gvožđe okovati.
Al' dok se vratim kući, svu ću je u gvožđe okovati. Ej, vojnici, vežite toga tamo; to je veštac, ureče mi levču! U tome prođe pored ovoga šaljivčine vozara neki bataljoni popa, zakekečio bradu, natukao šajkaču pa nekud hita.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
grančice, pa se na Đurđevdan njima kite prozori i vrata (Karadžić, z, 1901, 121, u Levču); isto to biva i na Cveti (SEZ, 19, 40; ZNŽOJS, 19, 168); takođe se, na Đurđevdan, kite drenom vedrice, da bi se
Na Đurđevdan devojke se pre zore valjaju po ječmu »da momci ječe za njima« (u Levču, Karadžić, 3, 1901, 123; SEZ, 7, 105). Uoči Đurđevdana devojke uzmu nekoliko zrna j.
I u tom i u drugim krajevima, i iz istog razloga, ljuljaju se na Bele poklade (іbіdem; SEZ, 14, 32). U Levču na poklade uveče stariji ljudi igraju »da bi k. porasle« (SEZ, 7, 156). Zbog k.
U Levču i Temniću provlači se kroz nju, tri puta po devet puta, neprim-kalem, koji će se metnuti u amajliju (Karadžić, 4, 198; SE
U Levču, Tamniću, Belici i Resavi u snu grožđe jesti znači: »jauk, bolest« (GEM, 20, 1957, 184), a kod Popovaca: »sreća ti je k
U Sretečkoj župi veruju da se »neće držati deca u kući« ako se upotrebi za vatru staro t. stablo (GEI, 9—10, 115). U Levču, Temniću, Belici i Resavi veruju da će se t. osušiti ako se na nju popne »nečista« žena (GEM, 20, 1957, 176).
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Stevan Jakovljev — vojvoda Stevan Jakovljević, rodom iz sela Belušića u Levču, (prema jednoj vesti) poginuo 1814. posle Hadži-Prodanove bune. Čarapić Marko ubijen je od Turaka januara 1804.