Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
III Gospodar Sofra ima petoro dece. Pera je najstariji, pa onda dolazi Lenka, Pelagija i Katica, i mlađi sin Šamika. Devojčice kao tri ružina pupoljka, između petnaest i deset godina.
a kad su ga krstili, dobio je ime Aleksandar, no gospodar Sofra skopčao je oba imena, i dobi treće ime — Šamika. Lenka je katkad morala i u dućanu pomagati kad je vašar, ili inače kad ima mnogo mušterija; tako isto i gospođa Soka, premda
Kod gospodara Sofre i šegrt za trpezom ruča. Mati se tek katkad digne da nadgleda, a Lenka i Pelagija služe. Tu je i Pera. Katica sedi do Šamike, „malog fikala”.
Kad se malo podgrejaše, dođe domaćinu volja da se malo popeva. — Ded, Lenka, popevaj! Znaš one moje. Lenka je već znala šta otac želi, namesti malo usta, pa započne.
Kad se malo podgrejaše, dođe domaćinu volja da se malo popeva. — Ded, Lenka, popevaj! Znaš one moje. Lenka je već znala šta otac želi, namesti malo usta, pa započne. „U mjestu prijatnom, tihoj pustinji”...
Sirota Lenka usiljava se svakako, al’ su ih muški matori glasovi nadmašili, dok ne bude prinuđena pre svršetka umuknuti, i pred
Kako su to bili divni prelasci iz jednog glasa u drugi! A sirota Lenka, lepša nego njena pesma nije imala pred očima svež jutrošnji cvet, mladost, koji bi joj žice srca zategô.
Gospođa Soka je imala divan porod. Lenka već prešla petnaest godina, rekao bi da je već sedamnaest, tako je razvijena.
Stvor, stas divan, jedno prema drugom sve srazmerno. Lenka ima lice ovalno, pravi rimski tip, obrve kanda hoće da se sastave.
Kosa mu se spustila u gustim svilenim burmama na čelo i uz vrat, pa mati i sestra Lenka rado bi se, prstima u njoj spletajući, igrale i milovale. Već Šamika ide u školu.
Gospodar Sofra pozove ga jedne nedelje na ručak. Na ručku se lepo ponaša. Frajla Lenka učtivo ga poslužuje, ali je ozbiljna. Profit baca oko na nju, ali ona ne da svoje zenice, ne da svog pogleda uhvatiti.
Frajle čuju to pa se kikoću. „Ne zna igrati!” Treba frajla Lenka takvog đuvegiju! Sad bi rad Profit u drugoj sobi, da se malo umiljava, ali ne zna kako će.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Odgovaram ja njima. Šalim se. Bile su sve naše: tetke, strine, ujne, neke iz komšiluka; a bila je i ona, Lenka. Samo ona, kao meni u inat, nije se dala da je vidim. Šalim se ja s njima, jer znam da mi mati nije tu.
— I okretoh se. Više mene ona, Lenka, stoji. Čeka da se ja osmehnem, pa onda ona. U desnoj joj se ruci beli nova korpica, a u levoj „kosirče“.
Osta samo peteljka. — Čekaj. Ja ću... — I saže se. Obrazi joj plamte, ruka drhti, a tako je topla, meka i mila. Lenka odseče grozd. — Evo! — I pruži mi ga. Gleda me zamagljenim i upola zatvorenim očima. Čak joj brada rumena i svetla.
Bile su to „gavranice“ i „drenovke“. Tu je bila zemlja uvek suha. Htedoh da prođem, kad — ona, Lenka! Zaobišla i stala tu. Čeka me. Naslonila se leđima o stablo i rukama se pridržava za grane.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Šaren čardak - blaga senka. Zašto Pava, a ne Lenka? Sija li to - o Gospode! zlatan čador iza vode ili lebdi, u čudima, stara kuća kraj Budima?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ja posadi vitu jelu, Vitu jelu na kamenu, Pa ostavih lepu Lenu Da mi čuva vitu jelu, A ne prođe ni godinu Meni Lenka poručuje: “Hodi meni, moje drago, Jela ti se razgranala, Grane svoje razbacala, Hladovinu ostavila, Lenka ti je
Meni Lenka poručuje: “Hodi meni, moje drago, Jela ti se razgranala, Grane svoje razbacala, Hladovinu ostavila, Lenka ti je već odrasla: U Lenke je belo lice, U Lenke su mrke veđe, U Lenke su bjele grudi, Tebe zove da te ljubi!“ 178.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ah, šta li je? Opet prođem dva-tri puta, Al’ zaludu — ona nije. Eno gde se nešto beli — Ja protrnuh: „Biće Lenka!” No što pusto srce želi Ono nije — već je senka. Sad kanda se promeškolji — Prenem, slušam... sve badava!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Samo, treba umeti razmišljati, jer ima ih koji ni to ne umeju. Moja današnja kuvarica, gospa Lenka, tvrdi, na primer, da ne ume da razmišlja, onako isto kao što ne ume da pravi knedle od sira i pitu sa orasima.
— Pa dobro, gospa-Lenka, kad ste bili mlađi, jeste li onda umeli da razmišljate? — Nisam. — Vi ste udovica, prema tome ste bili udati.