Jakšić, Đura - PROZA
„Što ih ne poubijaše kao pse, i oca i sina?... O, znamo ih mi: ta to su haramije još od starina, lopovi, palikuće!... Znamo ih mi!“ govorila su gospoda.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— upita Trpko i namršti se. — Ti znaš — poče Vitomir sasvim polako i bajagi poplašeno — počeli se ovud viđati nekaki lopovi. — Gde, more, gde? — Ta noćas su tumarali gore po šumi i prelazili čak i u moj zabran. — Hm, ne laži, bre!
Dok, ništa ti bog ne dade, izlete Živan pred kuću, pa podviknu: — Lopovi! Pušku amo! Ne daj! Za njim ispadoše još dvojica iz kuće. Grunu jedna puška.
— Vala, ne bežah mu više — reče Purko zaduvan pa makar krv legla! — Vala, ni ja! — prihvati Ćebo. — A stanite, lopovi! — ču se ozdo glas Živanov. — Eno ih, Živane! Udri! — ču se drugi neko i grunu puška.
Utom izbi Živan s ljudima na brdo, pa podviknu: — Amode, lopovi, da vidite ko je Živan! — Odmiči, more! — prodera se Ćebo iza bukve. — Sad će krv leći! — A ti li si, Ćebo!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Naredi te ga doteraše sudnici. — Je li ta? — Šta je? — pita ga Aleksa, a gleda ga kao da ga žali. — Oni lopovi i danas dolaze u tvoju kuću. — Koji lopovi? — pita Aleksa, a upro pogled u njega pa mu ne da trenuti. — Pa tvoj sin.
— Šta je? — pita ga Aleksa, a gleda ga kao da ga žali. — Oni lopovi i danas dolaze u tvoju kuću. — Koji lopovi? — pita Aleksa, a upro pogled u njega pa mu ne da trenuti. — Pa tvoj sin. — Moj sin nije lopov.
— Moj sin dolazi u svoju kuću. — A... tvoji su zadrugari lopovi, dakle, je l̓? — Moji su zadrugari moji sinovi, a oni nisu lopovi!
— A... tvoji su zadrugari lopovi, dakle, je l̓? — Moji su zadrugari moji sinovi, a oni nisu lopovi! — reče Aleksa i pogleda takvim pogledom Ivana da ovome pođe kosa uvis. Marinko se nasmeja. — To je otac! — reče on.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Eto šta sam rekla!... Izmerio ti je, obešenjak jedan, manje... — Ta baš sam pazio. — Treb’o si sam da držiš rif. Lopovi su to; sve sam lopov do lopova! Ukrašće ti iz očiju. Meni to već ne bi moglo pasirati. — E, ne bi ti moglo!
Teodosije - ŽITIJA
Jer potpuno ubog i bezdoman bejaše, i ništa u pešteri ne imađaše što bi lopovi mogli pokrasti osim pocrnela tela i na njemu hudih rubina vlasenih, pa i to radi prikrivanja udova čiji sram
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Predajte se lopovi! — dreknu on, pa iz sve snage raspali toljagom po medvjedu. Kruškotres Kukuruzović skoči iza sna i prije nego što je
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
da vidi kako u tom gradu jedino gradski deluju crkva i zatvor pred kojim jedan milicionar stoji tek onako: ovdašnji lopovi isuviše su vešti da bi sebi dozvolili letovanje iza rešetaka.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospodar Sofra i Krečar piju, a Čamča prisluškuje. U birtiji pravi lopovi. Sad ulaze, sad izlaze, sad novi dolaze. Lopovi se razgovaraju; Čamča zna dobro mađarski, kao i ostali.
Gospodar Sofra i Krečar piju, a Čamča prisluškuje. U birtiji pravi lopovi. Sad ulaze, sad izlaze, sad novi dolaze. Lopovi se razgovaraju; Čamča zna dobro mađarski, kao i ostali. — Šta mislite, kakvi su to ljudi? — Sudac nije ni jedan!
golaći, nisu se hteli za onaj par bolje obući i oboružati, da ih ne poznaju, ali noge ih Čamčinom oku izdadoše. Lopovi piju pa onda pevaju; i pesma im se odnosi na šićar, koji je već u izgledu.
