Obradović, Dositej - BASNE
A čoveku je to dato; zato ako je koliko ko u zlu otvrdnuo i okoreo, opet ga zlo muči i rastrza. Dakle, ne mora li lud biti ko misli da mu je ovo čuvstvovanije zaludu dato?
Takovi bi ljudi upropastili zemlju. Nije lud ko tri pogače izede, nego onaj koji mu ih da. Davno se čita u crkvi: kom se dade mnogo, mlogo će se i iskati od njega.
A starac bež' u među, govoreći: „Ta lud je sasvim; bi me upljejao na mesto!” Dovde je za šalu. Niti smo s našom voljom došli u ovi život, niti pak valja da
na njega, leteše mu koja u oči, koja u uši, tako da on u bežanju načne iskati sebi spasenije govoreći: „Nisam li ja lud?
Kako ćeš mi bušiti čelo, bušile ti vrane oči! Idi bez traga, načast ti rogovi, nosi ih sam, ja ih neću! He, ja lud, i triput lud! Nije mi žao ljute boljetice što sam pretrpio, nego što sad moram bez ušiju hoditi!
Idi bez traga, načast ti rogovi, nosi ih sam, ja ih neću! He, ja lud, i triput lud! Nije mi žao ljute boljetice što sam pretrpio, nego što sad moram bez ušiju hoditi!
” Jedan persijski sultan, i on je u ovom što sljeduje pametno učinio. Dođe mu jedan lukav derviš, koji se činjaše lud, znajući da Turci lude kao svece počituju, i zapita ga veruje li on u alkoran. „Jao, jao, kakovo je to pitanje?
Čovek koji zna da bez uzroka ni konja, ni vola, ni psa ne valja života lišiti, može li tako zveronaravan, lud i besan biti da svoj ili podobnoga sebi čoveka život za bagatelu vmenjava i drži?
Ko traži razum, razumniji kući dođe, a lud se luđi vrati nego što je kad pođe, zašto ovog espapa, jednog kako i drugog, svuda se nahodi.
Šta ga Muhamed kaže da mu je bog rekao, mora ko biti sasvim lud Turčin da mu to veruje. On sam, znajući da te vešti nisu za verovanje, imao je toliko hitrosti da ih od strane božje
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— „Ene ga sad! Ja ne kažem da si neveran meni i narodu. No kažem da si lud. Zar ti je malo drugi̓ ljudi, makar i vojvoda, da šalješ, a ne ti sobom da ideš sam” itd.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Da mi dođe doboš pred kuću, kuda ću onda?... Sad, vere mi ni sam ne znam šta ću... Idem često kao lud. Što god uradiš, podaj njemu. Ni oda šta ti vajde nije...
Kao za nesreću Radanovu, desio se taj čovek — kapetanu brat od ujaka. Navali kapetal: »Nemoj biti«, tamo on, »lud! Zar ovom propalici i bekriji da daš? Ta on je prezadužen i kosom na glavi... Sve će ti propasti!
— Kad bi on to verovao. — Ama, bogati, zar ti njemu sve daš što ti god padne? — Ja šta ću? — Pa ti si bolan, lud. Ne daj! — Kako ne daj kad smo načinili onaj prokleti ugovor, pa moram.
— Opet ti jamačno podvalio? — Jakako; četiri oke manje na njegov kantar. — E jesi lud, nije vajde! — Vala, Vitomire, ne znam ko je od nas dvojice luđi.
A kad se naljuti, onda je opet suviše lud, bezobziran i jezičan; navrze se na čoveka, pa ga se ne možeš lako otresti.
Ele, pop Vujica poče čitati molitvu nasred vinograda. — Ej, pope, nemoj biti lud! — viče što igda može Živadin iz kuće u brdu prema popovu vinogradu. — Beži, more, batali molitvu — nije ti vajde!...
— A šta radi, prijo? — upita Anđa. — Leži, ništa za se ne zna; sve bunca, bog ovde bio, kao lud. — I otkud baš on da naiđe na divljaka? — E kad hoće koga da snađe zlo, snađe ga.
Premišljao sam od svake ruke. Najposle pregoh da idem u svet... — More, Strahinja, i ti si lud!... Kakav svet! Čuda, bože, ako ti je ne da! Ima, hvala bogu, i ovde u nas dobrih devojaka... — Aja, Purko!...
Pa čovek od teška derta ostavio i kuću i sve, hoće u svet. — A što si, more, lud! — đipi Ćebo okrenuvši se Strahinji. — Ako tebe samo devojka hoće, nađi ljude, pa je odvedi!
— Ne vredi to venčanje, more ič! — A što, more, što? Zar naš pop ne valja? — Vaš je pop lud! — More, hej! Ne grdi nam popa! — Lud vam je pop, lud! Ide te kopa vampire! — E, baš da vidimo je li lud!...
— A što, more, što? Zar naš pop ne valja? — Vaš je pop lud! — More, hej! Ne grdi nam popa! — Lud vam je pop, lud! Ide te kopa vampire! — E, baš da vidimo je li lud!...
— A što, more, što? Zar naš pop ne valja? — Vaš je pop lud! — More, hej! Ne grdi nam popa! — Lud vam je pop, lud! Ide te kopa vampire! — E, baš da vidimo je li lud!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Bajagi stidi se, a ovamo bi poleteo četvoronoške da se ženi!... Dobro, dobro!... He-hehe-he!... Je li, babo, da je lud?... — Ha-ha-ha-ha! — smejala se majka. — Pa mlad je, stidi se!... Hodi, večeraj, rano! — More, mani večeru!...
Samo talasi huče... — Domaćine! Opet ništa. On stade pesnicom udarati u vrata. — Domaćine! — Pa ti si lud! — zagrme glas iznutra. — Dom je — dom. On je na zemlji, a nije na vodi!... Na vodi stoji samo lađa i vodenica...
Ej, moj Ivane, teško tebi!... Dokle ćeš, bolan, biti lud?... Zar ti misiš da ćeš kadgod biti prav njima dvojici?... Teško tebi!...
— Ama... — poče Marinko. — Idi!... Znaš li šta govoriš ti?... Usred bijela dana puna kuća hajduka!... Ti si lud!... — Ali, dragi... — Idi!... I Marinko izide na vrata. — Ako to bude istina, teško tebi, Crna Baro!...
Onako strašna zapovest Kruškina nije mu dala nijednog trenutka mira. Išao je kao lud. U dubini svoje duše osećao je da je Jelica u pravu. On je nju ispod rođenog krova oterao.
Dođe kući, uđe u sobu, pa se stade osvrtati tamo i amo, kao lud. Onda viknu brata i ženu. Kad mu ovi dođoše, on onako preplašen stade im pričati šta je i kako je...
— Čuo sam, ali Turčin laže!... Kruška ga pogleda ubezeknut, a Marinko i Ivan prebledeše kao smrt. — Ovi je lud... On bunara koješta! — reče Kruška. — Ha-ha-ha! — nasmeja se Deva.
— reče Kruška. — Ha-ha-ha! — nasmeja se Deva. — Jest, vaša me sila naučila da bunaram, ali ja nisam lud! Nisam lud već i zato što sam ti od tvoga dolaska svaku stopu pratio.
— reče Kruška. — Ha-ha-ha! — nasmeja se Deva. — Jest, vaša me sila naučila da bunaram, ali ja nisam lud! Nisam lud već i zato što sam ti od tvoga dolaska svaku stopu pratio.
— Nemoj, ako boga znaš! — jeknu... Stanko se glasno nasmeja: — Bože, ali si lud, Ivane!... Zar ja, ja Stanko Aleksić, da ti oprostim!... Zar da ti oprostim čak i ono Kruškino podrumče!...
I kako ćemo svi svršiti? Hoće li oko nas biti koga da nas nadgleda i ponudi?... Hej, braćo moja!... Ja sam možda lud, ali ovde, u duši svojoj, osećam da je pametno što vam govorim!... Poslušajte me, pa se nećete kajati!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Pa tako ... sto puta ... u nevreme! ... — Čuješ, — rekoh ja odsudno — nemoj biti, brate lud! Hajde da večeramo! Joca za časak samo zamišljeno začkilji očima, onda pogleda meni u oči, i kao da se razbudi, kao da
— Pa dobro je išao, Mitre. — Valjda ja nisam ćorav ni lud; valjda ja znam kad sahat ide i kad ne ide! Moja mati šta će, ućuta. Kuka posle s mojom sestrom: „Ej, teško meni!
! Pa onda ujedared i sam briznu u plač: — A što će mi sve ovo? On baci preda se kapu sa poklonima i kao lud pogleda u nebo, kao da odozgo čeka odgovora. — Hajdemo-te odavde! — reče kapetanica. — Ovde je nesreća, a mi...
To su, valjda, godine što čine čoveka „pametnijim”. Ja bih pljunuo na njih, pa ipak ne mogu da budem „lud”. Prošlo je sve. Sramota bi me bilo od berberina koji me sapuni triput nedeljno. Aman, pobratime!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
»He, valjda je lud da dođe, kad ga tako dočekujem. Tako mi i treba kad sam bila luda! Al’ kanda će zaboraviti!« tešila se Jula, al’ Šace
— Man’te ga vragu! — odvraća ga Arkadija. — Skup je. A i ako se pogodite, imaćete komendije saš njim. On ima jedan lud običaj: vole, neg’ bog zna šta da mu date, da udari prekim putem, pa kad ga ukebaju, ko plaća štrof, nego onaj koga
čarda — a, fala bogu, nisu retke — a on stoj: da napoji konje i sebe, a posle kad uzme uzdice u šake, a on tera k’o lud! Samo vikne: »Drž’te se, gospodari!
