Obradović, Dositej - BASNE
Pita on: „Ko to lupa?” —„Ja sam — odgovori žena s pretvorenim glasom — što mrtvim|jelo nosim.” Kad ovi počne u mraku oko sebe pipati, ima
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ele na sve strane žagor, vika, lupa, svirka, pevanija — samo bruji!... Tako je to gotovo svako u boga veče zimi. Jedno veče tako beše žestoka mećava.
Bilo je već prevalilo po noći. Učitelj Nikola umoran, spava uveliko. Dok stade lupa na vratima školskim. Lupa — rekao bi, sad će vrata istaviti. Skoči Nikola olako bunovan i viknu. — Ko je to?
Bilo je već prevalilo po noći. Učitelj Nikola umoran, spava uveliko. Dok stade lupa na vratima školskim. Lupa — rekao bi, sad će vrata istaviti. Skoči Nikola olako bunovan i viknu. — Ko je to? — Naši smo!
Stade lupati i njemu na vrata. Sava zarkao, pa baš ni u uvo. Marjan lupa još žešće. — E, e — ko je? a! — dreknu Sava iza sna, pa skoči te otvori vrata.
— Ja, bogami, gotovo neću da idem! — poče Nikola da se usteže. — Ovo je noćas da bog sačuva!.. Jedan lupa »daj budak«; drugi »obuci se i ponesi verige...« Hm, budak — verige — ići u ovo doba... nisu čista posla!
I gospodin ministar, umoran od velikog i teškog posla, zaspa kao zaklan... Na jedan mah — du, du, du! na vratima; lupa neko goropadno. Gospodin ministar đipi s kreveta, protrlja malo oči, pa viknu: — Ko je? — Ja sam. — Ko si ti?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pogled mu se nehotice zaustavlja na onome koga voli; obrazi rumene, a on i ne zna... Ta, samo srce lupa i gurka ga napred... k njemu!... I kad to smotri Lazar, a u njemu se nešto poremeti...
Svest ga poče ostavljati; čuo je samo kako nešto lupa u kotalcu; osećao je kako mu hladne ruke i noge... i zimu oko srca... i... već više ne može ni danuti...
Miloš ne odgovori ništa. Srce mu je burno lupalo. Da je Kruška hteo oslušnuti, on bi čuo kako lupa. — A je l̓? — upita Turčin. Miloš prenu. — Šta? — Nadaš li se ti gostima?... Spremaš li večeru?...
Osećao je kako mu plamen liže obraze. I da je Aleksi bilo do toga, on bi mogao čuti kako mu srce lupa... Ali Aleksa ne slušaše to, on stade hvaliti Jelicu: — Alal joj mleko materino. To je junak devojka!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— E, živa bila! Petrija trči od jedne jetrve drugoj i sva umazana od suza šapće nešto, mlata rukama i lupa se po prsima. Đeda sve navijajući se uđe u svoju sobu. Otvori kovčeg i izvadi jedan đerdan od nekakih starih orlaša.
Kroz selo lete ljudi i viču: „Vatra!” „Vatra!”, „Izgorje škola!”, „Izgorje crkva!” Pa opet puške, lupa i tandrk kotlova i čakalja: a kroz cijelu tu vrevu čuje se sitan glas crkvenog zvona.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
pa se prozlio, i poludio; pa se ili usići i na kraj srca je, pa zaćuti kao kakva pakosna svekrva; ili se rašćereta pa lupa sve koješta.
A posle opet zaokupi jednog dana izbijati, pa ne zna šta je dosta; stane ga lupa k’o majstora u kovačnici, lupa k’o na larmu, kao da sve selo gori. — Šta je, stari? — veli mu pop Ćira.
A posle opet zaokupi jednog dana izbijati, pa ne zna šta je dosta; stane ga lupa k’o majstora u kovačnici, lupa k’o na larmu, kao da sve selo gori. — Šta je, stari? — veli mu pop Ćira. — Post’o si razgovoran nešto noćas, a?
— Oho! No, to je, k’o što vidim, sve lepše i lepše. — Da šta ti misliš!? Celog bogovetnog dana lupa ono prokleto rešeto i tera plevu sve na našu stranu; ne možeš k’o čovek izaći na sokak od prašine.
Ide smeh i kikot. Baba se ljuti, a smeh sve jači; jedva se stiša kad se čuje kakva lupa iz kujne. Onda se trgnu svi i osluškuju okrenuti kujni, a bába veli: — Idi, vidi da se opet nije onaj lopov máčak
— O, birtašu — lupa i viče Pera Tocilov — zove te gospodin parok. — ’Ajde, donesi štogođ Peri — veli pop Spira — a možeš i meni.
