Jakšić, Đura - PROZA
Moj kožarski trgovac dodade mi ular od konja, skide nekoliko vrljika dole, i tako smo preveli konja u livadu. — Prostri, brate, tvoje japundže, — reče Miladin, — ovde se možemo malo i poodmoriti...
Obradović, Dositej - BASNE
Ovde lepo priličestvuje i ona basna koja kaže da je konj pre bio svobodan, pak se zavadi s jelenom o jednu livadu, i za izgnati jelena zovne čoveka na pomoć, dâ sebi metuti uzdu i na se uzjahati: i tako istera jelena, ali ostane za
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Al̓ to sve Turci popalili. Odemo u jednu livadu i noćimo. Rano ustanemo. I ̓odam nekoliko dana i danju i noću u nedoumeniju.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kumim vas, pustite me!... Kud ću od bruke sutra?!... Tek se dan i noć deli, a Sima obišao svoju livadu, pa ide kući; gunjac preturio preko ramena i pevuši polagano. Pogleda nešto u trnje kraj puta, kad ima šta videti!
Pođe meni kosa naviše. Vratio bih se, ali kud ću obilaziti. Hajde ja, hajde... Kad bih u Pavićevu livadu, dok ti nešto pristade za mnom. Kao čovek dole... Ide lepo baš kao čovek...
I tako meni je veoma zapelo oko za onaj njegov vinograd u Prljinama... — Ta i meni je zapelo oko, gospodine, za onu livadu u luci... Nema je u celoj kapetaniji onake! — Vala, Dašo, nema ni onakog vinograda u tri kapetanije...
kod ovako lepa pečenja i vina, nije stalo ni do zeca ni do ražnja, nego do doboša i do toga kako ćemo dobiti — ti onu livadu, a ja onaj vinograd!... Dede, more, reci — pošto? — Lako ćemo, gospodine. Samo da mu iščupamo iz šaka...
Kapetan se beše nešto na nj ispizmio, a zapelo mu oko za njegov vinograd. Uzlović, opet, zinuo na livadu, pa sve šuškaju zajedno i spremaju mu zamke.
On im kaže kako hoće da zagradi livadu dole u reci, kako ih je kupio dosta skupo, ali nikako neće da kaže od koga. Ćir Trpko je imao i taj običaj da nikome
Nikad ti on ne skida pušku s ramena. A pošao u njivu, a u drva, a u vinograd, a u livadu — svakad će je poneti. Baš na Male Vračeve poranio Radoš da obiđe nivu, pa onda da provrlja malo po Kosmaju — ionako
— Čujem, čiko! — odazva se neki momčić iz kuće. — Idide dole s kumom na livadu. Uhvati vranca, pa mu podaj nek vodi. Momčić istrča iz kuće, pa ode napred u livadu. — E da idem i ja, kume!
— Idide dole s kumom na livadu. Uhvati vranca, pa mu podaj nek vodi. Momčić istrča iz kuće, pa ode napred u livadu. — E da idem i ja, kume! — reče Purko. — Valja mi pohitati kući da me ljudi ne čekaju. — Čuvaj mi, kume, konja!...
Ona uveliko odmenjuje majku u kućevnim poslovima. Ako Miona zorom podrani na njivu da užanje koji snop više, ili ode na livadu da poplasti ono što je Jelenko juče pokosio — neće u podne, kad se vrati kući, ostati bez ručka.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pruži opet pušku — ruka mu beše mirna. On izide na livadu i posmatraše Lazara kako odbija otkose... I viknu: — Lazare Miraždžiću!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
kako me je često držao na krilu dok sam bio sasvim mali, pravio mi od zove svirajku i vodio me sa sobom na kolima u livadu.
— Ako će! — reče moja mati. — I konja! — reče on. — Kljusinu! — kaže moja mati. — I livadu! — Pustolinu! On se primače mojoj majci. Gleda je u oči, čisto prožiže. Ali ona kao jedan božji svetac. — I kuću!
i smislio da joj odredimo, ako je vaša volja, ovo parče zemlje gdje je kuća, i njivu uz nju, zabran sa šarampovom i livadu s virom. To neka je njeno! Je l' vam pravo? — Kako ti narediš!
