Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
on neku vlažnu ruku na svome čelu, pogleda nada se i vide Jelicu, lepu kao mesečinu, u belu ruvu, gde nad njim suze lije... „Jesi živ, gospodaru moj?” — upita ga svojim zvučnim glasom. Taman da odgovori, a puče puška... On se trže...
On je Mislio da je to junak, gospodar, da samo ume zapovedati... Ali sad, kad ga vidi onako presavijena gde suze lije, gde se vije kao crv pred nogama njegovim... sad mu sve ode... On je mislio svetiti se zlikovcu, pa sad vidi kukavicu.
5. SVADBA Čudno vreme, zaista! Dok na jednoj strani puška gruva i krv se lije potokom, dotle, evo, ovi svadbuju!... I to se čini oprema kao da je najmirnije doba!... I ukućani se raduju i vesele!.
Znaš li ti da bih se ja sit naplakao, da me nije stid plakati!... Pa ti bar znaš da ja nisam čovek koji suze lije!... Gledao si me kako muški jurim u najgušće redove turske!...
Dučić, Jovan - PESME
PONOĆ U sobi muzeja gluho noćno doba. Pred granitnim Marsom tu strasna i gola Igra bahantkinja. Tu lije Nioba Mramorne i hladne suze večnog bola. Tu silno i bolno pod ujedom guje Rve se Laokon.
Putem punim zova, Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno Oči pune zvezda i usta stihova. Sve je šumno, sjajno; i lije iz granja Svetlost, kô padanje neke bele kiše; Maslinova šuma u daljini sanja...
BUKVA Celo je nebo u nju stalo, Senke joj kao provalije; I sve je polje za nju malo, I potok mrava iz nje lije. Prolaze kroz nju sjajne vreže, I jedan crni refren zloći; Jejina jedna tu sad leže Novog i strašnog cara noći.
Nit što više želim i niti što hoću, Nit zna suza sama kô nekad da lije, Da tuga naraste, kao reka noću... A sve možda zato što ljubim kô prije.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
niz obraze grozne suze lije“. Ovo su primeri iz ratova za oslobođenje Srbije 1804—1815. god. Ali se ova osećajnost u toliko prilika pokazuje u toku
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U detinjstvu je ta slutnja bila čulna, konkretna; i danas, svejedno da lije zaodevamo religijom, ili intuitivnom spoznajom, ona je takva, kad je istinski živa: Daljine su zvale tajanstvenim
Da lije to proizvoljnost? U neku ruku jeste, u onoj meri u kojoj je to potrebno igri; ali u tim proizvoljnostima uvek postoji mer
Radičević, Branko - PESME
“ Tako momak ovde žali, Jedna moma tužna Stoji moru na obali, Stoji kao sužnja, Stoji mlada, suze lije, A sve one jadne, Pa bijelo lice krije, Umalo da padne.
Tužan ide on na groba De počiva njemu mila, Svaki danak dugo doba Suzā onde lije sila. Ali nije sve do groba Oko suza prolevalo, Jer i nji je blago doba Jedanputa ubrisalo.
Valjda med se po zemljici lije, Jer košnica ne mož' ga da skrije. Skoči brže s Pegaza lakoga, Dovati se uljanika toga, Pa u jednu košnicu zagleda,
Opet zbore, ali za krajinu, I spominju nešto o Turčinu, I o krvci što će da se lije — Da l' će bojak da se kakav bije?
veće — I ka njojzi brzo se okreće, I vidi je e zemlji kleknula, Pa ka nebu ruke podignula, Bogu s' moli, grozne suze lije — Oh on znade e to za njeg' nije.
druga, dvaest zlatnih pera, Svakom vjera tvrđa od kamena, Njima vije, njima Milun bije, Na sve strane tursku krvcu lije. Bože mili, da veljega čuda!
Oh, lije suze, one suze tije, Kô ruža bela kad se sunce skrije, Ma ruža sunce videće zanago, Al' oće l' ona svoje sunce drago
Kô za suncem što u noći Cvetak suze roni tije, Tako ona u samoći Za njim jadna suze lije. Oh da mogu suze ote Oprati je od sramote! V Bože, Bože, što bi s njome?