Kaže, on je »nemeš«, pa baš i nije spao na to da kočijaši. — Pa to je onda lud čovek! — Lud, sasvim lud. Ne znaš ko je luđi, il’ on il’ oni njegovi besni konji.
Kaže, on je »nemeš«, pa baš i nije spao na to da kočijaši. — Pa to je onda lud čovek! — Lud, sasvim lud. Ne znaš ko je luđi, il’ on il’ oni njegovi besni konji.
Kaže, on je »nemeš«, pa baš i nije spao na to da kočijaši. — Pa to je onda lud čovek! — Lud, sasvim lud. Ne znaš ko je luđi, il’ on il’ oni njegovi besni konji.
Ah, ko da je gledam i slušam! Ona, ona, i niko drugi! Ta nije on toliko ni lud ni pakostan! E, vidiš ti samo nje kako sovjetuje, k’o neki fiškal. — Kako ga je sovjetovala, onako umal’ nije i proš’o!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Sestre se smeju. — A kako bi bilo da je još strašnije? — Onda je čovek kao lud, ne zna šta radi, a to nisam rad. — A jeste l' vi koju zaludili? — Kažu. — Pa je l' živa? — Jeste.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
podizati glavu, pa oseti kako ga ta gomila sve više i čudno draži i kako ga spopade jedna sasvim luda želja: da kao lud skoči i popne se na jedan od onih sanduka onde, ispred nekog dućana, pa da svu onu svetinu rasturi prosto sa nekoliko
što se ljute i psuju na telefonu sa velikih daljina, spavam svaku noć obučen i obuven, pišem izjašnjenja, derem se kao lud i muvam amo-tamo između, garavih, bradatih ljudi ovuda po jarugama i krševima, stežem srce da ne prepukne od
Urednom je žestoko izlivala tugu i lud bol za njim, kad je posle mobilizacije, naglo otputovao i pitala se: da li veruje sebi, da li je moguće da on nije više
božanstveno peva C'eѕt la valѕe du brun, o rđavoj menaži koja mnogo košta (a tu prisustvuje i šef menaže i pravi se lud), i o nekom pešaku što se sam ranio pa su pomi— njali i Hristića.
Afrika
busa se u grudi, i viče kondukteru: „Vraćaj, vraćaj!“ Šalupe se okreće u suprotnom pravcu: zemlji. Toliko je lud da neće uopšte da čuje za objašnjenje.
divljak. Naprotiv to si ti to je onaj koji opisuje to je divljak, razbojnik, gadan, ratar (Čovek zemlje). On je lud. Stari gaga. Nisi li lud? Dobro, ja sam lud. Životinja bez k... Naprotiv. Tamara Balin“.
On je lud. Stari gaga. Nisi li lud? Dobro, ja sam lud. Životinja bez k... Naprotiv. Tamara Balin“. Ovo je pisani razgovor nekolicine stanovnika sela Mosua.
On je lud. Stari gaga. Nisi li lud? Dobro, ja sam lud. Životinja bez k... Naprotiv. Tamara Balin“. Ovo je pisani razgovor nekolicine stanovnika sela Mosua.
„Ne može se kazati da je histerik mislio sam u sebi, „jer ne gubi vlast nad sobom, ali da je izvraćen možda lud, to je sigurno.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Oćiš široko, visoko? Oh, žensko dugačko kosa! More, znaiš li da je slavno diogen sedio u buru? JUCA: Kad je bio lud. JANjA: Što lud? Grečesko slavno filosof lud? Nepromotreno, nerasužđeno!
Oh, žensko dugačko kosa! More, znaiš li da je slavno diogen sedio u buru? JUCA: Kad je bio lud. JANjA: Što lud? Grečesko slavno filosof lud? Nepromotreno, nerasužđeno! More, da izgubiš glava za ovo slovo da si u Moreja.
More, znaiš li da je slavno diogen sedio u buru? JUCA: Kad je bio lud. JANjA: Što lud? Grečesko slavno filosof lud? Nepromotreno, nerasužđeno! More, da izgubiš glava za ovo slovo da si u Moreja.
da kupim više konji, pa da i goim i posle kolim Kakva lepa profita! MIŠIĆ: (Ovaj je lud!) Baš zato i jeste tako velika cena toj masti, što je od carstva strožajše zaprećeno da se niko pod živu glavu ne
JUCA (pogledi u Mišića): Kad bi bila Juca luda. JANjA: Luda? Ko radi, onaj lud? Ko si kiti, pametno? O, prokleto nemarljivo svet, moraš da propadniš!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Mahale, on, Engelshofen, neće ići da vidi selo koje se uređuje po lenjiru, ni šorove što se ispravljaju prema koncu. Lud je taj grof Merci i ti geometri i kapucini, što bi hteli da čoveka pretvore u anđela. A čovek je velika stražnjica.
Odrastao je kod konja. Čudovište. Lud je i zaljubljen u ženu, koju pokriva zemlja i trava. Ona se bila obradovala, odmah, kad im je ušao u kola.
Mladi Jermenin, međutim – koji je ličio na gavrana, sa naočarima – smejao mu se i savetovao ga je da ne bude lud i ne izlaže, ni sebe, ni Kopšu, osveti karaulnih oficira.
Ko zna, koji je on, u njenom tefteru. Ko zna koji? Neće za njim presvisnuti! Gospožu Božič je to, za čudo, razveselilo. Lud je, kaže, kao svi muškarci, i ne zna šta govori. Zar neće da je zagrli i poljubi? Čekala ga je željno!
Oni nisu ni sanjali da Kajzerling šalje Isakoviča, u Srem, na Savu, gde Črnogorci prelaze u Mitrovicu. Lud je taj Kajzerling! Neki Garčula! Otkud tamo Črnogorci, da prelaze, u Rosiju?
Nikad se ne zna ko koliko ubistava nosi, na obrazu. Ko zna ko je to, kod njega, dolazio. Ko je lud da ide u vizit udovcu? Nego treba, eto, da se rastanu. A da se sastanu, kao ljudi, u Kijevu.
Rekao je Isakoviču, šta su videli, rekao mu i za Božiča, ubojicu, ali se Pavle smeje na to, kao lud na brašno. Pavle može poginuti zbog žene, a što je najgore, osramotiće i familiju.
Nisu bile lude samo ta Božička i njena kći, iz velikog sveta, nego je ceo svet tamo bio lud. Cela ta carevina, iz koje odlazi, bila je luda.
A posle joj je bila, i kiša, i Sunce, i gospoža Trifunova, i deca, kao neka magla. Čudila se šta je snađe. Trifun je lud. Dok je živ, kaže, hoće da zaspi na njenoj ruci, ispod bagrema. Uzalud mu ona govori da joj trne ruka.
Neka kapetan ne brine za to. Rekao mu je već da je plan kapetanov lud i da ne bi uspeo. Isakovič hoće da uzima Einlass zatvora, sabljom, a zaboravlja artiljeriju, kraljicu oružja.
Vikala je, da je ne sramoti pred poslugom i da čuje glas Božičev, na stepeništu. On je lud, kaže, i sve što radi, radi ludo. Unesrećiće i nju i njenu ćer – neka se smiluje, i neka je ne ostavlja, ovako, Božiču.
Sramota bi bila, da o tom, išta, dalje govore. Nema šta da krije. Samo bi lud čovek, i krmak, mogao da pomisli da bi on, Isakovič, udario na jedinicu svog sunarodnika, koja je još, tako reći, dete.
Teodosije - ŽITIJA
službu, sveti posveti ovoga i dade mu svu vlast koju je sam od Duha Svetog primio, da vezuje i razrešuje krivice lud skih sagrešenja.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Ko li je taj čiča koji razgovara s jednim običnim džakom? Da možda nije lud ili pijan? Hajde da ga čujemo. — Ehe-he, sad ti se smrklo, gospodine moj!
Jedni trkom pobjegoše od njega misleći da je mlinar lud, neki ispričaše da su susreli po nekog mačka, ali bez džaka, a drugi, opet, opisaše čitava kola džakova, ali u njima je
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Vi? ĐAKOVIĆ: Da, pred izbore narodnih poslanika našlo se da sam lud; posle završenih izbora našlo se da sam pametan. SPASOJE (zabrinut): O tome se vašem predlogu da razmišljati.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Ta knjiga je namerno pala! - rekao sam. - Ti si lud! - viknuo je, ali tu nije moglo biti iznenađenja: to da sam lud, i da je dobra trećina moje porodice luda, slušam bar
- Ta knjiga je namerno pala! - rekao sam. - Ti si lud! - viknuo je, ali tu nije moglo biti iznenađenja: to da sam lud, i da je dobra trećina moje porodice luda, slušam bar triput dnevno. Šta ti je bilo potrebno da baciš tu knjigu?
Ja ću otići. dovoljno sam lud za to. Na tim ostrvima čitavo je čudo zlatnog peska, palmi i majmuna. Izdresiraću jednoga da ljudima zavlači šapu u
- Pazite šta vam kažem! Pokušah da mu očima telegrafišem da se čisti, ali on se pravio lud. Nisam verovao da je to bilo zbog Rašide, on je Bog za ženskice, ali bilo je.
Vesna je sada u vrbaku ili na njivi nekog ko je bio dovoljno lud da zasadi ranu salatu. Tamo je zbog zečeva. Nisam vam ništa rekao o zečevima? Čudno! Vesna je luda za zečevima.
- rekao sam. - On misli! - rekla je Stanika - Pitaj ga gde je bio noćas? - okrenula se ocu, ali se ovaj napravio lud i počeo priču o tome šta je on radio kad je bio u mojim godinama. Naravno, bio je bos i gô.