Ali njegova podjela imanja osta. I narod i danas zove onu livadu s virom Marin Vir, a zabran sa šarampovom Marin Šarampov. Ko ne vjeruje, neka pita samo koga iz mog sela.
Radičević, Branko - PESME
more, Stvori ružu, doline i gore, I magarca, pa jošte i jarca, S onim uši, s ovim stvori bradu, I dade im travu i livadu, Pa da onde dobro vide jesti, Jarko sunce na nebo namesti.
Kud poglediš, svuda krasno cveće, Cveta, miri, svu livadu kiti, Kako mora još iznutra biti! Valjda med se po zemljici lije, Jer košnica ne mož' ga da skrije.
Pođo onda opet unapreda, Pa ti jednu livadu ugleda, A po njojzi svud kopriva gusta, Nađikala svr čoveka pusta, Čkalj, bunika, tatula, štirina, I svakakva druga
Gledaj gore, pogledaj domove, Gledaj, brate, onu momčad mladu, Svak ostavlja stado i volove, Srp i kosu, njivu i livadu, Pa se eto od miline skače, Oštri one plamenite mače, Jatagane, ubojite nože, Ogleda i o ovnujske kože: Gvožđem
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ako su živi, i danas im je dobro. ALA Bio tako jedan čovek ubiti siromah, pa imao neku livadu na jednom bregu, koja od pamtiveka nije rabotana.
Ležala je tako i đubrila se. Pitali ga seljani: — A be, budalo, a što ne rabotiš onu tvoju livadu, nego ti leži tako bez vajde. On im je odgovarao: — Kako ću da je rabotim, kad je na njoj vrzino kolo.
— Tebe varaju. Posadi ti onamo vinograd, pa ćeš da bereš grožđe, lepše od sviju nas. Seljak posluša selo. Razore livadu, posadi lozu, a posle tri godine vinograd stane toliko da rađa da već nije imao gde da si zbere berbu.
Drž'te ga! reče onoj dvojici — pak mu udrite degeneka po tabanima, da zapamti ciganska traga kad je našu livadu harao. I Turčin i raja poslušaju spahiju, te mu dobro potiraše tabane, a Ciganin od muke zaškripa zubima.
Opet spahija reče: — Čuješ, Vlaše, moje mi brade, nije pravo ni ti da moju livadu paseš; a znaš, bolan, da ja sijeno gonim za moje konje, jer ti imaš tvojega agu, a u turskoj živiš zemlji pa ne smiješ,
— Da hoćemo li u četvrtak? — Ne, pope, ako boga znaš! Da li ja ne kosim livadu u ta dan? I tako naprijed sve do neđelje, pa pop, videći što je i kako je, reče im: — E, braćo moja, vi se bracki
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Provališe mi konji ogradu, kroz rupu prođu, livadu kradu. Uzeću tebe, pakosni zveru: ogradu čuvaj, zapuši deru.“ Poteže čiča sekiru tupu: fikara-fik!
— poseče Ćiru, zapuši rupu. „Evo ti, Ćiro, službe pri ruci, budi mi spreman, prava puška, čim pođe njuška u livadu, slobodno čupaj, bodi i vuci.
Tako se Ćira, grabljivac, smiri, pakosnim okom iz rupe viri, a bodlje spremne, sve strela suva: opasan stražar livadu čuva. A hrast se širi, šuška, šumori, dok sunce prži, pali i gori.
! A sad se, bogme, na suncu peci. Ti što se tuđom nevoljom sladiš bar sada poso koristan radiš. Livadu štitiš, to nije šala, kad čiča dođe, reći će: Hvala!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Mi dajemo živote, pa neka i one prilože nešto. Puk je skretao sa puta na neku livadu. Vratih se u svoj vod. Od Šapca je dopirala neprekidna pucnjava i tresak se prenosio kroz zemlju kao potmuli tutanj,
Sunce je već zašlo, kada i mi kretosmo, i malo zatim skretosmo u jednu livadu između kuća, gde postavismo topove. Naiđe i komandir jedne konjičke baterije koji se žali da su mu danas zarobljena dva
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Njegov ozbiljan odgovor uveri decu da je to doista učitelj, pa se bojažljivo ukloniše na livadu. — Živ bio, reče on đaku, koji mu priđe ruci. — Je li ovo Orlovica? — Jeste, gospodine.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Tebe na čast, stara majko! 16. Pođo s puškom, koledo! u livadu, koledo! Pusti konja na livadu, A ja odo pod kruščicu, Metnu kalpak na jabuku, A puščicu na kruščicu, A rogljicu
Tebe na čast, stara majko! 16. Pođo s puškom, koledo! u livadu, koledo! Pusti konja na livadu, A ja odo pod kruščicu, Metnu kalpak na jabuku, A puščicu na kruščicu, A rogljicu pod glavicu.