Gospodin Spira je drukčije, mora biti, obučen, mada više ne nosi ni on mantiju! — Ha, ha, ha! — smeje se gđa Persa, i lupa se po kolenu. — Idi do đavola, Persida, otkuda ti ta đavolstva padaju na pamet! Baš ti to nije ni najmanje lepo. Hahaha!
— Ćavola primjetio! Opip’o sam se, i učinilo mi se da mi ništa ne fali. — Uh, uh, uh! — huče gđa Persa i lupa se po čelu. — Ostavi me... nemoj mi pripovedati! Idem u kujnu... kad radim, a ja onda zaboravim, pa se bar ne sekiram.
Povazdan sedi mirno i, zažmirivši, prede na banku, i prekida predivo samo onda kad čuje da u kujni lupa satara i da se seče meso, a posle se opet vraća svome protektoru, dobroj starici, na banak i nastavlja prekinuto
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Mušterija u dućanu lupa, ište cigarete. Gospođa Persa iziđe. Dolaze i druge mušterije; dotle se u sobi bez Perse razgovaraju.
Na putu nešto se grudi stešnjavaju Čekmedžijiću, srce mu lupa, zbunjen je, ne zna ni sam šta mu je. Kao da ga ovde neka osobita sudba čeka. Uđu u kuću. Nikoga nema.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A okolo, svet se tiskao, pogađao, svađao, šalio i zadirkivao, živina je krečala, kaukala i zvonka lupa tramvaja, fijakera i vreva svih zvukova zaglušivala.
Afrika
izjavljuju da će igračice doći same po poklone, samo ne odmah, no tek kroz dva-tri sata kada izvrše naredne obrede. Lupa tam–tama, i gomila, larmajući veselo, prate me do izlaska iz sela.
Jaje darujem sa pet franaka, što izaziva freneziju oduševljenja. Zatim evo tam–tam, lupa pred samim mojim nogama, muzikanti mi dodiruju kolena svojim prašnjavim glavama i dobijaju novih pet franaka.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Sad da sakriim ključ, da niko ne uzmi moji lepi novci. (Čuje se lupa na vrati.) JANjA: Ko-j to? JUCA (iza scene): Otvorite! JANjA: Što ćiš? JUCA: Otvorite, imam da vam štogod kažem.
JANjA: Mi bio bog! MIŠIĆ: Šta je, kir Janja? JANjA: Nestreću, nestreću... Menjo sum dukate, i dobio fališni banki. (Lupa se po čelu.) Uh, uh, uh! MIŠIĆ: Kir Janja, meni je žao da vas moram obespokojavati.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njemu je bilo stalo da se legalno pitanje u redu reši, a šta će biti posle, o tome neka Engelshofen lupa glavu. Garsuli je imao naređenje da se reskript iz Beča ima da pročita ljudima, i, na srpskom, protumači.
je, kad bi, sakriven, prilegao, tup udar kopita, svojih, ukradenih, izgladnelih, konja, a čuo je i srce svoje kako lupa. Bio je klonuo od gladi, povraćanja, bundeva i prljavština.
Neko je vikao. A zatim poče neko da lupa u vrata. Urličući da se otvore vrata. Kad je Isakovič otvorio vrata, pred njim je stajala, derući se, ona ženetina
Pavlovi koraci, u čizmi, tupo su odjekivali na podu od lipovog drveta, kao da neko lupa na kapiji. Avgust mesec, te godine, u Kijevu, i iznad Podolja, bio je vruć, pa su svi pendžeri na kući bili skinuti.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Čauš „treba da je vrlo šaljiv I smiješan: u rukama ima nadžak, ili buzdovan, te lupa koje u što, za kapom ima po nekoliko lisičja, ili vučja, repa pribodena, a kašto i ponekoliko kašika zađevene“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
drema; Hajmo, popo, napolje, Da vidimo kako je, Kako vojska maršira, Podigla se prašina, Kako vojska stupa, Podigla se lupa; Kako naša snaša Ljubi kočijaša, Kočijaš se ponosi, Neđe kapu da nosi, Ja mu kupim šubaru, On sa njome u baru, Ja mu
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
detinjstvo sve: i tematska opsesija, i najviša vrednost života, i nadahnuće, zlatna mera doživljavanja, moralni kodeks, lupa kroz koju se posmatra svet i sudi o njemu.
Milićević, Vuk - Bespuće
I on je valjda bio zadrijemao u svojoj naslonjači, jer kad ga je trgla neka lupa iz hodnika, oko njega je bila gusta pomrčina.
Radičević, Branko - PESME
Svirac svira, Srce dira, Ruka s' diže na posao, Da l' će kome biti žao? Noga lupa, diže pra, Naokolo svuda stra.