“ XVIII Njegova je, njegova je! U srcu mu opet živnu, Te potrže iz potaje Uspomenu onu divnu. Divna lije, silan Bože!
“ XIX Ode bura, stoji duga, Krasno li se nebom vije, Pola radost, pola tuga, On je gleda, suze lije; Duge nesta, on siroma Dole glavu sad opusti, Daje bliže, k njoj bi oma! „Dalek li si, pute pusti, Ali zorom“...
kraj reke na obali Leži moma utopljena, A nad njome mati žali, Klekla kraj nje ojađena; Ma ni uče, niti rida, Niti lije grozne suze, Niti kose ruse kida, Jad sileni i to uze, Gledi oka ukočena, Stoji kao ledna stena.
„Aoh udri, ne daj, brale!“ Poklikuju, puške pale. Boj se bije, Krvca lije, Ali de je čedo belo, Kud se ono jadno delo? Kud će krvca do srdašcu, Kud će luča do sunašcu?
Kostić, Laza - PESME
Vasijona pukla pusta. Već u meni duša susta., a srce mi silno bije, u glavu mi krvca lije, al' mi vila lice mije hladom svoga krila meka, i još neka blaga reka, neka struja iz daleka: sveti miris pamtiveka.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Da lije ovo zemlja obećana 3a one koji vole spore kretnje, One što krote svakodnevne pretnje Sklopom nasipa, ustava i brana?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Gde su braća? Jedan pije - drugi plaća. Ko su gazde? Puca tikva, moj Gorazde! daždi, lije. Subota je - jesen gnjije. Pomrčina. Među nama samo Drina.
Krov zijevac zarže - skopča vjetar uzdu mu. Olistala bunikom krene kuća ỳ šumu. A U NULI AZ To što lije - to je lirska zlob. Zmija glavu skolutne pod rep i trzajem zaleluja zob. Šumsko sunce ublažuje kob.
Ne množi se nego deli. Sa Urala sneg se beli. U tri kruga jedna tačka. Uvrh Sunca leži Bačka. U saksije Dunav lije: bidermajer, fantazije, čempres-drevo, bakrorezi, madrigali, san o brezi. ІІ Minulo je s lampom leto.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Izgubio je srebrnu paru, pa suza lije — čitavu baru. „Da ti posvijetlim — Mjesec mu kaže, pa dolje spusti svoj fenjer plavi Vidiš li sada, nestašni vraže?
“ KOD LIJINE KUĆE Sunčani krug se u zenit digȏ kad je Ježurka do lije stigȏ. Pred kućom-logom, kamenog zida, Ježurka Ježić svoj šešir skida, klanja se, smeška, kavalir pravi,
I jež, i lija od masti sjajni. Jelo za jelom samo se niže, Ježurka često zdravщu diže: u zdravlje lije i njene kuće, za pogibiju lovčeva Žuće. Niže se ručak četvorosatni, zategnut trbuh ko bubanj ratni.
Baba brije sa rešetom starca, vuk napamet pojeo magarca. Pljusak lije niz vrbine debla pa je voda od vlage nazebla. Od vatre se plamen opržio pa je ranu sa dimom zavio.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
ih dušman muči stari, Dušmanski im krvcu piju: Turci, Nemci i Madžari, Što slobodan svuda nije, Zato Srbin suze lije”.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
da bude odozdo al njen pol je tajna inače bi svako mogao da je ima ona se čudi našim saborima i našem neznanju da lije jezik u misli ili misao u jezicima vreme se produžuje kaže ona vreme je tu da traje kaži ti njima ko čeka da se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nigde zvezde da bismo se malo orijentisali, a kiša lije, pomrčina je gusta kao testo i strašna kao smrt. Ordonansi zaziru od svakoga drveta, od svakoga žbuna, i niko nikom ne
Bilo je nečeg velikog u ovim malim ljudima. Zora se teško rađala. Pritisli su oblaci zemlju kao da je dave, a kiša lije u krupnim kapima. Negde pozadi nas, tamo oko Crne Bare, gruvali su topovi bez prestanka. Bilo je mučno.
