Upotreba reči leži u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

— Na mojoj duši, kao sinji kamen, leži teret prošlosti, a sadašnjost nemilostivom rukom srce mi cepa. — Uzdaj se, dušo, u budućnost!

srede, u njega bleda glava klonula na grudi, iz nosa i usta teče mu krv, te grozno šara belu košulju, a do njegovih nogu leži moja tetka, rekao bi mrtva... Sirota, kad je videla brata u krvi, pala je u nesvest!

Eno, ono visoko čađavo zdanje, tu je „kurija“. Tu mi ranjen Aleksa sa dobrim čiča-Markom u okovima leži; tamo, opet, na onome kraju što je Galatima okrenut, pod onim suvim bagrenjem, onde je naša ostavljena kućica koju su

Kad je učitelj stupio u kuću, zatekao je Milisavljevog oca gde mirno leži pored vatre, pod glavom mu jedan slamni stuk, a pokrio se crvenim japundžetom. Tužno ga je bilo pogledati!

Obradović, Dositej - BASNE

Dođe vreme na vojsku poći. Padne konj ubijen; vidi ga magarac gdi leži sav u krvi. „O, o”, — rekne — „zato li tebe onako gospodski hranjahu! Ja sam se dakle u dobri čas rodio, a ne ti!

Smrdi čovek u lenosti, život mu je isti na tegotu. Leži dokle ga rebra ne zabodu, i jedva čeka da mu dan prođe. Ženi i čoveku ružno je i sramotno bez posla stajati ako su i

poznavati, o njima umereno mudarstvovati i ne visokoumstvovati, na isti način i svoje nedostatke i slabosti znati, ovde leži uzao.

Nema onoga! Ne može ovi više da se strpi, pođe zajedno i s tikvom da ga nađe u kolibi; a kad dođe, ima šta i viditi! Leži oni siromah u ljutoj ognjuštini, i jedva izgovori: „Vode, za| živoga boga, izgoreh i pogiboh!

i slasti svoje pravdi i dobrodjetelji pretpočitava, u glupom sujeveriju, u ludom tvrdoglavstvu i samovoljnom neznanju leži i ostaje, on se užasno vara, i u praroditeljnom grehu, tojest u neznanju, svojevoljno ostaje.

Pametan urani na delo svoje, moli se bogu, pak radi, putuje, trguje i pridomišljava se: a leniv leži i čeka da mu što sreća donese. Ja dobro znam da će mnogi tvrdoglav protiv ovoga zinuti: „Hee!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

još ambari puni žita i miševa; nekošena trava, trune grozd na grani, zrno u mahuni, a pet seljaka, zabačenih glava, leži, u hladu jabuka, i spava.

Verovao sam da će me bog čuti, I nadao se da će me uslišiti. A on, upecan na zelenu muvu, nemoćan leži i zeva na suvu. 2.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ja bi̓ najradiji tome narodu pomoći; narodu, velim, u kojem toliki interes moje države leži, s kojim sam se ja toliko godina lepo slagao, s kojim na neki lepo živiti želim.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— More, kako je osakaćen — neće ti dugo do ći!... Bio sam sad i kod njega — uvratih se da vidim kako je. Kad — on leži u krevetu, a namotao oko glave kojekakih krpetina čitavu čalmu... Smešno i pogledati!

— Bog zna šta će i od Radoša biti? — reče Smilja i čisto se ohladi od straha. — A šta radi, prijo? — upita Anđa. — Leži, ništa za se ne zna; sve bunca, bog ovde bio, kao lud. — I otkud baš on da naiđe na divljaka?

Metnu je pored vatre, s jednog kraja poturi joj neki panjić, pa je pokri i namesti tako kao da neko leži. Kad sve to namesti, onda se polako pope na tavančić, što beše načinjen od nekoliko dasaka baš iznad vrata.

Oni to učiniše... Imaju šta videti! Leži čitav čitavcit čovek, kao god da su ga juče tu spustili. Samo što je preturio nogu preko noge, ruke pružio pored sebe,

— priča, negira orjantin — hulja orospija — nevaljala žena osmočiti — u slast pojesti neko jelo osoj — mesto koje leži u hladovini otoič — malopre ošvanjio — osramotio se ošljarenje — rad bez volje, izbegavanje posla, magarčenje Pajanta —

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Eto, takva je bila Mačva. Na severozapadnoj strani Mačve, baš u samom ključu gde se Drina u Savu uleva, leži Crna Bara. To je staro selo. Priča veli da se negda zvalo „Jordan“.

— Vala, aga, nije što je moj!... Ja još imam dece, ali mi on baš na srcu leži!... Nekako mi je odvojio... ume zapovediti... sve!... — Pa, vidi se, Ivo, brate, vidi se!...

Da bar hoće da razgovara! Pa kad bih mu ja kazao: kako je to čovek kome odistine leži na srcu naše dobro i naša ljubav — on bi video da je tako. Ali šta ćeš mu, kad neće ni da te čuje čim Turčina spomeneš!.

Da bog dao krila imam, ja bih odleteo tamo!... Jer tamo je moj otac, i leži ni kriv ni dužan!... Možda ga muče svakojakim mukama ti bezdušnici! Ja moram žuriti!... — Pa nemoj ti tako.

Zavrzan i Jovica poskočiše kao jeleni... Kad otvoriše podrum, videše Aleksu gde leži usred one kalje. Ruke mu okrvavljene, odelo pocepano a među prstima, ulepljenim blatom, sedi pramenovi kose njegove...

— Upravo nisam sanjala njega nego Surepa. Dođe mi, nasloni ruku na rame, pa reče: ti spavaš serbezno, a tvoj sin leži ranjen!... Ja se samo trgoh... U taj mah začu se bahat, kao da neko ide.

Ravnje je naseljeno docnije, a naselili su ga Bosanci... Ono leži na severnom kraju Mačve, između dve vode. S jedne ga strane plavi Sava, a s druge Zasavica.

buđ menđele (mengele) — kovačka sprava za stezanje merak — želja, prohtev, strast minderluk — mesto gde se sedi i leži; krevet naročito načinjen da se na njemu sedi skrštenih nogu bez obuće mirbožiti se — ljubiti se na Božić uz opraštanje

Dučić, Jovan - PESME

Sam, kraj mirne vode, u noći, ja stojim Kô potonji čovek. Zemljom, prema meni, Leži moja senka. Ja se noćas bojim Sebe, i ja strepim sâm od svoje seni.

sreli — U sunčana jutra tražeć jedno drugo Kraj zelenih reka; ili noć kad brodi, I dok mesečina nepomično, dugo, Leži hladna, bela, na zaspaloj vodi.

A mokre su oči okrenute drugde. SAMOĆA Leži reka rasuta u mraku, Mrtva, bela. Ne čujem da prska Ni talasić izmeđ gustih trska, Ni ptić rečni gdegod u vrbaku.

JADRANSKI SONETI PORED VODE Sa Boninova Put mesečev srebrn niz more se vidi, Leži beskonačan vrh zaspalih vala. Mir. Zadnji je talas došao do hridi, Zapljusnuo setno i umro kraj žala.

DALMACIJA Iz Splita Sa kapele jedne, sa starog vrhunca, Polagano zvoni. Sve je mirno tako. Na vodama leži krv večernjeg sunca, Dimi se, i hladi, i mrzne polako.

VEČERNjE Iz Cavtata Zaraslo ostrvo u šumi oliva, Kô crn galeb leži nasred morskih vala. Dok večernja magla iznad nemih žala Pada, kô zaborav, nečujna i siva.

Čuvaju na svojoj beskonačnoj mreži Sve tamne ekstaze snova koje sanja, Oči nepregledne, na čijem dnu leži Velika i mračna sablast očajanja.

I kao da leži iza brega tamo Bolno naslućena moja strašna tajna: Jer svaka stvar koju duša dirne samo, Kao ona sama, postaje

da seća tvog ćutanja; svaka Tmina opomene na svetlost tvog glasa; Da je srce puno sve tvojih koraka; Da na svačem leži senka tvoga stasa. Uvek nezasitno, moje srce hoće I zadnju kap čaše još neispijene...

VLADIČICA Ovde leži Despa, vladičica, žena Vojvode Dragoša... žive dvaest leta... Skutonoša svetle Carice i njena Drýga u vrlini i

No slast ženskog tela ne pozna, od srama Umre... sed ko ovca, malen kao jare... Epitaf: „Tu leži Pasko Zade, mili Knez... i tako dalje, uspomene jasne!

Rudina je neograđena, puna trave, i na njoj pase jedan krupan mlad magarac. U travi leži nekoliko ogromnih napuštenih stećaka, možda grobovi kakve patarenske gospode.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Lekari mu rekoše da se ne može operisati, nego se može ne znam šta drugo pokušati, ali zato treba da leži u bolnici. On pristade. Sestra mu s ćerkom uze stan u blizini, a on s pouzdanjem u boga uđe u bolnicu.

— Pa nije, Mitre, — uvija se moja mati — nego kao velim... — A šta veliš? Valjda da mi komšiluk misli da mi leži mrtvac u kući! Kakav mrtvac! Vi mislite on to zbilja misli? Mari on i za susedstvo!

Gledam. Sto nasred sobe. Oko njega razbacane stolice; dve ili tri preturene. Po podu leži tisuću karata, razgažene i nerazgažene cigare, jedna razbijena kavena šolja, i ispod jedne karte viri dukat.

prošlo već pet nedelja, a Turci došli na Tresibabu, a Čerkezi ruše njegovu kuću i pale mu postelju na kojoj mu možda žena leži. Pa ipak je on iščekivaše. Ima u čoveka jedna žica, lažljiva kao slučaj, pa ipak je zovu „predosećanje”.

„Hoće — veli — duša na nos da mi iskoči!” Teretan joj svaki rad, i sve da joj je da leži. Ne tuži se, istina, nikome, ali popu pao nekakav teret na srce, i crne mu misli dolaze u glavu da će izgubiti druga.

Jes', al' učitelja nema! Poslije službe digne se pop da vidi da učitelj nije što bolestan. Kad uđe u sobu, a on leži na krevetu koji je načinjen od kuhinskih vrata pod koja je podmetnuo na četiri kraja po pet šest cigalja.

Na nogama mu pantalone, a gore samo košulja. Bosonog leži i čita nekaku kupusaru. — Pomozi bog! — reče pop. Učitelj zanese objema nogama kao rukunicama, pa ih spusti niz

pa njega upravo posred tikve. Niko se nije ubio (bar ja ne znam) ni zbog jedne ni zbog druge nesreće! Junoša! Ovde leži duboka mudrost. Potraži je i naći ćeš!

Ja ga skopah rukom za prsi grunem ga o zid. On opusti ruke i gledaše me blesasto. Ja ne znadoh više za sebe. — Leži! — vikah ja. On me samo blesasto gledaše. — Leži, bre! — ciknuh ja i pritisnem ga za ruku.

Ja ne znadoh više za sebe. — Leži! — vikah ja. On me samo blesasto gledaše. — Leži, bre! — ciknuh ja i pritisnem ga za ruku. On se sroza niza zid na patos. U taj par uđe baba plačući. — Za ime božje!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Ne mora čak ni čizme ujutru da navlači, nego se samo ujutru premesti iz kreveta na krevetac (odmah tu do kreveta), pa leži tu ceo celcati dan bosonog potrbuške na krevecu, a ovaj malo potvrd.

Oseća lepo ča-Nića kako leži na tvrdoj dasci, pa mu samo pomalo čudno kako to tako gazdačka kuća a tako tvrd krevetac. Ali se ipak dobro oseća.

Ali se ipak dobro oseća. Leži tako potrbuške, pa puši i pljucka preko svog kratkog kamiša (jer ča-Nića iako je ušao u gazdašag i mogao sad zapaliti

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— Koji? — Istrčala bi klisarica uplašeno. — Ete ga... u hadžijskom, gazda-Jančinom grobu. Tamo leži! — Govorio bi ovaj tresući se od straha i groze što je u grobu video živa čoveka kako ničke leži i kao diše, miriše

Tamo leži! — Govorio bi ovaj tresući se od straha i groze što je u grobu video živa čoveka kako ničke leži i kao diše, miriše grob. Klisarica, ma da je bila slobodna, ipak ovo joj je bilo najteže.

Ako mu ko udeli — dobro, ako ne — ništa. Leži jednako. A otkada počela ona, Naza, da mu od svoga odvaja i daje, otada još manje je prosio a još lenje, upornije ležao.

I kao svake zime tako i sad hteo da ide u kakvo selo i da tamo u slami po štalama leži, prezimi, ali ga ona nije puštala.

Ali opet, koja vajda kad Ljuba isti onakav. Od tada još lenji. Samo leži i spava. Više mrtav nego živ. Naza luta, prosi, donese mu a on ni da se okrene na nju, a kamo li osmehne, progovori.

Samo pošto se najede, raskreči se posred kolibe da onako go, slobodan, leži, spava. Koliko puta donosila mu odelo. Čak i celo, nigde ne zakrpljeno.

i od haljina što mu ih nudi i kao strepeći da mu ne navuku te haljine, još slobodnije bi se raskrečivao, rasprostirao da leži, spava, ne gleda u Nazu. Naza, Od muke, posle počela i da pije. Prosi, prosi, pa se napije i dođe.

I laže: kako se on razboleo, pa leži bolestan. A i ne jede... Već ako imaju da joj dadu rakije ili novaca te da ona kupi i odnese mu.

zasićeni, daju mu tad od svog preostalog vina, rakije, da bi ga posle mrtva pijana ostavili te da tu, na ulazu, ničke leži i valja se do gluho doba noći... Pa da ili natrapa na ulaz i iziđe iz groblja, ili se zabatrga međ grobove i tu prespava.

više mrtva. Uvek u dugoj, naročito za njega sašivenoj košulji. I tako nepomičan, bled, samo leži. U kući odvojili mu čitavo odeljenje, sobe, dali mu sluge i sluškinje koji su imali samo njega da dvore, čuvaju.

no još umrljan zemljom kako je jurio po čaršiji, valjao se, video tako ispruženog na postelji, gde kao uvek gotovo mrtav leži i samo blesasto mljeska, siše ustima, tada bi mu dolazilo da ga udari, bije, izbije...

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Sad se opet Ljuba i čika-Gavra praštaju. Pi— taju za frajlu, no ona ne može doći. Kaže sluškinja da joj je zlo, leži. Lepo se oprostiše i odoše. Posle po sata je Čekmedžijić sa čika-Gavrom na putu.

Ode Paulini da vidi šta radi. Paulina leži na divanu. — Šta ti je, Paulina? — Imala sam male krenfne. — Al’ sad ti je dobro?

Gleda u karte. Karta pomišljenka, mladoženja — tikveni dolnjak, leži u sredi; nad glavom njegovom je crvena dama — frajla Varvara; odmah do crvene dame crven kec, a do tikvenog dolnjaka

Pameti je oštre, jezika uglađena, kad govori, misliš med joj iz usta teče; ali, u srcu joj leži sama pakost i sujeta. Neko je kazao da je čoveku jezik dat da njime misli sakrije svoje.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Dakle tako, razuzuri se Hristić kod kuće, leži ugodno na leđima, a onu ranjenu nogu položi na. jastuk, pa čita nešto, razgovara sa ženom ili prima posete poznanika i

— Pa zašto ga ne ostavite tu, stara? Šta će bolje nego da leži u crkvi? — E nije tako, Dušo. Majka sam. Majčinom je srcu lakše ovako. Preneću junaka kod nas.

tvoje pismo u svima njegovim pojedinostima: njegovu veličinu, njegovu boju, njegovu formu, pa me je interesovalo gde ono leži, na velikom stolu, na toaletu ili na prozoru.

Jer je ona stara, mahnita vera svu moju krvavu dedovinu pretvorila u jedan veliki grob u kome mirno leži ona bujna, ona divna sadržina i skromnost.

O nigde života! Pod mojim pokrivačem opružen leži moj leš pun crvi. Osećam sve više kako se tuli java. Osećam užasan san i haos svega i neizmernu dubinu najcrnjeg ponora.