Vina dosta, to je pravo, I momicu belu, jedru, I plameni mač o bedru. Ode kolo, ode cela lupa, Vi stojite oko mene skupa, Sve tu soko jedan do drugoga, Samo nema međ vama jednoga, Oči vam se grozni suza
II PESMA 1. Tandr! tandr! uka, lupa, Sad će divno čudo stići, I gle napred jednog ćupa, A za njime sve lončići. Uka, lupa!
Tandr! tandr! uka, lupa, Sad će divno čudo stići, I gle napred jednog ćupa, A za njime sve lončići. Uka, lupa! vrag bi crkâ, Svaki od nji zatandrka. 2. „Kakvi Srbi, gle i sada!
Starina traži, ne žaleći s' trudi, Starina nađe, svoje lupa grudi. „Je l' istina šta ti tu veliš, Mito?“ — „Ah, teško, teško mojoj jadnoj duši, Iz brbljavi što ja sad pusti
Ah teško, teško mojoj jadnoj duši.“ U stare sebe zatim lupa grudi. Duboke reke maticu on seče, Na drugo ništa on sad ne misli, Na ono samo što se juče zbilo, Baš juče, kad je
Kad upade, kada Turke savi, Odma krvca sve polje poplavi. Otkad krst se sa nekrstom lupa, Niko krsta bolje ne okupa Ta u krvi u zlotvorskoj kletoj, Desno krilo bi on veri svetoj.
Aoh braco, san je čudna beda, De se lupa, tu se spati ne da: Kada lupa, udara u uvo, Ne pomaže tu ni doba gluvo. Još je gore, kada sred nedara Srce jadno
Aoh braco, san je čudna beda, De se lupa, tu se spati ne da: Kada lupa, udara u uvo, Ne pomaže tu ni doba gluvo. Još je gore, kada sred nedara Srce jadno tugom zaudara, Kad ukrste misli
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I zatim rupi u dvorište, podskakujući s noge na nogu, mali, raspasan, zanoseći se, tvoj muž, Nikola. Otpoče da lupa na kuhinjska vrata.
Sa sviju strana samo lupa od opravaka na bačvama i krblama. Otkako je nastala berba, noć se ne zna. Ma koje doba bilo, a čaršija zakrčena kolima
Možda ćete videti pred „Kasinom“ kako lupa toboš, prodajući za dugove stvari, koje leže razbacane čak do nasred čaršije.
Kostić, Laza - PESME
crni ozbiljnim krokom zamišljen se penje uz trošno stepenje, poniznim licem, grozom dubokom, suhonjavom rukom o vrata lupa, u igumnovu ćeliju stupa: „Dobra ti sreća!” kaluđer se javlja, „Dobra ti sreća pored bolja zdravlja!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kralj se opet vrati, pa kad viđe da nema ništa, uze batinu u ruke, pa tupa-lupa konja, pa se onda vrati i ode kuće. Potom Grbo iziće iz vode, a konj mu reče: — Hvala ti, Grbo, e ćeš me izbavit.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Šta bi bilo, da kakav stran čovek u kuću dođe. (Utire astal i lupa stolice.) Gledaj, gledaj, toliki pra! LEPOSAVA: Već u ovoj kući drugo ništa da ne radi čovek, nego da paja i briše.
KUM: Moja je najvrednija, kad razbija po kući i lupa. MAKSIM: I moja kad kuva i mesi. NIKOLA: Samo da se oće za vremena obući; jer ona više puta misli u crkvu otići, pa
KUM: Ili da mu lete tanjiri oko glave. SVETOZAR: No, vtoro, ni ona žena nije dobra, koja po kući lupa, praska, sluge i sluškinju gruva, mužu ne da ni pisnuti, itd.
STANIJA: Što? Žabe? (Pljuje.) Uh, neću moći ništa ručati! VELIMIR: Zašto se ne bi jele žabe? STANIJA (lupa se u prsi): Ej kuku! Proklet bio, koji posla decu u crni Pariz, te da opogane svet.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
(Plače.) Bože, bože, zar sam to dočekala da mi se i đubre što ga gazim (lupa nogom) ruga? Zar neću i ja doživiti da prestane jedanput orjatluk ovaj?
) PERSIDA: Ovo ne može biti da je ona. Od onakove aspide da se takovo jagnje pretvori, to nije ni pomisliti. (Čuje se lupa od karuca.) I to je čudo da pre podne u šetnju ide, ko jošt izjutra u šetnju odlazi?
Nađem je na Glišinom krevetu gdi spava, te je odvučem kući da je ne lupa Sreta; ali kako je ovaj bio nakvašen, a ona ubrađena, znam da su se lepo gledali.
SRETA: Ti, ženo, ne muči me, O, budi pametna, Jer Sreta nema šale On oće da lupa! Pelo! SULTANA: Čujem. SRETA: Dad’ mi onu forditu. SULTANA: Šta je to fordita. SRETA: Milostiva gospođo, to je ovo.