Bio bih lud kad bih to tvrdio. Kad god bih se pojavio na plaži, mogao sam da čujem primedbe na račun pega i nogu. Mogao sam da
- Ništa! - rekao sam. - Bio je tamo jedan veliki sto postavljen za dvanaest. Baš su ručali kad smo ušli. - Ti si lud! - Ataman je prineo šaku k čelu, pridigao se, i zviznuo tako da je onaj ulanerski oficir morao poskočiti u grobu.
Odvukavši se jedno pedesetak metara dalje, rekoh joj da sam zakazao sastanak Melaniji: - Ti, Bodo? Pa ti si lud! Šta bi ti mogao reći nekom kao Melanija?
- Zna Mita. Zaboravio si da je on predstavnik razreda na profesorskim sednicama. - Zaboravio sam, ali to je lud plan, to s novcem, i ja neću da se mešam u to. Pisma, to je u redu, ali njen novac!...
- Zar nisi čuo da sam sve spremila? - Čuo sam. Šta onda? - On je zbilja lud! - Ataman otpljunu u stranu, ali tako da mu se opušak cigarete, ipak, zadržao u jednom kutu usta.
Šta! Ataman počeša leđa o koru kajsije i opet reče da sam lud. Čitavu večnost pričao sam o putovanju, a sada kad je ono pred nama, baronišem praveći mandarinsko lice.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Pa govori! Da čujem. — Davno već ja to premećem u glavi, ali sad ću da izvedem. — Smeje se. — Ti govoriš baš kao lud. Pa kaži jedared šta je! — Stvar sasvim prosta.
— Ta valjda nije lud da se baš onda kupa. — E, mladost ludost. Bog zna nije l’ baš onda. — A šta si ga onda poslao u Talijansku, kad se
— Zašto? — Znaš zašto je bio kod mene? — Zašto? — Prosi te, hoće da te uzme, a ti bolesna. Nije l’ to lud čovek? — Nije lud. — Dakle, ti znaš da te prosi?
— Znaš zašto je bio kod mene? — Zašto? — Prosi te, hoće da te uzme, a ti bolesna. Nije l’ to lud čovek? — Nije lud. — Dakle, ti znaš da te prosi? — Znam, već me isprosio, dala sam mu ruku, samo je tebi išao da daš blagoslov.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
njenog davanja, opisujući sve do sitnica, upaljenim pogledom i prigušenim šapatom, ljubeći je na kraju svega toga, kao lud.
Sveća koju joj behu strpali u ruke, pala mu je na leđa i zapalila ga. Beše kao lud. Njegova senka na zidu ličila je potpuno na onog crnog monaha, koga je dan pre, sa nevericom, posmatrao kako se
Kolac mu se izvrte i on se stušti nad njim, ispravivši ga ponovo, udarajući kao lud po njemu. Činilo mu se da čuje, kako probija sloj zemlje, pokrov i mrtvaca.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Sve do poslednjeg, jer su nam tako naredili, a taj poslednji je sumanuto trčao preko zaleđenih polja, lud od zečije usamljenosti.
I dok tako vozim ispod njiva mojih predaka, počinjem da se smejem kao lud, sećajući se, šašave lekcije o sofistima i onom filozofu koji je mogao da dokaže da jedan zec nikada neće uspeti da
I onda moj muž počinje da se smeje kao lud: »Ti da postaneš glumica? Ti? Ma nemoj, molim te!« E, pa, sada najzad imam potvrdu da bih mogla!
Žao im je! Nigde ni jednog jedinog slobodnog ležaja! Oseti potrebu da se smeje kao lud, baš kao na kraju filma »Blago Sijera Madre«, kad vetar razgoni na sve strane krvavo stečeni zlatni prah iz pocepanih
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Da ga đavo nosi, sad opet uredili posle Uskrsa; zašto nisu dogodine? Lako je njima! Da, oni misle da je drugi lud. UGLED 2. MLADOŽENjA (stupi), PREĐAŠNjA MLADOŽENjA: Sluga sam ponizan, gospodična. DEVOJKA: Službenica.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Pošteni ljudi. ŽUTILOV: Kamo sreće da su Srblji takovi. SMRDIĆ: E, Srbin je lud od postanka. ŠERBULIĆ: Savetuj ti njega, uči ti njega, moli ga, kumi ga, on ostade pri svom.
Vi ste bili člen odbora, a ja ništa. GAVRILOVIĆ: Nismo vukli nikakvu plaću. ŠERBULIĆ: Već ja znam. Svaki je lud, koji se za Srpstvo zauzima. GAVRILOVIĆ: Zato što ne može da globi. SMRDIĆ: Vama je sve to u glavi.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»Kad bi se ja, pisao je 1820. godine, povodio za čitateljima, ja bi morao postati lud kao i oni što su, pa bi napošljetku viđeo da im ne mogu ugoditi.
Radičević, Branko - PESME
Čudo mi je da me nije čuo, Kad sam tamo kô lud domunuo, Valjda ga je zbunilo pecivo Što će skoro na sto se doneti, Valjda ono rujno ladno pivo, Te me otac ne
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Pa da viknem one gore na cesti, možda neko od njih zna? — Ma jesi li ti lud, goveče jedno! Šta ćeš ako to budu Nijemci? — smiruje ga Boriša. — Nek je, vala, i moj ćaća — brunda Ilija.
— Vidiš, svi danas kažu, lud je čiča, kakvi dječaci! E, moj druže, zna stari šta radi. Treba samo naložiti vatru. POTOPLjENO DJETINjSTVO Prije
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Pocrvenio, zapenio, pa mu od besa i ona glasina došla nekako piskava. Evo ovako se ustobočio, lud, kad ti kažem, pa prosto vrišti: „Žensko! Kad pomislim da je sto hvati od mene, nek je hiljadu hvati od mene!
JUSUF: Nego da izađe preda te? HASANAGA: Ili sam ja lud, pa nejasno govorim, ili si ti glup, pa ne razumeš? Hoću da se Hasanaginica vrati majci! je l ti sad jasno?
HASANAGA: Šta bi ti teo? Da se presamitim: „Izvinte, pogrešio sam, jeo sam bunike, bio sam lud, oprostite, neću više nikad, sad sam se opametio, evo i potvrde, nabaviću i dobru karakteristiku, oćete li da
AHMED (za sebe): A što baš ja da saopštim? Ionako mi ne bi verovali. A mogli bi da kažu i da sam lud, i to s punim pravom. A ni Imotski nije daleko, čuće se. Bolje da ja gledam svoja posla. Niko me ne vuče za jezik.
Bolje da ja gledam svoja posla. Niko me ne vuče za jezik. Moj Ahmede, pravi se ti lud, ako si pametan! (Glasno) Šta misliš, da l će ovo odelo da nam skidaju?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pa onda kao lud, besan od neke sreće i radosti trčao je, igrao mahnito, vitlao se i svakog je časa trčkarao čas ka Todi, čas među
Gledah te, izazivah uspomene i slike nekadašnjeg milja. — Šta sad da ne?... — uzviknuh i skočih. — Lud sam! Budala! Što patim, mučim i satirem sebe?!...
doći ću. Hoću! I ošinuvši me sjajnim, srećnim pogledom otrča zanoseći se. Vratih se. Topih se i nestajah. Bejah lud... Veče pade. Mesečina iziđe. Nisam znao kako sam večerao. Zalogaji mi zapirahu, ruke drhtahu a prsti behu oznojeni.
Dok strina ćutaše, ništa; ali kad je stric uhvati za kose i, obviv ih oko svoje ruke, otpoče da je vuče i drmusa kô lud po kući, strina tiho, ugušeno, pisnu; Stanoja kad ču strinin pisak, oslušnu, da se uveri da li je zaista to njen, pa
Zatim uđe strini u sobu i, ne govoreći joj ni šta, sve sruči pred nju. Strina se zabezeknula, pa ga srdito gleda: — Lud li si? Šta će mi to, a?... On ćuti i češe se po glavi. — Kazuj, šta će mi to? Gde nađe pare? Neću ti ovo, neću!
Čak mi i noge gore od njene toplote... — Ne slušaj ti njega... lud je on, lud! — kao da se pravda govori mi ona, zanosi se i jedva ide.
Čak mi i noge gore od njene toplote... — Ne slušaj ti njega... lud je on, lud! — kao da se pravda govori mi ona, zanosi se i jedva ide.
Kostić, Laza - PESME
Pamet me stegnu, ja srce stisnu', utekoh mudro od sreće, lud, utekoh od nje — a ona svisnu. Pomrča sunce, večita stud, gasnuše zvezde, raj u plač briznu, smak sveta nasta i strašni
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A ovaj mu odgovori: — A što si lud te nosiš tu alu. Nogama u vreten, te njega o kamen, pa hajde sa mnom. Kad to čuje konj pod zmajem, a on mahne glavom i
Tebi je do jela, a vidiš gde gazda hoće da umre!“ A petao mu odgovori: „Pa nek umre, kad je lud. U mene ima sto žena, pa ih svabim sve na jedno zrno proje kad gde nađem, a kad one dođu, ja ga prožderem; ako li se
je poč'o ložiti, brže-bolje priđe kotlu pod kojim bijaše najmanje žeravi i otklopi ga govoreći: — Zar da budem toliko lud da ne vidim šta se u njima vari! Kad šta ćeš da vidiš! — zgurio se pop u kotlu, pa čuči.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Meni preti robija, a može biti i smrt. No, ako dete naše damo da ga ubiju, onda će sve prestati. SOFIJA: Ko je taj lud, koji dete ište da ubije. Ajd zbogom! MAKSIM: Ha, jesam li kazao?