Afrika

Ona koračaju gipko kao u igri. Grupa mladića sjajno drapiranih leži po jednim stepenicama. Oni su naslonjeni jedan na drugog, ćutljivi i mirni kao u pozadini kakvog herojskog i klasičnog

Kraj moje postelje, gušter, koga sam noćas pre no što ću zaspati oterao iz moje vreće za spavanje, leži mrtav sklopljenih očiju. Plav, sa žutim pegama i žabljom glavom. Naprasna smrt puna tajanstvenosti!

U dvorištu, samo dva-tri metra od mog stočića na kome imam da jedem, leži na asurici gubavac čije su noge sasvim pokrivene ranama.

da je sa strane jedna streja, da je pod tom strejom postelja od bambusa i da na njoj, uvijen do brade i drhteći, leži neki starac. On ima neku belu kapu na glavi, grozničave oči, skeletski lik koji se svršava u belu bradicu.

U prvoj ćeliji na malo slame sedi, ili više leži no sedi, jedna mlada žena u sasvim šarenom arapskom kostimu, pozorišnom, punom krepova, zlatnih vezova, šalvara,

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

MIŠIĆ: Šteta je velika, osobito onaki dobri konji, u celoj varoši im nije bilo para. JANjA: Sad leži mrtvo, barem da moži da si posoli meso, nega da go jedi psi zabađava. Oh, kajmeno Janja, kaka isterna, kaka isterna!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

U tom svom snu, na putu, Pavle usni svoju mrtvu ženu, kako leži kraj njega, polugola, providna, i šapuće mu. Bila se prolepšala, za svatove, neočekivano, pa je u svoje svatove ušla,

Kad ona, međutim, pokuša da ga zagrli, a kad ponovi da želi da čuje istinu – tako mu duše one koja u grobu leži – Isakovič pognu glavu, pa reče: on i njena mati vezani su lancima ljubavi.

To je dite, veli. Leži kao neko dite u njenom krilu. Ona je željna nekog ozbiljnog, starijeg muškarca, koji duboko, istinski, voli.

Nikad, da znaješ, nismo bili jedno drugom, toliko mili i dragi – tvoj mi obraz, sad, na srcu leži. Petrova si, ali kao i moja da si.

su, sad, tog sujetnog čoveka za njegovu mrtvu ženu, mnogo više, nego kad bi je se setio, kako mu gola, zadihana, leži na ruci, dok joj od slasti cvokoću zubi.

Već posle nekoliko dana, oko mu se otvori, nesvestice prestadoše, pa su ga braća iznosila, na avliju, da leži, na suncu.

Tek što beše svanulo, primetio je da Pavle leži nepomično, sa ćebetom do nosa navučenim, ali da ne spava. Ležao je otvorenih očiju. Piljio je u Mesec.

Toliko se ugojila, da se stidi da iziđe u svet, ili crkvu. Leži, po ceo dan, kao neko krme, na jastuku. Isakovič je onda zanemeo. Fenrik.

Ona mu, smejući se, reče da se vrlo lepo sedi, a svakako još lepše leži, na njegovoj, tatarskoj, postelji. Ta lepa žena, koja nije ličila na gospožu Evdokiju, iako su možda bile istih godina,

Teodosije - ŽITIJA

udostojio da čini čudesa, da se, dakle, i do sada Ugri njime hvale i govore: — Imamo sveta i čudotvorna kralja koji leži u grobu!

u manastir Svetoga Simeona sa Divne Gore; sa mnogim suzama pokloni se svetoj crkvi i časnome grobu u kome prepodobni leži, i bi sjajno primljen od igumana i bratije.

primio pokoj u Boga kao što bi i kod vas samih, i u Božjoj crkvi s velikom počašću, kao što vidiš, sveto telo njegovo leži, zašto, dakle, i svetome i nama zadajete trud tražeći ga? I tako ga otpusti nesvršena posla.

ga vaistinu sveta Duhom, i telom svega cela i nerazrušena, i vlasi glave i brade sve svetle i cele da ima, i kao da leži i spava.

Sin njegov, sveosvećeni Sava, ravnoapostolni prvi arhiepiskop i učitelj srpski, ceo i nerazrušen i blagouhan leži u velikom manastiru u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg, koju je sazdao blagočastivi kralj Vladislav, u mestu koje se zove

u pešteru, i nađoše je punu blagouhanih mirisa i nikoga drugog u njoj ne videše osim prepodobnoga u usečenom grobu gde leži kao da spava, u vlaseno rublje umotan, i otišao ka Gospodu, licem veoma svetlo sjajeći i time čistotu ka Gospodu, licem

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Miš prorok uzjaha, pa i on komandova: — Pravac velika kruška pod kojom leži Šarov! Trkom! Ovo komandovanje prisluškivali su u mraku iza plota miševi Slaninko i Brašnov.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

RINA: Ah, to ne, ne bih želela uznemiravati ga. Ne sme on ni slutiti da ja znam. U tome i leži harmonija našega braka, što jedno drugo ne uznemiravamo. MILE: Onda ti ne ostaje ništa drugo do strpljenje.

Hm! Hm! To je već malo neobičniji slučaj! Imao sam prilike da dokazujem da je živ čovek koji leži već godinu dana u grobu. Bilo je potrebno da i mrtvi glasaju za izbore narodnih poslanika, al' to je drugo.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Ova, ziher, leži na zlatu! - reče Nenad Čičak pridružujući mi se. Zatim obliznu usne i nastavi da korača uporedo sa mnom na onaj svoj

Pomislih da nije loše dati ocu znak da sam tu i zapevah: „U šumici zeka leži, spi...” a Rašida se zakikota. - Pogodio sam - rekoh. - Kuče! Kladim se u sto dinara, da je kuče ili zec?

To, uostalom, i nije bilo važno: ona je uvek govorila iste stvari. Danas je mali Emilijan oboleo od kijavice i leži. Draga rođaka Šarlota je zbog toga morala da ostane pored njega.

Kad su vratile glave unutra, čuo sam kako kažu da neko zaista leži na leji krastavaca. — Neka leži! — glas Starog bio je destilisana neverica. — Zašto bi to morao da bude baš moj sin?

Kad su vratile glave unutra, čuo sam kako kažu da neko zaista leži na leji krastavaca. — Neka leži! — glas Starog bio je destilisana neverica. — Zašto bi to morao da bude baš moj sin? — Zato što jeste vaš sin!

Bio sam siguran da je Rašida već tamo. Možda je uspela da se svuče i ispruži na suncu. Ona satima zna da leži na suncu nepomična kao gušter. Danas ćemo morati da se dogovorimo o planu putovanja.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Dalje opet slike, figure, obligatne u svakoj čestitoj kući: „proleće“, „leto“, „jesen“, „zima“. Na stolu opet leži „zbornik“, taj isti naslikani, i lepeza, pa onda „Večiti kalendar“.

— Šta zbijaš šalu, kad znam zašto hoćeš platno, jer nećeš badava da ti novac u sanduku leži. Gospodar Sofra umilno se smeši. — Pa hajd’, hoćeš li u kompaniju, il’ svaki za sebe?

Gospodar Sofra misli se, pa desnu ruku metne na levo, ispod srca, baš gde buđelar u napršnjaku unutri leži. Čamča to primeti. — Ded, Sofro, istavi te novce; kad se, znaš, oni’ pet akova proda, sve će to biti naknađeno.

Šta će s njime? Beda je, a, drugo, možda mu leži u planu da vidi čemernu trgovinu bludnog sina. To baš ni gospodar Sofra ne može mu zameriti; sav život je proveo u toj

No i Pera nije za njega mario. Kad leži na klupi pred birtijom, a Šamika prođe, reći će: „Gle štucera za crne banke moga oca!

Uhvati ga jeza, pa mala groznica; mora leći. Opasna stvar, jer za starce groznica je gotova smrt. Gospodar Sofra leži u krevetu, groznica malo jača, tuži se na žeđ, svrbi ga grkljan. Malo zaspi, počne fantazirati.

Od trupa strada; to se ne da zakrpiti. Dakle, od udadbe nema ništa. Juca, doduše, ne leži, uvek je na nogama, ali jednako vene; izgleda kao sen, i opet je lepa, a pamet izredna. Svi joj po volji čine.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

je da je oslušnuo, ali odmah zatim zaguši ga san, tako da opet sve tone u težak zadah ovnujske kože, na kojoj mu leži gornji deo tela, kraj ženine glave.

Ova žena mu je bila prosto otužna. Ujutru je vide kako leži, sva vruća, razrogačenih očiju od ljubavnog napora. Uveče je ču, kroz zid, kako govori i tepa mužu, odvlači ga rano u

Osetivši i pre, kraj sve svoje vlasti, da leži po kući kao neka stvar, oko koje mirno obilaze, bila je željna sad da se kuća oko nje prevrne, a mrtve stvari, nepomične

Ražalošćen, i u kolima, on je toliko se bio zaneo svojim mislima da mu se činilo, katkad, da vidi samog sebe kako leži na senu i kako ga voze.

Jedan od kaluđera tad, oborivši oči, dodade da je uostalom mitropolitu već više dana zlo na očima, tako da leži u mračnoj ćeliji prostrt, pokrivenih očnih kapaka, pa se moli Bogu, te ni s kim i ne govori.

Istina je međutim to da je njegov brat na vojni, i da je neko morao primiti nejaku dečicu, a istina je i to da ona leži na samrti i da on o tom hoće da govori sa patrijarhom, jer tu ima nešto i patrijarh da kaže.

nasmejana, omalena seljanka, sa crnim kurjucima, oseti sav užas smrti i, zbilja, vide Arkadija, u vodi, pred sobom, kako leži raskrečen, raširenih ruku, mrtav, pod biljem i muljem, onakav kakav je bio one večeri, tamo, u daljini, kod Štukštata,

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Dok leži pored deteta, porodilja valja da je uvek (naročito do krštenja) okrenuta licem prema njemu, jer mu inače mogu „noćnice“ nau

u istu svrhu vrši se i magijsko opasivanje konopcem postelje u kojoj leži dete.¹⁵⁰ S obzirom da veštice ne podnose jake mirise, često se odbrana od njih sastoji u sagorevanju izvesnih predmeta

Dok majka leži u babinama, u kolevci deteta obavezno stoje neki predmeti od gvožđa: nož, srp, vatralj, konjska potkovica, parče čelika

Ne valja preskakati dete jer neće više rasti, veruje naš narod. U Grblju, recimo, kažu: „Kada dijete leži a nehotice kakvo djete ili čovek pređe preko njega, treba opet da se natrag (pro njega) povrati; drukčije ne bi više

„Ovaj običaj je u vezi sa starim verovanjem da kosa nije samo ukras, već da u njoj leži životna snaga i magične moći. (...) Kod Srba su devojke išle gologlave i nisu krile kosu.

Nas ovde zanima ko je i kakvo je dete predstavljeno u našim narodnim zagonetkama. Odgovor na ovo pitanje leži u pažljivoj analizi samog teksta zagonetaka koje kao „odgonetku“ imaju dete.

Malo dete, kako se u zagonetkama pojavljuje, jeste prevashodno pasivno biće; ono nemoćno leži povijeno u kolevci i može jedino da sisa i plače.

Dete se poredi sa „gostom“, „sužnjem“, ali i sa „Alaj-Begom“, s obzirom da ono leži, ne radi ništa, a ima svu potrebnu pažnju, ljubav i brigu. U jednoj Vrčevićevoj varijanti zagonetke „Tinjičica, viničica..

dvanaesta — zatakne malo oružje, čuva jagnjad, jarad i šiljež; osamnaesta — počne da nosi veliko oružje, čuva krdo i leži na toru; dvadesete — prihvati ralo, i vjerimo ga, pak, ako je čoek za čoestvo, oženi se, i može sjesti selu knezom.

)¹⁶ koja su uslovljena teorijskim opredeljenjem i filozofskom antropologijom koja leži u njegovoj osnovi, s jedne, i istorijskim, kulturnim i socijalnim miljeom u kojem je teorija ponikla, s druge strane.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za stvaralačku tajnu nežnu kao sasa kad nepozvani pesmi na vrata odnekud spolja bane, a pesnik leži bespomoćan u zemlji dublje od dva hvata.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Dve dangube više ne misle na onaj život, ustreptali oblak načinjen od suvih ptičijih tela. Ipak, taj oblak ostaje da leži pohranjen negde u kinoteci njihovih prizora, i jednoga dana kada ga postanu svesni, taj ptičiji oblak će ih odneti prema

iz poslednje klupe zurio kroz prozor prema brdima sanjareći o sinoćnjoj lepotici, o tome kako mora da izgleda kada naga leži na odranoj koži surog medveda ispred kamina. Očigledno, šarmiranje je uspelo!

– Pa, ko ga ubi? – Švabo, a da ko će! Bio je januar 1972. i putevi prema tom selu, što leži na blatnjavim obalama reke Tamiša, bili su zaleđeni. Sedeli smo u prostranoj gostinskoj sobi stare nemačke kuće.

Šta to radite? – Igramo klisa... — odgovaramo. a sve očima tražimo izgubljeni klis. Eno ga, leži pokraj novog automobila u dvorištu, baš se nekako zgodno namestio.

Samo su posteri bili drugačiji. Sredovečni muškarac posmatra u sumraku mlado telo što leži pokraj njega. Pogled mu lagano putuje niz slalom kičme, sve do vretenastih nogu bez trunke sala.

— Ona hoće da me uništi! — žali se sredovečni muškarac svojoj devojci. — Šta da radim? Devojka leži i žvaće gumu — Za ime boga, kaži bar nešto! Iz njenih lepih, ružičastih usana širi se balon, koji prsne sa praskom.

Najmanja glupost i izgubiće svoj dan. Učtivo klima glavom dok najskuplja lutka u gradu, uvijena u celofan, leži poput nemog prekora pokraj njegovih nogu.

na posao, seti se švedskog kralja na biciklu, starog Vilsona na vrtešci u luna-parku, seti se vojvode od Edinburga kako leži na travi i pokojnog Kenedija kako šutira praznu konzervu na naslovnoj strani Tajmsa, dok su ga gurali tamo-amo u

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

(Izvadi kredu i počne po astalu šarati.) Vidite, ovde leži Sentomaš, ovde Turija. MILČIKA (materi lagano): Mami, az ištenirt, politirat astal! ZELENIĆKA: Ovako stoje šančevi.

ZELENIĆKA: Ali kako kad se primječava mađarština? LEPRŠIĆ: Samo, molim, razmislite u kakvom otnošeniju. Do srca nam leži kokarda narodna, jer naša srca dišu duhom narodnosti; a spolja vidi se kokarda madžarska, da se zna da jošt nije zatrt

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Sva budućnost neukog i zaostalog srpskog naroda leži u vaspitanju. Kada govori o vaspitanju, Dositej ne misli samo na vaspitanje muške dece.

vospitanija, koje se nesrećom do danas voobšče svoj deci našoj pripodaje«, od verskih predrasuda (»korist popova /leži/ u gluposti puka«, veli on), i traži modernu prosvetu, osnovanu na razumu i nauci.

Sremac, Stevan - PROZA

dobio je pedeset komada, i Jova je kao čovek kome književnost naša (a naročito poljoprivredna, koja je još u povoju) leži na srcu, ponudio se sam da ih rasturi. Kaja paskoči i donese menicu zajedno s perom i mastilom.

Neka bar kažu da je jezik čist kao suza, pa niko srećniji od mene! U tom selu, na brdašcu leži škola. Ja nisam revizor, pa je baš i ne moram opisivati kakva je; kakva joj je, to jest, zgrada, ima li dovoljno

Poče već češće izostajati i više se kod kuće baviti. Nije više pratilo ni učitelja ni trčalo za đacima. Leži, pa samo grokće i čeka hranu. Tako je napredovalo iz dana u dan.

Radičević, Branko - PESME

„Jao mamo, udavi je, Odnese mi ticu, jao! Ne daj, mamo, da poije, Ne daj, mamo, jao, jao!“ Eto leži nesretnica, Baš ni traga od života: „Moja tica, moja tica! O sirota, o sirota!