(Pokaže joj prstom, Sultana donese mu, pak opet počne raditi.) SRETA (peva): Jer Sreta nema šale, On oće da lupa! Pelo! SULTANA: Čujem. SRETA: Daj mi ovaj kalup. (Sultana mu donese, pak opet sedne.) SRETA: Pelo! SULTANA: Čujem.
(Tuče ga.) STEVAN: Je l’ tako? (Uvati je jednom rukom za prsi, a drugom je lupa.) Pelo, oćeš ti biti pametna ili nećeš? SULTANA: Orjatine! (Trči mu rukom u oči.
(Na strani.) Bog te živio, Sreto! SRETA: Kako mi đavo obrnu pamet, te je nisam poznao! (Lupa se po čelu.) O, Sreto, ludi Sreto! SULTANA: Nemoj se pečaliti, ja ti od srca praštam.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Trebalo mu je reći da još uvek verujem u ljubav na prvi pogled, gde nisu potrebni ni lupa ni dvogled! Trebalo je lepo da se popnem na njegov sto, a da pre toga otvorim sve prozore, i počnem da urlam koliko me
Uloga mu se sastoji u tome da iz sve snage lupa po sirotoj pisaćoj mašini, kao upravo kreira, jer, za ime boga, maman ima muža — Pisca!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
O Krstovdanu skrste se duvnici: severac lupa ustoci u klepke, a jug i bošnjak, to su drvljanici što vuku klade, oblice i cepke.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ko mlinu dođe u suton siv, otud se više ne vrati živ. Udara voda iz badnja uska i silnom snagom u točak lupa, vrti se kolo, zujeći pljuska, pod njim se duga šarena kupa. Okolo njega, kroz veo fini, igraju vile na mjesečini.
“ Kroz goru lomi divova grupa, gvozdenim hodom družina stupa, batova deset u brvna lupa. Divlja se rika kroz klanac ori: „Neznanče, ko si? Vrata otvori!
Povazdan tutnji, pljuska i lupa: ukleto mesto đavoljeg skupa. A čiča Triša, gospodar mlina, starina svakom draga i znana, prekrasne ćudi, s
“ Poskoči čiča, prestrašen vas, pa istog trena u vodu — pljas! Promočen čiča po vodi lupa, ko bi se u snu nadao tome, pa oči beči i gromko viče: „Što si me s leđa zbacio, some?!
Šta li se u njoj radi?! Čuje se zveket, lupa i tutanj, još će da grune mina! Da nije tamo veštac iz priče, okiva Brku, džina?!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Dolazi jedna noć koja će biti strašnija od prethodne. Zahtevaju da im se odlučno kaže ko, ko to lupa u vrata, za koga se prave ovi dovratci, govorite! Čudno pitanje, kažem ja. Mislim da je na ovom svetu sve jasno.
na vrata, ne baš na vrata moje sobe u Karejskom konaku, niti na vrata terase kojom se dolazi ovamo, ali neko svu noć lupa u vrata, bije po drvenim pločama. Moj žižak se gasi nad otvorenim spisima jednog ruskog svetitelja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Pešadija već prelazi. Kroz pucanj pušaka i fijuk zrna, čuje se neki uznemireni žagor, zveket lanaca i lupa metalnih čamaca. Tada tek saznadosmo da je voda odmah tu, ispred nas, da se i kamenom može dobaciti. — Peta...
Pri škiljavoj svetlosti fenjera otpoče izvlačenje vozova i stoke. Radilo se u tišini. Čulo se samo zveckanje lanaca, lupa kola i sanduka. Naiđe i ađutant, koji je trebalo da nas odvede u sastav puka.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
A Gojko zanemeo, smrzao se, pa ne diše. Oseća samo kako mu se grudi stežu, a srce lupa burno, živo. Ne sme da se pokrene, da mrdne ma čime.
Baš tada Vlajko zatvori za sobom vrata, iziđe da vidi ko lupa. Gojko kucnu na prozor i dosta jasno viknu: — Ljubice!... Ljubice!...
Gojko se sakri u jedan kraj, a Vlajkov krupan glas zagrme kroz pomrčinu: — Ko to lupa noćas ?... Postaja malo na pragu, pa kad ne ču ništa, zaključa vrata i ode u sobu. Gojko brzo pritrča vrozoru...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pod krmom je zazidan običan motor, što se loži petrolejem. Taj motor neprestano lupa i njegovo lupanje se čuje po vodi, na milje daleko. Sva je barka masna i strašna i zaudara od ribe.