Varoši padaju bez borbe jedna za drugom, kiša jesenja lije, a prozebao narod umire pokraj puta. Bilo je to jedne mračne noći negde na putu, kada je sipila hladna kiša, a
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Jer laže vas najmilije, jer sram je, što pesme slave. za čim vam suza lije i bono klonu glave! U noći za čim tugujete, što kujete u zvezde, što mole crkve svete, i hoće vojske, što jezde.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— prekidoše govornika burni i silni uzvici; a kad se stiša rodoljubiva masa, govornik produži: — Narod moga kraja lije tople suze radosti i klečeći na kolenima zahvaljuje premilostivom Tvorcu, koji milošću svojom otkloni veliku bedu od
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Uvek me spopadne neka tuga: Gde li je, šta radi ona druga: Na čiviluku suze lije, Jer sama, bez ove, ni za šta nije. Ništa žalosnije od rukavice Kad ostane bez životne drugarice!
POSLOVI GODINE Procvale kajsije Ledena kiša lije U naletima: predahne, pa brizne još oštrije; Hladnom se kišom mijem Ko jasen goli, na čijem Vrhu magla je svila
Rakić, Milan - PESME
No još u meni iščeznuo nije Sledbenik mladog Vertera, što sanja Pri mesečini, i što suze lije Uz svaki spomen starog osećanja! O znam to dobro, stari oganj da je Nestao, da ga neće biti više.
A magla pada, tiho krije Močarne njive, polja gola, Studena kiša stalno lije I rabadžijska škripe kola. Telo se trese, škripe zubi, Osećam mrak u mojoj duši.
Pandurović, Sima - PESME
Jer se negde boj sad bije, Puške prašte, Krv se lije Za lovore slave tašte. Ove noći, kobne, lepe, Mnoge duše Ćutom strepe, A tople ih suze guše.
Jer se negde boj sad bije, Puške prašte, Krv se lije Za lovore slave tašte. NA POLjIMA MIRNIM PROHUJALE BITKE Rudi horizonat mističan i crven; Krila strašnog mraka
i tragičan boj Što besni, tutnji, komeša se sad; Gde padaju žrtve, gde se kosti mrve, Potocima gde se krv crvena lije, Gde se zadnja, teška, mračna borba bije I Sloboda gde se s Tiranijom rve.
Ćutiš? — Reci ko obara Naše blago, naše nade? Kome treba naše krvi I zašto se ona lije? Reci ko nas gazi, mrvi, — Točak neke večne Pravde il’ nebeske Industrije?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kriv kao gudalo. Lako kao pero. Lebdi oko njega kao mati oko đeteta. Leti kao munja. Leti u oči kao znoj. Lije kiša kao iz kabla. Lupa kao puto u lotru. Mek hleb kao duša. Melje kao prazna vodenica. Mesečina kao dan.
— Nekakva se poturčila u subotu pa to kazala u neđelju svome ocu kad ga je viđela đe kosi kokoš da proda. Kokoš lije ćela kazati, jer bi to bilo po srpski a ona je ćela da govori kao Turkinja; a tako mu je i Vlaše rekla kao da ga ne
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Pa, ako ne može, majku mu, podupri stolicom! Gadne li kiše! Ponesi kišobran, lije kao iz kabla! IKONIJA: Ćoro, ko zna šta je, nemoj dizlaziš! (Anđelko izjuri napolje, Cmilja i Ikonija za njim.
Da si znao koliko ti je suđeno, možda bi živeo malo pametnije! Pokisnućemo kao miševi! Što lije! Počelo i niz leđa da mi curi! Diži tu korpu, majku mu, nije ti drvena! I požuri!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
kad na svetli ftornik dođe nam neveseo glas da je drugi sveštenik episkopu Grešliki nekoliko dukata više dao, nego lije moj obeštao bio, i patentu već uzeo. Kažu nam k tomu da oni sveštenik vodi za đaka svoga sinovca.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Konji i sanke izjuriše na put i nestadoše u Dimu vejavice. Aćim skloni glavu sa prozora. Da lije Vukašina više voleo što je poslednje dete? Ili što liči na njega? Ne zna. Sve sam uložio u njega.
— reče zamišljeno, s tihim prekorom. — Meni samo srce peva. Uvek peva. Peva i kad se krvca lije i... — Srce... Tvoje srce je jarčeva kita! Beslovesniče! — Ja sam guslar, Nikola.