Cveće ljupko mi smo mladi brali, Pesme slavlja ubave slušali, Cveće leži u artiji suvo, Pesme slavlja vetar je oduvô, Al' mi ćemo kao što smo bili Jedan drugom svagda biti mili.

Čkalj taj pusti i onu štirinu, A od cveća i krasne šenice Kâ od kuge deno soko beži, Prem i ona na dovatu leži.

jadna Hajkuna se šeće, Malo bilo, za dugo ne bilo, Srce Hajku nije prevarilo, Tamo ona nađe sunce svoje, Tamo leži njezin Radivoje.

Gledni tamo za jednim kamenom Leži jedan junak na samrti, Klonula mu ta desnica ruka, Al' još puške male ne upušta, Zapeo je, čeka, pogleduje Kad će

Nemoj plakat, draga mati mila, Jer u meni leži divna sila, Krepko srce, noge, ruke zdrave, Idem, mati, da naberem slave, Idem, mati, s vragom da se bijem,

Poslednji zrak ev' dana veće tone, A trave vitke sjajne suze rone. 33. A trave vitke sjajne suze rone, Svečana leži svuda tad tišina, Slavujâ samo slatki poji zvone, Enonde ona krije i guština.

95. Vrata čedo ne zabravi, Valjda beše to slučajno, On s' u izbu plao savi, Zgleda svoje sunce sjajno Ono leži za nj nezgodno Al' za dosta zgodno. 96. „Što je oto?

Spava junak, 'vako sniva: E u rosnoj leži travi Ukraj one reke tije, Sve oko njeg' kô na javi, I opeta sve drukčije: Ni je svetlost, ni je tmina, Ni je

Još ga nema — kud se dade? XXVI Ma kraj reke na obali Leži moma utopljena, A nad njome mati žali, Klekla kraj nje ojađena; Ma ni uče, niti rida, Niti lije grozne suze, Niti

XXIX Dan četvrti eto beži, Kad al' pored neki luka Njegov zeka mrtav leži, A na njemu kolan pukâ. Ma nikakve na njem' rane, Pa oko njeg' sluge traže, Idu, glede na sve strane; Nigde ništa da

XXX Leži konjic, veran bio, Pa mu veran i ostao, Dok je mogâ poslužio, Pa i život za njeg' dao; Konjic leži — ma de li je, De

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Đuro Pajić, seosko naklapalo iz Hašana, već treći dan leži u podrumu stanice. Osumnjičen je da je u predizbornoj gužvi spjevao pjesmu protiv vladine partije.

— graknu mitraljezac. — A opet si spreman da digneš njihove orahe, a? — Spreman u svako doba. Taman da zmija na njima leži, ja ću rukom u torbu. — Kako to? — zabezeknu se čiča, više radoznao nego ljut. — Kako, pitaš? — uozbilji se delija.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Nikome nije bio na smetnji. Što god mu se naredi, on učini. Po neki uzme, pa kad on, uz zid, na ulici, leži i sunča se, ovaj mu samo podvikne: — Diž’ se! On ustane i pomakne se sa tog mesta pa legne na drugo.

— Hoćeš kod njega? — pitaše me. — Leži on. Bolan je. Mnogo nam je bolan. Počeh i nju da tešim i pođoh k njemu. Ali baš tada kako mi dođe neugodno viđenje s njim!

— A vilice mu se tresu, zubi cvokoću. I u veliku sobu, gde on leži mrtav ispružen, ne ulazi k njemu, već ide u onu drugu, malu sobu, ali kad tamo vidi da su tu uneli nju, majku mu, on, ne

I tek posle njih ona bi letla. Ne da spava, već da kao i pre i dalje tako produži da leži. Da tako leži, da još više umorna od noćne tišine, s potajnim, ali već otupelim strahom, sluša kako noć prolazi, kako

I tek posle njih ona bi letla. Ne da spava, već da kao i pre i dalje tako produži da leži. Da tako leži, da još više umorna od noćne tišine, s potajnim, ali već otupelim strahom, sluša kako noć prolazi, kako joj mati sve

Volela je da je sama. Da tako cele noći: ili, rešena da neće poći za Itu, leži kao mrtva; ili, kad joj iziđe pred oči njegova proševina, on, Ita, skače od bola: — Ito, Ito moj ...

Kostić, Laza - PESME

A poljubac se svija sve jedan do drugog, rumena, zračna zmija života rumenog. Na usti' mojih leži, na svojoj pećini, sunča se na sunašcu, tvog oka vrućini. Oj, sunce moje jarko, moj sjajni zlotvore!

prana, naroda klana, poisisana, a usred mreže krstaš pauk: u prepredenoj, golemoj mreži, srpski lepirak — evo ga leži!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

tamo al' ima šta i viđeti: soba ukrašena zlatom i svilom i kadifom, u njoj nema nikog do jedne đevojke, a ta đevojka leži na jednom krevetu pa spava. Čim carević uđe u sobu, otmu mu se oči gledati đevojku, kako je vrlo lijepa.

Ležala je tako i đubrila se. Pitali ga seljani: — A be, budalo, a što ne rabotiš onu tvoju livadu, nego ti leži tako bez vajde. On im je odgovarao: — Kako ću da je rabotim, kad je na njoj vrzino kolo.

gavrana, te padnu na jedno drvo i počnu se razgovarati svojim jezikom govoreći: — Kad bi znao ovaj čoban, ovde gde leži ono crno šilježe ima u zemlji pun podrum srebra i zlata.

“ zapita je li to kuća toga i toga; a žena mu prenemažući se odgovori: — Jest, kuku mene kukavici, evo ga u kući gde leži mrtav. Onda pobratim rekne: — Bog da mu dušu prosti! On je bio moj pobratim.

Kad ujutru ustanem, a to vuci došli te zaklali i izjeli moga čelca: leži med! po dolu do članaka, a po brdu do koljena. Onda počnem misliti u što ću pokupiti med.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

NIKOLA: Pa šta je posle bilo s babom? KUM: Šta je bilo; pala od muke u bolest, i eno je sad leži na astalu. Ja mislim da počnem tamo od ponedeljnika, možda ću se oprostiti bede. MAKSIM: Da Bog da, al ne verujem.

Ili je to učinjeno iz ačećeg oštroumija, ili iz pakosti, ili slučajno. Svaki koji doznao bude, gdi leži istom doktoru razum, neka se njemu prijavi, pa će dobiti 100 talira.“ (ISAJLU) danas izilaze novine.

DOKTOR: Knjaz. PUTNIK: A, Bibesko. DOKTOR: Kako je Bukareš na Dubrovici? PUTNIK: Bukurešt leži na Dumbovici. ŠALjIVAC (gledi u knjigu): Ovde stoji Bukareš i Dubrovica. Vi niste dobro čuli.

Čudno je čovek ustrojen, kao staklo kojim spolja se sve providi što iznutra leži. Sad bi rad znati, kakvog su stvora intriganti i pritvorice, koji nam laži s tako nevinim licem prodaju, kanda je s

A drugo, ima i dobri prijatelja. Evo ja sam više puta mislio da ti pokažem, gdi mi ono malo leži, pak ako mi se što desi, bog ti, duša ti.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Opelo neko šapćem u podne puno srme Istopljene nad vodom. Tu gde na dnu školjke, kako reče pesnik, San umoran hvata, leži brat do brata, Leže zlatne senke, znakovi udesni jednog davnog, nikad dopevanog rata.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Oni upravo dele svet. Lepo se vidi kako stari svet leži pred njima na stolu, kao lubenica u kojoj tri starca povremeno gase svoje cigare, ili otresaju pepeo po kontinentima.

I onda, sasvim originalno, dok on leži kao ukočen sa parafinskom suzom u oku, iz daljine dofuravaju lagano slova K R A J — što polaganije mogu, mislim!

a Tika samo vadi li, vadi slike svoga sina, još iz vremena dok je bio beba, i to beba slikana kako krajnje originalno leži na jarećoj kožici sa svim onim pornografskim fazonima i sve što uz to fura!

Već njegov prvi poslovni potez ukazuje na pravog filmskog entuzijastu, kome domaća kinematografija leži na srcu. Drug Top otkupljuje prava na ekranizaciju romana Od ovčara preko Kablara do Pisca i književnika od pisca

A zašto? — Koji je broj taksi-stanice kod „Balkana?“ — 324-100! — Vidite, u tom grmu leži zec! — Saberite se, draga moja... Možete li mi objasniti čemu služe ova vaša čudna pitanja?

O! Čarli me, inače, strašno podseća na tebe. Neprestano se češe i grebe. Možda u tom grmu leži tajna moje ljubavi prema njemu? On ima nešto tako mačije u izrazu! To i nije tako čudno ako se zna da je O!

Pomisli — sve je počelo, evo, od ovog telefona, koji sad tu kao naivno leži i, uopšte, baš ga briga! Pre nego što se ubije, on pređe lagano prstima preko brojčanika da još jedanput dotakne tu

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Otpala je ploča s klina. Mrzne u snu detelina. Perunika krunu svila u predvorju ništavila. Leži zmija ispod snopa. Otklopljena zjapi strofa. (Drugi prede, treći mota tanku žicu od života.

VAJAT Čekrci, razboj, kanure. Puckaju sura povesma. Uz okno sjaje tatule. Nevesta leži bolesna. Raseca mesec bogaze i čedno puni činije. Iz mraka tkale dolaze sedaju oko sinije.

Ne množi se nego deli. Sa Urala sneg se beli. U tri kruga jedna tačka. Uvrh Sunca leži Bačka. U saksije Dunav lije: bidermajer, fantazije, čempres-drevo, bakrorezi, madrigali, san o brezi.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

) JELICA: Jedna mi je sluškinja u kujni, druga leži, štumadla mi je pobegla; zato moram sama služiti; no ja to virklih rado činim.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Zimi, dok moćna mećava vije i obnoć bura po šumi viče, Pijetao leži, pećice grije, a Mačak priča lovačke priče. U Mačka lula veća od glave, šalvare turske od svile blijede, odbija

BAJKA O DOBROM ĆOSI Na kraju zemlje planinski lanac, diže se gora, zeleni džin, u gori leži duboki klanac, tamo se krije čarobni mlin. Ko mlinu dođe u suton siv, otud se više ne vrati živ.

Sada mu meca opasno prijeti, sprema se, kaže, da mu se sveti. Kraj bukve leži njivica prosa, po njemu, jutrom, sija se rosa kao da blista kamenje drago, pa vrapci Ćosi mira ne daju, od same zore

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Ja sam se uvek divila, kad jedan čovek tako mlad uspe u životu. To je divno videti. Izabela, molim te, leži mirno, ne udaraj me po grudima. Divno je videti čoveka koji zna gde treba da troši snagu.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

2 Od kapija tvrdih Vindobone grada Do obala cvetnih gde proleće vlada Grob do groba leži i svedoči javno, Da ginusmo slavno. z Pa i ovaj spomen, gde zamišljen stojim, Jeste nemi svedok o viteškoj sili...

Pa kakva želja, kakav san Zanosi naše grudi, Kad novo doba, novi dan, Godinu novu budi? Položen leži britki mač, I štit i koplje sjajno — Ni lanca zvek, ni ropski plač Ne ruži vreme bajno.

I novo leto, novi god, Sa tron a rujnih ruža, Ljubeći mirni ljudski rod, Prosvete mač mu pruža. Položen leži britki mač I štit i koplje sjajno — Ni lanca zvek, ni ropski plač Ne ruži vreme sjajno.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Na dnu se glasovi prekora sustiču ka čoveku pod višnjom što leži umoran i gladan; poslednji sam u lancu sveopštih psovki. Nemam na kome da se iskalim.

zemljo moja pozobana jaoh dane svud su naše rane u okolu pepo dokolu mrak nek pada da ne vidim pokoru sve po polju leži smrću pjano samo konji ržu za petama majku zovu ja im nosim vodu devojka je rodila mudraca sve ih pojim iz moga

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

pritajeni kult prema moćnoj carevini potamneo, jer su ljudi videli kako carski vojnici povijaju kičmu, a onaj čelik leži nemoćno u prašini. — Znaš... nema tu šta... — govorio mi je samouvereno podnarednik Trailo. — Ovaj...

Ali je mučno posmatrati onoga jadnika koga je zrno udarilo u glavu, pa mu pozadi viri parče mozga. Leži jednim obrazom priljubljen za zemlju, jedno oko mu poluotvoreno i vlažno. Još diše i nesvesno pomera ruku.

Koliko li njih leži još po jarugama i njivama. I iznenada mi pade na pamet, šta li je bilo sa onom patrolom. Mučila me je strepnja da ne

Starci i žene se okupili oko topova, po kojima leži s prsta debela prašina. Devojke se presamitile preko plota i zadirkuju umorne vojnike. — A je l, bolan, jesi l ženjen?

Najednom se sve utiša. Samo noć i jeziva tišina... Petar nišandžija obrglio cev i ukočeno gleda u daljinu. Tempirač leži potrbuške, obuhvatio šakama lice i gleda u zemlju. Pomoćnik nišandžije iskrivio glavu i otvorenih usta blene u noć.

— Zar je toliko blizu? — Na ovome mestu je do šezdeset metara. Gledao sam zapanjen kako potporučnik mirno leži i puši cigaretu. Usiljavao sam se da budem pribran i miran, kada gotovo za vratom osećam dah neprijatelja.

— i oči Aleksandrove zasijaše. — A... ja! — narednik kao da se jedva priseti. — Ona je, ovaj... bolesna i leži. — Ene, a od čega? — Aleksandar se unese u lice naredniku. — Ne znam... glava je boli i leži... — Slušaj...

bolesna i leži. — Ene, a od čega? — Aleksandar se unese u lice naredniku. — Ne znam... glava je boli i leži... — Slušaj... Idi joj kaži da sam ja lekar, pa da je pregledam. Narednik u nedoumici pogleda u mene. Ja se nasmejah.

Zamukla je pesma... Vojnici šapuću kao u kući gde leži težak bolesnik. Davno su oni pregoreli sebe, ali ih muče sada zlokobne slutnje i teška neizvesnost.

Ali naše trupe na Drenu zastadoše. Vidimo naš streljački stroj poravnan kao na vežbalištu, kako leži i ni maći se ne može, jer je obasut strahovitom mitraljeskom vatrom.

A u vojsci su sve potrebe propisane i svaka stvar leži ako se stavi na odgovarajuće mesto. Istraga ne pomaže. Rat kao rat. I točkovi su nestajali.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ona zna šta je uzrok tome i oseća da ne može ništa učiniti da nestane ove pojave. Uzrok leži u njoj samoj, i on je tako tesno spojen sa njenim bićem, da se već više ne može otkloniti.

Ote mu se baš iz ruku! Gojko uđe u sobu, sede i reče Stojanu da priča šta je video... Prođe podne, Ljubica još leži na stolu; počeše deca dolaziti u školu, ona još leži, i vidi se samo kako joj široka leđa naglo odskaču od duboka

Prođe podne, Ljubica još leži na stolu; počeše deca dolaziti u školu, ona još leži, i vidi se samo kako joj široka leđa naglo odskaču od duboka disanja...

Uveče se dogovori sa Stojanom da sutra rano pozovu Velju. Izređaše se toliki događaji a njega još nema. A Ljubica leži, ili sedi po ceo dan. Od sinoćnje nesvestice oseća se veoma slaba, jedva se kreće.

A ovo... zar je ovo gnezdo!... On leži tu celo leto... sa njegovim odvratnim čičom, i ne razbira za mene... A i ja... tako isto. To nije kuća!...

— Tako, bratiću, vidiš... Kad je čovek bolestan, treba da leži... Gle kako mu gori glava, i ruke vrele... Ej, kukavče moj, hoće da mi te umore paksijani... da zakopaju živa čoveka!..