Bolja riba je dole na dnu i samo kad je mesečina jaka diže ribu gore. Svi hodaju na palubi gore‑dole i ćute. Motor lupa kao srce. Po vodi kao da počinje da treperi mešavina rumenog zlata i srebra. Brod kao da stoji.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ništa ne može radnika tako oveseliti, ništa mu ne može naterati srce da brže lupa, kao pogled na tu divnu, zrelu goru — hraniteljku.
silnim vetrom od kola, poleti u vis, savije se u kolut, pa se otpušti i pada, kao prah, čak na drugi kraj gumna... Lupa i šušti jedra pšenica o gvozdeno sito, pada na kosu dasku, a sa nje, kao voda niz gladak kamen, sleće i skače na čisto
Šum žita i pleve, smej i govor radnika, a vetrenjača trešti i lupa: tika-taka, tikataka, tika-taka. I opet jutro, i opet njegove čari!...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Tada obično »oklevetana« skoči i stane da se lupa po onoj strani koju gospođa kapetanica ukrašava turnirom, a na to skoči i ona druga, pa to isto učini; i sada mesto
Kuća je svetinja. Ne sme niko ni da mi prigviri u kuću i zamuku moju da takne!« Tako govori Mića, a sve lupa kažiprstom po izvađenom ustavu koji je uvek uza se vukao kao mačka mačiće, a koji mu je bio iznutra u džepu od jeleka
— ’Ajde, Petre, ima li nešto? Ćata razumede i zapeva »mnogaja ljeta!« Cigani zasviraše »tuš«, a Mića se jednako lupa u grudi i viče: »Baratom, mitmonđa-asmonđa!« Svi raspoloženi, pa i sam ćir Đorđe.
Svet ih gleda. Mnogi zavide Mići. Al’ je žestoko igrao! Sve lupa saru o saru i lub o lub i štiklu o štiklu i viče nešto mađarski. Ljubica pada sve više u vatru.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Napred zvižduk, a za njim lupa Rasklimanih drvenih klupa. Zvižduk, taj urlik za daljinom, Poziv da se raskrsti s nekretninom, Na leđa zabaci
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Pod strejama čevrljali su vrapci. Iz komšiluka čulo se takođe spremanje za sutrašnji dan: tresenje ćilimova, ponjava, lupa i ribanje tepsija i sahana. Sa ulice dopirao je bat koraka.
Sofka otvori kapiju i stade iščekujući da uđe taj koji lupa. Na kapiji se pojavi visok, obrijane glave Arnautin. Sofka se osmenu, jer odmah vide da je to očev glasnik, jedan od
One su prve bile svučene, prve gotove. Svaku devojku su jurile, zadirkivale. Ubrzo pa lupa nanula Ciganki, koje su išle i raspremale, lupa vrata amamskih i njihnih tokmaka, obešenih drvenih ćutuka, koji su po
Svaku devojku su jurile, zadirkivale. Ubrzo pa lupa nanula Ciganki, koje su išle i raspremale, lupa vrata amamskih i njihnih tokmaka, obešenih drvenih ćutuka, koji su po vratima, prilikom zatvaranja, padali odozgo
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Lako kao pero. Lebdi oko njega kao mati oko đeteta. Leti kao munja. Leti u oči kao znoj. Lije kiša kao iz kabla. Lupa kao puto u lotru. Mek hleb kao duša. Melje kao prazna vodenica. Mesečina kao dan. Miriše kao duša đevojačka.
U ruci nosi buzdovan, kojim lupa o prag i dovratak svakih vratah kud god ulazi i izlazi; njim trieska i o vrata, o tetivo i tavanice u niskoj kući.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” On kao prostak nije mogao ni zaspati od čuda, nego se jednako čudio gde je došao, kad ali oko ponoći stane lupa po sobi i vika: „Ovaj je došao da primi carstvo; ovome ne možemo ništa učiniti.
Onde je onu noć još veću stravu pretrpeo nego pređašnje obe noći: tu je bila strašna lupa, vika, zveka lanaca i strašni glasovi: „Taj hoće moje carstvo da primi!
Stanković, Borisav - JOVČA
MARIJA Kako »ne znaš«? Ti bar znaš. Znaš da kada on dođe, da se ne sme ništa po kući, da se lupa, dok se on ne probudi. I kada znaš, bar ti ćuti.
ANĐA (unatraške se povlači ugušujući jecanje, silazi i beži levo iza kuće). Čuje se na kapiji lupa zvekira. VELA (istrči iz kujne i otvara vrata na jednom krilu kapije).
S leva, iza kapije, lelujava svetlost fenjera koje nose na motkama, i igra dugačkih senaka. Na kapiji se čuje snažna lupa zvekira. JOVČIN GLAS (snažno, razdragano, ponosno): Čedo, Vaske, otvori!