MAKSIM: Tek ona mora da pecne. SOFIJA: Par zar nije tako? MAKSIM: Već i onaj bi bio lud, koji bi pomislio, da svedodžba nije data za ljubov sto dukata, nego što je žena dobra. 8.
ISAJLO: Jest, al’ nije ni devojka. MANOJLO: Dakle baba? ISAJLO: Aja! MANOJLO: Pobratime, ili sam ja lud ili si ti. Šta je dakle ta Sofija ISAJLO: Nije Sofija nego filosofija, a to je nešto visoko.
Dakle, kad čovek ima dušu, a ova nije razumna, onda nije čovek. DOKTOR: Nije. MANOJLO: Baš dobro! Jedan me lud čovek uvek zadirkuje i grdi. Bar ću ga moći ubiti, kad nije kao drugi čovek.
ISAJLO: Ajde, Manojlo! (Odu u sobu.) ŠALjIVAC: Ili su ovi vrlo prosti, ili je taj doktor lud. Čovek ima priliku svaki dan smejati se budalaštinama ljudskim. (Pristupi k vratma i smešeći se pazi šta sluge rade.
DOKTOR: To je čaušluk. Ti si lud. ŠALjIVAC: Kad god vašim jezikom i mislima govorim. DOKTOR: Na šta je moj jezik oskudan?
Poslušajte: Bila je jedna ploveća kuća. DOKTOR: Kažem ja da je čauš lud! Kako može kuća biti ploveća? ŠALjIVAC: Ja nisam hoteo odma izaći na sred, a to je vaše ploveće učilište.
DOKTOR: Kakav razum kod kuće? MANOJLO: Vaš, što je sedio kod kuće. DOKTOR: Ti si lud. Kako će razum kod kuće sediti? MANOJLO: I ja se čudim. Ali vi ste tako kazali. DOKTOR: To nije istina.
Ako moj komša nađe praznu zemlju, jamačno neće ostalo zakopati, to bi morao biti sasvim lud. Sad ću dakle s njegovim semenom sejati, a čija će biti žetva, vidićemo. (Zatrpava novce.
LjUBA: Od koliko bojeva ima kuća? VELIMIR: Tje! Ima od šest, sedam, a i od dvanaest. STANIJA: Ko lud gradi takove pustoljače? VELIMIR: U jednoj takvoj kući ima više ljudi nego u našem gdikojem selu.
Samo ne znam ko će da vas rani. PIJADA (smeši se): Muz neka se stara. STANIJA: Kad je lud, neka se stara, a vi da prekrstite ruke. PIJADA: E, imamo i mi dosta posla: da slingujemo, da stikujemo, da heklujemo.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Počinje selidba. Dofurava i nosač Alija na triciklu, pa naša familija tovari svoje prnje. Komšiluk se provodi kao lud; svi su na prozorima — prvi red balkona, a da im se ne nažulje laktovi, toliko potrebni u životu, podmetnuli su ispod
vrstu modnih emigranata, pa će tako uobraziti kako su iznad svoje okoline, jer će se ostali svet okretati za njima kao lud! I to će biti jedna od najvećih zabluda njihovog bezveznog života, oću da kažem.
autobusom iliti tramvajem, nego samo kolima, oću da kažem, nisu mogli ni u snu da pretpostave da će neko biti toliko lud da odvaja pešaka sve do Košutnjaka da bi samo pio čaj.
Mislim, volim da posmatram kako curi, a nigde u gradu ne postoji takva radionica, pa bi posao cvetao kao lud. Bila bih, rekla sam mu još, korisna društvu, jer, gde to danas čovek može da napuni svoj peščani časovnik kad mu
— Njega, na časnu reč! — Ti si stvarno lud! — I jesam, ali ni on neće zlostavljati našu devojčicu. To nek odmah izbije sebi iz glave!
Baš ga briga za tih pet meseci gladovanja viška, kad se provodio kao lud celog života... Ko zna dokle bi stigla njegova fantazija da u kujnu ne uleti maman sa zviždaljkom u ustima: — Deco, a
U to vreme raspadali smo se od love i matori se cerekao kao lud kad je u koverti pronašao samo po jedan dolar: — Šta je hteo da kaže sa ovim dolarom? Kao da si ribara starog kći!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
— svetli jelen mlad, a s vilin-konja slazi Dojčin-ban. O, rumen vetar, raščupan i lud, nad svadbom šušti, krši mu se pas a s naših krošnji zasvetluca blud kad ritam svinu doboš, polubas u trubni eho.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
A kad bi stiglo nevreme burno i vetar hud, vetar zao, kada se drao, on bi škripao: „Ne budi lud! Ta zašto vičeš, zviždiš i psičeš ko neka guja, čudi se svak?
„Živele zeke! Živeli miši!“ iz ćoška svakog vraćala jeka. Ognjena vila začepi uši, zbuni je vika i dvoboj lud. „Nikud ne mogu da vas povedem, kad sloge nema, uzalud trud.
Umorni, najzad, od terevenke zaspaše starci, vetar i senke. Kraj same štale dedica hrče i sanja prizor lud: izvesti njega u nekoj šumi pred pravi lavlji sud.
Bolje je konjskim repom cimati, negoli s vama posla imati. Il ste filozof il sasvim lud! Takav sam stekȏ o vama sud.“ * Baš u luci, na okuci (valjda vam je poznat Gruž?
Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio! Poput čigre vrtiš se u krugu pod šibama svog srca nestalnog, kud ćeš, šta ćeš, na koju li
Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio! U dvorištu lomača se pali, bukte sveske poput suva granja, burno plamte domaći zadaci,
Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio! Nema časa, ocjene, prozivke, zvone glave poput prazna lonca, skinuli smo i mrskog stražara,
Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio! Oborismo trošnu zgradu znanja, osvetnički, do zadnjega ugla, osta natpis preko cijele table:
“ Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio! A kad ipak voz konačno krenu, pomuti se sjaj ljetnjega dana, tamo negdje, kraj zamuklih klupa,
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
I on je to znao. Sigurno da je znao. I uplašio se. Rekao je: Zašto ste me doveli ovamo? Hajdemo! Bio je lud. Bojao se da mislim da je demon. A ja sam se ogromno, ogromno radovao što ga takvog vidim.
— Idi crkni. Premlaćen! Lažljivče. Ja da imam da se rodim, i bez ruku, ja bih rekao: Da, da! Opet mlad i lud, ma i bez ruku, ma i u sramu. Opet. — Da, opet, — ponovi čovek ironično. — Opet! — To može biti takođe i devojče!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A ovaj opet nije lud da i tu mrvicu deli s tobom. Potporučnik Aleksandar se zacenio od smeha i lupi me po ramenu. — Po zakonu otpora...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
kao lud, a neki put je dobar čovek. Za sad ne govori sa njim. Mati, kao i svaka žena, rada je saznati uzrok toga neprijateljstva,
— Šta je to, more, bilo ? Stojan dotrča k meni kao lud... jedva me pusti da ručam. Vazdan mi izbrblja koječega... Je li ovo doista od kamdžije? zapita on?
Velja se namršti i prođe preko sobe. — Jesi li lud?... Plačeš kao dete, kad te drugi biju... Ej, grešniče!... Kad se Gojko stiša, Velja ga stade zapitkivati, te na taj
Ona se sakri u baštu za neko gusto ružino žbunje, a Bogosav ode preko dvorišta, mašući glavom. — ’Natema je !... Lud sam ja da idem na robiju, ili još da izgubim i glavu zbog njenih vranih očiju!... Ehe-he!... Biće, veli, moja...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
izrađuje predmete i ukrase od zlata i srebra kuti - usta - usta kao kutija šećera (igra rečima) Ložnica - postelja lud - mlad, nezreo Martonoš (martoloz) - naziv za hrišćane koji su u XVI i XVII veku služili u turskim pograničnim
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
BLAGOJE (odlazeći prema reci): Naravno, ako nisam pijan, onda sam lud! A, ako nisam lud, onda sam pijan! (Primeti Dropčeve tragove. Pažljivo ih prati.) GINA: Šta gledaš tamo?
BLAGOJE (odlazeći prema reci): Naravno, ako nisam pijan, onda sam lud! A, ako nisam lud, onda sam pijan! (Primeti Dropčeve tragove. Pažljivo ih prati.) GINA: Šta gledaš tamo?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kad bih još jednom mogao da volim... Da l bi mi tad bilo dobro svud, i život bio manje lud? Ili bih i tad kao sad morao da se smešim i razbolim, i da umrem? Kad bih još jednom osetio da volim, volim?
Kostić, o kome svaki, bezbrižno, kaže da je lud i pust, malo stilizovan, dao bi na jednu lepu, romantičnu tugu i ponos jednog rodoljublja koje je, u snu, a sve se prvo
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Pekar ostade sam, zlovoljno sede na jednu nisku, tronogu stoličicu, obori glavu i zamisli se. — Ide svet za njim kao lud... — mišljaše pekar. — Kažu da i čudesa čini, ali ja u to ne verujem...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Pomislim da ribar zbija šalu sa mnom, te planem: — Ta šta ti meni koješta pričaš, valjda misliš da sam lud?! — Plati mi da te prevezem tamo na drugu obalu, pa idi vidi čega tamo ima. Ja ti govorim što sam od drugih čuo.
— Ja sam ispravan. — Ti si lud, tako mator... Ispravan... a kamo ti odličja? — Nemam. — Lažeš, matora kujo! — Nemam, tako mi boga! — Nijedan?