Dobro najposle... I čiča mu složi drugo odelo na stolicu, a ono mokro pokupi i odnese da ga osuši. Gojko leži sam već čitav čas, ne mrda ničim, ne pokrete se, kao mrtvac... Odjednom stade gledati svesnije...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Kad ujutru beo dan osvanu, Momak leži, ni glave ne diže, A devojka sitan vezak veze! 100. Žetvu žele tri jetrve, Legoše mi pospavati, Dok sa žita rosa

““ 218. Rosa pade te Morava dođe, Te poplavi Bogdanove dvore, A u dvore bolan Bogdan leži, Viče Bogdan ostarelu majku: “Ne daj, majko, voda me odnese, Odnese me na dno u virove!

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Na samo deset sekundi hoda od vas — počinje deveti vek! SIMKA: Ta vaša Engleska, ruku na srce, leži u senci užičkih vešala! I vi na pozornici, u tom vašem devetom veku, možete lepo da čujete pucnjavu iz dvadesetog!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Znam da nepomično leži jedan težak, ljubičast kamen. Podižem ruku, i spuštam je na vodu, sa osmehom. More i nebo, čim prođe podne, sliju se u

Kažu: tri srbijanska vojnika, kraj puta u Ipsos. U plićaku mora stoji jedna crkvica. Tu leži sahranjen Ljubomir Đukić, iz Užica. Malo dalje, iza jednog ćuvika, opet dva groba.

Zimi meko, bez hladnoće, sa pitomošću jednog zavejanog zeca što leži ispod bukve, na rasutom, opalom lišću. Nebo što diše u visoke, daleke topole.

Pa kažu: „Tu leži paša! – Prosjak! – Pas!“ A viču i francusko „tout passe“. I naše „prošlo“. Ti, međutim, stojiš nad širokom rekom, nad

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

jerusalimskih tvrdih bedema Još se ne diže tama nemila: S Istoka nema tanka bledila Zore, vesnice bliskoga dana— Još leži noć ko prikovana Ko crna krila mrtva gavrana.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

čuvenom gradu gde su naši prolili silnu krv, a kao kroza san se opominjem kako mi je govorio da baš tako nekako i leži gde dve reke teku kraj njega.

Ja držim, gospodine, da u tome leži savršenstvo i kultura jedne zemlje! — dodade ministar na završetku. — Imate pravo, gospodine ministre; i stranci vam

Saopštiše zboru srećan uspeh, dodajući kako tek sad vide kakva velika pamet leži u tom čoveku. — Nije se ni makao s mesta, niti glave podiže bar da vidi ko mu govori.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Bik Divonja leži uz vrljike i posmatra ludog Širgu; šta mu je, te dira junicu, kad vidi da joj nije do ašikovanja. Sivonja ga gleda i mrda

»Ala bi to bilo žestoko, — misli on: — idem ja 'vako u lancu, pa se tek odvojim u stranu, a tamo — leži on. Potegnem iz puške: dum! — on se zakoprca. Aja, ne valja; ne bi mi dali pare, ubio ga na spavanju...

Nestalo je zlikovca, a ostala jedna masa, koja te, svakim znakom, svakom osobinom, opominje, da pred tobom leži običan mrtav čovek. — E brate, ka' i svaki mrtvac! reče jedan iz gomile.

— Književnost i umetnost su za nas beznačajne stvari. Sreća i dobro jednog naroda ne leži u njegovom umnom i kulturnom napretku, kao što ste vi nekada mislili, već u mirnom i pravilnom toku života: kad ja imam

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Pa onda pomilovanja! Koliko sveta leži na robiji bambadava, pa i to ti je lep posao, samo kad je čovek vredan i okretan. Da li me sad razumeš?

(Osluškuje na Ivkovićevim vratima.) Nije ovde, otišao je u agitaciju. (Viri.) A govor eno ga tamo na stolu leži. (Vadi ključ iz džepa.) Dobro kaže Sekulić, da izmaknemo orman. (Otključava polako vrata, obzire se i šapće.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

I šta onda? Zar ne vidite: dečak je pogružen, kao car Koga su prognali iz domovine, tako svirepo ... — E, tu leži cela stvar, To jest, tu je ono što nije lepo.

čekaju godinu da moćno grane, Ona i mrtva nađe snage Da cvećem okiti svoje rane, Cvećem koje neće doneti rod... Leži, u travi, kao nasukan brod.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Ona lovi većinom noću, a danju leži nepomična, zarivena u blato, u kakvoj rupi na dnu vode, ili između kamenja. Zimi se zarije u blato, gde u letargičnom

Kao što je kazano, ona noću lovi, a danju leži nepomična, zarivena u blato, ili u kakvoj rupi, ili uvučena među kamenje.

nekad je obitavala odavno iščezli kontinent Atlantidu i rasplođavala se u blizini toga kontinenta, u oblasti koja leži od prilike oko 50˚ geografske dužine.

Nalazi se od prilike na trećini puta od Portugalije do Severne Amerike. Sastoji se iz devet ostrva i više ostrvaca i leži između 36˚−40˚ severne širine i 26−32˚ zapadne dužine (od Grenviča).

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

tako i ja prinesoh ovo, nedostojna raba tvoja, o Vladičice, Jefimija monahinja, kći gospodina mi kesara Vojihne, koji leži ovde, negda despotica. I priloži se ova katapetazma hramu presvete Bogorodice hilandarske leta 6907, indikta 8.

Rakić, Milan - PESME

Sad na razbojištu leži leš do leša. Plemići i sebri. Leži strašna smeša. Noć se hvata, Samo munja katkad blisne. Dok poslednje žrtve stari

Sad na razbojištu leži leš do leša. Plemići i sebri. Leži strašna smeša. Noć se hvata, Samo munja katkad blisne. Dok poslednje žrtve stari krvnik veša, Nepregledna hrpa ranjenika

'' Stara Gospa reče: ''Nek Morava, Koja nas je othranila, i grob bude''. I u srpskoj duši nikada ne spava Želja da se leži sred rođene grude.

Ali dirnuti rukom nije smeo Ni otmeno ti lice, niti usta, Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo Pod kojim leži kosa tvoja gusta.

NAPUŠTENA CRKVA Leži stara slika raspetoga Hrista. Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, samrt ista; Nad glavom

Po okviru utisnuta srma čista, A okvir joj rez̓o umetnik iz Debra. Takav leži Hristos, sred pustoga hrama. I dok neosetno, svuda pada tama, I jato se noćnih ptica na plen sprema, Sam u pustoj

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Čas proklinjem lanski po sto putah u koji me Turci ne smakoše, da ne varam narodnje nadanje. VUK MIĆUNOVIĆ LEŽI BLIZU VLADIKE, PRITAJIO SE KAO DA SPAVA, ALI SVE ČUJE DIVNO. VUK MIĆUNOVIĆ Ne, vladiko, ako Boga znadeš!

Pade Miloš, čudo vitezovah, žertvom na tron biča svijetskoga. Gordo leži veliki vojvoda pod ključevma krvi blagorodne, kâ malopred što gordo iđaše, strašnom mišlju prsih nadutijeh, kroz

Divlju pamet a ćud otrovanu divlji vepar ima, a ne čovjek. Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovjestvom. Ja se sjećam što si reći htio.

Turskoj kapi tu ime poginu, sva utonu u jednu grobnicu; mož i danas viđet košturnicu. POLIJEGAŠE VUK MIĆUNOVIĆ (leži zajedno sa serdarom Jankom) Kud, serdare, hoćeš s tom pasinom? SERDAR JANKO Da je metnem odzgor svrh haljinah.

(KNEZ JANKO LEŽI S KNEZOM ROGANOM) KNEZ JANKO Kako smrde ove poturice! Opažaš li ti štogod, Rogane? KNEZ ROGAN Kâ u zli čas, kneže,

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

je bila crna, meka, teška, tako da ju je uvek osećala kako joj, kad je raspusti po vratu i plećima, lako i senovito leži.

Išla je tobož da leži, spava, a u stvari da što pre ostane sama sa sobom, i da onda, sasvim sama u noći, pokrivena jorganom, nastavi što

Dovoljno je bilo da ga samo vidi: da je zdrav, da ne leži, i ništa više. A dalje: kakav izgleda, kako je obučen, gde sedi, s kim ide, bilo mu je zabranjeno da se raspituje.

I zaista, taj je seljak otišao, našao ga i video da ne leži. I to je bilo dosta. A što najviše mater umiri, to je što se i sam taj seljak bio iznenadio kad ga je, prelazeći u

do nje prekrstivši noge i jednako pušeći i pijući rakije, što joj amamdžika beše poslala, i to ne da i ona, kao ostale, leži, da se pari, već da čeka kada će Sofka biti gotova, pa da je kupa, trlja. I ta blizina baba-Simkina dođe joj još teže.

ugužvanoj anteriji, po njenoj šamiji, već ulubljenoj, sasvim prilepljenoj oko vrata, slepoočnjača i potiljka, videlo se da leži i spava tako obučena, i to više postelje, u kutu, na jastuku.

Pandurović, Sima - PESME

To je silazak zemlji gde mnoga krv mi lopi, Bezbroj ideja, nada, nežnosti gde mi leži; To je mistika što mi i um i srce topi I tupi ritam smrti — zaborav njen što sveži Umornu svest mi, koja otrov

IV Ona, bez sumnje, leži ovde smerno U uskom grobu, istrulela lica; Ona i ne zna da dolazim verno Dragani svojoj, uz pevanje tica, Svežinom

Ona, bez sumnje, leži ovde smerno S nadama mojim obojenim smrću, I ne zna da je pohodim još verno; A žuti crvi oko nje se zgrću, I piju

Nama se čini da je bilo bolje, Nama se čini da će bolje biti; A mrtvo leži našeg rada polje; Sadašnjost tupa nemarom se kiti, I kopni polet nadanja i volje.

dok park ovaj težak miris kadi, Vidim, sve više, da je sve to groblje, Humka do humke, koje vreme gradi, Pod kojim leži okovano roblje Večitim lancem samotnoga mira. Snaga, i polet, vedrina i lira — Ništa!...

Tamo, gde istina svršava se krug, Naša stara ljubav biće nova draž, I velikih snova najverniji drug Na međi gde leži istina i laž.

Danas je, najzad, za svagda prebolelo Večite rane od sudbine šture, I nepomično i voljno, druže, leži Na prostom stolu hladne prosekture U prolećni, kišan i turoban dan. Miran joj večit, nemenljivi stan! 17. IV 1929.

Što dublja nek bude naša mračna raka, Spomenik nad nama što veći i teži, I nêm, verni; jer će pod njime da leži Života nam kratkog uspomena svaka, Dobra, blaga, nežna, i k’o senka laka.

Samo jedna ljubav ne čili u pari Prolaznosti; samo jedna se ne menja; Samo svoja zemlja ne leži u bari Dosade; i pored sviju iskušenja, Sve se više voli što se većma stari.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

A nije htio, čuješ, da leži u ćeliji, no s nama, s nama je i jeo. Pa se zar i u snu onako raspriča i zanese. Kolika sam puta na čudu bio s toga...

“ upade Janko. „Ma što! nije tu nikakva zla. Priča u snu, kao što vam rekoh, pa ajde da mirno leži no se miče i razmahiva... Jednom kleknuo na prostiraču, sklopio ruke, pa stade da klanja, a sve uzdiše i nešto mrmoli.

Ćaše, ja mnim, toga puta ljosnuti u sred ognja. Od onda nijesam mu dao više da leži ukraj ognja, no ga uvijek rastavljao nekijem... I jutros, glejte, udario je zubma o cijev!

Dogodilo mu se kao onome grešniku u paklu, koji jednako gladan leži nauznak a nad njim se njišu grane sa svakim voćem, pa mu se primiču k ustima, a kad on posegne da uzabere, grane

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Nije sve zlato što se sija. — Spolja gladac, a iznutra jadac. — Pod jagnjećom kožom mnogo puta kurjak leži. — Ne gledaj vlat, nego klas. — Pauna gledaj, ali ne slušaj! — U crnoj zemlji belo žito rodi.

— Promišljam koliko ih ovđe bez pameti i bez lijeka leži. 9. O SVEŠTENICIMA 1 Pitao neki seljanin popa dubrovačkoga: — Dum-Lovre, u kojoj se crkvi bog moli a ništa ne

zahvali bogu što je tako spavao i oporavio se, pa odmah potrči konju da ga vidi i namiri, kad tamo, a to konj u košari leži mrtav.

MEDVED I SRETENjE Neki pričaju da medved koji, preko zime, leži u svojoj jazbini, na Sretenje, kad se sunce rađa, izide napolje i pogleda niza sunce.

— Ko pokopa popu bob u petak pred Petrovdan? — Krivo ralo Lazarevo krive laze razoralo. — Leži kuja žuta ukraj žuta puta.

(Jezik) 2 (PREDMETI) 55 — Bez kože uđe, s kožom izađe? (Hleb u peći) 56 — Bijesna kuja leži u ’rastovom panju? (Rakija u hrastovoj bačvi) 57 — Blesak, pa blesak, / i u blesku oganj gori — / i u ognju čovjek stoji?

(Zvono) 66 — Gora ovud, gora otud, među njima zmaj leži? (Češalj) 67 — Danju klanja, noću broji zvezde? (Đeram) 68 — Dva se brata pobiše, trećega život rodiše?

(Mesec) 251 — Vidi se, a ne da se rezati? (Senka) 252 — Vo bijelonja leži među hiljadu ovaca? (Mesec) 253 — Iz doline izlazi, za brdo zalazi?

(Pod kožom) 361 — Zašta se konj vodi na pojilo? (Za ular) 362 — Zašto vo leži? (Što ne može da sedi) 363 — Zašto kokoš kljuje? (Zato što ne može da liže) 364 — Zašto lovac zeca traži?

(Pijavica) 395 — Što bez nogu beži, a bez ruku grabi? (Riba) 396 — Što vo leži? (Jer ne može da sedi) 397 — Što živo rodi mrtvo, a mrtvo živo? (Kokoš jaje, a jaje pile) 398 — Što zec beži u lug?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad u jutru ustanem, a to vuci došli, te zaklali i izjeli moga čelca; leži med! po dolu do članka, a po brdu do koljena. Onda počnem misliti, u što ću pokupiti med.

Dva lokvanja oko panja. 19. Dva svijetle, četiri steru, a jedan misli da legne. 20. Dva dola supodola, među njima zmaj leži, đe zmaj leži, tu trava ne raste. 21. Dva se brata preko plota za brade vuku. 22. Dva stupca u nebo udaraju. 23.

19. Dva svijetle, četiri steru, a jedan misli da legne. 20. Dva dola supodola, među njima zmaj leži, đe zmaj leži, tu trava ne raste. 21. Dva se brata preko plota za brade vuku. 22. Dva stupca u nebo udaraju. 23.

29. Drven trbu, kožna leđa, dlakama govori. 30. Duži iver od klade. 31. Đe naš crvenko leži, onđe nikad trava ne niče. 32. Žuto mače pred Bogom plače. 33.

100. Rastov trup, ljeskov prut, a u njemu ognjen junak leži. 101. Rogom pije, rogom jede, rogom Bogu slavu daje. 102. Sav mrkonja leži, a pleće mu odi. 103.

101. Rogom pije, rogom jede, rogom Bogu slavu daje. 102. Sav mrkonja leži, a pleće mu odi. 103. Savi zlato, razvi zlato, a to zlato k'o i zlato. 104.

128. Uđe kurjak u tor, ovcu uvati, pa kost izjede, a mesa se ne dotače. 129. U jednom brlogu dvanaest nazimaca leži, a nijedan s kraja nije. 130. U jednom sudu i vino i rakija (pa neće da se pomiješa). 131.

dva gavrana te padnu na jedno drvo i počnu se razgovarati svojim jezikom govoreći: „Kad bi znao ovaj čoban, ovde gde leži ono crno šilježe ima u zemlji pun podrum srebra i zlata.

Kad ujutru ustanem, a to vuci došli te zaklali i izjeli moga čelca: leži med! po dolu do članka, a po brdu do koljena. Onda počnem misliti u što ću pokupiti med.