JOVČIN GLAS (nestrpljivo): Ama, što se ne otvara to?! (Lupa besno.) Ako ona, Vaska, tvrdo, zdravo spava, što drugi?... (Sviračima): Svirajte bre, silno. I ona da se probudi!
Pusto! JOVČA (u prolazu pored Vaskine sobe, lupa; i pored ljutine što ih ni ona ni ostali u kući, svi skupa, ne dočekaše kako se nadao, ipak nežnije): Vaske, čedo!
STOJNA (oslušne): Rano je za njega. I ne bi psi. Biće ko zalutao i prošao. Čuje se tiha lupa ozdo. STOJNA (se trgne, oslušne, otvori prozor, uplašeno): Ko je? GLAS TOMIN Otvori. Ja sam, Toma!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
lono — krilo lotarija — lutrija Lukijan — Lukijan iz Samosate (125-180), grčki satiričar luna — mesec lupnja — lupa, udaranje lutoran — luteran, pristalica luteranske vere metavica — metež, vika metoh — manastirsko imanje mečtanije
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
I gluv već za reč što lupa U sluh o teška vrata Proći ćeš kroz red klupa Do mesta gde se mrak hvata. Pust kao stablo bez soka Zastaćeš začuđen
Usnama mičem: daleki dvojniče Da li naše duše još na isto liče? POD NOĆNOM ZVEZDOM Dok o teme lupa vrelog sunca bradva Prljav od busenja a podoban lasti U grotlo ću prvog kladenca nag pasti Makar me slomila ledna voda
Sad bar imam tvrdi oklop oko uma I mogu da stojim uspravno, bez straha. Nek o glavu doba lupa iz sveg maha. Ne znam: da l kraj mene diše grad il šuma, Da l sam svež ko šiblje il ko panj orono?
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Uzeše mi buđelar! Uzeše mi buđelar! — viče čovek sa opančarskom keceljom obešenom oko vrata i lupa dlanovima po džepovima. Priđe Đorđevom stolu i zacereka se: — Ja sam car-carić, uhvatiš me za repić!
Posle bi sedele po topoljacima i slušale kako motka lupa u čamac, kako vršti belutak pod trbuhom pretovarenog čamca i brbori voda.
A ovan je bežao s plamenom u runu, ovan predvodnik, s klepetušom, vatra i lupa, rogovi su udarali u plot iza koga se bio skrio; on je bacao sneg na zapaljeno runo, sve dok ovan u plotu i lipama nije
Jedno je muško. I za nju nema lica, pa se ne stidi. Sad joj je svejedno što Đorđe psuje i lupa po bačvari. U mraku njene utrobe zamire drhtavica. Uplašen od Đorđa, Tola se trže. Hoće da ustane.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
kokošije kosti i zadovoljni supruzi nudili se vinom, mi smo ćuteći slušali kako kiša pljuska u prozor i kako ritmično lupa voz odmičući sve dalje i dalje.
oružjem i stražarsku službu“, on odlazi u jarugu kod značara i tamo ubija guštere, sluša masne priče, duva u trubu ili lupa u doboš da odmeni značare, dok se oni siti naspavaju.
, ali nije. E, brate, ne mogu nikako; ne mogu da me sad obesiš, ne mogu pa ne mogu — kida se Mija i napreže, i sve lupa šakom po namrštenom i već oznojenom čelu.
Sandučareviću, i kasao, kasao sve do „Beloga krsta“, gde su ga presreli pa ga tu zadržali i odatle vratili, da se ne lupa zabadava i ne mlati praznu slamu, tražeći čoveka koji ne postoji niti je ikad postojao.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ostvariti psihički momenat, unutrašnji pokret kroz stanovito vrijeme. Cajt-lupa je dobra za kabinet, za naučni rad, za promatranje kako se iščahurava svilena buba.
Cajt-lupa je dobra za kabinet, za naučni rad, za promatranje kako se iščahurava svilena buba. U umjetnosti cajt-lupa unosi jednu laž, koja umjetničkom djelu oduzima više nego što mu doprinose one istine koje se pomoću nje otkrivaju.
Ako se on libi da se baca na zemlju, da divlja i histerizira, da lupa nogama kao dijete, i da se u tome još iživljava i uživa, ako to za njega mjesto zanatskog užitka predstavlja muku kao za
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Malo zatim prođe kroz selo glas: da se pokojni Jovica povampirio, pa svaku noć dolazi na kmetova vrata i lupa. Stanka je i Jovicu čekala dve noći, pa, ne videvši ništa, ostade razočarana i još zlovoljnija.
Zamalo stiže i Pantovac sa Simeonom. Vrata na ulasku u dvorište behu zatvorena, te starac stade da lupa, dok jedva razbudi uspavana poslušnika.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Car miluje konja, pipaj ga, ljubi, pita ga nješto njemački, a on mu maše glavom i lupa kopitom; onda mu dade grudu cukora i zapovjedi njemački da ju istuče kopitom usitno i poliže.