Kad to ču gospodar Sofra, puške i pištolje metne na krevet a nadžak drži u ruci, pa ih nudi da pevaju. Lopovi još pevaju, a sad započe gospodar Sofra gromkim glasom: „O kto, kto, Nikolaja ljubit”, ali tako da lopovi čuti ga mogu.
Lopovi još pevaju, a sad započe gospodar Sofra gromkim glasom: „O kto, kto, Nikolaja ljubit”, ali tako da lopovi čuti ga mogu. — Pevajte! Čamča i Krečar pomažu, ali slabo.
On je stari vašardžija, pa poznaje mušterije. U pevanju užasna disharmonija. Lopovi misle da se društvo izopijalo, pa drže da je sad vreme poslu. Najedared umuknu. Čuje se neki žubor. Vreme nastalo.
— Ja sam vašardžija; na ovakvom mestu lopovi ne smeju odma’ pucati, već tek onda kad beže, pa kad se brane, ili u šumi.
Moj jedan kočijaš Sava će sam na trojicu. Napolju larma, već se lopovi sa kočijašima tuku, kočijaši se dovikuju. Sad klopkaju na vratima. — Otvarajte! Ne odgovara im se.
I napolju se čuje pucnjava i vika. Kako se počelo pucati, ostali lopovi, videći da oni u sobi ništa ne izvršuju, a četvrti ranjen užasno jauče, počnu bežati, i razbegoše se, a svoje nisu
Sad su spaseni. Dva kočijaša su lako ranjena. Birtaš odmah pošalje u prvo selo po lekara i da stvar prijavi. Bežeći, lopovi su naišli na jednu pandursku patrolu na konjima, budu vezani i pohvatani, pa onda s njima opet natrag u čardu.
VIII Sutradan u deset sati je već štatarijalna komisija tu. „Štatarijum” je već bio objavljen. Živi lopovi povezani su za kolje: njih devetorica; četvrti, ranjeni, pred zoru je umro. Probude putnike pa i njih na ispit.
Probude putnike pa i njih na ispit. Lopovi su sve priznali, a ino nisu ni mogli, jer je svedoka bilo dosta. Drži se sud, i svi budu na smrt osuđeni, na vešala.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Čekanje bez ikakve nade. Ispod njih su kockari ugovarali partiju pokera u sve što poseduju. Ispod njih su lopovi dogovarali pohare.
Danas svi kradu! Ali moraš da budeš na mestu gde je moguće krasti! Šta mi vredi što bih ja i krao kad nemam gde! Lopovi! Sve sami lopovi...« Oh, bože! Dosta mi vas je svih! Jedva čekam da se istuširam i legnem...
Ali moraš da budeš na mestu gde je moguće krasti! Šta mi vredi što bih ja i krao kad nemam gde! Lopovi! Sve sami lopovi...« Oh, bože! Dosta mi vas je svih! Jedva čekam da se istuširam i legnem... – Ko ti brani da se tuširaš u vikendici'?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
vojsku u artiljeriji i on dobro zna šta su to topovi zato ga svi u susedstvu zovu artiljerac i od naše kuće beže lopovi.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Bogami će njega, onako pijana, gdjegod umlatiti i opljačkati Kauri, lopovi su to — vajkao se djed. Jednog popodneva, tek što stigoh iz škole, djed me tajanstveno pozva u svoj sobičak.
Više se nije dalo razlučiti s koje strane stoji pravi život, a s koje mjesečeva varka. Izmiješale se skitnice, lopovi i sveci, baš onako kako će najljepše biti za mene, a valjda i za mog djeda, čestitu starinu, koja se tako lijepo umjela
— Heh, manj ako se u pravednike začislio ovaj komšijin rođak, Sava, stari lički hajduk — podrugnu se Lazo. Biva i to, lopovi se najprije pretumbaju i posvete. — Aha, i Sava je u sve to upetljan! — zloguko otegnu narednik.
ti je svaka čast i posluženje, a grešnik se samo vrpolji na stocu i šuri se vrućom varenikom čekajući da čuje šta su mu lopovi skuvali.