” zapita jeli to kuća toga i toga; a žena mu prenemažući se odgovori: „Jest, kuku mene kukavici, evo ga u kući gde leži mrtav.” Onda pobratim rekne: „Bog da mu dušu prosti! On je bio moj pobratim.

soba ukrašena zlatom i svilom i kadifom, u njoj nema nikoga do jedne đevojke, a ta đevojka leži na jednom krevetu pa spava. Čim carević uđe u sobu, otmu mu se oči gledati đevojku, kaka je vrlo lijepa.

jadu, da je kakvu drugu đevojku k sebi dobavio a njih zaboravio, pa se dogovore da navalice pođu u kamaru đe carev sin leži.

Sveti Sava - SABRANA DELA

kaže: „Evo, u zemlji toj uskomešaše se narodi, a blaženi otac naš, gospodin Simeon, bivši nam gospodar i učitelj, tamo leži.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

CMILjA: Ne stanuje, al tu je privremeno. ISLEDNIK: Imo bi sa njim nešto službeno. CMILjA: On leži u šupi, na nekim sicevima... Nešto je bolestan, nepokretan, — ne pomako se, dabogda! — jedva i sa štapom korakne...

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Ko to leži kâ mrtav? Izađe Duvalo na trijem, ogrnut rakancem, pa viče: — Ko je ubija redovnika? Koji je to poginuja?

Noge mu presižu dušek, koji mu je toliko godina dugačak bio, a kako leži nauznak, dušek malo što nije uzak pod njegovijem širokijem leđima.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Mi gledamo jedni u druge kao krivci. Leži gradski avgust na srcu kao tona. Ludi cvet nam bekstva već klija u nozi. Pršte trule zamke što nas večno love.

KULA NA PESKU Nije li kasno (sati jutra idu) Dodati opet neku reč toj hrpi Reči, što leži odavno u krpi Korica, negde na rafu, u zidu?

Ćosić, Dobrica - KORENI

Petnaest godina je prošlo, sada, sada će da vrisne puška. Dok ga dovuku do kuće, smrznuće se. Njegov leš koso leži u tami, naslonjen na nju i pokriven njome. U bradi se zgrudvala krv. Grudi su iscepane.

Đorđe u odelu leži na krevetu i, zgrčen kao gundelj, hrče. Simka stoji naslonjena na krevet i gleda u njega, slabo osvetljenog vatrom iz

i krugova oko strogih glava, jer svi drže mačeve i kantare više njene glave, a ona je pored kamene grobnice u kojoj leži jedna osušena, crna ruka; na slavi manastirskoj dvaput je videla tu čađavu ruku i bila joj ružnija od kozjeg čaponjka,

“ Za koju godinu i oni će pomreTi, POMISLIO je tada. I ne samo tada. Sećanje leti po selu, sada dok leži. Malo je onih koji smeju da mu se rugaju „Došljak“. Kad svane, oni neće braniti opštinu.

Sećanja su se kidala u gađenju od koga je trnula i bolela moždina u kičmi. Šta se to danas dogodilo i zašto on leži zatrpan u senu? Drmusali su ga. Simka i još neko. Vikali su nešto, a on je čuo daleke pucnjeve.

Može sad iz kreveta da ga izbaci. I iz kuće. Ne bi se opirao, niti bi bio uvređen. Na poljskom putu leži tako neka slomljena grana i gaze je svačija kola i opanci. ...

Pa onda: šuma, mesec i jedna ptica. On leži pod bukvom, miriše mahovinu, mesec po travi zažegao bela ognjišta, i sluša: tolika šuma, a sve radovanje jednim ptičjim

„I njega vodi!“ viknuo je Đorđe... Sada leži na travi kojoj je septembarsko sunce ispilo zelenilo. Čuje svaku otrovnu reč, davno izgovorenu. Žedan je.

— muklo odjeknu u rupi. — Jošje živ. Ali mu nije dobro. A meni pre tri dana dete, a večeras žena. — Tebi? — Još leži na dnu iskopanoga groba. — Tebi? — ponovi da sakrije radost i iznenađenje. — Nije samo meni. Svima.

Kako samo naopako spava! Nikad mu glava nije na jastuku. Uvek u krevetu popreko leži. Sećao se, pokojna mati uvek se hvalila ženama: „Moj Đorđe spava mirno, kao jagnje. Ne okrene se noću.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Oko česme gomila, što veća to i tiša: nem obruč sklopljen oko nizama1, obruč koji se sužava. Dečak, ranjen u glavu, leži, možda još živ. Pored njegovih nogu, taj razlomljen krčag; sa česme, voda otiče u tajac.

Tutnje na strmini između Jevremove i Jovanove i uvek izgaze senku u kojoj leži, na nekadašnjem izvorištu Čukur-česme, bronzani dečak, nekako sleđen.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

I zaman hita naše slabo oko Kule tog mora da pozna i spazi; Istina mora da leži duboko Mi nad njom gremo po neznanoj stazi.

“ J. Jovanović 3maj XXVIII Bolna leži, a nas vara nada: Ozdraviće, ozdraviće mlada! Naša nada - sen praznoga sena! Posedasmo pored odra njena.

neme, U toploj sobi, krevetu od kedra, I pod jorganima, kud su krizanteme Rascvale bujno - mlada, golih nedra, Tu leži žena. Pred njom, u ormaru Od ebanosa, ukoženi krasno, Taso i Platon... U kaminu staru Još živa vatra i crveni jasno...

U ruci bledoj kao hladni Paroski mramor, u to pozno doba Drži i čita moje „Pesme“... Jadni Pesnik već sto leta leži na dnu groba. Noć ne ide, stoji.

Ja vidim da sam pijan, i ako - zašto bih krio? Dirnuo pehar nisam. V. Ilić LVIII SOK U širokom hladu palmine lepeze Leži lepa Naksis. Podne je vrh Nila. Jato lasta negde prevrće i veze; I vazduhom toplim razleće se svila.

“ M. Mitrović LXXXIV Pustinja leži duga, i široka Veče, sja zapad... sve bukti u bl'jesku... Al' na njoj nikog - samo razasuti Skeleti neki vide se na

Sam kraj mirne vode, u noći, ja stojim, K'o potonji čovek. Zemljom, prema meni, Leži moja senka. Ja se noćas bojim Sebe, i ja strepim sâm od svoje seni. J.

No slast ženskog tela ne pozna: od srama Umre... sed k'o ovca, malen kao jare... Epitaf: „Tu leži Pasko Zade, mili Knez... (i tako dalje), uspomene jasne!

J. Dučić CXIII NAPUŠTENA CRKVA (iz pećske okoline) Leži stara slika raspetoga Hrista. Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, Samrt ista; Nad glavom

Takav leži Hristos sred pustoga hrama. I dok, postepeno, svuda pada tama, I jato se noćnih tica na plen sprema, Sam u pustoj

Ali dirnuti rukom nije hteo Ni otmeno ti lice, niti usta, Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo, Pod kojim leži kosa tvoja gusta.

Jerusalimskih Tvrdih bedema Još se ne diže tama nemila; S istoka nema tankog bledila, Zore, vesnice bliskoga dana; Još leži noć, k'o prikovana, K'o crna krila mrtvog gavrana.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Kada su ga njihovi odgovori zadovoljili, on im reče: „Pogledajte sada na onu svetlu zvezdu što leži na kraju rude velikih nebeskih kola, spojite je u mislima sa polarnom zvezdom, pa propratite pogledom putanju te zvezde

Šesto je zvezda Zevsova; eno je onde na jugu. Sedmo je zvezda Kronova koja leži malo dalje, na desno. Idućih noći pratićemo kretanje tih pokretnih zvezda u odnosu na zvezde nekretnice, koje su

Pitagora poče da priča. „Moje rodno ostrvo Samos nalazi se pred maloazijskom obalom nedaleko od onog mesta gde leži lepi grad Milet, sa kojim je moj otac Mnesarhos vodio živu trgovinu.

No ptice lešinari nalaze obilnog plena, jer na isušenom tlu leži bezbroj stoke, pocrkale od gladi ili žeđi. „Poplave Nila ne dolaze svake godine tačno u isto doba.

„Poplava Nila pretvori celu zemlju koja leži između libijske pustinje i arapskih planina u jedno ogromno jezero. Varoši, sela, naselja i gajevi palma pretvore se u

„Uhvati sada, Parolo, ovaj čvor koji leži između dužina od tri i četiri jedinice, ti, Glauko, uhvati ovaj drugi čvor, a ti, Piteo, ovaj treći!“ Oni to učiniše.

U ovom slučaju je kvadrat hipotenuze, dakle, jednak zbiru kvadrata obeju kateta. Naslućivao sam da iza ovog odnosa leži prikriveno nešto važnije i opštije.

„Koliki je taj broj?“ „Četiri na kvadrat daje 16, a pet na kvdrat daje 25; traženi broj leži između 4 i 5“. „Dakle?“ „Taj broj jednak je 4, uvećano za jedan pravi razlomak“.

Za Mesec sam odabrao crnu boju zbog toga što je on u ovom slučaju mladi Mesec. Njegov centar leži, kao što vidite, na ovoj tankoj plavoj pravoj liniji koja spaja centar Zemlje sa centrom Sunca.

Trougao, ograničen ovim telima, pravougaon je, a njegov pravi ugao leži na Mesecu“. „Sada je jasno ovo: izmerim li onaj ugao tog trougla koji leži na Zemlji, onda sam u stanju da izračunam

„Sada je jasno ovo: izmerim li onaj ugao tog trougla koji leži na Zemlji, onda sam u stanju da izračunam kako se odnose međusobno otstojanja Meseca i Sunca od Zemlje“.

„Tim načinom“, reče on, „našao sam da je onaj ugao trougla, ograničenog Zemljom, Mesecom i Suncem, koji leži na Zemlji, samo za 3 stepena manji od pravog ugla“.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

zdravo“ ga zaboleo taban, pa ga čitavu godinu dana gadno sprečava da se, pored najbolje volje, vrati na „Dobro polje“. Leži on tako blaženog izraza, podnimljen na ruku, pa mu se iskrivio i nabrao zatiljak kao u vola, i jedi pukovnika: — Je li,

— Pa ’nako, žao mi, setio sam se. U desnom redu, kod srednjeg stuba, podnimljen na dugoj maljavoj i koščatoj ruci, leži na svom krevetu, više koga se prema glavi nalazi poličica sa puno staklarije, medikamenata i knjiga, profesor Ljubišić,

“ Leži tako kapetan Borić i podseća se trenutka kad je saznao strašnu vest. Tada mu se najedanput učinilo kao da se sve oko nje

I tu, ponova besnim, ustajem, jurim natrag kući. Smelo ulazim unutra, pravo u očevu sobu. On leži na gomili belih jastuka, brzo diše, brzo, krklja.

da mi lepo, polako i potanko, ispriča šta se to dogodilo i kako se ratosiljao onolikih leptirica zbog kojih, vidim, leži sa ugipsanom nogom i sa puno nekih ogrebotina i modrica na obrazima.

“ Pa se za tren oka razbegao narod. I za malo, pa samo crvene policijske kape stajahu oko Ilije Ilića. Leži on krvav, izgužvan, žut, stenje, previja se. Iz kose mu curi krv, crno praznično odelo sve u prašini, opancima izgaženo.

„bolan ležim na petіt régime“, samo da štogod povrati od one predratne mere, ali sve uzalud i bez vidnoga uspeha. Leži tako Ilija Vasić na „petіt régime“, pa mu se ponekad dosadi sva ona dijeta.

Moja kožna torba, otvorena nasred sobe, uvek mi se pomalo činila stvar u vezi sa mrtvacem. Leži ona nasred sobe, pa ostavljaju i trpaju u nju, pakuju i slažu svega nešto moga i od mene.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

I, kao što uvijek biva, tanja krv pretegne, i slabost nadjača snagu. U tom i jest nevolja, u tom leži opasna snaga slabosti: što ona nagriza, rastače, i najzad neminovno savlada snagu. Poznata priča!

Ljudi vole sve svoje, pa i svoje slabosti. I svoju ranjavost, i svoju zlu sreću, i svoje prokletstvo: i u tome leži jedan dio nas. I to naš najprisniji, najkrvaviji dio. Kako bismo ga dakle mogli ne voljeti? Na koncu, sasvim shvatljivo.

duševne patnje; svi mi znamo da njima nije strana diskriminacija lijepoga i ružnoga, svi mi osjećamo da u njima latentno leži neki estetski kvalitet, da su one podobne za estetsku preradu, pa da se od njih doista kasnije često i prave poeme i

Znao sam da mu žena boluje od raka u utrobi i da će uskoro umrijeti. Zamišljao sam kako u noći leži pored nje — ona spava a on bdije — i u njoj nezaustavivo nešto raste, raste. (A dokle će, mili bože, tako to da raste?

Negdje duboko zapretana u djetinjem biću leži jedna ćelija u kojoj tinja besmrtnost. A odmah do nje, u neposrednom susjedstvu, druga ćelija u kojoj drijema smrt.

Sve to leži ispremiješano i grdno zbratimljeno u zajedničkoj umrlosti. I ponekad se čovjeku ne čini bez razloga što avionske bombe,

S nekom zebnjom otvorim sandučić i uzmem je među ruke. Nagonsko traženje leži u nemirnim djetinjim prstima. Oni xoće da sve spoznaju opipom — prsti tih slijepaca sa široko otvorenim očima — i da iz

se ta moja vječita bijela vrata zaklopiti kao nadgrobna ploča nad jednim neprijaznim izrazom, čiji će otisak ostati da leži na meni dok ga ne smijeni kakva druga impresija, i trajati jednu svoju malu vjekovječnost.

I to nešto kao da ne leži samo u ljudima, u kretanju i migoljenju živog ljudskog stvora, već i u prirodi, u čitavom njenom ritmu, pa i u takozvanim

I sve redom pipaju prstima. A nije to samo zato da se uvjere jesu li zrele: tome, bar dijelom, uzrok leži u nekom defektu, ili u specifičnosti njihovog spoznajnog aparata: ono što nisu svojim prstima taknule i opipale, ne

I njeno se držanje svakog doimalo odnekud čudački, neodgovorno. Činila im se luda: gle: sin joj tamo leži mrtav — a ona baza po mjestu, zaviruje u ribarnicu, razgovara o koječemu s dućandžinicom na pragu, zadirkuje Vinku da

U stvari, u osnovima svake filozofije leži, kao njen kamen temeljac, jedna naivna samoobmana, jedna dječja igra, koja se sastoji u tome da se glava nastavi na rep.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

mogao s pouzdanjem tvrditi, da na duši ovoga plavuškastoga visokoga mladića, koji tako bezazleno i blago gleda, leži bar jedno ubistvo. I naposletku, drugovi su se revnosno čuvali.

stoj !«... i puče puška... Potrčasmo tamo, i Vidim Dobrosava, gde skače u potok... Pogledam: onaj leži u potoku, a Dobrosav ga drma za ruku. — »Šta je bilo ?« pitam Dobrosava. — »Ja stojim, veli, pod prozorom i čekam...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

dva gavrana te padnu na jedno drvo i počnu se razgovarati svojim jezikom govoreći: — Kad bi znao ovaj čoban, ovde gde leži ono crno šilježe ima u zemlji pun podrum srebra i zlata.

Ležala je tako i đubrila se. Pitali ga seljani: — A be, budalo, a što ne rabotiš onu tvoju livadu, nego ti leži tako bez vajde? On im je odgovarao: — Kako ćy da je rabotim, kad je na njoj vrzino kolo?

tamo, al̓ ima šta i viđeti: soba ukrašena zlatom i svilom i kadifom, u njoj nema nikog do jedne đevojke, a ta đevojka leži na jednom krevetu pa spava. Čim carević uđe u sobu, otmu mu se oči gledati đevojku, kako je vrlo lijepa.

Tada reče teta: — Eno, pobratime, vidiš tamo na kraju onaj zlatni krevet, tu leži careva kći; sad otidi tamo, pa zgrabi carevu kćer zajedno s poplunom i brzo je donesi ovamo.

— Ništa, šta bi bilo? — odgovori on. Oštar Dan priđe k stolu, te podigne pokrovac; ali dijete leži zaklato. Tad ga Oštar Dan prihvati rukom, a dijete se makne jedanput, a poslije se digne.