Kad on to reče, vrag izađe van, al̓ se zamalo opet ču velika lupa i ondrljevina, lajtovi se valjaju, kace lupaju, vrući i usijani lanci kroz sobu ispred njega prolijeću, vatra se kroz pod
Petković, Vladislav Dis - PESME
gubi, nestaje i tone U dolini plača, gde se nada kupa, Gde stradanja žive, gde se suze rone I gde točak patnji klopara i lupa.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
I zašto da čovek lupa glavu oko tople odeće kada ide u Njujork? Zar nije Njujork mnogo južnije od Pančeva, i zar se može pomisliti da Amerika
A uz sve to, kada god se setim nečega prijatnijeg ili interesantnijeg, moje srce počne snažno da lupa i obuzima me hladna drhtavica.
- upitao me je Grin bez mnogo uvoda. - Da, - odgovorio sam kratko, a osetio sam da mi srce lupa zbog iznenađenja izazvanog ovim neočekivanim pitanjem. - Pošto su? - upitao je ponovo Grin.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Dara je uhvati za desnu ruku, u kojoj je cigareta, a Čeda za levu, u kojoj je pismo. Anka je lupa po leđima, a Raka joj silom naliva čašu vode u usta.
Krakov, Stanislav - KRILA
VII Kao bela veverica preturi se dim po granju. Pišti, lupa, ječi. Najzad je sve tiho. Onda vojnici podižu uvis oči i pipaju se. Ili lupi u stenu. Zapara, zareže, i seče.
Nestade kolone, ali se dva-tri streljačka stroja duga i tanka stvoriše u mraku. Čulo se kako zveče naticani bajoneti, lupa sprema, sapliću se vojnici i psuju. Fijuk i udar sve češći.
Petrović, Rastko - AFRIKA
izjavljuju da će igračice doći same po poklone, samo ne odmah, no tek kroz dva-tri sata kada izvrše naredne obrede. Lupa tam–tama, i gomila, larmajući veselo, prate me do izlaska iz sela.
Jaje darujem sa pet franaka, što izaziva freneziju oduševljenja. Zatim evo tam–tam, lupa pred samim mojim nogama, muzikanti mi dodiruju kolena svojim prašnjavim glavama i dobijaju novih pet franaka.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
SULEJMAN: Alah al alah!... Jemin alah! A bogom ti se sveta zaklinjem: Da ono nije glava njegova!... (Lupa u dlanove.) Uverićeš se sad!... (Ćerim dolazi i, prekrstivši ruke, ćuti pred pašom.) Ćerime!...
) Hajd’ id’te vi, A ja ću lepo doma ostati. ČETVRTA SCENA Pred Stanojevom kolibom. Glavaš sam. GLAVAŠ (lupa na vrata): Čuje l’ me ko? Iziđi malo, moja trlice!.. Ti ćutiš?... Spaso!... Vrata otvaraj!
Otvori! (Lupa na vrata.) Spaso! (Opet lupa.) Sve nemo, ćuti!... Al, šta je to? Srce mi strepi, strah me spopada, Grlice! Spaso!..
Otvori! (Lupa na vrata.) Spaso! (Opet lupa.) Sve nemo, ćuti!... Al, šta je to? Srce mi strepi, strah me spopada, Grlice! Spaso!... Na stranu šarke!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Razumem! — Raketle što češće. U međuvremenu bombe na njihove objavnice. I dok pozadina lupa glavu rešavajući taktičke zadatke, dotle se sva ta njihova pisanja svode ovde, u prvoj liniji, na dve rečenice, i jedno:
Iz potkivačnica je bila jara i odletale varnice. Čuo se udar čekića o nakovanj, ili lupa drvenih maljeva o limene kutije.
Bojić, Milutin - PESME
Kao kakav divljak azijskih plemena, Što besni od bola, a nesrećan nije, Šibajući tela obnaženih žena U daire lupa, jauče i pije, Zatim traži pesme dotle nečuvene, da taj bol bez bola iz grudi mu gone, I ja praskam, besnim, krv
Sve je pusto, kao da kletva pristupa. Kroz tišinu grobnu hrastova i iva Ni pogrebno zvono ne čujem da lupa. Kô nadgrobne ploče strče brda siva I glečere gusta sumaglica kupa.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Prvo, što mu je tako bilo lakše, navikao se, voleo je da, kada mora već tamo u dućanu i u čaršiji da lupa glavu, kupuje, trguje, pazi i otvara oči, onda bar kada ovamo, kući, dođe, da nema ovde što da misli, o čemu da se
Čulo se spremanje, mešenje. Gore, opet, na gornjem boju, čula se takođe lupa. I on, još u mraku, već je bio osvetljen. Baba jednako se tamo pela, silazila donoseći šta treba.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ubrzo tišinu celu Prekide đermova škripa. Po mirnom, tihome selu Podnevna začu se lupa: reduše s obedom žure, Dok suve kosmate psine pod strehom umorno žmure.
