Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pa si zborim u pamet: „Bož’ke, koja će mi sag bidne snajka u ovej poklade!?...“ A lepe, pa ubave što su — lelee, Jevdo, oči da si ne skineš sas nji’! Ja gi sal gledam, pa si seirim!
Dva sand’ka puna, bre brate, ete, da prošćavaš, sve kurvinske stvari!...“ — Lelee! Ne zbori si!... — veli uplašeno Jevda.
Kakva je ovo vera, vikam? Ela ovamke da vidiš tvojega jevropejskog „galanterista“! — Lelee, tugoo! — uzviknu Jevda sva preplašena. — Crna Perso, što ti se odi dete napraji! A Mitanča — što napraji? — Ešek!
— Zar čorbadžika?... — Lelee, — osmehnu se Doka — malko li gi znajem?!... E, što je bila ona Sika turena u pesnu? Za koga se poješe u onuj pesnu, u
— reče i ljutito zalupi vrata za sobom n ostavi ih zaprepašćene. Samo su se krstile i vikale: — O bože, o Gospodi! Lelee! Što si napraji džumbus i rezil’k! Tolika larma probudila je, naravno, i staroga hadži Zamfira.
“ A one ga pitaju koju će da uzme, a on kaže: „Sve po avliju i po sokak“. Svi se smeju i vele: „Lelee, ludo je, ama pa si znaje što si je poubavo!
„Ih, što je nesrećnik!“ vele jedni. „Lelee, kuče u čašire!“ smeju se drugi, a on igra, pa i njemu smešno, ali ništa ne govori.
da će ga možda poslati gore u Grac na više trgovačke nauke (na što se tetka Uranija grohotom nasmejala i rekla: „Lelee, staro magare, ta mu se sag toprv setiste za samaricu!
Ili je krišom pogledaju, mere je očima od glave do pete, vrte glavom zabrinuto, sažaljevaju u sebi, šapćući: „Lelee“, ili puštajući zvuke „ccc!“, a to sve Zona, naravno, da i čuje i vidi, pa joj teško, i plače po vazdan...