— te ih dovede do one jame i otvori kapak, kad ima se šta vidjeti: trideset pustahija jedan na drugom mrtav leži, a kraj njih blago na gomile. — Kupite — reče sluga — što se može natovariti u ove vreće.

Kad ujutru ustanem, a to vuci došli te zaklali i izjeli moga čelca: leži med po dolu do članka, a po brdu do koljena. Onda počnem misliti u što ću pokupiti med.

zapita je li to kuća toga i toga; a žena mu prenemažući se odgovori: — Jest, kuku mene kukavici, evo ga u kući gde leži mrtav. Onda pobratim rekne: — Bog da mu dušu prosti! On je bio moj pobratim.

stranac — „koji je iz zemlje kao iznikao” stativa — na razboju za tkanje jedna od dveju uspravnih gredica između kojih leži bratilo stio — hteo stisnuti se (na koga) — baciti se stožina — kolac strn — klas koji ostaje na njivi pošto se

Petković, Vladislav Dis - PESME

otvoren prozor, nestašan i mio, Na zavesu vetrić nevidljivi sleće, I njome se igra bezbrižan i čio; Noć na polju leži, mir se po njoj kreće.

Svuda zemlja; vidik pao. Vlažna tama Po zvucima, preko mira, leži, spava. I tišina u dolini zaborava Mirno trune. Nigde ničeg što se budi. Sumaglica. Noć bez neba. Pokrov studi.

1914. PROLEĆE 1915. GODINE Opet nam je zemlja teška k'o tamnica, Pomrčina gusta nasred grudi leži. I varoš i voda, brdo i ravnica — Sve je jedno danas, sve grobovi sveži.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

A ti stihovi glase: “Tamo u praskozorju hladan i bled Leži on bezživotan, ali lep, A ozgo iz neba vedrog i visokog, Ču se glas, pade kao zvezda: ”Ekscelzior”!

A ti stihovi glase: “Tamo u praskozorju hladan i bled Leži on bezživotan, ali lep, A ozgo iz neba vedrog i visokog, Ču se glas, pade kao zvezda: ”Ekscelzior”!

- Bog šalje sunčeve zrake - rekla je - da bi istopio led i sneg u rano proleće i da bi povratio u život sve što leži beživotno u hladnoj grobnici, u nedrima majke zemlje, smrznuto ledenim dahom zime.

Njegov prvi predsednik bio je Helmholc. Moderna nauka o zračenju leži na osnovama koje je postavio Kirhof i na brojnim eksperimentalnim podacima koji su dobijeni u ovom institutu pod

, spasla Srbiju od jezive pustoši strašnoga tifusa i da nekoliko Amerikanaca, žrtava ove nemani, leži danas sahranjeno na srpskim grobljima?

Slaba tačka svake demokratije, posebno onda kada se ona slabo razume i ostvaruje, leži u verovanju onih koji vrše političko pokroviteljstvo, da svaki čovek može da vrši svaki posao kao i bilo koji drugi

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Sjeli su kao i drugi na ivicu puta, do samoga mora, na odvaljeno kamenje što leži po još nedograđenoj cesti. Vade kruh iz torbe, krmadaju ga, no nekako im se ne prima zalogajem u ustima; zvijeraju

Po sobama već osvaja mrak; stvari se tek naziru i gube svoj posebni oblik, a po prikrajcima leži sve nagomilano, kao u snopovima. Cvijeta pođe ravno k velikom zrcalu, s očitom voljom da se u nj pogleda.

Gledaju školjić Propad: leži kao neman na moru, kose hridine nadigle se nad pučinu, a ispod njih more je tamnije boje; izbočite stijene svijetle se

A uokolo njega u moru osule se mrke škrape, oko kojih oduvijek krkoće more. Malo niže, pored njega leži Medvjed, a ispod njih, kroz uski tjesnac, naziru se Blizanci, jednake veličine, jedan do drugoga, sa uokolo sijaset

— Je! — potvrdi stari ribar. Sama lađa doplovi do mrtve lješine. Mrtvac nauznačice leži između škrapa: kosa mu se rasula, na po otvorene oči uprte su u prostor, lice sure boje, kao i sve stvari uokolo, a

I ona, gledajući u mrtvoga Marka, ne misli no na svoje nejako čedo... A Marko leži na vlažnu žalu, nepomičan, mokar; zrake sunčeve kao da hoće da ga isuše, ugriju; pred njim je noćašnjom olujom

U donjemu delu sklonio je Pavle od ljuta vremena nešto sitne slabije stoke, a oko ognjišta već nekoliko dana leži bolesna junica pored stare mu majke: red je držati kod vatre, jer bi inače od zime onako bolesna poginula.

Nasred kuće, među hambarima i sanducima, ognjište je, na kome još vatra tinja; s jedne strane vatre leži stara majka, a s druge strane — žena, a raspružile setaman kao dva priložena badnjaka.

Koliko sila vode, pa kako mirno leži i plavi se! I koliko boja, šara... I, gledajući u pučinu, oseti da mu se u dušu uvlači neka čudna mekota, pitomina...

dovuče se umoran i slab u hlad da opočine, a kad ga, oko dve ure, Lazo htede da probudi, prenerazi se videvši ga gde leži bled, zatvorenih očiju, a kapci mu modre se.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

godine za Pravdinu anketu „Zašto se naša knjiga ne čita?“ Mesto koje nas zanima glasi: „Tu leži kriza naše knjige. U rasnosti, u osećanju naše sredine, našega mentaliteta, naše evrazijske psihologije i južnoslovenske

Slika dobijena u tropičnom obrtanju razvija se kao da je stvarna. Začetak takve pojave nalazimo u stihu: „na stolu leži mrtvi leš tame“.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Večitog poljupca sanja, u stvari, jednom „u godini dana a nekada i u dve i tri godine” da kao nekada, još detetom, leži u sobi; no u isti mah nije dete, već odrastao, gotovo star čovek.

Ovoj za san tipičnoj vremenskoj kontaminaciji, i dete i star čovek, pridružuje se prostorna kontaminacija: leži u sobi a jednovremeno vidi ono što se nalazi u dvorištu, bašti, u susednim ulicama, pa do reke i van varoši.

velikoga okeana brzamo, čekajući kada će zaći sunce i prisloniti se dan i proći tamna noć i zimska beda što nad nama leži. Jer nema onoga što nas savetuje i od tuge što nas oslobađa.

214 Potvrdu da je on zaista taj Petar nalazimo još dvaput. U Poljskoj ga, dok leži u krakovskoj bolnici, doktorka zove „Pubi”.

I očigledno je da mu je dao književnu ulogu koja zavređuje da bude potanje razmotrena. Dok leži u kolima koja se kreću, glavni junak vidi oblake otprilike onako kako su viđeni i u prvoj rečenici romana: „Videvši iz

A da Vuk Isakovič, dok leži u kolima, zbilja svet posmatra očima koje ga propuštaju kroz jednu vrstu sna, to nam dosta jasno saopštava i autor:

Svakako je to jedan oblik pesničke epifanije. 338 Ovde se Vuk Isakovič ne kreće, nego - duboko utonuo u premišljanje - leži na obronku ispod jele, ali je dinamika opažanja postignuta tako što mu Crnjanski pogled usredsređuje prvo na kamenice

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

pa priđe Vujani n bolno je zagrli, ovlaživši je nelažnim suzama: — O, sestro, koliko bi bila srećna da moj sin leži mesto tvoga Jablana!.. Da Bog da majka ni jednoga kod kuće ne zatekla ako je ovo laž!.. A razume te što ne kukaš.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

— Povrati se deda ribar svojoj starici. Tu sad oči razrogači: sve je kâ i pre. Malena im krovinjara leži kraj mora, Na pragu je bab’-Anuška tužna, nevoljna; Na ruku je naslonila lice plačevno, Uz nju stoji raspuknuto staro

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

EVICA: Šta je to poezija? RUŽIČIĆ: Niže neba i previše ljudi, previše pregrdni planina leži pačezemni prestol, na kojemu pjesnoslovije tiho toržestvuje.

Krakov, Stanislav - KRILA

Samo dole kraj jezera potmulo tutnji. — Ne volim ovu tišinu. — šapće okrugli kapetan Buda ađutantu, koji kraj njega leži. — Ovo nešto znači. Ne sluti na dobro. A, šta veliš, Duško?

— Poginuću, — strah struji kroz dušu majora, i očajna ruka prihvata čuturicu. I duško leži kraj njega i drhti. Kuršumi mu presekli sećanja i misli.

Čulo se kako gore u noći klokću mitraljezi. Neke druge prilike se sad kreću i trče pred njima. Po zemlji nešto leži tamno i nepomično. Prolomiše se odjednom komande kroz mrak i pucanj, zaljuljaše se strojevi, pođe se na juriš.

Znao je kome lekaru treba platiti pa da se dobije bolovanje, i najzad saznao da on leži u Mijinom krevetu. Bio je najavljen veliki broj novih ranjenika, te su stare rasturili na sve strane.

I Duško je odjednom osetio tugu kao da leži kraj nečijeg mrtvačkoga odra. A pukovnik je i dalje govorio, a najviše o svojim bolestima. Šta ih je on samo imao.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Ona koračaju gipko kao u igri. Grupa mladića sjajno drapiranih leži po jednim stepenicama. Oni su naslonjeni jedan na drugog, ćutljivi i mirni kao u pozadini kakvog herojskog i klasičnog

Kraj moje postelje, gušter, koga sam noćas pre no što ću zaspati oterao iz moje vreće za spavanje, leži mrtav sklopljenih očiju. Plav, sa žutim pegama i žabljom glavom. Naprasna smrt puna tajanstvenosti!

U dvorištu, samo dva-tri metra od mog stočića na kome imam da jedem, leži na asurici gubavac čije su noge sasvim pokrivene ranama.

da je sa strane jedna streja, da je pod tom strejom postelja od bambusa i da na njoj, uvijen do brade i drhteći, leži neki starac. On ima neku belu kapu na glavi, grozničave oči, skeletski lik koji se svršava u belu bradicu.

U prvoj ćeliji na malo slame sedi, ili više leži no sedi, jedna mlada žena u sasvim šarenom arapskom kostimu, pozorišnom, punom krepova, zlatnih vezova, šalvara,

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

) PETA SCENA Soba u Stanojevoj kolibi prazna; po njoj se vide razbacane krpe, haljine, na patosu leži ispaljen pištolj, itd. Stanoje gleda oko sebe. GLAVAŠ: Nje nema tu!... Gde je?...

Tâ me izgore! Spa... so... Zbo... gom!... ŠESTA SCENA Pred Glavaševom kolibom Glavaš leži mrtav, a u zastavi vidi se kako koliba gori... Turci se skupili oko mrtva Stanoja, s golim noževima.

ISAK: dockan je sve, U krvi svojoj leži vojvoda! SPASENIJA (poražena, gleda nemo u mrtvo telo): Mrtav je on!... Grozni su oni što ga ubiše!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Zar ne vidite da mesto, gde ste vi uobrazili da nešto vidite, leži skoro spram samoga Aleksinca. Zar bi Turci napustili ovako lep drum do same Tešice, pa se kosom provlačili do nad sami

Ne možemo. A ko će nam priskočiti u pomoć? Bugarska leži obćorena, Bosna i Hercegovina takođe, Grčka i Rumunija mudruju, dvoliče — dvoličnost je udeo sviju slabih — Rusija se

Zatim počnem nailaziti pojedine trupove. Ovde leži jedan polunag, izvrnut na trbuh, sav uprskan krvlju, lice mu ne vidiš, ali grčevito stisnute pesnice kazuju poslednje

Tamo udesno otegao se drugi, leži poleđuške, i on je polunag, naduo se, koža mu na trbuhu pukla, te i utrobe gmižu hiljade krupnih, belih crva, oči

Još malo dalje leži poleđuške lep mlad nizam, sasvim je obučen, samo mu nema fesa i — temenjače. Karteč je odneo oboje.

Opet dalje, opet dalje. Stoj, ovde ne možeš dalje, moraš nadaleko obići: ovde leži čitava lesa ljudskih trupova, zahvatio ih plotun iz šanca, pa ih sve položio jednog do drugoga; gle kako su jedan na

Ovde je šuma, hladovina, pa trupovi, naročito koji su obučeni, još nisu počeli da trule. Gle kako leži ovaj kukavac, do njega tikva s vodom, a u peškiru komad hleba i pregršt kuvana kukuruza; ovo nije nizam.

Koliko li ih ovde leži? Ništa se ne poznaje, ni glave, ni ruke, ni noge; užasne granate napravile su od sve ga groznu, krvavu kašu.

« Sad pogledaj ovo bledo nizamsko lice, što leži tu pred tvojim nogama. Je li, ti ne vidiš ništa u onim razvučenim, od predsmrtnog užasa nakaženim crtama?

Kad bi kojom nesrećom Turcima pošlo za rukom da pregaze Srbiju, ovaj, što leži ovde, ne bi imao od toga nikakve vajde da je ostao živ.

Ti si ga ubio, jer bi inače on tebe ubio, ali kad ga vidiš gde leži ovako uništen, požali ga; on to zaslužuje, on je kukavna žrtva tuđe obesti, grube, surove vlasti, iz čijih ce nokata

Požali dakle i ovoga kukavnog varvara, što ovde leži pred tobom, kao žalosna žrtva svoje umne tame I prestupnih težnja turskih velikaša.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Ne mogu ga u vis bacit’ — Pa nek stoji iza svega Međ Srbima kao spomen Mog života i vašega. II Bolna leži, a nas vara nada: Ozdraviće, ozdraviće mlada! Naša nada, — sen praznoga sena — Posedasmo pored odra njena.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Kao oko... A nad nama se razleže prasak pušaka. Malo niže puše se kazani. Okolo vojska leži kao snoplje. Bolničari previjaju ranjenike. Neki su već pomrli, te im tu, pored nas, kopaju rake.

Izložio sam mu šta se dogodilo. On se diže i podboči se rukama. „Bre, pa ovde pred tobom leži ceo streljački stroj. — Nanovo je sišao.

Prilegoh uz njega. Ne smem da se maknem, da ne bih odao znake života. Koliko vidim, nema metra gde ne leži mrtav ili ranjen vojnik. Moji bolovi su sve jači. Došlo mi je da zakukam... do neba.

— Bre, bre... šta se izmotavaju ovi lekari. Što nisu prosto napisali: potporučnik Vlajko izrešetan kao sito! A leži već šesti mesec. Tu skoro, kad su mu oslobodili ruke od zavoja, bio je veseo i po ceo dan kretao prstima.

Sa onoga brda ciče puške, a mitraljez kao da štepuje, pa samo soli oko nas. Neko kuka. Jedan ispred mene leži ia leđima i krv mu kulja iz usta, a on nemoćno zabada prste u pesak. — Napred, izginućemo ovde! — viknu neko.

— Uh, ala vuždi kao mečka! — veli ordonans Gruja, koji leži ispod zemunice. Za brđane vojnici kažu: kevću kao psi. Rovovci grokću. Poljaci prašte. Haubica grmi.

Onda baci šlem na krevet, protrlja čelo i skrušeno sede. U zemunici je vladala grobna tišina, kao da među nama leži mrtvac. Mačka se protegli i skoči mu na krilo.

Onda parčad od granata. A tamo u trnju probijen šlem. Zatim prebijena puška... Među onim kamenjem leži čovečja noga, ali samo gola kost, koja se pomaljala iz jedne potkovane cokule.

Za sobom je ostavio ženu i dete. Strašno je to kad se pomisli da oni njega iščekuju, nadaju se, a on leži mrtav. Sišli smo brzo do svojih konja...

— Ovde je trebalo izgraditi jednu veliku zgradu, kao muzej, gde bi se smestilo sve ovo što leži i propada... — O-ha!... Štagar je tu bilo, kad sam ja došao! Ali svet raznese sve! — govorio je vojnik graničar.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

b'jelu; Pojas joj se crven vidi, razdrežen niz stranu, Niz vrat vlasi, vlažni jošte, vozvještuju pranu; S jedne strane leži žezal obmotan u cv'jeće, S druge — s biljem kotarica, koje ljubov kreće; Na krilu joj šareni se, ona se osmjeva, V'jenac

Vuk lažom kuje braći okov. Njija se drvo svobode Serbom. Car Murat leži. S mačem u desnici, Nazad gord speši Obilić k svojima. Opet ga reč zadana vrati K sultanu. Gnječi mu petom šiju.