Zar se tako drži zadata reč? Mi moramo napred za ovim mudrim čovekom, jer on zna šta radi; nije valjda lud da sebe upropasti. Napred za njim! Ovo je najveća, ali možda i poslednja opasnost i prepona.
— Što budalaštine? — Ostavi se, molim te; ko će da mi vodi politiku?!... Počinjao je to jedan! — Pa šta učini? — Lud čovek! Šta ima da učini?!... Znamo ga svi: i ko je i otkuda je i čiji je sin i šta jede u kući.
Kažem mu ja jednom: „Što se zanosiš kao derište, te ne gledaš svog posla? Vidiš da si lud čovek?!” — Šta mu drugi vele? — Pukoše ludi od smeja. Kad iziđe iz zatvora, pa prođe ulicom, tek onda nastane smej.
Šta je tu kao čudno? Prvi se opet prekrsti, pa posle tek dodade: — Pitam ja tebe sad: jesi li ti lud čovek, ili nisi? — Koješta. Ne razumem te. — Ni ja tebe. — Šta imaš da razumeš, i šta se iščuđavaš?...
— Nisam znao da je toliko lud? — razgovaraju ludi. — Ja sam, pravo da ti kažem, uvek primećavao da s njim nisu čista posla.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Opet dugo i usamljeno hodaše, opet misli jedna za drugom kao rojevi. »A ona baš ljuta ode odavde!... I ja sam bio lud... za onaku sitnicu, za ništa, tako reći, a načinio čitavu svađu. I svakad tako.
« I sad mu dođe pred oči Draga, onako tiha i blaga, bolešljiva lica, s onim umornim i prekornim pogledom. »O, baš sam lud !«... pomisli on, pa stade još brže da hoda. Odjednom čuje on neki živ govor.
»Šta je ovo ?... Ne može biti! Zar baš sad, kad oni dolaze... zar baš ovaj voz!... To je ono, što sam ja navalio kao lud: dođi, pa dođi! Trebaju mi deca za novu godinu.« »A ako slučajno nisu pošli ovim vozom? A depeša !...
Samo jednu reč... Ja ne tražim više — Trojku... — Ehe... opet on promrmlja i konj pođe brže. »Ama šta sam ja lud? stadoh misliti u sebi: dao mu konja i sam kasam uz njega kao pseto, a on neće ni glave da obrne, neće ni da me
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Oni viču za njim, zovu ga natrag, vele da je sve to samo šala, i da je lud kad ne zna za šalu, — ali on neće ni da čuje, nego hvata sokak. A to baš nisu trebali da rade!
i mogao da ispriča sve one silne sitne i krupne pakosti koje su se svaki dan ponavljale, a još glavnije: ko bi bio tako lud da ih sve čita! GLAVA JEDANAESTA U njoj je kratka vojnička i civilna biografija Miće »Oficira«, i Pere ćate.
Planu gazda Đorđe i razvika se, a drugi ga stišavaju. — Što mu dajete da pije, kad ga znate da je lud i da mu je sve ravno do Kosova! — veli jedan.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
smetao; Izjutra je jeo, pred veče tiho preo I nikad nije zakoračio u svet beo; — A letos, u julu — jer jul je mesec lud — Moj stari mačor ode neznano kud. Hodajući, voleo je, tako, malo da gega.
Pa iako o sebi imaju odveć povoljan sud, Taj ludi svet, bez njih, ne bi bio dovoljno lud. STRAH OD PROMAJE U našem narodu veoma je Raširen strah od promaje: U čekaonici, u kolibi, u
„Tu bi sad trebao Robin Hud Pa da dovede stvari u red. Svako se pravi slep i lud, Sledi svoj sled, jede svoj med. Proklet čas kad u vezu s njima stupih, Ne ima kraja mojim mukama!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Gledao sam Getsimansku baštu, ocrnjenu strašću i izdajom. Svetu lampu lud vjetar ugasi! Mi vidimo na plodnim njivama đe se grdno trnje rastićilo, hram Omarov đe se povisio na svešteni osnov
BIJE NEKO U VRATA OD KUINE, DA IH SLOMI; MISLE DA JE LUD. IGUMAN STEFAN Pomoz Bože i Mali božiću! Kad je radost sa svakoje strane, nek uljeze i ta' ludi k nama da nam kuću
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Oseti samo bol i ništa više. Brzo, stresajući se od jeze, ustade. Ali on, obezumljen, lud, sa penom na ustima, iskrivljenim licem, gurajući je glavom u trbuh, grleći je po kukovima kidao joj meso i kao
toga brašna voli; neke opet u testijama od svojih vina, jer boji se da će, ako drugo vino, jače piće pije, kao što je lud, | trista čuda načiniti, a ovamo od tog, njegovog vina, na koje se navikao, ništa mu neće biti. I tako svaka.
Ču samo kako Marko, čisto bežeći iz sobe od nje, tamo međ svojima, sa nekom strašnom nasladom, slutnjom, nadom, kao lud viče i zapoveda: — Kapiju, bre, zatvarajte, kapiju zamandaljujte, da niko, niko... Ah! Ah!
— Tako mu i treba! Zar on, gazda moj, da ,dopusti da ga onaj i onakav pas ubije. E, ali ja, Arsa, ništa ne znam! Arsa lud, Arsa pust!...
Pandurović, Sima - PESME
Istorija slave, poleta i pâda! Promiču ponos, milosrđe, vera, Polet i ljubav, i hrabrost i nada; Lud vetar muka naše želje tera Predelom mrtvim umrlih balada.
I jave se katkad živima kroz sloj Vazduha, k’o miris prijatan il’ ljut. Šta takvih mirisa snese vihor lud, Il’ jesenji studen vetar, ili tek Proleća uzdah razdražljiv i mek, I svih dana čudna i nemirna ćud!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
razliku između poređenja koja su samo to — i onih poređenja koja pored toga imaju i poslovično značenje (Hud kao i lud, Hranitelj kao i roditelj itd.).
— Ljudi se po odjelu sretaju, a po pameti prate. — Kloni se luda kao i sveta. — Više lud misli, nego što gora lista ima. — Zao um, gotov sud. — Luda pamet, gotova pogibija.
— Bolji je ukor mudroga, nego hvala ludoga. — Teško ludu i u raju. — Što jedan lud zamrsi, sto mudrijeh ne mogu razmrsiti. — Čega se mudar stidi, tim se lud ponosi.
— Teško ludu i u raju. — Što jedan lud zamrsi, sto mudrijeh ne mogu razmrsiti. — Čega se mudar stidi, tim se lud ponosi. — Pametan misli što govori, a lud govori ono što misli. — Pametan polako ide a brzo dođe.
— Čega se mudar stidi, tim se lud ponosi. — Pametan misli što govori, a lud govori ono što misli. — Pametan polako ide a brzo dođe. — Ne daj umlje za bezumlje. — Muka uči pameti.
— Čovjek: ne žali toliko na neprijatelja, koliko na prijatelja. — Bolji je pametan dušmanin, nego lud prijatelj. — Ko je sebi dušmanin, kako će drugom biti prijatelj.
— Tko se s umnim sastaje i sam uman postaje. — Bolje je s mudrim plakati, nego s ludim pjevati. — Ako je ko lud, ne budi mu drug. — Ko s vukom druguje, nauči se vijati. — Uz krivo se drvo i pravo iskrivi.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
tebi je do jela, a vidiš gde gazda hoće da umre!” A petao mu odgovori: „Pa nek umre kad je lud. U mene ima sto žena, pa ih svabim sve na jedno zrno proje kad gde nađem, a kad | one dođu, ja ga prožderem; ako li se
” A ovaj mu odgovori: „A što si lud te nosiš tu alu. Nogama uvreten, te njega o kamen pa hajde sa mnom.” Kad to čuje konj pod zmajem, | a on mahne glavom i
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
VILOTIJEVIĆ: Nema smisla da sede tamo na kiši! Trebalo bi ih pozvati unutra! IKONIJA: Stavro, ovaj je lud! Izvodi ga odavde, kako znaš! STAVRA: Gde si, kažeš, video te vojnike? VILOTIJEVIĆ: Eno tamo, vidite?
VILOTIJEVIĆ: Eno tamo, vidite? STAVRA: Boga mi, ne vidim! VILOTIJEVIĆ: Pa je l mislite da sam ja možda lud? Da možda vidim nešto čega i nema? Mislite šokiran, pa u tom šoku pošizio?
Cmilja, iza šanka, pere sudove.) IKONIJA: Dugo je i bio na govornici, kako je lud! CMILjA: Nije ni čudo što su ga skinuli.
Islednik, kad se pribere, za njim.) ISLEDNIK: Stoj, pucaću! Anđelko, ne budi lud, ne komplikuj! Stoj! U ime zakona, stoj! (Istrčava) IKONIJA: Šta ovo bi? Šta je uradio? Ko je taj?
Šta mu sad mrtvom vredi što je priznala? IKONIJA: Zato je onaj kazo ruke krvave! Prvo sam pomislila da je lud, i da bulazni, tek sam se posle dosetila! Zato je ona pojurila onda onako, onda kad si je pitala za brazletnu!
Spavaću sobu! Čistu posteljinu! Poštovanje! Decu! CMILjA: Kad je tebi takvoj obećano brak, ili je bio pijan, ili lud, il si mu davala vradžbine! GOSPAVA: Nije vradžbine, budala, nego pare! A on da nađe onu klapušaru!
CMILjA: Svi aparati u kujni na elektriku! MILE: Pa to je vrhunac! Pogledajte! Je li on lud? Podigo ruku protiv! (Svi, zaprepašćeno i sa zavišću, gledaju u nebo. Duža pauza.