Stanković, Borisav - TAŠANA
U kelneraju, gore, dve lojane sveće, kojima se gazda i momci služe kad idu u podrum da toče piće. Čuje se lupa na kafanskom ulazu. Iz svoje sobe iza kelneraja istrči kafedžija bunovan, češe se, zeva, protežući se.
Ne čukaj, da te ne čuknem sas nekoj čabrnjak. (Opet lupa.) Ama pa koj si ti? SAROŠ Ja, Saroš. KAFEDžIJA Saroš li? Eli sam, eli sas begovi? SAROŠ Sad će i begovi i svirači.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Branko spustio glavu duboko i ćuti. Tako, do sada ipak nije znao Pavla. Srce mu lupa uzbuđeno, plakao bi. Dva druga istovremeno jedan drugome dohvatiše ruku. — Slušaj, Pavle.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
A našto misliti? Šta je to misliti? Glavu lupati. Glavu lupati? Tko glave lupa, taj pod odgovor dolazi, taj se smatra kao narušitelj mira i čovečeskog društva, i zato sve što glavu razbija, bilo
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
– I da je samo izostavio sebe pa ni po jada – nastavlja Radoje i lupa pesnicom o sto – nego je uveo sebe u mlađi spisak generacije, one što dolazi za nama, pa se pravi lud i živi još.
Pa on tako, kad se pocepa, pa niko ne umre, zađe od kuću do kuću, lupa u kapiju i pita: „Ima li, more kogod skoro za umiranje?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Svuda naokolo razleže se lupa, prasak, cepanje, brujanje ljudskih glasova, pa se sve to sliva u uzavreli šum slično huci nabujale planinske reke, koja
Kad ne gledamo u vodu, čini nam se da visimo nad nekim ponorom. Oko ponoći mornari se uzmuvaše. Čuje se lupa i zveket lanaca. Lađa poče da se njiše. Neko reče da ćemo sada poći.
Petrović, Rastko - PESME
me vrata do pola sna iščupa; Ne mogoh doći sebi, premda obamreh od užasa; I najmanji šušanj odjekivaše u meni kao lupa, I ne znam čega još strašnijeg prezah u bolu tog časa, Činilo mi se da neizvesnost traje čitavo pola veka, Tako mi
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Pođe mališan dalje. Kroz kamene klisure ulica bujica ga ludi nosi, pritiska, gura, o kamene zidove lupa kao da je šljunak neki... Kroz dečakovu kičmu prođe jeza: utopiće ga ljudska reka!
Sedne trgovac do Varalice. Piju. Bratime se. — Iskvario se ovaj svet! Sve lopov do lopova! — lupa šakom trgovac po stolu, uzdiše. — Ne sme čovek paru u džepu da ponese... — Dok ima prijatelja i novaca će se naći!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Snaga mi većem haljinku ne drži. (Slučajno poklekne. Prkosno se ispravlja. Ispruža nogu i lupa njome.) Kosko, zar već ostare, te se već treseš? (Okreće se Ciganima, besno im preteći jataganom.) Grkljan! Salče! Ovam’!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Pa poteže tešku topuzinu, njome lupa careve dvorove, sasu njemu stakla u pendžere. Kad se care viđe na nevolji, dade njemu curu na sramotu.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
sami Šta je ono lepo što nas mami Što nas tajno čeka pored ceste U zasedi iza petnaeste Kad osetiš da ti srce lupa Kao neka vodenica glupa Šta je ne znaš ali nešto jeste U zasedi iza petnaeste Pa se oči nađu na mukama Zaboraviš
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I taki posla k njemu u tamnicu svoje kopjanike, te ga unutra zbodoše kopjami zarad toga... 2. Smrt sluge Lupa Ono mučeničasko sveto telo bijaše ostalo onde na onomu mestu povrženo gde je umoren bio.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A Mane je gleda nedanimice i netremice. Pritisnuo rukom grudi, jer mu srce silno lupa, pa se povlači još dublje, jer se boji da ga srce ne izda — da svet ne čuje tu silnu lupu srca i da ga ne opazi...
Manulać se pustio iz kola, pa se samo lupa rukama po kolenu: previja se i zaboleše ga već slabine, a vilice mu ostaše razjapljene, pa ne može da ih sastavi od
I, kako je bio dosetljiv, to mu nije trebalo dugo da lupa glavu. Posle tri dana on je već imao ideju o osveti i zadovoljan trljao ruke pri pomisli da to neće biti san koji zorom