U nedostatku bjedstvenost nije ti; U žeđi k veštma nesitoj leži ta! Izlišnost želje sreži ravno Silama; biće ti duša mirna.

Zuji pjesne glas presvjati Dirne l’ pjevčik u klavir, Mir se taki mora sjati, U soglas’ju leži mir; Mir da svagdi mi snujemo, Mir tam’, ovde bude s nam’; Mir u pjen’ju da čujemo, Mir i glasi odziv sam.

ne smeje, Ljubov uvek ljubjaščeg me beži; Men’ veselje radost i ne veje: Mome skorb i jad na srcu leži. Srce mi se uvenuto vadi Ljubvobolnih, tužnih iz prsiju; Lepom sve na miru mi se gadi: Smutio, tavno sve mi pred očiju.

Hodite, setni potomci, spravljajte majci opelo, Snažna bivša negda, Srbija mrtva leži. Narod bez svesti stenje, jer strasti je trzaju mrtvu, I slepoća duha crni joj iskopa grob. Gdi je Srbije grob?

Marica? Prilip? Ah, sva bedna zemlja opšti plačevni je grob. Srpski rode, prekidaj Grozne suze prolivati: Mrtva leži tvoja mati, Tvoja slava, tvoja dika.

Crni slovi neizgladni Na grobu joj natpis reži: „Ovde Srpstva majka leži, Od sinova ubijena. 14. Pitaš gdi su gradovi, Gdi su carstva mnoga, Kud tolike prestole Sudba vrže stroga?

Konji vrište, Majke pište, A junaka rane tište. Složno, braćo, Srbin bije; Miloš gdi je? Murat leži, Turčin beži, Srbinu se sreća smeši.

Gle Severina grad, u razvali leži sahranjen! Gdi su bile kuće, gnjizde se gušteri sad. Nije l’ to predel Dečanskoga negda oblasti, Gdi je Srbalja mač

Pomoći nije, Žalost, ah, pije Serbija. Bolan Đorđe u Topoli u postelji leži, Desna ruka klonula mu, Turčin većma s’ ježi.

Samo hoda, i čita, i katkad zaklopi knjigu, Stane, za se gledne, nekog izgleda, vidiš. Malo dalje leži čistina ograđena šumom, Trava — kadifa meka, šuma — neprovidan zid.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

U gipkosti lakoga pokreta, U oblini nadzemaljske slasti Jošte rukom netaknutih dojki. Moć u licu, u osmejku leži, U rečima milozvučnim živi; A svemoćnost u bistroj je kapi Što po licu pritvornosti vešte U odsudnom zatrepti

STANIŠA: Pa ko sme reći — Da na Latinke rubin-usnici Pritvorstvo leži srca lažljivog, Kad evo suštu zbori istinu!... (Baca joj pred noge donesene darove.) Evo! I uzmi, naša nesrećo!

Bojić, Milutin - PESME

Vruć, zapahnut mirom i muzikom boja, Sa dosadom Čovek svu tu raskoš motri, Leži sirov, krvav, pun dlake i znoja, I traži u suncu da svoj odgled smotri.

Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada, Leži groblje hrabrih, leži brat do brata, Prometeji nade, apostoli jada.

Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada, Leži groblje hrabrih, leži brat do brata, Prometeji nade, apostoli jada. Zar ne osećate kako more mili, Da ne ruši večni pokoj palih četa?

Sahranjeni tu su nekadašnji venci I prolazna radost celog jednog roda, Zato grob taj leži u talasa senci Izmeđ' nedra zemlje i nebeskog svoda. Stojte, galije carske!

Zar nisi gorda kao bescen urna U kojoj leži prah mrtvih careva? A ti si tužna. Stid ti obraz preli. Razumem. Ova noć svetla i burna Traži u nama blesak palih

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

se momak i devojka,/ momak nažnje dvadeset i tri snopa,/ a devojka dvadest i četiri/ Kad ujutru beo dan osvanu,/ momak leži, ni glavu ne diže,/ a devojka sitan vezak veze!).

Jakšić, Đura - PESME

Pod mahovom leže stare slave znaci, Oružije svetlo, konji i junaci... Sve tu mirno leži, pod stenom strahote, Iz prašine njine gušteri se kote...

U Podgoricu 1857. Gornjak je manastir, zadužbina cara Lazara, leži u najdivljem predelu pored Mlave, na granici između Homoljskog i Mlavskog sreza u Požarevačkom okružju.

izusti, Zasiktaše noži ljuti, Zazvečaše puške tanke, Crne puške belgijanke: „Buljubašo, žena beži, A u našoj krvi leži Krv kosovska, krv junaka, A krv taka Ne zatrepta od Turaka!...

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

a tako su izgledale i susedne kuće, tako ulica, tako iza njih čaršija iz koje se čuo tih žagor, — sve kao da se odmara, leži.

Da može rahat, raskomoćeno, bez brige da leži i da se odmara. A drugo, što, istina, niko drugi nije znao i što je Mladen tek docnije kada je sasvim porastao doznao,

Jedino što bi se primećivalo da ona zna, to je bilo za vreme ručka, kada za sofru svi sednu a otac leži. Od gorčine, bola, njoj bi čisto zalogaji u grlu zapirali.

sam, u postelji, može ako ne zaspi, mirno da misli na sutrašnjicu, kako sutra da radi, pazari, pa uveče isto ovako da leži, odmara se; eto, zato je Mladen bio kao što treba, svakad umeren, tačan, pametan.

Čak, kad bi joj kazao da se noću iz svoje kuće, preko visokog zida, popne i dođe k njemu, tu, u baštu, da do njega sedi, leži, i da joj on — ne ljubi, već samo da joj svoju ruku metne ispod lica, oko grla i oseća kako ona miriše, topi se, a više

I zato, čisto od jeda, ostavlja čašu i leže, ne da spava, nego da leži, sluša kako noć tiha, za tolike mirna, zadovoljna, polako sve se više hvata, dolazi... A njega san ne hvata...

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

s., 204). Kad čovek leži na travi blizu b., ne mora se bojati da će ga ujesti zmija (»zbog mirisa«, LMS, 139, 88). Lek od bolova u nogama i

izvadi pa se naopako baci na mesto gde krava leži, govoreći: kakav b., takvo vime; kako se u toru b. preokrenuo, tako se u kravi mleko preokrenulo (Karadžić, 1, 1899,

ječi, bob boboče, greda leži za svu kućnu čelad« (Sarajevo, GZM, 6, 666). Naročitu snagu ima j. koji se ubere na Biljani petak (cf.

a tu se ostavlja žrtva precima i o Badnjem večeru; kad se živom čoveku daje pomana, dok svi ostali sede za stolom, on leži pod stolom).

Ćipiko, Ivo - Pauci

I leži to zapretano u duši, i kad se stakne, izbiva: i kod rođenja, i u strasti, i u smrti, i ispoljava se u tajanstvenom nagađa

Oko njih leži satrven, pogažen snijeg, i lijepo se vidi trag njihovih noćašnjih stopa. —Volila bih da nam je novi snijeg zameo trag —

Vojkan, posrćući, svali se u jarugu. Neko vrijeme leži u njoj, da najposlije, grdeći jednako, s nategom izvuče se i, teturajući, uputi se iz varoši.

Imaj ti dobra gospodara, pa se ne boj nikoga, već boga! U Ilijinoj kući logom leži sinovac mu Niko. Otkada mu roditelji pomriješe, živio je inokosan u svojoj kući.

Ždrale i Krilo nadimak im je u selu. Niko leži uz vatru, pod kabanicom. Nad njim stoji junac. Nešto je bolešljiv, žao ga Iliji, jer ga već hvata u plug, pa ga je

Uputi se planinom ravno k jami, gdje još snijeg leži, da se napije vode snježanice. Uđe u jamu i izvadi komad snijega, postavi ga na nagnutu ploču, kao što je i dosada

Još leži, otpočiva pusta, ali kad je božje sunce zagrije, a već je na domaku, bog će blagosloviti težačke trude, zemlja će se oki

Rade potrbuške leže na branu, suveznik bocnu dešnjaka i volovi povukoše. Rade leži, ruke i noge ispružio, pa mu se po zemlji vuku, pritisnuo uzoranu zemlju da njome seme pokrije, a priljubio se uza nju kao

što izlažaše u podlisku novina; u dokonici rado čita romantične i kriminalne stvari, i lijepi broj takovih knjiga leži u ormariću do „vrtajmovice”, redom poređanih.

Jedan od njih reče mu da stari Ante — bog ga pomilovao! — leži u kući mrtav. Mladić ne reče ni riječi, no odmah za njim uniđe u kuću.

Ivo je gledao preda se; odmah iza zastora ležao je mrtvac. Oči su mu bježale k njemu i pričinjalo mu se da leži posve iskipio na krevetu...

Ivo sažali mladića, a poslije, kad je o tome razmišljao u svojoj sobi, događaj ga takne i potrese. Leži, a ne spava mu se.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Kažu da sam ispod mantije poturio osušenu ovčiju kožu i da me trnje ne dotiče. Kažu: udobno leži Prohor, vara nas lakoverne, ali Bog koji je svuda i koji sve zna, vidi njegovu podvalu.

Onaj gavran od maločas leži u podnožju jelke slomljenog krila, a iznad njega beli krst, isti krst, iste veličine i oblika kao onaj na Dorotejevim

No lepši mu je prizor: Bogdan u težinovom močilu, vodenički kamen mu na trbušini leži, daždevnjaci mu gmižu po čelu, belouške mu se zavlače u uši a kraj nosa mu ženka tvora okotila tri mladunca.

Ništa nije ostalo od njegove revnosti. Pretvorio se, gotovo preko noći, i sam u uobraženog bolesnika što nepokretno leži u postelji i ječi od bolova kad ga neko gleda. Doduše, njemu je osobito prijatno.

Rešio sam da iskoristim um te grbave spodobe. Otišao sam kod njega u odaju gde leži bolestan i pokušao da ga nagovorim da mi pomogne.

Ne zanimaju je bitke i ovi ljudi koji padaju kao snoplje, štiteći nju i njen posed. Verovatno leži na svojoj mekanoj postelji od perja, u finim čaršavima i strepi nad sudbinom svoga vidarčića.

Često se budim u toku noći obliven znojem od straha, nešto glomazno i teško leži mi na prsima, ne da mi da dišem. I uvek taj isti san. Močvara po kojoj plivaju lešine svih onih koje sam voleo.

da njegov uzorni život smesta bude nagrađen ovde na zemlji, za zlikovca je mač, ptice grabljivice da mu razvlače drob dok leži u jaruzi, sam, rasporen, bespomoćan u gnjiloj truleži i smradu.

Prošlo je sedam ili osam dana, najviše deset, otkako leži dole i već je uspeo da se tome potpuno prilagodi. Mito kaže da se smejao (razdragano, zadovoljno) mrdanju mišije glavice

sa zaobljenog svoda, u dubini vri grotlo podzemne reke, oči se teško privikavaju na tamu, nema gde da se sedi ili leži, čovek tu mora prestajati na jednoj nozi, kao čaplja. Tu se ne možeš razbaškariti i dremati.

Na desnoj obali Belog potoka, na utrini gde trava nikad ne poraste duža od pedi, leži Vilinsko gumno. Tu vile za noći punog meseca, nage i raspuštenih kosa, igraju kolo oko nagog mladića što još nije

Dole ispod mojih nogu leži naša dolina, skrivena odasvud gustišem graba, bukve i cera. Nikakvi puteljci do nje ne vode, izgubljena u ovom zelenom

Ilić, Vojislav J. - PESME

To je, možda, izraz dubokoga bola? To su, možda, reči koje kletvom zvone? O, koliko snova, nadanja i muka Zariveno leži u kamenju tvome, Što ih sruši smrti oružana ruka U danima slave, u pomamu svome! I ti jošte živiš!...

Sunce zori ne izlazi, Dragoj dragi ne dolazi. Kao odziv bojnoj trubi, Momče jedno samrt ljubi. I dok mrtav junak leži, Vranac konjic poljem beži. Pram njegove guste kose Jecajući vetri nose I gde pade, krsta kije, Gusti bršljan da se vije.

Milu sen Zaludu srce sniva, I zaman traži oblik njen Nju vreme maglom skriva. Tako je! Mirno drema bog, Prosuto leži vino, Pod gordom krunom carstva svog Nemirni dan je sinô I sve za blagi odmor zna O, meni bruji glava; Spokojstva,

Čudna, mračna pesmo! Ko je tebe pisô? I u kome groblju leži otac tvoj? Strašan je i tužan tvoj sumorni smisô Kô i život moj.

neba Kolesnica zračnog Feba; Gde pastir, okićen vencem, s pastirkom iđaše sretno U grad i polje cvetno; Istina božanska leži u drevnoj prošlosti tvojoj, Kad duh slobodan beše.

2. Od kapija tvrdih Vindobone grada Do obala cvetnih, gde proleće vlada, Grob do groba leži i svedoči javno Da ginusmo slavno. 3. Pa i ovaj spomen, gde zamišljen stojim, Jeste nemi svedok o viteškoj sili...

Kraj vlažnih zidina tvojih gomile kamenja stoje I urna bačena leži... I po kamenju tvom Ja stupam umornom nogom, da ime urežem svoje Na sarkofagu tom, U kome počiva život minulih vekova

Čujete l' moju tugu? Ja plačem u tišini... O Eho, po daljini, Pokloni glasak drugu, Što bled i mrtav leži U sumornoj dolini. Kô kedar oboreni, Kô cvetak mirišljavi, On ćuti... Teško meni!

Ja plačem u tišini... O, Eho, po daljini, Pokloni glasak drugu, Što bled i mrtav leži U sumornoj dolini... 1888. KORINTSKA HETERA Krilata božice moja, hajdemo u doba ono Kad Helagabala Avgust vladaše

Prilično vremena prođe dokle se razabra malo i k sebi zabunjen dođe. On vide da nije vajat no čardak na kome leži, Oseti nekakvu studen, a koža čisto se ježi; I glava teška mu zdravo.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Valja, dakle, da se vratim u svoju naslonjaču. Preda mnom leži Beograd u potpunoj tami, nešto se desilo u njegovoj električnoj centrali.

Odmorimo se i prikrimo se ovde da nas niko ne vidi. Na kraju ove aleje leži cilj našega putovanja, a njemu se smemo približiti tek kada nam izdišući plamen na njegovom žrtveniku dadne znak da su svi

O tome nas uveravaju i naše oči. Duboko pod našim nogama leži Vavilon, zavijen u prašinu i, maglu od isparenja Eufrata, koji se jasno ocrtava, išaran otsjajem vatrica zapaljenih na

Ova zvezda pripada jatu Maloga Medveda, a leži u tamnoj okolini, u produženju stražnih dveju zvezda Velikoga Medveda.

Nama Polarna zvezda izgleda nepomična zato što ona leži daleko, daleko u produženju Zemljine osovine. Mi bismo je videli i u po bela dana na istome mestu, kada je ne bi Sunce

Počeše da me zadirkuju, a kad ja, sa lukavo izračunatom namerom, stadoh zamuckivati, oni se međusobno pogledaše: tu leži zec! Grci i diplomate su u takvim delikatnim stvarima puni takta; oni mi dadoše punu slobodu kretanja.

To je Aristotel! Mi se vraćamo natrag, ponoć je davno prošla. Cela varoš leži u dubokom snu. I mi smo osanjivili, pa tromo koračamo kroz tihu, pustu ulicu. Čujemo topot konja.