Sin! Sin! Toliko dugo sam te čekao... Petnaest godina sam te čekao... Imaćeš sina. Rekla je — sigurno. A da lije baš sin? reče glasno. Ako ne bude sin, onda... Opruži se na stomak i pritište lice na dlanove.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
V. Ilić LXI U stablu kedra, gle, te čudne r'ječi, Što n'jemim glasom o ljubavi zbore! Odavna sunce na njih oganj lije, I tičje pjesme nad njima se hore.
Gdi je kletva, gdi je?... Vaj! vjetar huji... a ja mislim na te, I sve te gledam, kroz suzu što lije, Gdje bereš slatke, raspukle granate. A. Šantić LXXXI PRETPRAZNIČKO VEČE Sjutra je praznik.
Sve se svijetle!... Sve u bl'jesku stoje!... Jedna okolo kandila se vije, A neka bolno, k'o da suze lije, Pred slikom dršće mrtve majke moje; Neke bijele, kao ljiljan prvi, Samo im zlatno meko perje grudi; Neke sve plave,
Putem punim zova, Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno Oči pune zvezda i usta stihova. Sve je šumno, sjajno; i lije iz granja Svetlost, k'o padanje neke bele kiše; Maslinova šuma u daljini sanja...
Polako kraču. I dok magla tupa Rastanjuje se, i dok sunce lije Radosti zlatne iz crvenih kupa, Svi mašu rukom iznad brazda tije', I prodrti im peševi rukava Lepršaju se, šume, k'o
Pučinu gledam neba bistru, plavu, Dok ranâ pčela negde blizu zuji. A sunce lije, toči zrake vrele; Pod žarom im, ja sanjam usred jave; I pred sobom već slutim voćke zrele, I šaren ćilim cvetova i
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Čujem glase besmrtne muzike i nebesnu njenu armoniju koja sladost blagodatnu lije; glas njen moju dušu zabunjenu božestvenim streca elektrizmom.
nad prestolom svakojijem stoji na vozduhu jedno kolo sjajno, kako što je kolo Saturnovo, te se vije i te zrake lije.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
pa da ih celiva, dečicu da grli, bodri i sokoli, a sav je već rashodovan, i čakšire mu prugaste otkopčane, i znoj mu lije niz obraze, i neupaljena cigareta, koju nikako nema vremena da zapali, a ludo mu se puši, stoji mu sva mokra i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
To čuvši, ode on od cara, a kad bi napolju i dođe do teta-lije, ali ona da načini čudo od njega. Psuj, kuni, viči, grdi ga, šta ne radi, na kraju krajeva reče: — E, znaš šta?
Kad iz lije posta krasna, lijepa, zlaćena jabuka. On uzede jabuku u ruke, pa s njome pred cara. Čudi se car ljepoti jabukinoj, a
Petković, Vladislav Dis - PESME
Avaj, i ja u tom Osetim času, da svakim minutom Silazi vlaga sandukom i tobom. I kupim suze, ali kiša lije Na tužnu humku što te strašno krije.
Mnogo suza o da mi je Da ih oko plače, lije — Da prelije misli, snove, Ljubav, mladost i bolove — I sve mrtve... pa i žele!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Primi molitvu njegovu. On lije suze na tvom grobu i pobožno se klanja svetoj uspomeni tvojoj, koja će u njemu večno živeti.
Primi molitvu njegovu. On lije suze na tvom grobu i pobožno se klanja svetoj uspomeni tvojoj, koja će u njemu večno živeti.
A ako ih ne mogu ostvariti da lije napor vredan truda? Pre dva meseca tako što ne bih pomislio ni u snu. Ali na to me je navela Gavrina melodija i opšta
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U neko doba jedva već nazresmo kako promiču teški mlazevi magle. Osvanuo je osamnaesti septembar. Iz magle poče da lije hladna kiša. Tanki mlazevi vode cede se sa kamenja i slivaju u rovove.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sablje zveče, Brda ječe; Krv se lije, Srce bije. Konji vrište, Majke pište, A junaka rane tište. Složno, braćo, Srbin bije; Miloš gdi je?
