Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Objavljena u cetinjskom izdanju Vukovih narodnih poslovica, 1836 g. 54. ZEC I LISICA: Zabeležila Leposava V. Obradović iz Tavne i objavila u Bosanskoj vili za 1912, str. 204. 55. NEVJERA STRADA: Zabeležio N. N.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
JE DOBRA ŽENA VESELO POZORIJE U TRI DJEJSTVA LICA: MAKSIM, marveni trgovac SOFIJA, njegova žena LEPOSAVA, kći mu od prve supruge JEVREM, penzionirati oficir — Maksimov brat NIKOLA, rukodjelac — Maksimov brat MAGA, Nikolina
) 1. SOFIJA I LEPOSAVA SOFIJA (sprema koješta po sobi):Boga ti, Leposava, kako ti nije sramota? Velika devojka, pa tako nespremljeno po kući!
) 1. SOFIJA I LEPOSAVA SOFIJA (sprema koješta po sobi):Boga ti, Leposava, kako ti nije sramota? Velika devojka, pa tako nespremljeno po kući! LEPOSAVA: Ja dosta rastrebljujem.
Velika devojka, pa tako nespremljeno po kući! LEPOSAVA: Ja dosta rastrebljujem. SOFIJA: Zašto nisi sobu počistila, nego, kako smo ručali, i sad stoji svinjac?
Šta bi bilo, da kakav stran čovek u kuću dođe. (Utire astal i lupa stolice.) Gledaj, gledaj, toliki pra! LEPOSAVA: Već u ovoj kući drugo ništa da ne radi čovek, nego da paja i briše. SOFIJA: Pa da ostavimo, da nam se svet smeje?
Teško svakoj, koja ne ljubi čistoću. Šta si onu mast metnula na policu, da diraju mačke? Zar je njoj onde mesto? LEPOSAVA: U hitosti ostavila sam, pak sam posle zaboravila. SOFIJA: Žalosno je za svaku kuću, gdi nema reda. (Briše figure.
SOFIJA: Žalosno je za svaku kuću, gdi nema reda. (Briše figure.) Gle, gle, toliki pra! LEPOSAVA: Ala ste i vi, bože, sve da vam je kao iz kutije! SOFIJA: Nije nego da se udaviš u đubretu.
SOFIJA: Nije nego da se udaviš u đubretu. Idi pogasi onu vatru, da ne gore drva uzalud. LEPOSAVA (odlazi) SOFIJA (za njom): I ono brašno da se pokupi. — Badava, čovek mora svuda sam da zaviri, jer inače gotova šteta.
Mi sirote po vas dan klancamo, čas ovamo, čas onamo, eto, spado s nogu. 7. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI LEPOSAVA: Strina, plače vam dete. MAGA: Eto sad ću. (Leposava odlazi.) MAGA: Što sam došla?
Mi sirote po vas dan klancamo, čas ovamo, čas onamo, eto, spado s nogu. 7. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI LEPOSAVA: Strina, plače vam dete. MAGA: Eto sad ću. (Leposava odlazi.) MAGA: Što sam došla?
7. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI LEPOSAVA: Strina, plače vam dete. MAGA: Eto sad ću. (Leposava odlazi.) MAGA: Što sam došla? Boga ti, seko, kako se kuva, eto, voće u pari?
A ovako mora prokisnuti. MAGA: O, teško si ga meni, šta ću sad da radim? 8. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI LEPOSAVA: Strina, ajdete, zacenilo se dete od plača. MAGA: Eto me odma. (Leposava odlazi.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
srpski ke mu toj dojde: lep, hubav, krasan; he, pa od taj reč ete, — tvrđaše ćir-Đorđe, — dolazi mu sag ime: Đuzela, Leposava, eli Ubavka da kažeš«. Tako je filologisao gazda Đorđe, imajući tu strast kao već i svi njegovi zemljaci.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Interesantno je da taj zvekan nikad ne pominje ženu. Ama nijedanput, ni u jednoj prilici ta vera ne reče: moja Leposava, moja Aspazija, ili Paraskeva ili Ranđija, ili kako hoće, ćorava mu strana, samo da je spomene...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Ura, ura! Drugovi se kucaju, ispijaju do dna, pevaju. — Gospa Leposava, majka Brankova, peva s đacima; gospodin Toma plače.
— A možda bi baš bolje bilo da su tu; njihovo prijateljstvo bi sve popravilo — razgovarali su Svetislav i gospa Leposava. — Gospa Roza i ja nismo se posećivale, ali ću, bogami, sutra da nataknem onaj moj izlizani somocki šešir, i otići ću
S druge strane prihvati stvar gospa Leposava, i dve žene popraviše, kao često, što deset ljudi pokvare. Gospodin Toma opet ide u kuću Čajnovićevih, i to baš na
Gospodin Toma opet ide u kuću Čajnovićevih, i to baš na kartanje, samo se sad kartaju i frau Roza i gospa Leposava, i gospa Leposava više dobija nego njen muž.
Toma opet ide u kuću Čajnovićevih, i to baš na kartanje, samo se sad kartaju i frau Roza i gospa Leposava, i gospa Leposava više dobija nego njen muž. Jednoga dana, baš pred dolazak Brankov, gospodin Tomi je jako pozlilo u kancelariji.
Branko se zaprepastio: kako se otac njegov promenio. A i Babe se setio. Seo, i očima traži Babu. Gospođa Leposava okrete tužno na veselo: — Ode nam Baba, sine, okrnji se naš veseli front.
U trpezariji Kalenićevih skupljalo se tih dana mnogo sveta. Gospa Leposava je crno povezana, ali oči su, kao uvek, vesele. — Ne mogu da jaučem, ne mogu.
Izgubili smo hranitelja i starešinu kuće, i deca oca, ali ja imam kćer i unučiće, i imam dva sina, dva... gospa Leposava sad briznu u plač. — I plačem i radujem se. Ta deca, to je radost moja, gospa Danice.
I devojka je zavolela Branka. Kad je to postalo jasno, digla se palanka: — Zar šnajderku da uzme! — Gospa Leposava ćuti, ali je nevesela.