To je jedna vrsta mola, jer s njegove druge strane leži još jedno pristanište Aleksandrije, u koje se ulazi zapadno od Farosa; mi ga raspoznajemo po šumi kataraka koje vire

U takvom raspoloženju uputih se na Kalemegdan koji leži u blizini Ministarstva. Tu je proleće već granulo i ispunilo vazduh svojim mirisom, koji se kroz grlo zavlači do samog

U jednom od mojih pisama, ja sam već spomenuo nebeski pol i polarnu zvezdu, i rekao da ova leži, tamo daleko, u produženju Zemljine osovine.

Te dve tačke lako ćete naći na karti - jedna od njih leži u jatu riba, a druga u jatu djevice. Prva se zove proletnja, a druga jesenja ravnodnevica; kada Sunce u njih stigne, onda

Moj prijatelj, menjajući svake treće godine svoj poziv, sada je profesor amerikanskog koledža u Bebeku. Ovaj leži u divnom parku na visokom bregu koji se uzdiže nad Bosforom. Onamo rado svraćam.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

„Jao, mama, udavi je, Odnese mi ticu,jao! Ne daj, mamo, da poije, Ne daj, mamo… Jao … jao!“ Eto leži nesretnica, Baš ni traga od života: „Moja tica, moja tica! O sirota, o sirota!

Stanković, Borisav - TAŠANA

Sećaš li se zašto sam ja tada, uvek, pevao istu pesmu: »Bolan mi leži Kara-Mustafa, bolan mi leži, hoće da umre«? TAŠANA (poniknuto): Pa zar si ti i tada to mislio?... Bože, Bože!

Sećaš li se zašto sam ja tada, uvek, pevao istu pesmu: »Bolan mi leži Kara-Mustafa, bolan mi leži, hoće da umre«? TAŠANA (poniknuto): Pa zar si ti i tada to mislio?... Bože, Bože!

Ali, sigurno je na groblju. Sigurno se opet u kakav stari, već ispucan grob zavukao i tamo leži, pošto ga tu, kao bajagi, niko ne može upaliti. (Odlazi.) Graja na ulici. Čuju se uzvici dece: Žiž! Žiž! Paraputa!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

A i bez novina, kud ćeš većeg užasa: sin na robiji. Majstor Kosta je poavetio. Ristana leži, kažu da je udar kaplje. Srećko je sad sav oslonac i snaga.

Na kući majstor Kostinoj dve rode, ali bi prikladnije bilo da su dve vrane. Ristana leži u vodenoj bolesti i dići se neće.

Tamo na obronku, u jevtinijoj i tešnjoj grobnici, leži sestra gospa Nolina, lepa Julica, i s njom njen „Markiz”, njen srednji muž, drugi od trojice.

Rajnhart, od gospa Nole prozvani Luka. Šlajferova žena leži daleko, u Nemačkoj. A uz drvenu katoličku kapelicu legao je na poslednji odmor živahni „gospodin župnik”.

Ne dozivajući nikoga, ušla je. Muž njen, razbijene lubanje, leži na podu mrtav. Usta začepljena, pocepan, izgreben. Julica se kroz nesvest trza i ječi.

Hranim i branim decu koja nisu moja. Ne znam ponekad za šta Boga da molim. Da mi da snage da onu zemljetinu, što leži kao neka porodilja, da je ščepam i ispravim, i načinim od nje brda i planine!... Eh, Bože! mislim što ne mislim.

— Uh, lenja ravničarska voda! — gunđa u sebi gospa Nola brišući se po rukavu od blatnjavih kapljica. Tu će sad da leži dok je vetar i sunce ne dignu, ili dok se ovo malo kaldrme pod njom ne ugnjili...

Udovica, kao sve udovice, plače, seća se da je ženska glava, i da će teško biti bez muža. Rajnhart leži u sanduku kao neki gušter: suv, tvrd, nekako sav zelen. Vetar, stud, kiše i uvek mokra siga istrošili su ga.

Milan leži. Njegova pluća pod jednom strahovitom infekcijom, propadaju iz minuta u minut. Profesor je tumačio đacima tip bolesti:

Pavle dobio jak napad glavobolje i leži u hotelu. Oca Milanova prihvatila srpska đačka kolonija. Između ostalog zato da ide s njima po kancelarijama, daje

Što rekao gospodin Joksim: Ne zna se ni zašto svetle zvezde onda kad ceo svet žmuri. Na klupi pred kućom Pavlovom leži pas frau Rozin. Digao se, zadržao Pavla u koračanju, i zagledao mu se u oči. Pavlu se oči napuniše suzama.

— Užas! — grozio se Branko. — Mati mu leži u Austriji, sin živi u Londonu, otac sahranjen u onom delu groblja u koji nesrećni Pavle ne može leći, jer pravoslavna

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

je neki mladić miromrsce i miroljupce oružijem napao, na tri stotine juriš učinio, pedeset potukao, i sad u tamnici leži i tako dalje, od kuće do kuće idući, stigne najposle i do čestitoga age, gdi pridoda da je isti mladić neopisane lepote.

Onda ćeš jamačno potražiti dobru aginu kćer, i bar možeš reći: Ovde leži pokojna moja nesuđenica. Sad su joj na vrbi kosti, Bog da joj dušu oprosti. Dixi!

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Svi klasični narodi koji su nosili suknje propali su i izumrli. No tragedija čovečanstva ne leži toliko u njihovoj propasti koliko u tome: što su ti narodi propali, a suknje su ostale.

pokrivala je jedna ogromna mrlja od mastila, tako da smo mi bili ubeđeni da je to upravo Crno more, a tamo gde treba da leži Afrika bila je velika rupa, te nisi znao da li su to Englezi iskopali Afriku da nađu faraonske grobnice ili je kakva

govorima navede kakav latinski citat, jer kad bih rekao na primer: „Gospodo vama koji verujete da u demokratiji leži moralna snaga jednoga društva, Raphanuѕ ѕatіvuѕ...

“, onda bi to još moglo značiti: „Gospodo, vama koji verujete da u demokratiji leži moralna snaga jednoga društva, rotkve vam strugane!

ružnim pojavama; poeta uze da golica moju sujetu, uze me savetovati da se ne odričem svoga prvenčeta, jer preda mnom leži velika budućnost.

Uostalom, teškoća reforme braka leži i u tome što niko ni do danas nije načisto s tim šta je to brak. Malo je pojava u životu o kojima je tako mnogo

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Mi se digosmo. Jedan dohvati zatvarač. Priđoh Petru. Ali on je izdisao... Malo dalje na drumu leži podnarednik Žika, ječi, a i konj pored njega ranjen, i već se trese.... Zapali su u snop mitraljeza.

Izvađena zrna iz čaura rasuta po zemlji, a polupane i izbušene čaure rasturene na sve strane... Pokraj puta leži nečiji leš unakažen i sagoreo.

Konji brekću i sa njih se puši para. Sa planine duva oštar i hladan vetar. Pod nama leži bela ravnica, kao razgolićena, i na njoj se još jasnije vide putevi i utapkane staze. A tamo daleko je zemlja naša.

Na putu se isprečio konj u snegu. Sa njega je skinuta sprema i grešna životinja leži nemoćna, grizući sneg. Teško je za konje, jer nisu pojeni ceo dan. Na celom putu nigde vode.

Potpukovnik Petar sa vlada sebe i zastade. Beše tu i jedan komandant pešačkog puka. Između ljudi ugledasmo gde leži na zemlji jedna žena, a pokraj ne je sedelo dete od četiri do pet godina i plakalo.

nagona za poslednjim dahom, oči su plamtele, i bludeći tražile ma jedan zalogaj samo, ma i mesa one mrcine što leži pokraj puta. Bili su to poslednji trzaji mnogih.

— Jeste li videli?... Jednu auf!... Ha!... Ha! — Opa, đoko! Sad ćeš videti tvoga boga... O... o... o!... Ne verujem! Leži kec... Ajd sad kralj... Aha... Održ!... Oćeš ljudski, sveca ti tvoga, pa me i drugi put prati. Oho...

Petrović, Rastko - PESME

celu noć tu iz sebe kao basnoslovni mač; nastalo bi krvoliptenje za slikom koju utisnu tada noć i lovac Mâč; pred nama leži mrtvi vepar, vetar i tolike zvezde. Gle, sipam krv, zvezde i salo u ovaj pehar; možda i preterujem meru alkoholstva...

mu je potrebnije da govori - vrlo usrdno, kao da se kaje za svoju sumnjičavost; što pak laganija, jedva dotičući ga se, leži mu tvoja ruka na ramenu, on je još uvek uzbuđen i bolan, ali ga beskrajna nežnost obuzima prema tvom prijateljstvu - ne

U začeću, usnih samom, da granam život sa Bogom, Zbog nerazdvojnosti, u sramu, da leži sa mnom on, Da ja sam njegov zao duh, on meni duh svetao, Da nema neba nit greha gde ne može nam biti dom Da praštati

je u srdžbi Nešto što niko neće razumeti Nešto što vas duboko rani i gde ne možete čekati da se zaboravi gde žena koja leži na pesku izgleda vam toliko u vama i toliko izvan vas gde ljudi koji pevaju izgledaju tako izvan vas da se osećate na

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Bojim se, videće me stariji, trgovci, ljudi... Ne žalim što troši, rasipa. Srma, svila neka je na njemu. Eno, hat mu leži. Sluge ga jašu, da ne oslepi od siline. A što on da ga ne jaše? Zar nema gde da izjaše?

»Ona nas, Cigane, i ne gleda«. TOMA A, neće? ARSA Neće. Eno, Alilov sin, Asan; otac mu, Alil, bogat, »na parama leži«, i hoće je. Prosi je toliko puta! TOMA Pa što ti, bre, to ne?... Kakva si ti vlast, kad ne možeš?

TREĆI ČIN PRVA SLIKA Gostinska soba Hadži-Tomine kuće. Na sredi sobe, na dušecima, leži Stojan, opkoljen, ututkan jastucima i jorganima.

« I ja ću da poginem! To da pevaš ti. Poginuću, hoću!... Sin mi leži bolan — mrtav neka je! KOŠTANA (uplašeno, bolno): A ne to, gazdo! TOMA (ne slušajući je): ...Ženu? Nemam.

Šantić, Aleksa - PESME

Zora. Radosno miris veje Rose i meda. 1914. POGLED S VRHA Lepote! uz reku, kao labud beo, Leži Mostar i, pun sunca, adiđara, Sav trepti, i stremi s kopljima munara Kao da bi nebu poleteti hteo.

1918. NOĆ U TRPNjU Trpanj ćuti. Pred njim leži voda plava. U daljini s lađe laterna se žari. U obruču spila, kô same utvari Što iz mora streme, mali zaton spava.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Car je, ne jedanput, zadrhtao od Markova gneva. Očevidno, to nije nikakvo prijateljstvo. Ali tu leži i velika protivrečnost.

U toj pokornosti caru — ma kako ona ograničena, nestalna i neznatna bila — leži najdublja sramota. Narodni pevač je svestan toga, narod je svestan toga.

jeste Miloš od Pocerja, drugo jeste Toplica Milane, a treće je Kosančić Ivane; bacio ih na dno u tavnicu, đeno leži voda do koljena, a junačke kosti do ramena.

Uvati me Vuča dženerale i još moja oba pobratima; bacio nas na dno u tavanicu, đeno leži voda do koljena, a junačke kosti do ramena.

tebe izgiboše, Velimiru junak sveza ruke, saveza mu i noge i ruke, pa eno ga pije rujno vino, a Velimir u travici leži“. Progovara Vuča dženerale: „Ne boj mi se, moja snaho draga! Sad ćeš viđet, dok se starac krene!

25 MARKO KRALjEVIĆ I ORAO Leži Marko kraj druma careva, pokrio se zelenom dolamom, po obrazu srmajli-maramom, čelo glave koplje udario; za koplje je

mu sablja okovana, na sablji su tri balčaka zlatna i u njima tri kamena draga, — vanja sablja tri careva grada; u krilu mu leži pavtalija, na njojzi je trideset karika, svaka pavta od deset dukata, kod nišana od tridest dukata, više zlata nego

kulu, od Stojana uzima oružje, pa oružje nosi u riznicu, a Stojana spusti u tavnicu, u dubinu trista endezeta, đeno leži voda do koljena, a junačke kosti do ramena.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Pa da sad pođemo u šumarak — predloži potištena Lunja. — Možda on, siromah, leži negdje gore ranjen, a mi tu pričamo. — Pa dabome da leži!

— Možda on, siromah, leži negdje gore ranjen, a mi tu pričamo. — Pa dabome da leži! — nadureno promrmlja Stric i već je zamišljao sebe kako, teško ranjen poput starinskog junaka, leži pod jelom zelenom, a

— Pa dabome da leži! — nadureno promrmlja Stric i već je zamišljao sebe kako, teško ranjen poput starinskog junaka, leži pod jelom zelenom, a Lunja se naginje nad njegovo lice i tiho pita: — Hoćeš li mi rane preboljeti?

— Eto ti baš, nek vide da sam mrtav! Jovanče poviri iza žbuna, stuknu i prošaputa: — Pst, evo nekog, leži! ... Pazi, pa ovo je Stric. I Nik poviri i reče, takoćer šapatom: — Pa da, to je njegov šešir. On je.

Pseto je ispružilo svoju glavu s desne strane Save, uzduž Bosanske Posavine, dok dječak leži u Slavoniji pritiskujući uvom planinu Papuk kao da odozdo osluškuje nešto vrlo zanimljivo.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Odelo nam je vera s dobropoteklom; sedeć na hjeruvimeh, samozavijen s krpetinami na zimi u jasla leži. A na proleće ptičiji glas u pustinji čuće se. Joan preteča kano lastavica zapojaće.

POHVALA BESEDNIKU Tko ljude urazumljuje, Tome razumu njegovu nejma kraja; Ko zna potajnu Što leži u čijem srdcu, Kako taj knjige ne bi znao?...

Vešte i bistre oči tome valjadu da proznadu što u čemu leži; mnogo je i prevarno; dosta mnogi uzalud i troše se i kopaju, al’ i opet ne odstaju se toga im zametna posla, nego

Al’, sve mrtvo leži. Ni duše žive čuti se nigde. Onda razljuti se car, vide: sva pusta zemlja, nigde ni čoveka i grad prazan, — a toliko

Pak sade leži zatvoren u tamnici radi ono tuđega dobra, a ja niotkud ništa ne mogu dobaljati da bi mu bar isto suha hleba mogla

»Onde, veli, leži svakojaki turli, turli lep mermer na izbor, štono na jedni i potpis ozgor ima potpisan kako se imenom koji nazivlje.

I ako za svoje spavanje i ležanje ne traži postelje tko, a ni koga prostirača ni pokrivača, nego na goloj zemlji leži kinjeći svoje telo Boga i duše radi svoje, a sotoga steče u sebe kašljicu i drugu bolest, te niti bude za koju hvajdu

K zemlji glavom, k nebu umljem! Zmija ti pod glavom leži. Oš, paaso! nejma ti stojišta! Namigljiva oka i poželjiva boka. U prevratna vremena neprevraćen.

Jednome daš, a stotinu ih s krivdom zaneseš. [Lebdi] ka štk nad ptići. Blago mu u hrpa skupljeno leži te čami strepljeći nad njim, ka na vazduhu uproleće ptica tresigaća što se trese.

I gori je od poganina. POGREBNA BESEDA Ja čovek, tko je i što li je braćo! Evo, ne leži li ovde, ka i ostala trula kladina, jošte smrdljiva, i našto je više krome crvlju za ized?

Ono jede i pije i nosi se i ponosi se, krade i laže, i blud tvori i lenji se te leži i spava i s drugima se vadi i bije se, — a nije ja!

Ama, toga se ne može naći, ko bi pravo, sve do kraja iscrpao, takvo je to nebrojeno blago što u božastavnom pismu leži. Ka neke nedoznane nas porne zlatne rude, te koliko dublje kopaju, toliko više kipe napolje struje razumne!

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

ete... Zone... zdravo li je? Što raboti? — Pa, sedi si... — Znam de... Može i da leži. — Hehe, — osmehnu se Vaska. — Lele, bata-Mane, kako zboriš pa i ti!... — Što si zbori? Zbori li?