Suze, ah, lije I prsi bije Serbija. Srb Srbina dovikuje, k obrani poziva, Diže glase do nebesa i Boga priziva; Rusa viče i
Jakšić, Đura - JELISAVETA
BOŠKO: Što ne vukova, Vujo? VUJO: Vukova se danas teta-lije igraju, a ja sam vi, đeco, na vratima svijetle gospođe pas. BOGDAN: Pa vezuju l’ te za sindžir, Vujo?
Ubica kada Sa oštrog noža pere brižljivo Rođenog oca krv — Jest, to je doba Izbranik pakla sebi izbrao Da bratsku lije krv... Al’ neka!
On rubinima i ne trguje — Bogat je strašno... ima fabriku U magazinu moje matere... Pa u njoj lije sve devojčice, Posle ih daje za krv!... Ha! ha! ha! KAP. ĐURAŠKO: O seni bedna! O sjaja bivšeg sliko nevešta!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sa surih gora magla stiže, Mračan, jesenji dan je to, Jato se vrana s krikom diže U opusteli, tihi dô A suro nebo suze lije, Dosadno, mirno teče dan... Ostajte zbogom, teško mi je: Mladost i život san je, san! 1886. (SIVO, SUMORNO NEBO...
I za vlade ove zveri, U predelu Kenterberi, Gde se lije slast i med, Živeo je abat sed. Glas njegove čudne sreće Do cara je stigô veće, I željan ga uze plam Da abata vidi sam.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Izgleda kao da se sa neba valjaju ka Zemlji bezbrojne reke. Vazdušni pritisak pada naglo. Vekovna kiša lije bez prestanka, ali se smlačila; i žara vazduha je skoro sasvim popustila, isto tako i njegov pritisak.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Vino se lije, orasi se tresu, sudžuci se mese; umazan je od šećera i šire ceo Srem. Tako čitav mesec dana. Pa onda „Svi-mrtvi” i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A jesenja kiša lije. Putevi iskvareni, mostovi razvaljeni. Vojnici bez obuće, a odelo pocepano. Iz usputnih varoši beže građani i lakši
Petrović, Rastko - PESME
No odjednom slobodnog, žurnog, razaznah sebe pred vratima: Gledam u nebo, Sunce lije, po meni, gle, zračnim jatima! Od svetlosti me lice boli, I ranu ko gvožđem da mi peče; Ali iz mene To strašno moli Da
Dragane divne svoje čini Istkaše čežnjom po planini; Kroz granje zvezda sjaj se lije Po putu jezde žar-delije. Gde kopne ponoć rujnog granja Šapuću daljnih reč dragana, S rukom na srpu koje bije, Nad
Šantić, Aleksa - PESME
Sve se svijetle!... Sve u blijesku stoje!... Jedna okolo kandila se vije, A neka bolno, kô da suze lije, Pred slikom dršće mrtve majke moje.
grije, I ja snova čujem zveket tvojih grivna, Po licu me tiče tvoja kosa divna, Dok mjesec kroz vrbu čisto srebro lije... Kiseljak, 11. jula 1903. NAŠ STARI DOME Naš stari dome, kako si oronô!
Gdi je kletva, gdi je?... Vaj, vjetar huji... a ja mislim na te, I sve te gledam, kroz suzu što lije, Gdje bereš slatke, raspukle granate. 1910.
Mraz hvata i bije. U čađavoj izbi kuje kovač stari; Na domaku ognja lice mu se žari, Niz kosmate prsi znoj potokom lije.
TEŽAK Zamahujem. Svuda kupina se splela Pa mi zemlju krije... I na mrke grude sa mojega čela Sve kap po kap lije. Ja ću ovde jedro posejati zrnje Što će ploda dati, Visoka i zlatna, i gde beše trnje Lepota će sjati...
sve do pola dana, Proveo je stari povijene šije, Još mu sa široka lica namrežgana I s runjava koša znoj curi i lije. Pokraj njega česma oronula pljušti, I prah vode, sjajan kao sedef sušti, S dugama se raspe i na suncu umre.