Ja ga nosim, al’ se ženit’ neću! 136. S večer’ sjala sjajna mjesečina, Obasjala zelenu livadu, Po njoj pasu dva gospodska konja, Čuvala ih dva gospodičića: Ban Stijeno i kapetan Jovo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jedva se isprovlačismo kroz šiblje, dok uđosmo u livadu i popadasmo pod rast. Kako ko stiže, tako leže na rosnu travu, ne puštajući glasa od sebe.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
su, približivši se spletovima alga, bili svojim naletom uterivani među njih i prodirali dosta duboko u tu travnu livadu, dok ih otpor biljaka ne zaustavi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Daće bog, rodiće zob, neće biti Ćira bez vodira! — Rekao neki Ćira kad je kosio livadu, te svaki čas morao ići na potok da pokvasi brus, jer vodir nije imao, a uzdao se u zob.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Najposle ga konj donese na jednu prekrasnu livadu. Kad budu nasred livade, konj stane pa zakopa nogom, a on skoči s konja i nakosi trave, pa | se vrne natrag kući.
” Na to zet: „Ono su braća koja se dobro ne žive. Kazuj šta si još video. Šura mu reče: „Video sam prekrasnu livadu. Onde bih ti stajao tri dana da se one krasote nagledim.
u vilenu goru put istoka, i kad dođeš na jednu trorogu glavicu, obrni se s desne na lijevu dok upaziš jednu bisernu livadu i po njoj pasu svakojaki konji, te odaberi onaka tri konja kakva ti je moj otac narekao, ali ako bi se prepali, a ti
đevojčina konja i zađene za pas onaj čudotvorni nož pa uprav k onoj gori uputi se, i kad dođe na onu glavicu, ugleda livadu i po livadi konja svakojakijeh; kad siđe u livadu, konji se počnu plašiti, a on izvadi nož i okrenu put sunca, te sinu
nož pa uprav k onoj gori uputi se, i kad dođe na onu glavicu, ugleda livadu i po livadi konja svakojakijeh; kad siđe u livadu, konji se počnu plašiti, a on izvadi nož i okrenu put sunca, te sinu da se sva livada zasja kao na gori sunce kad
Sveti Sava - SABRANA DELA
I dostigavši livadu pokoja, među drveta krasna uzrastom i plodovima, na kojima pojahu slatke ptice, gde slušavši i požive miran i
Jer iziđe iz otačastva svog na svetu onu livadu, to jest u Svetu Goru, nađe manastir nekadašnji, to jest Mileje, Vavedenje Svete i preslavne Vladičice Bogorodice,
Ćosić, Dobrica - KORENI
Šta bi mi, recimo, dao za ovog drugog opasnika? Da znaš, otkako se rodio, nije suzu pustio. „Veliku livadu i zabran“ Neću da čujem. „Dve njive i livadu.“ Nema razgovora. „I zabran odozgo, i vinograd odozgo!“ Jok.
Da znaš, otkako se rodio, nije suzu pustio. „Veliku livadu i zabran“ Neću da čujem. „Dve njive i livadu.“ Nema razgovora. „I zabran odozgo, i vinograd odozgo!“ Jok. „I krave, kola, plug, i kuću da ti napravim.“ Jok.
razgovorâ s Vukašinom dok ga nije video u zelenom redengotu, za stolom dok jede, kako s knjigom pod miškom odlazi na livadu pored Morave gde je nekada bila vodenica njegovog oda, čuo Vukašinove prigovore Simki što nadničarima kuva posna jela,
Čuj me, kazno što si, sigurno, već zavrečala pod tuđim krovom. Što ja još jedem hleb Aćima Katića i gazim mu livadu, to je moja i njegova stvar. Zaverili smo se da tajnu ne odamo. Sve u svoje vreme.