Stanković, Borisav - JOVČA
MLADEN (odgurne ga): Jesi li lud? JOVAN Pusti me, pusti samo da navirim, da vidim. Možda je još gola, još se nije obukla... Oh, da samo vidim!
MLADEN (gleda je bolno, moleći, kršeći prste). VASKA Ha, ha! »Služba mi plata!« Bre, lud li si, Mladene? MLADEN Pa... eto.., lud sam, Vaska! (Hoće da pobegne.
VASKA Ha, ha! »Služba mi plata!« Bre, lud li si, Mladene? MLADEN Pa... eto.., lud sam, Vaska! (Hoće da pobegne.) VASKA (primeti mu nameru, skoči, uhvati ga za ruku): Gle divljaka! Nećeš! Tu da sedneš!
Ali još ne smemo. STOJNA A, ne to, gazdo! To, lud, nije. Nije još. A i grehota je. Jer toliko puta ujutru, kad mu postelju dižem i jastuk, na jastuku, gde mu je bila
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Besposlen i lud ostavi ženu svoju, mladu i zdravu, ode, izgubi se i nejma mu ni glasa ni traga! Zašto da žena stoji šest godina zaludu?
” P[ralat]: „Karisime, ti ili si lud ili si pravi svetac, tako misleći. Ja: „Da me oprostiš, gospodine, svetac znam da nisam, a lud ne bi[h] rad biti; ali
Ja: „Da me oprostiš, gospodine, svetac znam da nisam, a lud ne bi[h] rad biti; ali ovako misliti želio bi[h] srcem i dušom.
Uzdam se da se nećeš odreći poći sutra k njima na ručak.” „Ćuti, bogati”, odgovorim mu, „ta lud bi[h] bio kad bi[h] se k dobrim ljud’ma na ručak odrekao poći, k[a] kojima bi[h] i bez ručka radostan pošao.
sumnja dvojiti — sumnjati devstvo — devojaštvo, devičanstvo dejanije — posao, delo dejstvitelno — stvarno deli — lud, mahnit, pomaman delta — d (grčko slovo) derviš — muslimanski monah derznovenije — smelost, drskost divjačestvo —
— vežbati upražnjenije — vežbanje, zanimanje, posao; upražnjenije života — način života urod — nakaza, ludakurodiv — lud urok — zadatak, čas, lekcija us(e)rdije — usrdnost, ljubav, dobra volja uslaždavati se — naslađivati se uslaždenije
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Kvasili se u moru, peli na vrh, o svud. Jesmo li doneli nešto ili ostavili sve? Neko se vratio nasmešen, neko lud. Zajedno smo, a bili smo razdvojeni svi. Da l smo bliži ili dalji nego pre?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nije lud da drži nerotkinju.“ „Nek vidi malo kako sirotinja živi. Zaboravila, pa se osilila.“ Duša ti u nosu, a znala si da me
Ja sam sasvim izludeo. Jeste. Sasvim propao, izgubljen i satrven. Lud sam! rekao je glasno i jauknuo. Te večeri se jedva dovukao u svoju sobu i seo na krevet do Simke koja je spavala.
Neću više da sumnjam. Sine! Čuješ li me? Bio sam lud kad sam te mučio. To nisam bio ja. Nije bio tvoj otac, govori glasno.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Žurio je ka osvojenoj Stambol-kapiji a plamen ga je neki, lud i crn, izgarao i Uzun je počeo da se smeje, odjednom sam pod nebom koje ne zna za kraj. To mu je bilo drugo prolaženje.
Kad Petar izmakne, Stojan se smeje, kao lud: zna da u njemu nema ni traga od ljutine koju je sad odigrao. Tako je počelo.
Provlačilo se usporeno prepodne januara 1796, sneg je kao lud vejao nad Bukureštom, razvučeni italijanski samoglasnici meko su padali u belinu dana bez dna a dugokosi je Grk,
mukli sukob a ljudi bliski Gospodar-Jevremu ponekad su imali utisak kako se on nada da će ce Anastasijević, još mlad a lud od smelosti, ipak izgubiti na nekom od mnogih svojih putovanja. Međutim, nije.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I kao što sam bez svesti odstupao preko arbanskih gora, rasejano prelazio mora, zbunjen lutao između maslina, lud koračao po usijanom Halkidiku, tako sam se godinama verao po ovim gadnim čukama i čamio u ovoj vlažnoj zemunici, kao
— A napolju vetar besan, lud. Mislio sam, podići će i odneti i mene i ambar i celo Slance, i baciti nas tamo negde preko Dunava, na austrijsku
— Evo, ti si kao šetala s njim ispod ruke livadom jednom iza našeg vinograda, brali ste cveće. Kao lud jurio sam ja sve za vama, trčao, zaplitao se za travu, padao.
Ali se ona drhtavica sad prenese i na mene i smeten, pobrkan, lud od one blizine očiju, od čega li, ja jedva što promucah nekoliko fraza, posle kojih se i mi brzo rastavismo.
A greh nije, daleko od toga, jer sam mlad bio i pust i lud i ratnik, i svaki drugi na mome mestu doživeo bi isto. I ponešto već o tome znaju intimni moji drugovi koji su još
Tada se ponova setih i uzviknuh koliko sam mogao: au ѕecourѕ, au ѕecourѕ! I tako vičem ja u pomoć kao lud a oko mene lom, urnebes.
Ali se i on, bitanga, nekako iskobelja pa, čim se oseti oslobođen, pojuri kao lud natrag odakle smo došli. Koraci su mu bili neverovatno dugački pa mi se činilo, gledajući za njim, da ono i nije čovek
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Baka se hvalila da ona ne prelije ni kap vode preko ruba zdjele od voštana platna. Ja sam bio prosto lud za tim tušem-nécessaire-om, i nebrojeno sam puta, u časovima bakine nježnosti za me, uzimao među dlanove njene malko
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Prezreće me, grdiće kao i svi drugi. Reći će: tako mu i treba!... Nazvaće me lopužom i svakojakim imenima... Eh, lud li sam što se ja o mome sad brinem? Zar nije sve jedno: zar me nije i dosad prezirala!
— Tako, sokole, averim ! A jest, imam još nešto. Kad već udarite tamo, ne odvajaj se od Radovana ni za korak. On je lud u tom poslu, pa hoće odmah da ubije, hoće da peče i da muči. Ti ga moraš zadržavati od toga.
Đurica priskoči i povuče mu ruku u stranu. — Jesi li lud?... Ostavi to! — viknu Đurica gnevno. U tom istrčaše obe žene iz kuće i, kukajući iz glasa, padoše kraj Đorđa.
Prođoše jedna... druga... desetak kućica, i on se naposletku zaustavi pred jednom. »Baš sam lud!« — pomisli on, zastanuvši pred vratima, dvoumeći da li da uđe unutra ili da se vrati. — »Ostavih onako krasno društvo!
I što mu je trebalo da se još okiva ovom ženom?... »Istina, onda sam bio lud, nisam znao ni za što, mislio sam da neće biti slađega života ni bolje sreće od njene milošte... Bolan, Stanka Radonjića!
— zapita Đurica. — Sve do jednoga. — Dosta mi je — reče Đurica glasno a u sebi pomisli: »Ko je lud da me čuva džabe, kad za moju glavu može dobiti sto dukata!... Vidim šta hoćeš?.
« To je sve... — Dobro, idi sad pravo kući, a ja ću te potražiti, kad mi ustrebaš. Samo si lud bio, što si se davao da te mučim onako... da čuvaš onoga zlikovca...
reče Novica, pa zastade da vidi neće li Đurica drukčije misliti. — More, ne znam ni ja... bio sam lud.... — Zar nije bole, velju, da ih biraš kâ gnile kruške... Da vi’š samo ovu moju gošću, da ti oči stanu!.... — He-he..
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A petao mu odgovori: — Pa nek umre kad je lud. U mene ima sto žena, pa ih svabim sve na jedno zrno proje kad gde nađem, a kad one dođu, ja ga prožderem; ako li se
A ovaj mu odgovori.: — A što si lud te nosiš tu alu! Nogama u vreten, te njega o kamen, pa hajde sa mnom. Kad to čuje konj pod zmajem, a on mahne glavom i
— Ej, sinko, sinko, — nasmije se na to otac, al̓ skoro kroz plač — nisam ja ni lud ni pust, već od muke to radim. Ovu višnju sam najbolje volio i najviše timario, pa mi se ona osušila — je l̓ je to pravo?
te prući sve četiri noge i glavu, a isplazi jezik, pa promisli što je o kući govorio, i reče: — Gle, ma jesam li ja lud? Ko će za mene ovoliku kuću ograditi?
Začudi se car, pa prestane udarati smokvama i upita Hera: — Ma, bolan, jesi li lud? Ja te smokvama bijem, a ti svakom: „Jarebi šućur!“ Kaži mi zašto.
Zaviču seljani: — Što govoriš, pope, bolan! Jesi li lud? — Zato — odgovori im pop — jer nema čovjeka na ovi svijet da nije grješan, a to i knežev intov zna, a vi svi ne
— Ti si čovjek lud; — odgovori mu otac — bolan, ja ga baš zato i ženim doklen je premlad i lud, jer ako moj sin steče pameti, neće se
— Ti si čovjek lud; — odgovori mu otac — bolan, ja ga baš zato i ženim doklen je premlad i lud, jer ako moj sin steče pameti, neće se nikad oženiti.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Napolje, bitango, vuci mi se ispred očiju!... RAKA (izlazeći): Zar sam ja lud da krham vilice sa tim tvojim engleskim jezikom!? (Ode.) ŽIVKA (učiteljici): Izvinite, gospođice, molim vas.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Sveća koju joj behu strpali u ruke, pala mu je na leđa i zapalila ga. Beše kao lud. Njegova senka na zidu ličila je potpuno na onog crnog monaha, koga je dan pre, sa nevericom, posmatrao kako se
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pa nas laže sve nekim oslobođenjem. A kamo ga? Zar da čekamo do Boga i do vijeka? Nijesam ja lud, ženo!.. Pođem u ljude ili na sabor. Sve izgubilo pamet.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Ti si može biti tražio proste ljude, pak si došao kod noblesa. VASILIJE: Ta ja nisam lud; koliko sam puta dolazio dok je jošt i pokojni majstor živio.
