Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njeni su rukavi lepršali, oko njenih golih ruku, a imala je hladnu, zmijsku ruku – bar se tako činilo Pavlu. Ona je bestidno počela da mu se
Trčala je lako. Tada bi njeni, beli, riševi, na njenom korzetu, lepršali, kao golubovi, na njenim plećima i ramenu. Dizali su se i spuštali, na njenom vratu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali, na naše zaprepašćenje, ugledasmo ga da nam se približuje. Mi polegosmo po konjima... Peškiri su lepršali pozadi nas. Već smo blizu vrha, ali još uvek čujemo topot kopita komandantovog belca. Tu smo na vrhu, dalje se nema kud.
Gledao me je strogo nekoliko momenata, zatim spusti pogled na moja ramena, sa kojih su lepršali peškiri i jedan kraj njegovih usana razvuče se u osmeh. Nasmejah se i ja. — Naredniče, naša je zemlja sada slobodna.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Osetih kako je stenje lako, i videh kako se obala prevrće. Nad svakim valom koji bi nas zasuo lebdeli su i lepršali crni kormorani.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Sve do sutona lepršali su vodeni cvetovi nad pritihlim vodama reke zanemele od sreće. A onda su se talasi ponovo rastvorili i oni su opet
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kao vetrić su joj kroz prste promicali, lepršali dalje, nestajali. Još je jedna jedina čahura od čitavog snopa bila neotvorena, a onda se i ona raspuknu i tri para