Tuga mu je bila još i gušća što njihove bose nožice nikada neće zagaziti u dedinu veliku livadu s mekom travom koja miriše i kad se pokosi.
„Danas sam ti, sine, kupio još jednu livadu. Dvadeset i šest ari je velika. Spojio sam je s našom starom kupovinom i sad nam je ta livada dva i po hektara velika.
Najgrešniji čovek koji je gazio zemlju. Nema pakla za mene. Nema božje kazne. Zrikavci testericama kose livadu, travku po travku. Ne čuje ih. Ne oseća jesenje umiranje kukuruza i trava, koji sitnom cikom uzaludno dozivaju sunce.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Posmatrajući ih, činilo joj se da trči zajedno s njima. Brzo, brže, još brže! Na livadu, uz planinu, niz dolinu, i još dalje: velik je i šaren svet!
Šta je ovo? Niz srebrne niti mesečine spuštalo se na livadu jato zvezda, od čijeg sjaja livada postade još plavlja. Ko bi rekao da su zvezde tako nemirne?
Popa, Vasko - KORA
u grudima tvojim Lišće ne opada Na nebu tvojih reči Sunce ne zalazi 16 Sijalicu dobru pališ U tuzi mojoj smeđoj Livadu mi prostireš Na grudima svojim Golubove okupljaš U radosti mojoj bele Cigaretu mojih briga U srcu svome gasiš U
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ALA Bio tako jedan čovek ubiti siromah, pa imao neku livadu na jednom bregu, koja od pamtiveka nije rabotana. Zemlja beše mnogo arna i za svaki rad zgodna, ama je seljak nije
Ležala je tako i đubrila se. Pitali ga seljani: — A be, budalo, a što ne rabotiš onu tvoju livadu, nego ti leži tako bez vajde? On im je odgovarao: — Kako ćy da je rabotim, kad je na njoj vrzino kolo?
— Tebe varaju. Posadi ti onamo vinograd, pa ćeš da bereš grožđe lepše od sviju nas. Seljak posluša selo. Razore livadu, posadi lozu, a posle tri godine vinograd stane toliko da rađa da već nije imao gde da si zbere berbu.
Najposle ga konj donese na jednu prekrasnu livadu. Kad budu nasred livade, konj stane pa zakopa nogom, a on skoči s konja i nakosi trave, pa se vrne natrag kući.
Na to zet: — Ono su braća koja se dobro ne žive. Kazuj šta si još video. Šura mu reče: — Video sam prekrasnu livadu. Onde bih ti stajao tri dana da se one krasote nagledam.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
bi takvu »leskovu zmiju« ispekao i komadić metnuo u usta, razumeo bi govor životinja; ko bi joj pojeo srce i otišao na livadu, svaka bi mu travka kazivala od čega je lek (ZNŽOJS, 1, 10). Žena koja pojede crva iz l.
i kaže: »Povezača nanošena, devojka naprošena, a livada nekošena: povezaču ponesoše, livadu pokosiše, i devojku zaprosiše«. Cvetove što sa t. opadnu pokupi u povezaču i nosi uza se (Begović, 222).
u đurđevdansku pogaču — pored kuglica »koje predstavljaju ovce i pse« — utiskuje se i »busen trave koji simbolizuje livadu« (GEM, 42, 1978, 430).
»U Židilju je običaj da žene, kad hoće da podliju mleko, odlaze na livadu i iščupaju busen trave, koji stave ispod suda u koji podlivaju mleko.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nekoliko noći, iza prvog sna, već ne spava; misli šta ima da radi da se zemlja ne dijeli. Danju obilazi polje i livadu osobito zamišljen, na livadi zastajkuje...
Ali se dugo ne zadrža, već okretno, s kamena na kamen preskačući, pređe preko gaza. Dođe na svoju livadu i gleda kako niz jarugu teče voda. Mlinar ga vidje kako je dvaput oko nje prošao, ustavio se i nekamo uporno gledao.
Guši se... Nateže se svom snagom da se izvuče na livadu, na suvo... A blizu je kraja. Pruža ruke da se čega dohvati...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dimitrije Prohor je izabrao mesto za svoj podvig: livadu, zgodno malo uzvišenje, ispod ogromnog gorostasnog hrasta, udaljenog strelomet od istočne kapije manastira.
