Jakšić, Đura - PROZA
Ubiše mi muža, podmukli psi, a lomnu snagu brata moga izrešetaše kuršumima, opet iz potaje, opet podmuklo! Prokletnici!
Ja sam sva drhtala, misleći na moga Aleksu... Zar tu, u tim vlažnim zidinama da sahrani svoju lomnu snagu?... Tu, u tome zagušljivome vazduhu da diše i da — izdahne! O, Aleksa, o, ljubavniče moj!...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Osim toga“, nastavlja Gospod obrativši se sinu, „ovu lomnu goru pod nama, gdje te lako veselo primiše, gdje ljudi, od vajkada krv liju radi tebe, sinko, nju će ovaj snijeg, bar za
Miljković, Branko - PESME
Ja imam svoju noć, ali u kakvom mutnom kamenu ja sam zamenio svoje srce za tešku varnicu? Zar novim telom osvežiti lomnu krv? Kako se usuditi zameniti put putovanjem, biće vatrom, miris umesto senke izdan iznutra!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
te ujak u svatove, da si đever uz tanku Latinku, ti, sestriću, Jovan-kapetane; No mi nemoj inokosan poći, kupi svate lomnu Goru Crnu, Goru Crnu i Bjelopavliće, neka bide barem pet stotina, pet stotina đeverskijeh svata, nek je fala i mene i
Kad sakupiš kićene svatove, ti, sestriću, da si pod Žabljaka, pod Žabljaka u polje široko“. Treću Ivan sitnu knjigu piše lomnu Kuču i Bratonožiću na vojvodu Liković-Iliju: „O Ilija, Brdskoj zemlji glavo, viđi knjigu, ne počasi časa, ti, vojvodo,
Na onome lomnu Šekularu, onđe bješe Petar Šekularac. A na Skadru na vodi Bojani, onđe bješe Vukašine kralju a sa bratom vojvodom
Putovaše trideset konaka dok dođoše pod lomnu planinu. Pod planinom konak učiniše, tuna Turci za tri biše dana, dokle dobre konje odmoriše, pa pođoše vrhu na planinu.