EVICA: Ja ne znam šta si ti poludio. VASILIJE: Poludio. (Plače.) Da, poludio, pravo kažeš, lud sam i bio što sam takvu omilovao. To je lepo da ubiješ siromâ momka...
MITAR: Šta, šta?... RUŽIČIĆ: Az jesm pjesnoslovec, i niktože nadomnoj. MITAR: Ta ovaj je lud, ovo je vantasta. RUŽIČIĆ: Fantazija jest dar nebesnago suščestva.
RUŽIČIĆ: Fantazija jest dar nebesnago suščestva. MITAR: Šta, ovaj se jošt fali što je vantast; na moju dušu, lud čovek; gle kako i govori! JOVAN: E, majstor Mitre, samo ja mogu š njime na kraj izići! Či je tak panove? Mi sme druzja.
Krakov, Stanislav - KRILA
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Duško skoro lud od straha i umora ispenjao se najzad na kamenitu kosu. Nije on bežao ka prevoju, kuda su svi nagli.
— Siđite, siđite. Duško je stajao na rovu, klatio se i smešio zadovoljno. — Siđite. — Lud je, šaputao je zgrčeni, vojnik kraj mitraljeza. Nišandžija je skinuo pokrivač sa cevi, i mitraljez je zavrištao.
Pesma je bila završena. — Jesam li rekao da je lud, pitao je vojnik izvlačeći se iz polusrušenog zaklona. Ipak se greben i dalje veselo rumenio na suncu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
busa se u grudi, i viče kondukteru: „Vraćaj, vraćaj!“ Šalupe se okreće u suprotnom pravcu: zemlji. Toliko je lud da neće uopšte da čuje za objašnjenje.
divljak. Naprotiv to si ti to je onaj koji opisuje to je divljak, razbojnik, gadan, ratar (Čovek zemlje). On je lud. Stari gaga. Nisi li lud? Dobro, ja sam lud. Životinja bez k... Naprotiv. Tamara Balin“.
On je lud. Stari gaga. Nisi li lud? Dobro, ja sam lud. Životinja bez k... Naprotiv. Tamara Balin“. Ovo je pisani razgovor nekolicine stanovnika sela Mosua.
On je lud. Stari gaga. Nisi li lud? Dobro, ja sam lud. Životinja bez k... Naprotiv. Tamara Balin“. Ovo je pisani razgovor nekolicine stanovnika sela Mosua.
„Ne može se kazati da je histerik mislio sam u sebi, „jer ne gubi vlast nad sobom, ali da je izvraćen možda lud, to je sigurno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zar me i ovde, sunce vam vaše, nađoste?! Komandir zaustavi konja pred njim, pa se obrati meni: — Šta mu je?... Ili je lud, ili pijan! — Jest, sad sam i lud i pijan.
! Komandir zaustavi konja pred njim, pa se obrati meni: — Šta mu je?... Ili je lud, ili pijan! — Jest, sad sam i lud i pijan. Razoriste mi kuću, upropastiste mi sve, obrukaste pred celim svetom, i sad sam, naravno, pijan i lud!
Razoriste mi kuću, upropastiste mi sve, obrukaste pred celim svetom, i sad sam, naravno, pijan i lud! — U licu je bio crven od ljutine. Mi smo bili u nedoumici i gotovi da se vraTimo.
Imali bismo muke sa njima i sutra... Ali izgovorismo se da ne pijemo... — Znam ja Boru. Lud je on kad se napije... — Kosta je još gori. — Radoslav se diže i skide bluzu. — Da se raskomotim.
— Vi me dobro poznajete. Dok sam trezan, ja ni mrava ne zgazim. Ali kad se napijem... lud sam. Dok sam još pri svesti, skrećem vam pažnju, nemojte da ste vi ludi i budale. — Šta hoćeš od nas?
Pa, bogamu, ni onaj pilot koji stavlja život na kocku prilikom prelaza granice, nije toliko lud da gađa jedan prazan automobil kad svakoga minuta može naići na neku jedinicu, ili slagalište. — Šta si ti radio?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad bi se ja podavao za čitateljima, ja bi morao postati lud kao i oni što su, pa bi napošljetku viđeo da im ne mogu ugoditi.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sudac: Ti si, Štrbac, prava pravcata budala. Jazavca osuđivati! Ti si lud, božji čovječe! David (kao uvrijeđen, ljutito): Nemoj ti, gospodine, tako!
Dok jadni težak svješti vaš red i za kon, a vi odma': ti si lud, ti si budala... Sudac: Ti to, Davide, pokazuješ rukom na me? Pazi-de se!...
Sudac: Ti to, Davide, pokazuješ rukom na me? Pazi-de se!... David (nastavlja mirno): Da sam ja lud, ja bi' bio u ludoj kući, a ne bi se danas razgovarô s carskim ljudima. Ama, zar nije tako? Nego vi njega osudite.
Bojić, Milutin - PESME
tvojoj urezao ploči Grifosa praćena keruvimskim jatom; Velikom i strašnom kletvom iz dubina Mrtvu bih te kleo lud od očajanja, Pio bih u bolu i, pijan od vina, Jecao u ponoć pesmu pokajanja; Luče nove vere hteo bih da dižem Za
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: Daj ovamo da vidim! (Uzima kartu i čita.) „Aleksa Žunjić, sreski špijun”. (Govori.) Pa je l' on lud? Otkud se javno kaže da je špijun?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
da će i time, tim svojim ne detinjastim već starim izgledom, suvim, babu jače ubediti da on neće biti kao drugi: besan, lud!
Ćipiko, Ivo - Pauci
— To mi je fala! — drsko se smijaše trgovac. — Pravo mi je kad sam lud! Ma prodaću do trsa, dok do svoga dođem! Hoću, viruj! — Prodaćete, a muž mi se za vas krivo kleo... Ne spominjite se...
—— smije se doktor. — Svi će da čestitaju vrijednom rodoljubu. — I mi ćemo dvojica, — upade u riječ Ivo. — Ti si lud! — Hoćemo, brate! Sutra ćemo ga sresti negdje u putu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
“ Pomislio sam u tom trenutku kako je taj čovek zapravo lud. „Glogovo trnje se upotrebljava protiv nečastivog.“ Prohor je pobledeo.
Hoće li nju oterati a Dadari (Dandari) otfikariti muda? Hoće li makar biti muško? Da li je lud taj izlapeli starac, kakve su ga ojle spopale, zar da ostavi tog ždrepca i mirno da ode?
Sve bi to bilo u redu kad bi Brzanov napad išao preko severnog bedema. Kad bi taj bio toliko lud da pošalje ljude uz najstrmiju liticu.
Dok su imućni ljudi govorili kako je Brzan lud i kako je posvojče nečastivog koji mu je davno, još u detinjstvu, zabio očnjake u vrat i srknuo malo krvi otrovavši mu
Kipteo sam od besa. Razume se, nisam bio toliko lud da se s njim inatim jer bi ta sirova vojničina isukala mač i gurnula mi ga u trbuh.
je Matija neprestano, prduckao i njočao, žvatao svakakve budalaštine, bacao bi se čas na jedan čas na drugi posao; lud i mlad, hteo je sve odjednom.
Dorotej pijan jaše pijanog Dimitrija i pijani Matija leži na zemlji, smeje se kao lud, u jednoj mu ruci čokanjčić sa rakijom (valjda s rakijom, od vode sigurno ne bi bio pijan) a u drugoj pečena praseća
Vetar ujeda kamenjar kao lud i ne znam da li ja to na njega prenosim svoje ludilo ili on na mene. Hoću da iskupim svoje iskidane misli i da ih
Ali zakoči, Prohore, zaboga tu svoju laparavu jezičinu, ono je konj, besan, lud konj, sad će da se propne i zanjišti, to ti ja jamčim, a neće zaroktati, zalajati, zavrečati ili zagroktati. Neće.
Smrznuće se tamo — vajkao se Makarije. Neka se smrzne kad je lud — mrmljali su kaluđeri, uvlačeći zimogrožljivo glave u ramena. Sneg će padati ceo dan i celu noć zasuće staze.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Veselo, druzi! Naša ćud Veselje nama gradi. Bezbrižni Bahus, živ i lud, Gde grožđe svoje sadi, Naravstven nektar, prekor strog, S dosadom nek se bace; Uklon'te dakle s mesta tog I vodu i
Plamen je lizô vaše lice, Disala naglo vaša grud, A vaše kose i vitice Mrsio lahor kao lud... I to je prošlo. Vas već nije, Kroz pusta polja bludim sam Jesenja magla zemlju krije, Ah, kako mi je - to ja znam!
Poklonik muze, radi nje Mamona koji kadi, Sve što je skromno goni, sve, Kresidu od nje gradi. I tako čuva Mentor lud, Teolog s važnim vidom, Talije srpske vedru ćud Razvratnim svojim zidom.
