Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Da ga ne bude!... Da ga nestane!... A moga tela svaka čestica Čaur da bude turskog olova! A moje glave tvrdom lubanjom Nek’ deca vaša vodu zahiću, Da njome poje ždrebad arapsku Što će po pustom polju skakati, Po mojoj krvi hitro
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
sva mila i draga stvorenja, ceo prošli život — sve ti to sad navali i slomije se u ono malo prostora pod onom jadnom lubanjom — i ti usporavaš korake: smrt je blizu, ona je tu, neminovna, ti to znaš, ali ti bi rad sporošću koračanja da ugrabiš
Jakšić, Đura - JELISAVETA
ne šće mi se otvorat vratnicah nezvanim gostima, mogu da im se mojom golom lubanjom gvozdene poluge obiju. (Vujo odlazi.) KNEZ ĐURĐE (sâm). „—U nedoba ni gosti dohode?