— Ne da niko pod krov, boje se da nijesmo kakvi lopovi. Ja ponekad od muke i zapjevam, a dorat ćuti, nije ti on od toga posla.
Mjesec sjao kad sam konje krao, a Danica kad sam otkajavo. Istina, i lopovi se koriste pjesmom, pa u nju pretoče svoje gorko iskustvo: Dok sam krao i gospodi davo, nisam, jadan, u tamnici spavo.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Odjedanput, desna mi ruka u potpunoj pomrčini otkri nešto živo i toplo. Vrisnem: „Lopovi!“ i upalim svetlo. Kad tamo, imam šta i da vidim — smrtno preplašeni matori i bakuta vire iza frižidera, bledi kao
E, pa taj Zoki, jedan užasno rasejan tip, pročita u novinama da lopovi leti obijaju stančuge i mažnjavaju sve što stignu, u ogromnim količinama.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
O, da l se sećaš kako smo išli, sve ulice noću obišli, po kiši? Sećaš li se, noćne su nam tice i lopovi, i bludnice, bili nevini. Stid nas beše domova cvetnih, zarekli smo se ostat nesretni, bar ja i Ti.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Da sam ludak, veruju mnogi u Prerovu, jer zapazili su, lopovi, da svakog proleća, kad mesec popase noć, Do zore lunjam livadama i stalno se saginjem kao da kupim nešto.
Hajdučija, galama, podvaljivanje glupim seljacima. Jeste.“ „Umukni!“ „Svi ste vi lopovi i kurjaci.“ Nije podizao glas. „A Ti si najgori među njima. Jeste.
Ja sam doneo naručje slame da zapalim zgradu. Šta mije to trebalo? Nisam samo ja. Svi su Prerovci lopovi. Kad dođe gospodin kapetan, svi će oni na mene da pruže prst: „Taj je prvi doneo slamu!“ Ježio se od straha.
Svi znaju. I ona je rekla. Svest mu prikupiše vika i kuknjava žena: — Lopovi gazdaški! Jao, izelice! — Vi ste nam kuću opusteli! — Ko će naše siročiće hlebom da hrani?
„Jesi li bolestan?“ pitao ga, iznenađen, Andra. „Bojim se da će ovi lopovi liberalski opet da mi podvale.“ „Pa šta još mogu da ti podvale?“ „Mogu da me ne obese.“ „Zid je od kamena.
Ne bi mi ni zgrade bilo žao. Ti si imao pravo što si govorio da su gospoda lopovi i da ih treba... Eh, kad bi mi, niži stalež, i seljaci... Ne smem da kažem šta, jer sam na službenoj dužnosti.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Zakovana petvekovna zvona bune. Od pandura stvorili smo velikaše, Dostojanstva podeliše idioti, Lopovi nam izrađuju bogataše Mračne duše nazvaše se patrioti. Od pandura stvorili smo velikaše.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ovi lopovi bi se sakrili u kukuruzu i čekali da neko goveče tamo zađe, a onda bi ga odveli na svoja obližnja kukuruzna polja, na dru
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
JANjA (iza bine): Taj vlažan pesak grći lopatom! Bacaj konopac!... Sad, Rade, sad! RADAK: Lopovi jedni! Vi’š kako rade kad je nasilu, Kad handžar seva više temena, Životu preteć, cepa vetrove; E, onda svega možeš
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A u sadašnjem vremenu paradoksi su mogućni: bludnici vode računa o javnom moralu, lopovi o poštenju, a zabušanti govore o ratu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sada je po Vilinskom gumnu muljala svetina, sitni lopovi, odbegli sebri, badavadžije, probisveti, begunci sa vešala, secikese, varalice, guslari, beskućnici, isluženi vojnici,