U svakom stablu ja čujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom — I ćutim kako puni izvor lije Novog života iz svakog udara, Što korjen trese, budi ga i grije. Sve cvjeta, diše.
prozirna vela Od srebrne magle, svijetlo lice bdije, I u zlatnom letu na uboga sela Nečujno i krotko svoj blagoslov lije.
Polako kraču. I Dok magla tupa Rastanjuje se, i Dok sunce lije Radosti zlatne iz crvenih kupa, Svi mašu rukom iznad brazda tije', — I prodrti im peševi rukava Lepršaju se, šume
ranih što se tiho žare I plove tamo, preko polja tije', Po zlatu ječma i šenice jâre, Gdje trepti jutro i svjetlila lije, Pada po drvlju i zahvata sela I raštrkane kolibice mije.
55 Ja sam plakao u snu, Ja sanjah da te grob krije. Prenuh se, a još niz lice Za suzom suza se lije. Ja sam plakao u snu, Ja sanjah ti ode drugom. Prenuh se, i jošte sam gorko U plaču jecao dugom.
60 Mene bog snova u dvore ogromne vinu, Gde se opojni miris i blesak lije, Gde raznobojni valovi ljudi teku Kroz čudni zaplet soba lavirintskije'.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
prošla pojas brada, s njime nema nitko pod čadorom; bekrija je taj nesrećan derviš, pije Turčin vino kondijerom, no sam lije, no sam čašu pije, krvav derviš bješe do očiju.
“ „Ono jeste Boško Jugoviću.“ 19 MUSIĆ STEVAN Vino lije Musiću Stevane u Majdanu čisto srebrnome, u svom krasnom dvoru gospodskome; vino služi Vaistina sluga.
putaca, — svako mu je od po litre zlata, a pod grlom litra i po zlata koje mu se na burmu odvija, te vojvoda njime lije vino; na vojvodi čizme i čakšire, čizme su mu srebrom potkovane, a čakšire od plave kadive; po dolami kolasta
majka, ona kuka kako kukavica, a prevrće kako lastavica; ona ide svome vinogradu, kosu reže, pa vinograd veže, suze lije, čokoće zal’jeva, vinogradu tiho progovara: „Vinograde, mili rukosade, ko je tebe mene zasadio nikada te veće brati
za njima zlatoutva škripa, među njima okićena kuna, — to je tvoja vjerenica ljuba: koliko je b’jela i rumena, kada lije vodu oli vino, vidi joj se proz grlo bijelo; pa ni na nju, momče, gledat nećeš, nego ljubiš prizrenske đevojke, neku na
Kud udara beže Ljuboviću, kud udara Pivljanina Baja, prosijeca svilu i kadivu, a iz svile crna krvca lije i komadi odlijeću mesa; ljuto bješe Baja obranio, obranio po desnici ruci.
došlo roblje; koliko je srca milostiva, triput pada, pa on obumira gledajući jada ev’ od roblja, niz obraze grozne suze lije: „Nuto, braćo, jada od Srbije! Neđe Turci jesu prevarili, te rišćansku slavu pogazili“.
Semberija, sva Ivanu po riječi dođe; kad se svijet slež’ u Bijeljinu, onda Ivan po narodu pođe, niz obraze grozne suze lije, a ovake riječi govori: „Ko ne ima od srca poroda, ev’ sad može srce otvoriti, kupit sina ili milu ćercu, svoju dušu
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
POZIV NA ČITANjE S tumarne struje duboka izvora lije se nepresahnuto vrla voda slatka za piće žednim dušama. Ovo je vrelo sasma nasporno, te koliko se iz njega vadi ova
I jednu lepu kćer svoju imadijaše od starije mu žene Lije. Niti je taj kaštilj isprva njegov bio, nego nevernih tuđina hananejskih.
A u toga cara bijaše jedna vrlo jaka i silovita momčina Bugarin, imenom Lije. I svuda se car šnjime hvaljaše da se ne može pored njega naći nigde takav momak, koji bi ga mogao nadhrvati i soboriti
množi blud u čoveku i dogod od njega ne isteče napolje ne može svome srdcu odoleti, ni mu zapta dati; sve se razždiže i lije mu se, razliva ispod kože seme, te mu bolest zadaje i muči ga i sakati mu noge.