Čitavih deset dana po Prohorovoj smrti ja sam pretraživao livadu, tražeći u travi njegovo čuveno raspeće jer sam video da ga na mrtvom Prohoru nema.
Dok su oko njih obigravali pomahnitali i omamljeni kaluđeri, ja sam se iskrao kroz kapiju, prešao livadu i okačio torbe na kočeve.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kô divlji, razuzdan konjic, mrseći srdito grivu, On pusta preleta pola, livadu, polje i njivu I mutne rasturi vale u hučnom poletu svome, Što stenje valjaju s gora i hrašće stoletno lome.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
na susedne članove našeg planetskog sistema, imao sam divan osećaj da, iz gustog šumskog šipraga, izilazim na cvetnu livadu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
predstavlja se, pusti; — tek što jestestvo zatrubi i radosnim ptičice glasom ratar na svoju njivu, pastir s ovcama na livadu poiti — naš mladi Roman, koji je petnajstu godinu već navršio bio, osedlavši konja, kojega njuška dim izdavaše i kopito
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
je ušao u prvi razred gimnazije, nije ga pune četiri godine napuštao; otprilike, kao kad čovek ne napušta njivu ili livadu koju je posle drugih i mučnih parnica dobio.
Petrović, Rastko - PESME
ništenja na muži, na vrelu, Ne kidajući s usta mešinu jeda Proključalu mišicu ti belu Ja sam čitao, kao u panici, zelenu livadu deteline, van sebe da nabavim ti Odlakšanja-Sreće, Sve je ipak - da l' prokletstvom u meni!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako su malene sada bile krošnje drveća, još manji i beznačajniji mravinjak! Oj, kako je leteo Belko, preleteo livadu i reku, osetio lagani umor u krilima i spustio se na zlatastu glavicu maslačka. — Kako je lep!
Uzalud su se dovikivali mladići da na sebe skrenu njen pogled. Uzalud su je drugarice zvale da izađe s njima na livadu: cvetaju bele rade, vilin-konjici i svici lete. — Šta će mi bele rade? — odvraćala je Zlatokosa.
Od sreće žena zapeva, a pesma pođe niz livadu i šumu, zajedno s pričom o stolici. Tako i do grada stiže, do ušiju najbogatijeg čoveka u gradu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
O ti bane, oči obadvije, s kojim majka ide po svijetu, po svijetu i po žarku suncu! Kad zabraniš u polju livadu, jal' je kosi, ja drugome daji, da ne biju slane ni šnjegovi po livadi cvijet rascavtio; kad zaprosiš lijepu
Kad to začu mlada Pavlovica, ona ode konjma na livadu, te ubode vranca na livadi, pa govori svome gospodaru: „Na zlo, Pavle, seju milovao, na gore joj milost donosio: ubola
Knjiga Ivu na koljeno pade, al’ mu knjiga dosta grdno kaže: „Prijatelju, Crnojević-Ivo, kad zabraniš u polju livadu, jal’ je kosi, ja drugome daji, da ne biju slane ni šnjegovi po livadi cvijet rascavtio; kad zaprosiš lijepu
A imaš li zelenu livadu što je kosiš triput na godinu?“ No mu Mihat riječ besjedio: „Sve j’ istina, dragi gospodare! Što si čuo, ništa laža
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Dao si siromašku hleba, žitca li, al' si — boj se — pohuđega zaneo, oštetio, njivu preorao, livadu pokosio, tvoja li je marva potrla i pogazila; neveštijem trgovcu put si mu presekao, dobrotvora odgovorio, hleb si mu
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Ama ne znaješ ti ništo! — brani se bata-Taske. — Vika me snajka, ete, zaradi niku tapiju i livadu... — Zaradi nekoseču livadu, — znam de! Sol ručam, majke... — uverava ih tetka Doke, a oni se oboje ljute.
— brani se bata-Taske. — Vika me snajka, ete, zaradi niku tapiju i livadu... — Zaradi nekoseču livadu, — znam de! Sol ručam, majke... — uverava ih tetka Doke, a oni se oboje ljute. — Bre, bre, bre! — nastavlja Doka.