Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ali pao nije. Kroz mrak, koji se bio spustio, providan, na Taban, svetlele su lojanice u prozorima kuća, koje su bile serbske.
Kad bi se ovako, u noći, u Temišvaru, kući vraćao, uvek je mogao da računa na to da će da ga prate lojanice u prozoru. Da ga je neko napao, neko bi mu, u pomoć, dotrčao.
Kapamadžija je sve to zagledao, uz svetlost lojanice, i ponavljao: „Bogo moj, kolko čaša! Grozdin, kao i njegova ćerka, nije odobravao selidbe u Rosiju, a još manje selidbu
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
bila joj mrkla sves’ ... »Šta ovo... ko se povratio ?«... pita on, otvarajući vrata na sobi... Plamičak lojanice slabo osvetljava malu čistu sobicu, bacajući zrake na krevet u jednom uglu, nad kojim se nadnela stara suha žena, pa
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ostaje go, uglađen kicoš, koga hitra desnica baca na gomilu.... Slabo svetluca bledi plamičak lojanice, jedva mu zraci prodiru kroz gusti mrak, te pokazuju tamne predmete, poređane okolo.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica gledaše slobodno i otvoreno u ono suho i smežurano lice, osvetljeno slabim plamenom upaljene lojanice, i osećaše veliko zadovoljstvo što ne obori oči pred onim strogim, ispitljivim pogledom...