A njena mila, gola grud, S barjakom sramne strasti, Pozvaće k sebi zanos lud 3a roba svoje vlasti. Jer prvo pogled, posle nâd, Zatim se poljub daje A najzad...
Stanković, Borisav - TAŠANA
To je: nisam dolazio — zato što sam te voleo, i što te volim! TAŠANA (ustukne, preneražena): Saroše, jesi lud?! Nisam ja kao druge! SAROŠ (prekida je): Oh, pa to je najgore što nisi kao druge, kao svaka!
(Uzrujano): Ah! TAŠANA (zaboravlja se, razneženo): Lud si ti, lud! I dokle ćeš tako da si lud? Kada ćeš se već jednom opametiti?
(Uzrujano): Ah! TAŠANA (zaboravlja se, razneženo): Lud si ti, lud! I dokle ćeš tako da si lud? Kada ćeš se već jednom opametiti?
(Uzrujano): Ah! TAŠANA (zaboravlja se, razneženo): Lud si ti, lud! I dokle ćeš tako da si lud? Kada ćeš se već jednom opametiti?
« Ode gore kod nje. Otuda čujem smeh i reči: »Lud li je, lud?« Vrnu se Stana i reče mi: »Idi i kaži mu neka ne pravi tamo po mehani koješta. A može da dođe kad hoće.
« Ode gore kod nje. Otuda čujem smeh i reči: »Lud li je, lud?« Vrnu se Stana i reče mi: »Idi i kaži mu neka ne pravi tamo po mehani koješta. A može da dođe kad hoće.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Svako podne u Boga, u komšiluku kukureče neki petao, galami kao lud. A kad on naposletku umukne, tamo preko bašte neko počne da zove: Mato, o, Mato!
Dete ono, na sreću, nekud uskoči, a bik, slep i lud, pravo na mene. Sve to za minut. Jȁ da ste videli gospa Nolu, tešku topuzinu! Bežala sam kao da imam četiri noge.
Kao u svaku ljubav, i u ljubav prema detetu čovek klizi slep, pa i lud. Gospa Nola se ponekad trzala: — Ama to dete kleca tamo pred oltarom u švapskoj crkvi; to ne zna čisto moj jezik; to
Mlad si, uobrazićeš ko zna šta, postaćeš kao onaj gospodin Joksim: i pametan i lud. A sad da ja tebi kažem kako ja iskreno mislim.
Ne mogu ja, Nano bez dosta beloga hleba i bez dobrih konja!” Pa se smeje kao lud. — Daj Bože da salaš držite svi zajedno, ako ja sutra umrem.
Neharni moj zet mora da je mnogo Bora rasrdio kad mu se tako pamet prevrnula... Tamo kod nas, pod planinom, bio lud čovek; po šumi hodio, s travama razgovarao, k'o neki svetac.
To je, veruj mi, jedna sasvim slučajna stvar, koju posle čovek dočepa i kao lud drži da ne pobegne. Branko je imao idealan stas mladosti: prava muška snaga u vitkom telu. Brz, gibak, strasan.
Ja već živim od veza, od rasnih i intimno jevrejskih veza. A novac mi pada kao lud. Ali eto, govorim opet o sebi. To je ružni jevrejski način... Saslušaj me, važno je i za tebe...
video neverovatnih primera i dokaza za to, darežljivost prava dolazi samo iz obilja novca, iz novca koji je nagrtao kao lud, tajanstveno izdašno. U malom, ja sam to posmatrao kod matere.
je odmah znala, tačno, i primer: u Čika Jovinoj pesmici, dva puta je Koda za drugi stih vezala četvrti, i ispao je lud nesmisao. Soka je tačno ponovila taj nesmisao, i slatko se nasmejala.
Zajednička vera, liturgija i groblje, to nas usisava! A da nas ne bi usisalo, neguj veru, religiju, groblje!... Lud, izveštačen život skroz! Jedemo i pijemo izveštačeno, imamo vanbračnu decu izveštačeno, gomilamo novac izveštačeno ...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Međutim morao sam konac i namerenije imati, kao i svaki koji neće da je lud, pri početku nastojaščeg dela, i ovo mojim čitateljima za dokazati, moram malko putem Aleksandrovim.
»Mamo, šta radiš ti?« Predem majki. »Ti ne predeš, ti samo misliš da predeš.« Ja mislim majki da si ti lud. »Da, da, ti samo misliš. Ovaj je svet idealizmus.« So tim ustaje i oda po sobi što brže može.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Radoje i lupa pesnicom o sto – nego je uveo sebe u mlađi spisak generacije, one što dolazi za nama, pa se pravi lud i živi još.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A oni iz crkve nešto iznose. Jest. Nemci su, vide im se kalpaci. Opet zadrhtah i obuze me lud strah da što pre umaknem odavde. Uverili smo se. Dosta je. — Da opalim šapnu jedan ordonans komandiru. — Pst!
— Zamisli da se neko našali sada, i tresne pred nas punu korpu vekni. — Bože, ala si lud! More peksimit, pa sa čajem... Delikates! — veli potporučnik Vojin.
— Ja, bogati, on ode... — Nije valjda lud. — Ih, šta ćemo sad! — Pobratime, molim te, trči i kaži mu da je sve ovo bila šala — obrati se Dušan Luki.
I Luka podiže nogama dušek, koji je visio na kaišima, a sa njim i Dušana. — Nemoj da si lud! — zavapi Dušan, pridržavajući se za suprotan krevet. — A-ha!... A sad, braćo... kipislcauf!...
Bre, što si čudan!... Zar ne vidiš koliko je i on užagrio očima kao mačor — veli Toplica Živadinu. — Nije valjda lud. Nego ti si pijan, te ne vidiš.
Petrović, Rastko - PESME
Neće ti poverovati ni da, ako si bio lud, kao što je neko rekao, bio si uvek originalan i time jedino za prirodu moralan.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Eno: Maksim, Zafir, Stanko, svi... A za onoga moga Mitku, za njega već — on se lud i rodio. TOMA More, šta sad: Maksim, Mitko! Šta ovaj, šta onaj?
Šantić, Aleksa - PESME
Hrastovi šume i zbore uz vetar studen i hud: ''Šta ćeš s tom ludom klapnjom, Ti konjaniče lud?'' 59 Jedna se odroni zvezda Sa svoje visine jasne! Ono je ljubavi zvezda Što tamo pada i gasne.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Al' govori Kosančić Ivane: „Da lud ti si, mio pobratime! Đe je čador silnog car-Murata, usred turskog silna taobora, da ti imaš krila sokolova, pak da
Koji te je đavo navratio da ti dođeš u moje svatove, da pogubiš kuma i đevera? Ili si lud i ništa ne znadeš? Il' si silan, pak si poludio? Ili ti je život omrznuo?
Nasmija se od Sibinja Janko: „O, lud ti si, dijete Sekula! Jesam li ti, bolan, govorio da ne ideš na stara junaka? Ono nije ostarjeli đedo, već je glavom
“ Iz Kragujevca, podgovoren od nekih ljudi (koji su govorili da je Vuk „lud i besposlen čovek“), Milija je otišao i ne javivši se Vuku. Umro je negde pre 1833.
— mesto na kome se spava loman — (kao epitet uz planinu) kršan, stenovit lonca — skup, zbor, dvorana za primanje lud — (znači i:) mali, nejak: dvoje đece ludo lula od tumbaka — mala čašica, poveliki naprstak od mesinga lulu pije —
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
RAD Drugi gotovan Nemade kud Dodade na to PREZIREM TRUD Treći gotovan Leže pod dud NEK RADI ONAJ KO JE LUD Četvrti brzo Pronađe hlad IMA VREMENA JOŠ SAM MLAD Peti gotovan Već je spavao Šesti ni glasa Nije davao
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nad njim je u granama sjedio Stric i u ruci stezao podebeo suvarak. Djed se prepade. — Ama nemoj biti lud. Vidiš da me davi dim, gori mi pod nogama. — I meni gori zbog tvog opasača — priznade Stric.
— Pa zna se koji. On, brate. — Ništa ja tebe ne razumijem. Šta je donio? — Pa zna se šta je. — E baš si lud. Zna se ko je, zna se šta je! — Govori jasnije. Ko je to došao i što je to donio?
— Šta će ti to? — Da označim s koje smo strane ušli u ovu dvoranu, mogli bismo zalutati. — Ih, baš sam ja lud! — prebaci sam sebi Jovanče. — Kako se toga nijesam sjetio? Zaista, ovdje se lako može izgubiti put.
— Ni pijevcu nije mane — mrmljao je stražar. — Valja ga samo dobro skuvati. — Ovaj ti je potpuno lud! — začuđeno progunđa Nikoletina pa mu skide pušku i fišeklije, oprezno ga položi na zemlju i natuče mu kapu na oči.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nije li u tom ljudni lud? Niti je što tvrdo ni stojeće! MOLITVA ZA DUŽI ŽIVOT Svaki svakad vrlo da se moli svomu vladiki, Eda bi dobri i
S pogledom k bolestljivim tuđim očima, svoje oči pokvare smotrioci. Mlad, lud svojim veđama i obrvi se ponosi. Potera za tobom ide s velikom hićnjom: — za kobi, nesreća.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Mane je bio kao lud nekoliko dana. Nije se on navikao na takve stvari, nije bio činovnik, pa da je oguglao i da može tako lako progutati i
Oni meću na broj 77. — Ženske noge... Svi se smeju i meću ozbiljno na broj 11. — Dosta! Stiga! — razdera se kao lud Vane Jagurida i sruči kukuruz s table na sto, pa polete s tablom ka kasiru tako silno da je sa stolicom zajedno oborio